Filmovi
i festivali iz ugla
profesionalnih kritičara |
Godišnje
nagrade FIPRESCI
Srbija 2017
Nagrada FIPRESCI Srbije
za najbolji film
2017. godine dodeljena je filmu
"Rekvijem za gospođu J."
Bojana Vuletića..
Nagrada FIPRESCI Srbije
za najboljeg reditelja 2017. dodeljena je
Bojanu Vuletiću..
Nagrada FIPRESCI Srbije
za najbolju glumicu
2017. dodeljena je
Slobodi Mićalović..
Nagrada FIPRESCI Srbije
za najboljeg glumca 2016. dodeljena je
Srđanu Todoroviću..
Nagrada FIPRESCI Srbije
za životno delo 2017.
dodeljena je snimatelju Đorđu Nikoliću..
Najbolji film 22-og Beogradskog
Festivala autorskog filma prema
oceni žirija kritike FIPRESCI je
brazilski film
"Akvarijus" reditelja
Klebera Mendoze Filha..
Najbolji film 44-og Beogradskog FEST-a prema
oceni žirija kritike FIPRESCI je "Mladost"
italijanskog reditelja Paola Sorentina..
IN MEMORIAM
Nagrada FIPRESCI za životno delo 2013. dodeljena
je
posthumno Dinku Tucakoviću..
FIPRESCI u svetu
Naša
sekcija jedna je od 47 nacionalnih sekcija u svetu. Saznajte
više o Međunarodnoj federaciji filmskih kritičara
Kritičari FIPRESCI
Upoznajte se sa našim članovima
čitajući njihove tekstove u magazinima i
dnevnim novinama
|
|
|
|
|
FIPRESCI NAGRADE NA
FILMSKIM
SUSRETIMA U NIŠU 2018.
Žiri kritike FIPRESCI
Srbija 53.
Filmskog
festivala
u Nišu
- FILMSKI
SUSRETI
'2018,
koji je održan od 25.
do 31.
avgusta
2018.
godine
u sastavu:
Goran
Jovanović,
Vladimir
Džudović
i Goran Mitić
doneo je
dve
jednoglasne
odluke.
Nagradu
FIPRESCI za
najbolju
žensku ulogu
žiri
je
dodelio
Marti
Bjelici
za ulogu
Teodore
u
filmu
"Izgrednici"
reditelja Dejana
Zečevića dok je najbolju mušku ulogu ostvario
Igor Đorđević za
lik
Mirka
u filmu
"Meso"
reditelja Saše
Hajdukovića.
Glavna
nagrada
"Gran
Pri"
festivala pripala
je Milošu
Bikoviću
za ulogu
Petra
Maraša
u filmu
"Južni
vetar"
dok su
nagrade
"Car
Konstantin"
i "Carica
Teodora"
dobili
Radovan
Vujović
i
Marta
Bjelica
za uloge
u filmu
"Izgrednici".. |
|
|
|
|
|
ŽIRI KRITIKE FIPRESCI
SRBIJA NA 46. FESTU. Pod sloganom "Priđi bliže" od 23.
februara do 4. marta 2018. godine u Beogradu je održan
46. FEST, na kojem je prikazano 116 premijernih
filmova iz celog sveta. Tradicionalni žiri kritike
FIPRESCI Srbija činili su
filmski kritičari: Saša Janković (Serbia - Australian
Review, SBS Radio - Australia, Srbija -
Nacionalna revija), Srđan Savić (Niški
kulturni centar, Filmski časopis Filaž) i
Goran Jovanović (Centar za kulturu Požarevac, Radio
Boom 93). Žiri
je jednoglasno doneo odluku da nagradu
kritike "Dinko Tucaković"
za
najbolji film 46.
FEST-a dodeli
srpskom filmu "IZGREDNICI" reditelja Dejana Zečevića
u produkciji domaće kompanije Biberče. Nagradu je reditelju Zečeviću
uručio Saša Janković na Festovoj konferenciji za štampu u Sava
centru. Specijalno
priznanje FIPRESCI Srbija žiri je
dodelio rusko-poljsko-srpskom filmu "DOVLATOV" reditelja
Alekseja Germana Mlađeg u kome naslovnu ulogu ruskog pisca
tumači srpski glumac Milan Marić. Nagradu je jednom od producenata
Miši Mogoroviću (Art&Popocorn)
uručio Srđan Savić.. |
|
|
|
|
|
BORISLAV
ANĐELIĆ:
68. FILMSKI FESTIVAL U
BERLINU - 2018 - "BURA
NA POSTDAMER PLACU" (3).
Čuveni filmski festival u Berlinu, 68. po redu, završen je u nedelju
veče svečanom dodelom glavne nagrade
"Zlatnog medveda" rumunskoj
rediteljki Adini Pintilije, za debitanstki film "Ne dodiruj me". Ova provokativna studija različitih nivoa seksualnosti imala je zapažen
inovativni potencijal, koji je, inače, hronično nedostajao
ovogodišnjem programu
Berlinala.
"Srebrnog medveda (Gran-pri žirija)" dobio je film
"Lice" Poljakinje Malgoržate Šumovske,
Srebrni medved nagradu
Alfred Bauer dobile su “Naslednice”, takođe, debitanta
Marčela
Martinezija iz Paragvaja, inače ovom filmu pripala je i nagrada žirija
kritike FIPRESCI. Za najbolju režiju je nagrađen Amerikanac Ves Anderson za animirani film "Ostrvo
pasa". Priznanje za najbolju glumicu dobila je izvrsna
Ana Brun za
ulogu u debitanskom paragvajskom filmu Marsela Martinezija "Naslednice", dok je
rusko-srpski film "Dovlatov" Alekseja Germana Mlađeg,
inače jedan od boljih na ovoj
manifestaciji, morao da se
zadovolji nagradom za poseban umetnički doprinos koja je pripala
Eleni Okopnajoj za kostim i produkcijski dizajn. |
|
|
|
|
|
MILAN
VLAJČIĆ:
OVIH
PET FILMOVA SA 46.
FESTA OBAVEZNO TREBA VIDETI
U BIOSKOPIMA.
1.
Mali film "Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju"
urađen je sa prosečnim budžetom čak i za srpski film, ali treba
imati dar koji ima Martin Mekdona, čudesno vešt
pisac. Fasciniralo me je da se u Holivudu, koji ima veliku krizu sa
filmovima za odrasliju publiku, odjednom pojavi ovakvo ostvarenje
urađeno u srpskim uslovima. Ima mnogo filmova koji se urade u
srpskim uslovima pa ostanu osrednji, ali “Tri bilborda” su jedna
polemička priča sa moralnom dilemom o ženi koja je izgubila ćerku, a
policija ne čini mnogo da joj pomogne. To je film o našem slučaju
Hercegovačke ulice: do čega dolazi kada jedna mala sredina neće da
se bavi ljudskom nesrećom.
2. Meksički reditelj Giljermo
Del Toro jedan je od najboljih
reditelja današnjice. Njegov “Panov lavirint” je film koji je
otvorio i vrata ka Španskom građanskom ratu i novim oblicima
fantazije. "Oblik vode" je samo nastavak toga.. |
|
|
|
|
|
BORISLAV ANĐELIĆ:
68. FILMSKI FESTIVAL U
BERLINU - 2018 - "TMURNO
NEBO NAD BERLINOM"
(2).
Ako je suditi po dometima prvih prikazanih filmova na ovogodišnjem
68. Filmskom festivalu u Berlinu (koji se ove godine održava od 15.
do 25. februara) nameće se zaključak da su poznata imena svojim
filmovima uglavnom razočarala publiku.
Miljenik festivala, Amerikanac Ves Anderson, ranije
je uspešno nalazio svoje mesto u takmičarskom programu. Ovoga puta,
uneo je dosta radosti otvorivši prvi put festival simpatičnim
animiranim filmom "Ostrvom pasa".
Mada je priča o dečaku koji se udružuje sa pet pasa da spase svog
ljubimca zatočenog na ostrvu najavila pozitivnu atmosferu čitave
manifestacije, to se, nažalost, nije obistinilo. Tmurni oblaci su se
nadvili nad ovogodišnjim takmičarskim programom već sa prvim igranim
filmovima. "Damsel" braće Zelner (daleko su u
svakom pogledu od braće Koen), koji su producenti, scenaristi i
reditelji ovog vesterna, a takođe i nosioci glavnih uloga, uz
Roberta Patinsona i Miju Vasikovsku, podbacio je na svim nivoima.
Ništa bolje nije prošla ni "Eva" uglednog
francuskog reditelja Benoa Žakoa.. |
|
|
|
|
|
IVAN KARL O FILMU "DOUŠNIK"
STIVENA SPILBERGA.
Stiven Spilberg ne ume da
snimi loš film. Njegovi radovi variraju od odličnih do vrlo dobrih,
u najgorem slučaju su samo dobri, a takvih je, sa kod nas nespretno
prevedenim “Doušnikom”, koliko prstiju jedne ruke. "The Post" je
žargonska skraćenica tada samo prestoničkih dnevnih novina “The
Washington Post”, oko čije vlasnice i iskusnog glavnog urednika se
plete hronika zlatnog doba američkog pisanog novinarstva, koje je
svojim uticajem na javnost doseglo istorijske visine razotkrivanjem
afere Votergejt, odnosno ostavke u Holivudu i dalje omrznutog
Ričarda Niksona. Sada je na vlasti u Beloj kući još jedan
establišmentu zabave, podjednako mrski predsednik i namerno izvedena
paralela Nikson - Tramp se konstantno provlači kroz film i sav
publicitet koji ga prati. Donalda Trampa još od izbora maltretira
CNN, a Niksona su svojedobno žuljalji “Njujork tajms” i “Vašington
post” čiji dvojac Karl Bernstin i Bob Vudvord mu je došao mandata.
Ovde se radnja dešava nešto ranije i prikazuje korene stvaranja
širokog novinarskog fronta protiv Niksona.. |
|
|
|
|
|
SAŠA
JANKOVIĆ O FILMU "OBLIK
VODE"
GILJERMA DEL TORA.
Holivudski producenti oduvek su znali da su bajke potrebne
odraslim ljudima koliko i deci jer u njihovom poimanju film je
naravno mnogo zabavniji kao magija nego li kao surovi realizam.
Specijalnost meksičko-američkog reditelja Giljerma del Tora su tzv.
hibridni filmovi smešteni u blisku ili daleku prošlost. Oni su
skoro uvek mešavine bajki, fantazija, horora, komedija, drama i ko
zna čega još jer Del Torove granice nisu poznate pošto ih on
stalno ruši i obnavlja. U njegovim delima postoji samo centralni
okvir priče dok je sve ostalo na udaru njegovih fantazija. Del
Toro je skrenuo pažnju na sebe već svojim prvim igranim filmom „Hronos“
(Cronos, 1993) mračnim hororom čiji je početak priče smešten u
Meksiku u vreme inkvizicije gde jedan alhemičar pokušava da
konstruiše tajanstveno biće koje bi njegovom gospodaru donelo
večni život. Tako će razna tajanstvena bića ostati njegova
opsesija sve do današnjih dana.. |
|
|
|
|
|
GORAN JOVANOVIĆ
O FILMU "TRI
BILBORDA ISPRED EBINGA U MISURIJU"
MARTINA MEKDONE.
Dobri duh braće Koen potpuno se nadvio nad ostvarenjem TRI BILBORDA
ISPRED EBINGA U MISURIJU engleskog
scenariste i reditelja Martina Mekdone (U BRIŽU, 2008), koje
je na 75. dodeli Zlatnih globusa praktično trijumfovalo i prizvalo
bar nekoliko Oskara. U trku za najznačajnije filmsko priznanje
Mekdonin film ulazi sa sedam nominacija. Dakle, ne samo zbog
fascinantne Franses Mekdormand, koja je u filmovima braće Koen
ostvarila galeriju zanimljivih, počesto uvrnutih ali upečatljivih
likova, dvojica inovativnih autora bili su nesumnjivo Mekdonino
nadahnuće, te su i te kako prisutni u stilskoj strukturi ove
suštinski teške drame čijim krvotokom teče crni humor, životodajni
cinizam, ironični diskurs i poprilični obrti u stavovima i razvoju
likova (osim stamene, na jasan cilj upućene, glavne junakinje
Mildred Hejs). Sve kreće od očajničke ideje
ožalošćene majke, koja ni posle više meseci nema zadovoljenje u vidu
hapšenja i osude zločinca koji joj je silovao i ubio ćerku, da na
tri bilborda nadomak mestašceta Ebing, postavi policiji neka vrlo
konkretna pitanja.. |
|
|
|
|
|
DODELJENE GODIŠNJE FILMSKE
NAGRADE FIPRESCI SRBIJA. NAJBOLJIM FILMOM U 2017-oj PROGLAŠEN
"REKVIJEM ZA GOSPOĐU J" BOJANA VULETIĆA. SRĐAN TODOROVIĆ PROGLAŠEN
NAJBOLJIM GLUMCEM DOK JE SLOBODA MIĆALOVIĆ NAJBOLJA GLUMICA.
Na svečanoj i jubilarnoj 25.
dodeli godišnjih
FIPRESCI Srbija
filmskih nagrada
8. februara
2018. u dvorani "Dinko
Tucaković" u Muzeju kinoteke trijumfovao je film Bojana
Vuletića "Rekvijem za gospođu J." koji je glasovima
kritičara osvojio čak tri
nagrade i to za najbolji film,
režiju i scenario (Bojan Vuletić). Najbolju mušku ulogu u 2017-oj ostvario je Srđan
Todorović u filmu "Prokleti pas" dok je nagrada za najbolju
žensku ulogu pripala Slobodi Mićalović ("Na mlečnom
putu"). Nagrada za najbolju fotografiju
pripala je Goranu Volareviću i Martinu Šecu ("Na
mlečnom putu") dok je najbolju scenografiju ostvario Goran
Joksimović u istoimenom filmu. Najbolju muziku napisao je
Nemanja Mosurović ("Prokleti pas") dok je nagrada
za najbolji kostim pripala Jeleni Stokući ("Zona
Zamfirova 2"). Najbolji montažer bio je Đorđe Stanković
("Afterparti") a najboljim dokumentarnim filmom proglašen je
"Druga strana svega" Mile Turajlić. Nagradu za najbolji
strani film dobilo je rusko ostvarenje
"Bez ljubavi"
Andreja Zvjaginceva u distribuciji MCF-a.
Nagrade za životno delo dodeljene su našem doajenu filmske
fotografije
Đorđu Nikoliću i posthumno našem nedavno preminulom
kolegi i filmskom kritičaru Aleksandru D.
Kostiću.. |
|
|
|
|
|
IN
MEMORIAM: NEBOJŠA GLOGOVAC (1969-2018).
Dejan
Dabić: ODLAZAK VELIKANA.
Već
desetak
dana, tačnije od petka pre podne
9. decembra,
kada je najšira javnost saznala za šokantnu vest o smrti najboljeg
glumca kojeg smo imali u prethodnih dvadesetak godina (a netaktično
bih se usudio da kažem, i u narednih dvadesetak godina), svi mediji
na svojim naslovnim stranama već nekoliko dana pišu o karijeri i
životu Nebojše Glogovca, o reakcijama kolega, prijatelja, komšija...
Ako izuzmemo neke od tabloida (čak, ne ni sve tabloide), od kojih se
i ne očekuje istančani ukus kad je reč o kulturi, mora se priznati
da su svi prepoznali značaj koji je Nebojša Glogovac imao za našu
kulturnu scenu, pa čak i za kulturu čitavog regiona; u Hrvatskoj su
toga postali svesni nakon filma „Kenjac“, gde je tako dobro „skinuo“
lokalni dijalekat (bez
obzira na to što je poreklom iz Hercegovine,
on ipak veći deo svog života nije proveo tamo), da su neke kolege iz
Hrvatske konstatovale da nijedan hrvatski glumac to ne bi mogao da
odigra tako ubedljivo... |
|
|
|
|
|
BORISLAV ANĐELIĆ:
68. FILMSKI FESTIVAL U
BERLINU - 2018 - "POČEO
68. BERLINALE"
(1).
U trci za Zlatnog medveda, od 15. do 25.
februara, o ćemu ce odlučivati
međunarodni žiri kojim predsedava kultni nemački reditelj Tom Tikver,
ove godine će se, posle dugo vremena, naći i film u manjinskoj
srpskoj koprodukciji, ruski biopik Alekseja Germana mlađeg o ruskom
piscu Sergeju Dovlatovu u kome naslovnu ulogu igra naš mladi glumac
Milan Marić. Reč je o provokativnom ostvarenju koje prati nekoliko
dana u životu Dovlatova sedamdesetih godina prošlog veka u kontekstu
tadašnjeg SSSR-a. Ugledni prateći programi,
poput, Panorame i Foruma, iako su u svojevrsnoj fazi novog pakovanja,
i ove godine imaju veoma zanimljive i bogate programe. U okviru
programa Panorama nalazi se čak 47 filmova iz 40 zemalja, a među
njima 20 dokumentarnih filmova koji se na provokativan i smeo način
bave nekim aktuelnim problemima savremene stvarnosti i recidivima
gorkih uspomena iz prošlosti.. |
|
|
|
|
|
SEĆANJE: FIPRESCI SRBIJA OBELEŽAVA PET GODINA
OD DINKOVE SMRTI - 19. FEBRUAR 2018.
IN MEMORIAM: DINKO TUCAKOVIĆ
(1960-2013).
Dugogodišnji umetnički
direktor
Jugoslovenske
kinoteke, reditelj,
istoričar
filma,
filmski teoretičar i kritičar,
publicista
i istaknuti
član FIPRESCI
Srbija,
Dinko Tucaković
preminuo
je iznenada
19.
februara u Beogradu, u 53. godini.
Tucaković
je rođen 1960. godine u Zenici. Završio je srednju školu u Sarajevu
(1978), a diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu
1984. godine, na grupi za film i TV režiju.
Debitovao je filmom "Šest dana
juna" (1985) a 2000. je završio poslednji film
Živojina Pavlovića "Država mrtvih". Kao filmski teoretičar i
kritičar pisao je za najvažnije jugoslovenske časopise, ali i za čuvene inostrane filmske magazine kao što su “Positiff” i
“Sight and Sound”.
Danas, nagrada FIPRESCI za najbolji film na FEST-u nosi njegovo
ime. Nagrađen je posthumno nagradom FIPRESCI za životno delo i
trajni doprinos srpskoj kinematografiji 2013. godine. Iznenadna i prerana smrt reditelja Dinka Tucakovića je veliki
gubitak za srpsku kinematografiju, istakle su njegove kolege u
brojnim izjavama..
Biografija
Dinka
Tucakovića,
festivalski izveštaji, učešća
u žirijima, eseji, filmske kritike..
|
|
|
|
|
|
IVAN KARL O FILMU "NAJMRAČNIJI
ČAS".
Maj 1940, Versajski poredak
je pregazila nemačka čizma koja melje Holandiju, Belgiju i grabi ka
francuskoj prestonici. Britanski premijer Nevil Čemberlen, koji je
dve godine ranije jalovo mahao Minhenskim sporazumom, prinuđen je da
podnese ostavku. Hitler je, naime, taj kao kasnije i
dogovor o nenapadanju sa Staljinom izvrdao, a to treba imati na umu
kada pojedini istoričari kod nas tvrde da je pristupanje Trojnom
paktu sa sve garancijama nezavisnosti bilo “siguran posao”. Na čelo
britanske koalicione vlade dolazi iskusan i nimalo obožavan
političar sa dosta repova iz prošlosti Vinston Čerčil, protiv koga
su listom svi. Kralj Džordž VI, njegov lični prijatelj ministar
spoljnih poslova Halifaks, Čemberlen, koji i dalje kontroliše
konzervativnu većinu u parlamentu, čak ga i vojni vrh gleda sa
podozrenjem.. |
|
|
|
|
|
IN
MEMORIAM: NEBOJŠA GLOGOVAC (1969-2018). Dejan
Nikolaj Kraljačić o filmu "USTAV REPUBLIKE HRVATSKE".
Ustav,
kako glasi međunarodni naslov filma, ili
Ljubavna priča o mržnji
što sugeriše promotivni materijal filma, delikatna je drama protkana
rafiniranim humorom, i krajnje sofisticiranim melodramskim
elementima, ukupno uzev svim onim što jeste specijalnost renomiranog
autora kakav je Rajko Grlić. No, Grlićev
Ustav Republike Hrvatske
ide i korak dalje, tačnije, zadire još dublje. Četiri lika (ili
bolje rečeno tri i po, kako je otac protagoniste amputiranih nogu
vezan za samrtničku postelju jedva u stanju i da progovara) žive u
istoj zgradi, ali razdvojeni različitim socijalnim statusom,
ideološkim opredeljenjima, seksualnom orjentacijom, i naravno,
nacionalnom pripadnošću. Naime, protagonista je mrzovoljni
ugledni profesor iz imućne
građanske porodice ekstremno desne orjentacije, prezimena Kralj
a tumači ga Nebojša Glogovac.. |
|
|
|
|
|
IN
MEMORIAM: NEBOJŠA GLOGOVAC (1969-2018).
SRĐAN SAVIĆ
o filmu "ENKLAVA".
U savremenoj srpskoj „kinematografiji“ već godinama unazad
dominiraju dve vrste filmskih ostvarenja: neozbiljni filmovi koji se
bave neozbiljnim temama i neozbiljni filmovi koji tretiraju ozbiljne
teme. Katkada se desi da se nekom ovdašnjem stvaraocu omakne i
ozbiljan film na neozbiljnu temu, ali je ponajmanje onih kojima
uspeva da ostvare ozbiljan film s ozbiljnom temom. Enklava
scenariste i reditelja Gorana Radovanovića jedan je
od tih retkih izuzetaka, prilično ozbiljno osmišljen i napravljen
film sa temom koja je u srpskom igranom filmu novijih vremena
neshvatljivo skrajnuta u najmaglovitije kutke kolektivnog zaborava.
Radnja filma odvija se nedugo posle martovskog pogroma iz 2004.
godine, kada su, tokom celodnevnog divljanja razularenih šiptarskih
katila i kačaka, po ko zna koji put u istoriji postradali Srbi na
Kosovu i Metohiji i njihova materijalna i duhovna baština.. |
|
|
|
|
|
BORISLAV ANĐELIĆ: FILMSKA 2017 - ENERGIJA SENKI.
Prohujala 2017. godina ostvarila je, uz
nekoliko časnih izuzetaka, dosta skromne rezultate. Društvena
finansijska podrška koja dobija na značenju kroz rad Filmskog centra
Srbije i Grupacije za kinematografiju pri Privrednoj komori, kao i
nekoliko televizija, svakako stimulativno deluje na rast
produkcijskog potencijala u našoj sredini, ali, nažalost, nije
uspela na širem planu da značajnije probudi kreativni autorski nivo.
U takvoj situaciji najdalje je otišao
Emir Kusturica sa svojim najnovijim delom "Na
mlečnom putu". Reč je o vizuelno i tematski bogatom
produkcijskom ostvarenju, u kome Kusturica, kao reditelj, ujedno i
scenarista, a i tumač jednog od glavnih likova, u postmodernističkom
maniru uz obilje crnog humora u vidu metafora, ali i niz citata
ekspresivne ikonografije karakteristične za njegov opus, uspešno
tvori svoj bajkovit, ali na momente i surovo brutalan svet.. |
|
|
|
|
|
SAŠA JANKOVIĆ
O FENOMENU ZVJAGINCEV I FILMU "BEZ LJUBAVI".
Kada sam pre 15-ak godina prvi put gledao debitantski film „Povratak“
ruskog reditelja Andreja Zvjaginceva bio sam zbunjen količinom
emotivnog naboja koju on nosi. Kroz mističnu priču o povratku oca
maloletnim sinovima posle 12 godina Zvjagincev otvara problem
otuđenja u savremenom ruskom društvu. I u narednim svojim delima
alijenacija ostaje njegov centralni problem. Tako će u svom sledećem
filmu „Izgnanstvo“ (Izgnanie, 2007) otuđenje biti uzrok jedne
tragedije i dovesti do raspada na izgled harmonične prosečne ruske
porodice. Iz malo drugačijeg ugla otuđenje kao posledica pohlepe za
novcem tema je i njegovog trećeg igranog filma „Elena“ (2011), dok
će u njegovom najkompleksnijem ostvarenju „Levijatan“ (2014)
otuđenje biti prožeto svim aktuelnim problemima savremenog ruskog
društva. Korupcija, mito, nasilje, alkoholizam, preljuba... samo su
neki od uzroka koji vode ka potpunom otuđenju ljudske duše, uverava
nas Zvjagincev u "Levijatan-u".. |
|
|
|
|
|
SRĐAN SAVIĆ
o filmu "SNAJPERISTA"
KLINTA ISTVUDA.
Davne 1941. godine veliki filmski autor Hauard Hoks (Howard
Hawks) režirao je za Vorner braders Narednika Jorka (Sergeant York),
jedno od najreprezentativnijih i najupečatljivijih ostvarenja iz
razdoblja koje se u istoriji američke kinematografije obično naziva
„zlatnim dobom Holivuda“. Bio je to visokonaponskim patriotskim
nabojem i nedvosmislenim propagandnim tonovima protkan biografski
ratni film, u potpunosti fokusiran na lik i delo američkog ratnog
heroja Alvina Jorka (Alvin York), koji je u Prvom svetskom ratu na
francuskom bojištu, iako se u početku kao pripadnik jedne od
hrišćanskih denominacija pozivao na prigovor savesti, praktično sam
savladao nemačko mitraljesko gnezdo i osvojio izuzetno važnu
neprijateljsku rovovsku poziciju, ustrelivši pritom dvadesetak i
zarobivši više od sto trideset protivničkih vojnika.. |
|
|
|
|
|
DANKO JEŠIĆ
O FILMU "STRANAC" MARTINA KEMBELA.
Bez obzira na nove i atraktivne naslove, uvek sam voleo da pogledam
šta rade pripadnici starije glumačke garde, oni koje je Holivud tiho
skrajnuo, a kasting direktori im više ne ostavljaju poklone ispod
jelke. Teško je reći koji je to trenutak kad u A produkciji postaneš
„mator“. Za žene to može biti bilo koji trenutak od trideset pete
godine (u zavisnosti od toga koliko se dotična glumica oslanjala na
izgled), a za glumce je kritična obično pedeseta (osim ako niste
Terens Stemp ili Kristofer Plamer – onda ćete snimati do poslednjeg
daha). Tim glumcima s isteklim datumom upotrebe preostaje samo da
čekaju manje uloge u televizijskim serijama, kameo pojavljivanja u
visokobudžetnim filmovima ili B ili nezavisna produkcija, u
zavisnosti od afiniteta. Jedan od prvih koji je primetio tu pojavu
na sopstvenoj koži bio je veliki Bert Lankaster (Burt Lancaster),
koji je, dok je još bio u punoj snazi, odlučio da preuzme sudbinu u
svoje ruke.. |
|
|
|
|
|
GORAN JOVANOVIĆ
O FILMU "ARITMIJA"
BORISA HLEBNJIKOVA.ARITMIJA Borisa Hlebnjikova jedno je od najprijatnijih iznenađenja ruske kinematografije u 2017. godini. Film je dobitnik Gran prija
na festivalu Kinotavr, gde je trijumfovao i glavni glumac
Aleksandr Jacenko, koji je nagrađen i u Karlovim Varima.
U trci za nagradu Zlatni orao upravo je osvojio nagradu za
najbolju glavnu žensku
ulogu (Irina Gorbačova), a u martu će se takmičiti i za
najprestižniju nacionalnu nagradu Nika.
Od malog
remek-dela KOKTEBELJ (2003), koje je potpisao sa Aleksejom
Popogrebskim, Hlebnjikov je imao relativno stabilnu karijeru tokom
koje je u dosta skromnim, ali izvesnim produkcijskim uslovima (produkcijska
kuća Koktebelj sa Romanom Borisevičem na čelu, koji je zaslužan za
afirmaciju Hlebnjikova, Alekseja Popogrebskog i Nikolaja
Homerikija), pričao zanimljive, duhovite ali i potresne priče o
autsajderima i gubitnicima moderne Rusije. Hlebnjikov se u filmu
SLOBODNO LEBDENJE (2006) rediteljski osamostalio i doneo nam
ostvarenje koje nosi čemer i tegobu provincije pod udarcima
tranzicije.. |
|
|
|
|
|
Oskarovske nominacije: OBLIK
VODE,
pro et contra?
DANKO JEŠIĆ
O FILMU "OBLIK VODE" GILJERMA DEL TORA.
Kada neki film doživi pohvale mnogih kritičara, dobije obilje
nagrada na raznim festivalima, uključujući i „Zlatnog lava“ u
Veneciji, nekoliko „Zlatnih globusa“ i predstavlja verovatno
kandidata za brojne „Oskare“, prosto je nemoguće preskočiti ga.
Moram da priznam, imajući u vidu dosadašnje filmove Giljerma del
Tora, nisam imao preterano velika očekivanja. Del Toro je, tokom
godina, postao tipičan „one-trick pony“, odnosno osoba koja koja je
upućena u samo jednu oblast znanja (fah-idiot, kako je kod nas
uobičajenije) ili daje prednost samo jednoj oblasti, dok je za druge
potpuno neupotrebljiva. Del Toro, kao i
Tim Barton, Kevin Smit ili Žan Pjer Žene, spada u reditelje
prepoznatljivog rukopisa (drugim rečima uvek istog, jednoličnog,
fah-idiotskog), i koliko god se
trudio da menja žanrove, epohe ili mesta odigravanja radnje, svi
filmovi mu uvek izgledaju isto (što samo po sebi ne mora biti mana,
ako je reditelj izgradio svoj prepoznatljiv stil koji ne ugrožava
pripovedanje).. |
|
|
|
|
|
Oskarovske nominacije: OBLIK
VODE,
pro et contra?
GORAN JOVANOVIĆ
O FILMU "OBLIK VODE" GILJERMA DEL TORA.
Pošto je odavno jasno da se najbolje u svetu filma već dogodilo,
pametni i filmofilskom erudicijom bogati reditelji poput Giljerma
del Toroa, troše karijeru vrlo kvalitetno, oblikujući sopstveni
estetski trag a nadovezujući se na nekadašnje bioskopske senzacije.
Naravno, te senzacije poput nekih filmova Džeka Arnolda, Edgara Dž.
Ulmera, Džordža Pala, svojevremeno rangiranih kao ''B'' reditelji
jeftinih akcionih SF, avanturističkih ili horor atrakcija, danas
deluju tako naivno spram svega što nam je u međuvremenu isporučeno
sa velikog ekrana, ali kao što i najželjeniju stvar želimo da
ogrnemo nekim šarmom, mistikom ili
preprekom u njenom osvajanju, a da bi je više cenili, tako nama,
starim filmskim konzumentima, nedostaje upravo ta naivna percepcija,
nesavršeni proizvod,
romantičarski pogledi na dobro i zlo, odsustvo cinizma, bajkoliki
štimung. Jer u svemu tome bilo je više filmske magije i čarolije
nego u današnjim perfektno obrađenim proizvodima digitalnog sveta.. |
|
|
|
|
|
SAŠA
JANKOVIĆ O FILMU "REKVIJEM
ZA GOSPOĐU J".
Vrlo pozitivan uticaj filmova iz tzv. kinematografija u tranziciji (rumunski,
ruski, poljski, bugarski..) je više nego evidentan na film Bojana Vuletića „Rekvijem
za gospođu J.“ I dok pojedini elementi ovog filma podsećaju na
neke od najboljih dana rumunskog „novog
talasa“ naravno, ima i njegovih potpuno originalnih delova. Pre
svega, jedinstven je izbor teme ali su još značajniji sjajna glumačka podela i
vrlo
efektna fotografija. Iako „blagi užasi tranzicije“ dominiraju gotovo
čitavim filmom njegov kraj je ipak nepredvidiv. Jer da ironija bude veća film je
najvećim delom rađen u srpsko-bugarsko-makedonskoj ko-produkciji, sredinama gde su ovakve
relativno predvidive
životne priče bukvalno svakodnevnica. Ako se još uvek pitate šta bi
tu moglo biti novo, to vam najbolje ovo malo autorsko ostvarenje može
dočarati.. |
|
|
|
|
|
IN
MEMORIAM: NEBOJŠA GLOGOVAC (1969-2018).
Dejan Dabić o filmu "KLOPKA" Srdana Golubovića.
KLOPKA, drugi dugometražni igrani film Srdana Golubovića (debitovao
2001. godine filmom APSOLUTNIH STO, pre toga režirao priču HERC
MINUTA u okviru omnibusa PAKET ARANŽMAN, kao i kratke forme - od
igranih filmova do spotova) dolazi pred bioskopske gledaoce sa
značajnim festivalskim referencama, od kojih je svakako najvažnije
učešće na jednom od najprestižnijih svetskih filmskih festivala u
Berlinu (doduše ne u glavnom takmičarskom, već u prestižnom i
takođe, takmičarskom programu »Forum«), a ne treba zanemariti ni
činjenicu da je otvorio beogradski FEST i izdržao gledalačku
konkurenciju najgledanijih filmova iz celog sveta, od kojih su neki
»oskarovci« i »blokbasteri« (bio je jedan od pet najgledanijih
filmova).. |
|
|
|
|
|
IN
MEMORIAM: NEBOJŠA GLOGOVAC (1969-2018).
Saša Janković:
FILMSKA 2007
- GODINA PROSEKA I NEBOJŠE GLOGOVCA.
Savremeni srpski film već godinama bije bitku da zadobije pažnju
prosečnog gledaoca ali to nikad nije išlo lako. Godina 2007. za
srpski film nije bila fatalna, štaviše, bila je uglavnom prosečna i
na nivou prošlogodišnje produkcije. Proizvedeno je ukupno trinaest
igranih filmova. Nažalost, samo prosečna jer kad u jednom
dvomilionskom gradu kao što je Beograd ostane samo nekoliko bioskopa
koji pri tom obično „zvrje“ poluprazni onda ni od kinematografije u
celini ne treba očekivati puno. Konačno,
ove godine u Novom Sadu desio nam se i Prvi filmski festival Srbije
ali bolje da nije jer je njegova promocija domaćeg filma bila toliko
bez efekta da će se autori o tome narednom prilikom dobro razmisliti.
U suštini u bioskopima su najbolje prošli filmovi koji tamo nisu ni
imali premijeru: „Klopka“ i „Četvrti čovek“.. |
|
|
|
|
|
JUBILARNA 25. DODELA
GODIŠNJIH FIPRESCI NAGRADA. FILM "NA MLEČNOM PUTU" NOMINOVAN U SVIH 10 KATEGORIJA, "ZONI"
9 A "REKVIJEMU" PO 8 NOMINACIJA.
Kao i ranijih godina
za najvažniju nagradu FIPRESCI Srbija za najbolji film nominovani su
svi domaći filmovi
premijerno
prikazani u srpskim bioskopima
2017. godine, bilo ih je ukupno
12.
Ovog puta najviše nominacija sakupio je film Emira Kusturice
"Na mlečnom putu" čak 10 dok je na drugom mestu
"Zona Zamfirova 2" Juga Radivojevića
sa 9 nominacija.
Srpski kandidat za Oskara "Rekvijem za gospođu
J."
autora Bojana Vuletića zaslužio je 8
nominacija dok su filmovi "Kozje uši" Marka Kostića i "Nigde"
Predraga Velinovića nominovani u po 6 kategorija. Po
5 nominacija dobili su "Prokleti pas" Dragana Pešikana i "Afterparti"
Luke Bursaća dok je "Povratak"
Predraga Jakšića nominovan u 4 kategorija. Od ove godine FIPRESCI
Srbija će dodeljivati i nagradu za najbolji dokumentarni film, dok
će nagrade za životno delo biti dodeljene našem doajenu filmske
fotografije
Đorđu Nikoliću i posthumno našem nedavno preminulom
kolegi i filmskom kritičaru Aleksandru D.
Kostiću.
Detaljnije o nominacijama.. |
|
|
Pogledajte
sve nominacije na našem
YouTube
kanalu..
|
|
|
|
|
|
PROMOCIJA NOVOG BROJA FILMSKOG
ČASOPISA "FILAŽ"
U KINOTECI.
U novoj zgradi Kinoteke
30. januara 2018. godine održana je promocija novog broja (14) filmskog časopisa "Filaž".
Na promociji su govorili:
Srđan Savić, urednik časopisa "Filaž" i v.d.
direktora Niškog kulturnog centra,
Verica Novakov, glavna urednica Izdavaštva NKC-a
i
Dejan Dabić, pokretač časopisa.
"Filaž" u novom broju,
pored ostalog, donosi prevedeni intervju sa Robertom de Nirom sa
Sarajevo Film Festivala, reportaže sa festivala u Berlinu, Solunu i
Torontu, prikaze filmova "Ustav Republike Hrvatske", "Pod lupom", "Povratnik"...
"Filaž" je filmski časopis namenjen ljubiteljima filmske umetnosti,
nastao iz potrebe za kontinuiranim praćenjem aktuelnih filmskih
dešavanja, ali i iz želje redakcije da se pokaže decentralizacija u
kulturi na praktičnom primeru. |
|
|
|
|
|
SANDRA
PEROVIĆ U FIPRESCI ŽIRIJU 68. FILMSKOG FESTIVALA
U BERLINU - BERLINALE 2018.
Urednica
i
filmska
kritičarka
Radio
televizije
Srbije
Sandra
Perović,
izabrana
je
za
člana
Međunarodnog
žirija
kritike
FIPRESCI
koji
će
ocenjivati
filmove
na
predstojećem
68.
Filmskom
festivalu
u
Berlinu,
prestižnom Berlinalu.
Do
sada
je
učestvovala
u
radu
žirija
tog
prestižnog
udruženja
i
na
Kanskom
(2005)
i
Venecijanskom
festivalu
(2006).
Sandra
Perović
je
član
sekcije
FIPRESCI
SRBIJA
koja
je
jedna
od
47
nacionalnih
sekcija
u
svetu.
Urednik
je
u
Redakciji
filmskog
I
serijskog
programa
RTS-a
i
televizijski
autor
specijalizovane
emisije o
filmu
“Velika
iluzija”. Berlinski
festival će ove godine biti održan od 15.
do 25. februara a glavnim festivalskim žirijem predsedavaće poznati
nemački reditelj Tom Tikver. Nakon
ceremonije svečanog otvaranja festival će početi svetskom premijerom
novog filma Vesa Andersona "Isle of Dogs". |
|
|
|
|
|
DEJAN NIKOLAJ KRALJAČIĆ
O FILMU "USTAV REPUBLIKE HRVATSKE".
Ustav,
kako glasi međunarodni naslov filma, ili
Ljubavna priča o mržnji
što sugeriše promotivni materijal filma, delikatna je drama protkana
rafiniranim humorom, i krajnje sofisticiranim melodramskim
elementima, ukupno uzev svim onim što jeste specijalnost renomiranog
autora kakav je Rajko Grlić. No, Grlićev
Ustav Republike Hrvatske
ide i korak dalje, tačnije, zadire još dublje. Četiri lika (ili
bolje rečeno tri i po, kako je otac protagoniste amputiranih nogu
vezan za samrtničku postelju jedva u stanju i da progovara) žive u
istoj zgradi, ali razdvojeni različitim socijalnim statusom,
ideološkim opredeljenjima, seksualnom orjentacijom, i naravno,
nacionalnom pripadnošću. Naime, protagonista je mrzovoljni
ugledni profesor iz imućne
građanske porodice ekstremno desne orjentacije, prezimena Kralj
a tumači ga Nebojša Glogovac.. |
|
|
|
|
|
MILAN
VLAJČIĆ: "RUŽICA
SOKIĆ"
ZA
JOVANU
GAVRILOVIĆ.
Fondacija „Ružica Sokić“ je ovogodišnju nagradu za glumačko
ostvarenje i doprinos kulturi dodelila mladoj glumici „Ateljea 212“
Jovani
Gavrilović
(26). Na dodeli nagrade u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu
vladala je prisna i dostojanstvena atmosfera. Ishod nagrade je
usledio nakon glasanja pedesetak pozorišnih umetnika i kritičara. I
ove godine se vodilo računa da nagrada pripadne glumici u usponu, a
ne nekoj već odavno priznatoj zvezdi koja se već nadobijala
zvaničnih priznanja. Pun pogodak, kao i prošle godine, kad je iz
obilja dobrih glumačkih prinova izdvojena Nada Šargin.
Jovanu Gavrilović sam prvi put zapazio u izvrsnoj predstavi „Unosan
posao“ u režiji Egona Savina, gde je zablistala uz asove kao što su
Predrag Ejdus, Branislav Lečić.. |
|
|
|
|
|
OBJAVLJENE NOMINACIJE ZA
GODIŠNJE FILMSKE NAGRADE FIPRESCI SRBIJA 2017.
Godišnje FIPRESCI
filmske nagrade dodeljuju se svake godine u januaru
ili februaru od 1993.
godine. One su rezultat glasanja članova srpske sekcije FIPRESCI i
jedine su stručne godišnje filmske nagrade za srpski film. Aktivni
članovi srpske sekcije FIPRESCI koji svake godine učestvuju
u
glasanju za godišnje nagrade su eminentni filmski kritičari i novinari
koji pišu u najtiražnijim dnevnim listovima i najčitanijim
nedeljnicima i magazinima
u Srbiji. I ove godine tradicionalno
će biti
dodeljene nagrade u 10 kategorija: za
najbolji film, režiju, mušku i žensku ulogu, montažu, fotografiju,
scenario, muziku, scenografiju, kostimografiju kao i nagrada za najbolji strani film.
Pored nagrade za životno delo biće dodeljena i nagrada za najbolji
dokumentarni film. Svečana
jubilarna 25. dodela nagrada najboljima u srpskom filmu u 2017. godini biće
održana
8.
februara 2018. godine,
tačno
u podne,
u dvorani "Dinko
Tucaković" u Muzeju Jugoslovenske kinoteke,
u Beogradu.
Detaljnije
o nominacijama.. |
|
|
|
|
|
IVAN KARL O FILMU "RATOVI
ZVEZDA - POSLEDNJI DŽEDAJI".
Ne verujete trejleru
koji je sve suprotno od onoga na šta navodi, niti očekujte odgovore
na pitanja i brojne teorije koje je otvorio prethodni film. Nikad
jači DIZNI je pre neki dan, paralelno sa svetskom premijerom
POSLEDNJIH DŽEDAJA simbolično objavio da je za 52 milijarde dolara
preuzeo staru lisicu Holivuda, mejdžors studio 20th CENTURY FOX i
time stavio tapiju na bogatu filmsku biblioteku sa franšizama Alien,
Sam u kući, Umri muški, Simpsonovi, X Men, Dosije X, Predator... Uz
ranije kupljene LUKAS FILM, gde je pored familije Skajvoker i
Indijana Džons, i Marvel, ansambl superjunaka (Spajdermen, Tor,
Ajron Men, Kapetan Amerika) nastupaju novo doba i pravila u
američkoj pop kulturi i industriji zabave, sa DIZNIJEM u poziciji
vrhovnog vođe. Svako poređenje sa Snoukom i Prvim redom je sasvim
slučajno.. |
|
|
|
|
|
DEJAN DABIĆ O FILMU "GREBEN
SPASA".
Filmovi Mela Gibsona kao reditelja uvek izazivaju veliku pažnju bez
obzira na to da li su dobili najvažnije filmske nagrade ili poseduju
izvestan stepen kontroverznosti; činjenica je da su oni uvek
temeljno pripremljeni i da, u trenutku premijere, kao i svaka dobra
pozorišna predstava, mogu da odgovore na pitanja - zašto ovde i
zašto sada? Producenti su dugo merkali
priču o heroju iz Drugog svetskog rata koji je prvi dobitnik Medalje
časti, a da se pozvao na prigovor savesti. Desmond T. Doss je kao
bolničar, bez oružja, na kraju Drugog svetskog rata, u krvavoj
pacifičkoj bici na Okinavi, spasao sedamdeset petoro svojih saboraca.
Gotovo nestvarno i bajkovito deluje potka ove filmske priče koja je
zasnovana na istinitom događaju, a Mel Gibson je zahvaljujući kameri
Sajmona Dugana (Simon Duggan) dodatno kontarpunktira; na početku,
to
je romantično-melodramska priča o mladiću kojeg traume iz prošlosti
(pomalo kain-aveljevske proveniencije) dovode do pronalaska verskih
osećanja, nakon odlaska u vojsku dominantan postaje dramski elemenat.. |
|
|
|
|
|
BORISLAV ANĐELIĆ:
58. FILMSKI FESTIVAL U
SOLUNU - 2017 - "POTRAGA ZA KORENIMA".
Međunarodni
žiri kojim je predsedavala ugledna umetnica
iz Palestine Anamari Jašir i u kome je učestvovao
i umetnički direktor Karlovih Vara Karel
Oh, na iznenađenje
mnogih, odlučio
je da glavnu nagradu “Zlatnog
Aleksandra” koja nosi ime legendarnog grčkog
reditelja Tea Angelopulosa dodeli švedskom
filmu “Gavrani” debitanta Jensa Asura,
koji svojom vizuelno upečatljivom
pričom koja se bavi borbom usamljenog
farmera da spase svoje imanje od naleta brutalne modernizacije,
ipak, nije na najbolji način
našao put do publike.
Nagradu “Srebrnog Aleksandra” dobio je
iranski film “Bez datuma,
bez potpisa” Vahida Džalilvandua,
snažan film koji se
na delikatan način
bavi moralno etičkim dilemama u kontekstu
savremenog iranskog društva,
kome je, takođe,
pripala i nagrada žirija kritike
FIPRESCI,
a po mišljenju većine
prisutnih bio je to i najbolji
film festivala.. |
|
|
|
|
|
MILAN
VLAJČIĆ: SJAJ
FILMSKE
GODINE.
Kakva je to bila godina? 1967!
Neponovljiva! Obratite
pažnju: „Skupljači perja“ Aleksandra Petrovića, „Kad budem mrtav i
beo“ Živojina Pavlovića, „Nevinost bez zaštite“ Dušana Makavejeva, „Breza“
Ante Babaje, „Jutro“ Puriše Đorđevića... Dogodilo se to pre tačno
pola stoleća i više se u srpskom filmu nešto slično nije zbilo.
Svi ovi filmovi tokom godine na izmaku našli su se u pratećim
programima desetak domaćih filmskih festivala, prošetali su mnogim
tv-kanalima, ponos i dika.
Dobro, a filmovi najnovije produkcije? Ništa iznad osrednjosti,
mnogi nisu ni ušli u redovni bioskopski repertoar. Nije pitanje
sredstava iz državnih fondova, ali, valja reći da već dvadesetak
godina našeg filma nema na najvećim festivalima u Kanu, Veneciji,
Berlinu. Sada sledi
pitanje, a šta se događalo u godini na izmaku, kad se sabere sve što
su potpisali domaći autori?.. |
|
|
|
|
|
IVAN KARL O FILMU
"TO".
Prvo sećanje na belog klovna sa crvenim
balonom i zubima pirane me vraća u rane devedesete, kada je Treći
kanal premijerno emitovao tada svež dvodelni TV film.
Bio sam uzrasta otprilike koliko i klinci koje ovaj mami, proganja i
ubija, i iz straha mislim da nisam izdržao dalje od uvodne scene u
šahtu. Kasnije sam saznao da je reč o adaptaciji knjige Stivena
Kinga i potom upijao mnogo uspelije ekranizacije majstora straha:
Isijavanje, Mizeri,
Groblje
kućnih
ljubimaca.
Spletom okolnosti nikada se nisam vratio na popravni i
pogledao originalnu verziju TO. Tačno 27 godina
kasnije, a to je broj koji u radnji knjige ima svoju simboliku,
pojavila se bioskopska verzija koja je u premijernom vikendu
prikazivanja u Severnoj Americi počistila konkurenciju sa 120
miliona dolara.. |
|
|
|
|
|
MILAN
VLAJČIĆ: PRAVO
NA
PROMAŠAJ.
Jedan od najznačajnijih pisaca našeg vremena, klasik naučne
fantastike (najpoznatiji po saradnji sa Kubrikom na filmu ”2001:
Odiseja u svemiru”), Artur S. Klark (1917.-2008.) retko je pristajao
na intervjue i, između ostalog i zbog toga, poslednje decenije
života živeo je na Sri Lanki. Pamtim jedan dijalog u kojem je pitan,
pomalo uvredljivo, kako se oseća kao klasik u jednom marginalnom
žanru u kojem ima mnogo osrednjosti i treša (parafraziram po sećanju).
Pisac je odgovorio: ”Nisam siguran da je odnos između značajnog i
bezvrednog u sci-fi žanru drugačiji od onog koji važi u
tradicionalnim beletrističkim žanrovima. Ako je u proizvodnji SF
odnos 90 nevažnog i 10 bitnog, nemojte sumnjati da je isti iznos u
današnjoj produkciji romana.”
Ova napomena je bitna za kritičko razumevanje
ne samo u književnosti nego i u medijskoj kulturi, u rasponu od
filma, tv-serija do novih prodora u oblasti likovnog izraza (konceptualne
izložbe bez štafelajnog slikarstva, hepeninzi i performansi).. |
|
|
|
|
|
IVAN KARL O FILMU "UBISTVO
U ORIJENT EKSPRESU".
Oduvek sam
tvrdio da je Piter Justinov najubedljiviji Herkul Poaro, sada sam u
to još više uveren, iako znam da se obožavaoci Dejvida Sačeta neće
složiti. On je
svakako bio skladno rešenje za televiziju, ali veliki ekran ima svoj
smisao i pravila, i tu se mnoge uloge drugačije igraju. Pedantnog,
preciznog i prefinjenog belgijskog detektiva je tumačilo trinaest
glumaca i baš je Kenetu Brani dopalo da ponese sujeverni redni broj
u novom bioskopskom čitanju klasika "Ubistvo
u Orijent ekspresu".
Izvorni
pokušaj nastao je 1974. godine, kada je britanska kompanija Emi jedva nagovorila Agatu Kristi da im proda prava da bi usledila
serija visokobudžetnih all star adaptacija - Smrt
na Nilu (1978),
Razbijeno
ogledalo (1980) i
Zlo pod
Suncem
(1982). Studio Kenon je još proizveo Sastanak
sa smrću (1988) po donekle sličnom receptu, da
bi se Poaro preselio na televiziju sa koje nije odlazio skoro tri
decenije.. |
|
|
|
|
|
MILAN
VLAJČIĆ: CIRKUS
IZ
NAŠEG
SOKAKA.
Pristojnost i uljudnost u javnoj
komunikaciji i na političkoj sceni, šta to beše? U opštem srozavanju
svih standarda, na pozornicu naših života su istrčali šibicari,
uvaljivači cigle, prodavci magle, patološki lažovi (sad ga vidiš,
sad ne!), predskazivači bolje budućnosti (uvek malo morgen). Igra
dvostrukih ogledala: i korisnici prostačkog, skatološkog rečnika i
ponašanja, koji su stigli i do parlamenta, javno krste „one druge“
kao zastupnike cirkusa.
Ima tu elementarnog neznanja, duhovne lenjosti. Ali kad se
cirkus pojavio kao opšta oznaka svega šta nas je zadesilo, čak i u
rečniku ono malo školovanijih novinara i pisaca, onda to ne sluti na
dobro. Cirkus, u onom obliku
koji je stigao do nas (od prvog u Londonu
1768), začetnik je moderne popularne kulture zabave. Na tradiciji
cirkuske umetnosti su iznikli Baster Kiton, Čarli Čaplin, Federiko
Felini.. |
|
|
|
|
|
BORISLAV ANĐELIĆ:
38. FILMSKI FESTIVAL
"BRAĆA MANAKI" U
BITOLJU- 2017 - "ZLATNA KAMERA
MARSELU REVU".
Festival “Braća
Manaki” u Bitolju, u Makedoniji,
osmišljen je
svojevremeno da prati rad filmskih snimatelja
a stvoren je još
u vreme zajedničke države
Jugoslavije ali je vremenom prerastao u značajnu
međunarodnu filmsku manifestaciju filmskih
snimatelja sa svih strana sveta. Ovogodišnje
tridesetosmo izdanje, pod rukovodstvom
direktora Blagoja Kunovskog, inače
uglednog filmskog kritičara i saradnju Gene
Georgijevske, ponudilo je prisutnima i publici veoma bogat,
preko devedeset, dugometrazno
igranih, dokumentarnih i kratkih filmova,
smeštena u nekoliko različitih
programskih celina, koji su svojom posvećenošću
radu snimatelja i kvalitetom, opravdali
ugledno mesto manifestacije “Braća Manaki”
u svetu.. |
|
|
|
|
|
DEJAN DABIĆ O FILMU
"POD
LUPOM".
Od samog početka izbornog procesa za dobitnika Oskara za
najbolji film 2015. godine film
Pod lupom (Spotlight)
reditelja Toma Makartija (Tom McCarthy) figurirao je, čak i kod
najvećih kladionica (Vilijam
Hil/ William Hill) kao jedan od dva glavna favorita. Ostali su
se menjali, kako je vreme prolazilo, pre i posle nominacija, ali
ovaj film ostao je među favoritima da bi na kraju i dobio, osim
najvažnijeg Oskara - za
najbolji film i nagradu za najbolji originalni scenario za priču
koja je, u stvari inspirisana istinitim događajem; reč je o hrabrim
novinarima američke redakcije
The Boston Globe iz
Bostona koji su pre petnaestak godina objavili dugo zataškavanu
istinu o sistematskom seksualnom zlostavljanju maloletnika koje su
vršili lokalni sveštenici katoličke veroispovesti. Unutar pomenute
redakcije, formiran je istraživački tim novinara pod nazivom
Spotlight koji se može, na neki način uporediti sa našim
Insajderom dok je bio na
TV
B-92.. |
|
|
|
|
|
IVAN KARL
O FILMU "BLEJD RANER 2049".
Harison
Ford je privilegovan glumac, jer kako sam priznaje, za velike pare,
pod stare dane oživljava uloge koje su mu u mladosti trasirale
karijeru. Nedavno se kao Han Solo žrtvovao u tranziciji Ratova
zvezda, sada se sprema da na sedu glavu ponovo stavi braon fedoru i
ne znam šta u osmoj deceniji života napravi sa Indijana Džonsom,
pošto kompanija "Dizni" uporno odbija da ributuje serijal i angažuje
nekog mlađeg. Između te dve ikone Holivuda, zaigrao je u nastavku
ostvarenja sa najviše tzv. specijalnih izdanja, produženih i
rediteljskih verzija. Kada se pojavio 1982. godine, "Blejd raner" je
okarakterisan kao skup promašaj. Snimanje su obeležile trzavice
između Harisona Forda i Ridlija Skota, pritisci zbog prekoračenja
budžeta, a montažu svađa producenata sa rediteljem, čija željena
verzija nije ni ušla u distribuciju.. |
|
|
|
|
|
MILAN
VLAJČIĆ:
BIOSKOP "ZVEZDA" SE NE DA.
Od svih
mentalnih osobina naroda na ovim prostorima (Srbi tu nisu izuzetak)
najprisutnija je sklonost brzom i lakom zaboravu. Primera i povoda
za ovu tvrdnju ima koliko hoćete, neki će reći, nismo zaboravili,
samo smo digli ruke. A neki od tih koji su digli ruke upravo su bili
zaduženi da nešto preduzmu, jer im je to u opisu posla.
Ovde hoću da podsetim (izvinjavam se onima sa
dobrim pamćenjem) da je pre četiri godine grupa mladih filmskih
autora i studenata provalila u poodavno zaključan bioskop ”Zvezda”,
odmah preko puta Gradske skupštine, na Terazijama, preduzela akciju
čišćenja i deratizacije. I pokazala da ”ponovo radi bioskop”! U
obilju depresivnih događanja ova akcija pod naslovom ”Pokret za
okupaciju bioskopa” digla je na noge celokupnu kulturnu javnost.
Posle sedam godina zatvaranja očiju pred gangsterskom privatizacijom
14 beogradskih bioskopa (izvedenom voljom ondašnjih gradskih vlasti,
sa udelom u deobi plena) dugo zakatančen nekadašnji bioskop ”Zvezda”
osvojen je, očišćen je nagomilan otpad, izvršena brzinska
deratizacija i tamo je uspostavljen neprekidni filmski festival.. |
|
|
|
|
|
IVAN KARL:
PRVI
UTISCI O TV SERIJI "SENKE
NAD BALKANOM".
Period između dva velika
rata tokom koga je postojala Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca i
trend intenzivnog zanimanja za taj deo lepše i nepoznate prošlosti
započet je na RTS ekranizacijama lakih štiva Mir Jam koje je
priredio Zdravko Šotra, nastavljen „Mirisom kiše na Balkanu“ u
režiji Ljubiše Samardžića po delu Gordane Kuić, a kulminirao
storijom o legendarnom podvigu fudbalske reprezentacije na putu za
Montevideo Dragana Bjelogrlića. Iako potpuno različite, pomenute
serije su imale jednu sličnost, a to je romansirano, a neretko i
šećerasto viđenje ljudi i događaja te epohe.
Bjelogrlić se „Senkama nad Balkanom“ vratio koju godinu od
vremena Moše i Tirketa, u Beograd kasnih dvadesetih, koji je kao
danas i sutra, raskrsnica političkih vetrova istoka i zapada, mesto
koje posećuju, na koje utiču i kroz koje nimalo slučajno, prolaze
razni živopisni belosvetski karakteri.. |
|
|
|
|
|
BORISLAV ANĐELIĆ:
43. FILMSKI FESTIVAL U
TORONTU - 2017 - "PREGRŠT PREMIJERA ALI
ISPOD OČEKIVANJA".
Ovogodišnje izdanje jednog
od
najuglednijih svetskih filmskih
festivala nije, na
žalost,
ispunilo velika očekivanja
njegovih organizatora, kritike
i brojne
publike. Ove godine je na
programu bilo znatno
manje
igranih filmova ( za 14% tj. 255
u odnosu na 296 od prošle
godine), čiji
su
reditelji bila mnoga poznata
svetska
imena, od kojih se u najavama dosta
očekivalo, uz ucesce kultnih
glumačkih imena
ali
većina tih ostvarenja bila
su
osrednjih vrednosti.
Mada Toronto medijski i
dalje
važi kao "lansirna
platforma" za Oskarovsku
trku, njegovu poziciju poslednjih
godina ozbiljno ugrožavaju
Teluride i Venecijanski
festival, gde se i ove godine
našlo
mnogo poznatih imena, koja su
se potom obrela i u Torontu,
a čiji
filmovi
ako je suditi po sajtu Goldderby koji
se bavi
predviđanjima kandidata za Oskara se visoko
kotiraju za nominacije. Činjenica je da ove godine nije
bilo
filma koji je pobrao sve
simpatije kritike i
publike
i biće
veoma zanimljivo kome će se carstvu
privoleti Izbor naroda, glasovi
publike, ove godine, čiji se
izbor prethodnih godina često
poklapao za kasnijim
izborom
za nominacije.. |
|
|
|
|
|
MILAN
VLAJČIĆ
U SUSRET
23.
FESTIVALU
AUTORSKOG
FILMA
U BEOGRADU.
Za mnoge poštovaoce autorskog, nezavisnog i
niskobudžetnog filma (nema ih zapravo mnogo, ali deluju kao
prosvećena elita sa samog socijalnog dna, bez sopstvene krivice)
dolaze praznični dani. Dvadesettreće izdanje Festivala
autorskog filma (FAF – 24. Novembar – 2.
decembar) održaće se u devet beogradskih bioskopskih dvorana, sa 91
filmom, raspoređenim u osam programskih celina.
Sreća za filmske
strasnike da su tri dvorane na stotinak metara od Trga republike,
tako da je moguće pretrčavanje sa sendvičem u ruci. Ima ih i na
novobeogradskoj strani, uz neke koje su čak i pod kapom velikih
tržišnih centara. Kad pominjem filmske
strasnike, ostavljam po strani one koji se drže istrošene formule:
volim film i rado ga se sećam. Film zahteva praćenje i osmatranje,
čak i kad nam se čini da ne živimo u zemlji filmskih čuda.. |
|
|
|
|
|
DEJAN DABIĆ O FILMU "MOST
ŠPIJUNA".
U trenutku kada je svetski mir na najvećim iskušenjima od
hladnoratovskih vremena, pa možda čak i od vremena Drugog svetskog
rata (ratovi na Bliskom istoku, pojava ISIL-a, terorizam...),
pojavljuje se nimalo slučajno novi film Stivena Spilberga, zasnovan
na istinitoj priči o razmeni špijuna na mostu Glinike (Die
Glienicker Brücke) nedaleko od Berlinskog zida koji je služio za
razmenu zarobljenika između zemalja NATO pakta i Varšavskog ugovora.
U centru dramske priče je ugledni advokat Džejms Donovan (igra ga
poslovično dobri Tom Henks) koji je na mostu Glinike 1962. godine
organizovao razmenu Rudolfa Abela (odlični Mark Rajlans, u
međuvremenu nominovan i za Zlatni globus za epizodu) - osuđenog u
SAD za špijunažu u korist SSSR (u prvom delu filma prisustvujemo
sudskom procesu sa tada dominantnom antikomunističkom histerijom) i
američkog pilota Frensisa Geri Pauersa.. |
|
|
|
|
|
MILAN
VLAJČIĆ: VALTER
U KINI.
Krajem maja, u Svečanoj Sali Jugoslovenske
kinoteke (Uzun Mirkova 1) predstavljena je monografija Velimir Bata
Živojinović – Valter pre Valtera“, dvojice autora, Radoslava Laleta
Vujadinovića i Vojislava Marjanovića. Izdavač, Službeni glasnik i
domaćin promocije, Kinoteka, pobrinuli su se da sve deluje izuzetno
svečano, najstaknutije ličnosti naše filmske kulture ispunile su
veliku dvoranu do poslednjeg mesta, bilo je i stajanja sa strane –
godinu dana posle smrti našeg najomiljenijeg glumca (1933, Koraćica
– 2016, Beograd) imao sam utisak da ceremonijal opraštanja još traje.
Ovo nije prva knjiga knjiga o Bati, ali je zasad najobimnija,
plod desetogodišnjeg kopanja po javnim i porodičnim arhivama, sa
obiljem fotografija iz filmova i privatnog života, svedočenjima
mnogih savremenika, saradnika i drugara iz detinjstva.. |
|
|
|
|
|
IVAN KARL O TV SERIJI "PSI LAJU VETAR NOSI".
Ne znam da li je Radoš Bajić ikada pratio strip Maksa Bunkera i da
li uopšte poznaje kultno štivo pop kulture u SFRJ, ali primećujem
izvesne sličnosti između porodičnog stabla Stavrića i članova grupe
TNT. I dok Fordova tajna
družina obitava u cvećarnici, Stavrići se kriju iza prodavnice
pogrebne opreme i svirki po gastarbajterskim svadbama.
I
jedni i drugi su mučenici sa društvene margine, u predgrađu
metropole, kojima je osnovna delatnost paravan za razne mutne
poslove i kombinacije, od kojih će se jednog dana možda obogatiti i
rešiti egzistencionalne probleme.
U hijerarhiji familije i biznisa, Stojke Gladiola je Broj 1, Stavra,
Sir Oliver u pokušaju, Mika Armonika dobroćudan i naivan poput Bob
Roka, Gostimir po krštenici i karakteru podseća na Grunfa, Baka Nana
je ženska verzija zakržljalog Jeremije, Razvigor, zanesenjak kao
Alan Ford. Ciganin Slađan da dune bio bi Superhik, koga juri
Inspektor Brok, odnosno Pavlović... čak je i odjavna špica na kraju
svake epizode mali foto-strip.. |
|
|
|
|
|
MILAN
VLAJČIĆ: MAK
U VENECIJI.
Pre četrdesetak godina, na naslovnoj stranici
izvrsnog Oksfordskog filmskog rečnika ugledao sam kadar iz filma
Dušana Makavejeva „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT:
glumica Eva Ras leži potrbuške, naravno obnažena, ništa zazorno se
ne vidi, ali sve je u blizini, a u donjem delu leđa smestila se
mačka! Od tada, o delu ovog reditelja objavljeno
je desetak monografija iz pera najuglednijih kritičara i analitičara
modernog filma. U opsežnim istorijama filma koje potpisuju autori
poput Dejvida Bordvela, Kristin Tompson, Dejvida Tomsona, Dejvida
Robinsona, posebna, izdvojena poglavlja su posvećena prevratničkom i
okrepljujućem duhu ovog reditelja kojeg svrstavaju negde između
Bunjuela (jedna ugledna nagrada sa ovim imenom leži u njegovoj
kućnoj arhivi) i Godara... |
|
|
|
|
|
FIPRESCI NAGRADE NA
FILMSKIM
SUSRETIMA U NIŠU 2017.
Žiri kritike FIPRESCI
Srbija 52.
Filmskog
festivala
u Nišu
- FILMSKI
SUSRETI
'2017,
koji je održan od 24.
do 30.
avgusta
2017.
godine
u sastavu:
Borislav
Anđelić,
Ivan
Karl
i Ratko Orozović
doneo je
dve
jednoglasne
odluke.
Nagradu
FIPRESCI za
najbolju
žensku ulogu
žiri
je
dodelio
Mirjani
Karanović za ulogu u filmu
"Rekvijem za Gospođu
J."
scenariste
i reditelja
Bojana
Vuletića dok je najbolju mušku ulogu ostvario
Slavko Štimac (na slici) u filmu
"Ime:
Dobrica, prezime:
Nepoznato"
scenariste
i
reditelja
Srđe
Penezića.
Uloga
Dobrice koju je
tumačio legendarni Slavko Štimac
podigla je na
noge publiku na Letnjoj pozornici u Nišu
koja je burnim, viešestrukim aplauzima pozdravila filmsku ekipu.
Štimac se prvi put poklonio niškoj
publici pre ravno 45 godina.. |
|
|
|
|
|
SRĐAN SAVIĆ O FILMU "DRVO
ŽIVOTA" TERENSA MALIKA.
Tokom projekcije filma Drvo života u Kanu − a
Malikov je film prikazan u takmičarskom programu toga festivala, da
bi na kraju, kako će se ispostaviti, bio ovenčan i jednom od glavnih
festivalskih nagrada, Zlatnom palmom, kao prvo
američko ostvarenje kome je to uspelo nakon Morovog (Michael Moore)
Farenhajta 9/11 (Fahrenheit 9/11) 2004. godine − pojedini su se
gledaoci, kao da je sala prepuna termita ili buva, neprestano
vrpoljili u svojim sedištima, glasno negodujući s vremena na vreme
povodom zbivanja koja su se odvijala na velikom platnu. Neki od
izveštača koji su se zatekli na kanskoj projekciji petog
dugometražnog igranog ostvarenja u Malikovoj karijeri opisali su
atmosferu u publici kao visokonaponsku napregnutost praćenu katkada
neartikulisanim podvriskivanjem, izviždavanjem, brecanjem i
siktanjem, ne propustivši pritom da naglase kako je kulminacija te
ne baš pritajene gledalačke netrpeljivosti usledila čim je krenula
odjavna špica a na velikom se ekranu pojavilo ime scenariste i
reditelja Terensa Malika.. |
|
|
|
|
|
SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "DRUG CRNI U NOB-U".
Neka od najboljih filmskih ostvarenja u srpskoj kinematografiji,
poput „Doroteja“ ili „Banović Strahinje“, iz „filmski“ veoma plodnih
osamdesetih godina prošlog veka, tematski su smeštena u daleku
srpsku prošlost. Bogata arhivska istorijska građa koja je još uvek
stalno dostupna našim filmskim radnicima na žalost najmanje je
interesovala naše scenariste. Možda jednim delom, ipak i iz razloga
veoma zahtevnih produkcijskih uslova srpska istorija na filmskom
platnu kod nas skoro da nije ni odškrinuta. Jedan od najvećih
filmskih promašaja u našoj, bez malo, stogodišnjoj istoriji
kinematografije „Boj na Kosovu“ Zdravka Šotre verovatno je
obeshrabrio sve reditelje za narednih dvadesetak godina.
S
druge strane ne treba zaboraviti neke od najboljih i
najuspešnijih srpskih televizijskih serija svih vremena „Vuk
Karadžić“ (1987) reditelja Đorđa Kadijevića i scenariste Milovana
Vitezovića koja je antologijski primer kako velike istorijske teme
kad se radi ozbiljno i odgovorno mogu biti veoma zahvalne za
realizaciju na platnu.. |
|
|
|
|
|
DEJAN NIKOLAJ KRALJAČIĆ: 21. FILMSKI FESTIVAL
"FANTASIA 2017" U MONTREALU.
Uprkos jednoj od najslabijih sezona kakva je bila
2016/17 (naročito po pitanju evro-američke produkcije), bilo da
govorimo o vodećim biskopskim hitovima ili ostvarenjima okićenim
najprestižnijim filmskim priznanjima i nominacijama za iste, Fantazija
je uspela da ne poklekne kao druge, na žalost zvučnije filmske smotre,
te opet ponudi program vredan pažnje. To ne znači da se kreativno
inferiorna godišnja ponuda nije odrazila i na Fantaziju sa rezultatom
u nešto slabijem programu u odnosu na prethodna joj superiorna izdanja.
No, nekolicina ostvarenja iz bogate ponude od preko 150 dugometražnih
i 300 kratkometražnih filmova, od kojih su brojni bili svetske,
međunarodne ili kanadske premijere, svedoči o predanosti i upornosti
selektora programa koji se uvek svojski trude da Fantazija, bez obzira
na okolnosti, ne potone u kakvo opšte festivalsko sivilo.. |
|
|
|
|
|
MILAN VLAJČIĆ:
RATOVI ZA 14-GODIŠNJAKE.
Velika filmska serija (danas je fensi
upotrebiti poslovni izraz: franšiza) „Ratovi zvezda“ nastavlja se
posle četiri decenije haranja po svetskim filmskim i medijskim
tržištima. Holivudska producentska kuća Lukasfilm je već najavila
premijeru novog filma „Ratovi zvezda: poslednji džedaj“, koji se tek
snima. Valja na vreme zaposesti medije kako bi se podgrevala pažnja
i podsticala glad miliona gledalaca. Nije
lako posle tolikog vremena okupiti glumce iz prvobitne postave,
vreme čini svoje, nekih više nema, ali ni mrtvi se ne ostavljaju na
miru: nedavno preminula Keri Fišer, koja je igrala Princezu Leju, u
središtu je marketinške kampanje, njoj se posvećuju video-omaži,
skreće se pažnja na njenu porodičnu dramu, sve se preduzima kako se
ne bi stekao utisak kako je sve to ponajpre u funkciji zgrtanja
velikih prihoda.. |
|
|
|
|
|
IN MEMORIAM: ALEKSANDAR D. KOSTIĆ (1962-2017).
Filmski kritičar,
dramaturg, član FIPRESCI Srbija i
dugogodišnji urednik filmskog programa TV B92 Aleksandar D.
Kostić preminuo je 23. jula iznenada u Beogradu. Prvo
zaposlenje bilo mu je u Dramskoj redakciji Radio Beograda, gde je
lansirao serijal dramatizovanih klasičnih kriminalističkim priča iz
celog sveta pod imenom "Paukova mreža", uz učešće velikog broja
naših najpoznatijih glumaca.
Diplomirao je na FDU, a karijeru filmskog kritičara započeo
je početkom osamdesetih u "Studentu", kao deo generacije koja je
unela svežinu i novi duh pisanja o filmu kod nas. Erudita i Veliki
poznavalac popularne kulture, naročito muzike, stripa i
kriminalističkih romana, u svoje tekstove je unosio saznanja iz svih
ovih oblasti. Svoj kritičarski rad nastavio je sve do pre neki dan u
najozbiljnijim domaćim novinama i magazinama, dajući 35 godina svoj
ogroman doprinos razumevanju najznačajnijih svetskih tokova,
trendova, estetike. Tekstove je objavljivao u Našoj borbi, Danasu,
NIN-u i Vremenu, pored ostalih, a u magazinu Ritam bio je filmski
urednik od 1992. do 1995. Objavio je knjigu eseja "Polje snova"
(1997).Koautor je kultnog kviza "Velika R'N'R prevara" na Radiju
B92. Urednik programa na TV B92, bio je od
2000 do 2015, ugrađujući svoj rad u njene temelje kroz uvođenje
značajnog broja novina i osavremenjavanje kreativne i poslovne
strategije kuće, posebno u filmskom programu, okrenuvši je
najmodernijim sadržajima, čime je kuća izgradila ugled kod savremene
gradske publike. |
|
|
|
|
|
IVAN KARL O FILMU "DENKERK".
Mnogo se buke diglo
oko filma DENKERK i, odmah da kažem, to nije ni najbolji ni
najuspeliji Nolanov rad, a još manje ratni spektakl kome nema ravnog,
kako se već za uši članova Američke filmske akademije spinuje po
prekookeanskim medijima. Iz aviona se
vidi vešto razrađena PR strategija studija Vorner da Kristofer Nolan
konačno ugrabi Oskara i ne bih se iznenadio da se to desi kao
ispravljanje nepravde koja mu je učinjena za Početak i
Mračnog
viteza. Njegov povremeni
glumac Tom Hardi je u niskobudžetnoj drami Locke sve vreme vozio
auto, ovde pilotira spitfajerom i lice mu se vidi tek na samom kraju.
Mark Rajlans drži brodsko kormilo, Kenet Brana nešto mrmlja u bradu
u mornaričkoj uniformi.
Uz zaglušujuće zvukove kompozitora Hansa Zimera od kojih se ježe
bubne opne i vrhunsku fotografiju Hoyte Van Hoytema, Denkerk
je drugačiji pristup temi i žanru.. |
|
|
|
|
|
MILAN VLAJČIĆ:
ENIGMA
DENKERK.
Na ove naše prostore istina o Drugom svetskom
ratu je je sporo pristizala. U mojim gimnazijskim danima, sredinom
pedesetih, na časovima istorije nam je kazivano da je rat počeo
bombardovanjem Beograda i Kraljevine Jugoslavije. 6.aprila 1941.
Prošle su godine i onda sam doznao da je pravi početak rata označen
Hitlerovim napadom na Poljsku 1. septembra 1939, samo osam dana
pošto su predstavnici nacističke Nemačke i sovjetske Rusije, fon
Ribentrop i Molotov, potpisali pakt o trajnom prijateljstvu ova dva
sistema. Zahvaljujući tom dogovoru, Staljinove jedinice su do 16.
septembra okupirale istočni deo Poljske. Zvaničan početak Drugog svetskog rata nije
objavio Hitler (on je voleo blic-krigove, napade bez najave), već,
gorkim paradoksom, Englesko kraljevstvo koje je Poljacima
garantovalo mir.. |
|
|
|
|
|
BORISLAV ANĐELIĆ:
52. FILMSKI FESTIVAL U
KARLOVIM VARIMA - 2017 - "NA PRAGU
NOVIH IZAZOVA".
Jedan od najuglednijih međunarodnih
filmskih festivala, smešten
u predivni ambijent poznatog banjskog odmarališta
Karlovih Vara u Češkoj,
uspešno je završen
tradicionalnom svečanom podelom nagrada.
Ovogodišnje,
pedesetdrugo izdanje festivala,
koji se održavao od 30.
juna do 8 jula, pod umetničkim
rukovodstvom Karela Oha, zadržalo
se u okviru svoje prepoznatljive programske matrice,
glavnog takmičarskog programa u
konkurenciji igranog i dokumentarnog filma i programa “Istočno
od Zapada” uz nekoliko atraktivnih vešto
osmišljenih pratećih
programa. Festivalski izbor od
čak 207 filmova ponudio je niz izazova
pretezno mlađoj publici,
većinom studentima i mladim
umetnicima, kao i brojnim domaćim
i stranim novinarima sa svih strana sveta.
Posebnu pažnju
ove godine privukao je svojevrstan omaž
poznatim imenima iz sveta kritike uz njihovo prisustvo u vidu
programa “Šest bliskih susreta” u kome su
prikazani filmovi u izboru poznatih kritičara
koji su na njih ostavili snažan utisak.
Među ovim filmovima posebnu pažnju
zadobilo je prikazivanje filma “W.R.- Misterije organizma”
našeg proslavljenog reditelja Dušana
Makavejeva u izboru renomiranih izraelskih kritičara.. |
|
|
|
|
|
MILAN
VLAJČIĆ: "SKUPLJAČI
PERJA",
POLA
VEKA
KASNIJE.
Počeo je Kanski filmski festival, jubilarno,
70. izdanje (17-28. maj), velike kulturne priredbe žive od
podsećanja na prve, herojske dane. Odlazio sam tamo dve decenije kao
izveštač iz dana u dan, preživeo tu frtutmu i jurnjavu. Jer, u
glasoviti primorski gradić se slegne blizu sedam hiljada novinara,
još desetak hiljada filmskih profesionalaca raznih vrsta, od onih
ozbiljnih do muvala i prodavaca magle. Uzgred, sjate se secikese i
lopovi za koje je gužva i sudaranje u tesnim uličicama bogomdana
prilika za delovanje. Dok sam šetao tih godina, malo-malo pa neko
cikne da mu je nestao buđelar sa sve pasošem. Nešto pre toga,
naleteo je neko na njega, ljubazno se izvinio, i dok se okrenuo
čovek primeti da je nešto otišlo zauvek. O istoriji Kanskog
festivala postoje desetine knjiga, počev od one legendarne, velikog
američkog kritičara Rodžera Eberta, do specijalnih izdanja
francuskih magazina, nabijenih datumima, pregledima filmova od
godine do godine, sa mnogo zgoda koje prerastaju u usmenu legendu (ili
obratno).. |
|
|
|
|
|
BORISLAV ANĐELIĆ:
70. FILMSKI FESTIVAL U
KANU - 2017 - "IZNEVERENI JUBILEJ".
Najugledniji filmski festival u svetu, kanska
manifestacija, svečano je otvorena u Paleu na kultnoj Kroazeti, po
jubilarni, sedamdeseti put, filmom “Ismaelovi fantomi” francuskog
autora Arnoa Deplešena. U veoma
dinamičnom svetu savremenog filma, gde na scenu veoma agresivno
nastupaju neki novi producentski i distributerski giganti, kanska
manifestacija, za sada, uspešno uspeva da zadrži svoje vodeće mesto.
Ostajući
veran svojoj osnovnoj kreativnoj matrici, koju u hodu uvek prilagođava
savremenim tokovima, kanski festival, pod umetničkim rukovodstvom
Tijeri Fremoa, tradicionalno na svojim programima predstavlja poznata
autorska imena, od kojih su mnogi upravo u Kanu stekli svoj kultni
status, vešto uklapajući mnoge nove autore, ne samo u trku za Zlatnom
palmom, nego i na uglednim pratećim programima Izvestan pogled, Izboru
reditelja i Nedelji kritike.. |
|
|
|
|
|
MILAN
VLAJČIĆ: JESEN
GLUMAČKOG
OČAJA.
Kakva tragična završnica, kakav pad u
anonimnost i borbu za preživljavanje, posle blistavog početka
glumačke karijere! Na beogradskom festivalu
Beldocs u petak (12 maj, 16 sati) sa uzbuđenjem sam odgledao film
austrijskog dokumentariste Andreasa Horvata „Helmut Berger, glumac“
(90 min. 2015).Dug i zanimljiv razgovor sa autorom u Velikoj dvorani
Doma omladine Beograda, izađem na ulicu da predahnem i sretnem
prijateljicu, jednog od najboljih knjižara, sveznalicu. Kažem da sam
upravo gledao film o Helmutu Bergeru, a ona: Ko je pa taj?! Odmah
otvori svoj „pametni“, nađe mu portret, ugleda fotos i klikne: Kakva
lepota! A ja dodadoh: Pogledaj dalje, i ona ugleda fotos iz
najnovijih dana, prizor zapuštenog i slomljenog čoveka. Rekoh joj:
To je nekad i sad. Pomenuo sam nekoliko filmova koji su ga u
mladosti proslavili, a ona, u samoodbrani promrmlja: Tad se nisam ni
rodila... |
|
|
|
|
|
SAŠA
JANKOVIĆ
O
FILMU
"SVETI
GEORGIJE
UBIVA
AŽDAHU".
„Sveti Gergije ubiva aždahu“ je tek drugi srpski film na temu Prvog
svetskog rata u istoriji naše kinematografije. Ova tema je u
jugoslovenskom filmu više od 40 godina bila prećutno zabranjena.
Iako je reč o ljubavnom trouglu u vihoru ratnih dešavanja ne može se
reći da „Sveti Georgije...“, projekat vredan 4,5 miliona evra nema i
drugih pretenzija. Od prikaza Balkanskih ratova, pojavljivanja
Gavrila Principa koji odlazi u Bosnu da bi izvršio atentat na
austrijskog princa Ferdinanda pa do samog tretmana Cerske bitke,
prve pobede saveznika u Velikom ratu, sve je u znaku tih
najznačajnijih godina za srpski narod u novijoj istoriji. Stradanje
prouzrokovano ratovima i patnja kao trajna ljudska i pre svega
srpska svarnost, nadvija se nad srpskim selom i celom državom.
Rađen po scenariju Dušana Kovačevića i njegovom vrlo uspešnom
pozorišnom komadu film Srđana Dragojevića je jedna prilično slobodna
adaptacija tog važnog perioda srpske istorije.. |
|
|
|
|
|
MILAN
VLAJČIĆ: DREMKA U BIOSKOPU.
Ko nije nikad zadremao u bioskopskoj dvorani,
nije osetio jednu od važnih životnih slasti, ili je preispoljni
lažov! Ovo je, parafrazirao sam po sećanju,
napisao poznati francuski kritičar Alen Riju (Alain Riou), iz
pariskog nedeljnika u „Le Nouvel observateur“, pre dvadesetak godina.
Ne u svom listu, već kao gostujući kolumnista u svakodnevnom
festivalskom izdanju „Le film francais“, prvih dana uglednog
filmskog festivala u Kanu. Ovaj duhovit tekst, u kojem je dotaknuta
tabu tema u životu filmskih kritičara, hroničara i izvestilaca sa
filmskih festivala, izazvao je žestok odjek.
Sledećeg dana, na prilazu festivalskoj palati naletim na
Alena, pozdravimo se, i ja mu čestitah na zanimljivom komentaru u
kojem je dotakao javnu tajnu onih koji profesionalno prate filmove,
da ne pomenem obične posetioce bioskopskih dvorana. Alen, sav
zajapuren, mi odvrati: velike sam nevolje doživeo, presreću me
kolege sa svih strana, većina ljuti kao risovi, kao da sam otkrio
neku profesionalnu sramotu.. |
|
|
|
|
|
BORISLAV ANĐELIĆ:
17. FILMSKI FESTIVAL
"GO EAST" U
VISBADENU - 2017 - "TRIJUMF BOJANA
VULETIĆA".
Ovogodišnji, sedamnaesti po redu, festival srednje i
istočnoevropskog filma goEast, koji se tradicionalno održava u
Visbadenu u nemačkoj pokrajini Hesen, pod umetničkim rukovodstvom Gabi
Babic, koja iz godine u godinu proširuje i obogaćuje programsku
matricu festivala, ponudio je svima prisutnima veoma zanimljiv izbor
filmova, kao i pratećih događanja.
Reč je o manifestaciji, iza koje stoji Nemački filmski
institut iz Frankfurta, koja tokom godina dobija na značenju i koji sa
svojom politički intoniranim izborom, kao i pratećim programima,
uspešno korespondira sa kulturnim i društvenim kretanjima
i vrlo često
turbulentnim sredinama iz kojih filmovi dolaze.. |
|
|
|
|
|
MILAN
VLAJČIĆ: MOJI
"BENSEDIN"
FILMOVI.
Postojala su vremena, šta kažem, decenije, kad
nije bilo izbora najboljih filmova (TopTen). U tim herojskim
godinama film se probijao kroz kafane, cirkuske šatre, vašare,
zabavišta, da bi zvanična kultura postepeno shvatala da je rođena
respektabilna umetnost. Danas imamo liste
najboljih, po žanrovima, godinama, decenijama, po podžanrovima
(slash movies, na primer) na svim stranama. Što je dobro,
podsticajno. Najčuvenija je lista britanskog magazina „Sight and
Sound“, od 1952, svakih deset godina, do današnjih dana. Nekadašnji,
kultni, pariski „Cahiers du cinema“ (nema ga više, pokoj mu duši),
svake godine je objavljivao svoju listu „ten best“, a to su preuzeli
i drugi, američki „Film Comment“, francuski „Positif“. I sam „Sight
and Sound“ objavljuje godišnju listu „20 najboljih filmova godine“,
uz pojedinačne liste svojih kritičara-saradnika.. |
|
|
|
|
|
BORISLAV ANĐELIĆ:
14. FESTIVAL
EVROPSKOG FILMA U
LINCU - 2017 - "U ZNAKU ŽENA".
Festival
evropskog filma “Crossing Europe”, pokrenut u okviru inicijative kada
je Linc bio kulturna prestonica Evrope, uspešno je, po četrnaesti put,
ponudio, pod rukovodstvom agilne Kristine Dolhofer, koja je i osnovala
ovu manifestaciju, svojim brojnim gledaocima i gostima, zanimljiv
izbor filmova pretežno mladih autora. U glavnoj konkurenciji igranih filmova, među dvanaest naslova,
našlo se deset debitanata, a naročitu pažnju skreće činjenica da je
među njima čak sedam žena. Ono što posebno karakteriše filmove ovih
mladih žena reditelja je veština da se bez ustezanja bave veoma
ozbiljnim problemima svojih sredina i junaka na izuzetno hrabar i
umetnički uzbudljiv način. U tom smislu posebnu pažnju zaslužuje
“Tuđa kuća” Rasudan Gluridze iz Gruzije koja uz sjajnu glumačku ekipu i
briljantnu crno belu kameru smelo govori o svakodnevici ljudi, koji na
ivici ratnih zbivanja, uprkos teskoćama, gubitka indentiteta i
problema odrastanja mladih, traže smisao da koliko toliko normalno
nastave svoje živote.. |
|
|
|
|
|
MILAN
VLAJČIĆ: DOLAZAK
AVATARA.
U istoriji filma, a ona traje tek nešto duže od
120 godina, često nismo bili svesni kako je značajno nešto što se
upravo događa u ovom trenutku, kad novo tehnološko unapređenje uvodi
u izražajni registar filma nešto što u ranijim epohama nije bilo
moguće. Ovih dana sam sa standardnog DVD snimka ponovo gledao film
Džejmsa Kamerona „Avatar“. Pre sedam godina, nekako u ovo vreme
video sam ovaj film u modernom bioskopu (ne onom moje mladosti, kako
to vole da kažu lakomisleni nostalgičari), u tehnici koju je
iskoristio prvi put, u 3D. Na žalost, ni Jugoslovenska kinoteka nije
u mogućnosti da prikaže ovaj film u tom formatu, istekla licenca,
ili neki drugi problem po sredi. Prisećam se da je pre sedam godina,
u sezoni koja je u komercijalnom smislu za Holivud bila skromna i
upozoravajuća, a u umetničkom depresivna (što se videlo iz lista
nominacija za Oskara), stigao na ekrane sveta film koji je
iskoristio najnovija otkrića u kompjuterskoj tehnologiji i ubrzo
oborio sve rekorde gledanosti.. |
|
|
|
|
|
BORISLAV ANĐELIĆ:
20. FILMSKI FESTIVAL
"DIJAGONALE" U
GRACU - 2017 - "NOVI TONOVI NA LEPOM
PLAVOM DUNAVU".
Ovogodišnji, jubilarni, dvadeseti Festival austrijskog
filma, popularno nazvan Dijagonale, predstavljao je,za sve pratioce,
goste i učesnike festivala, izvršnu platformu za tumačenje u kom
pravcu se kreće savremeni film u Austriji.
Kinematografija koja je na svetskoj sceni poslednjih decenija
bila u znaku kultnih reditelja Mihaela Hanekea i Ulriha Zajdla, uz
zavidan visok nivo produkcije, ove godine je demonstrirala prisutnost
novih imena i tonova u austrijskom filmu. Ovaj trend koji se uspešno
nadovezuje na već afirmisana značenja savremenog austrijskog filma,
kao okosnicu, ove godine, imao je dominaciju tema iz ličnog i
društvenog života svakodnevice. Bilo da je reč o dubljim psihološkim
traganjima u odnosu prema svojim junacima, što je inače bitna osobina
austrijskog filma u celini, bilo da je reč o efektima ekonomskih
teškoća u tranziciji ili izbegličkog cunamija, novi austrijski film se
hrabro, i u većini slučajeva, uspešno suočava sa životima svojih
sunarodnika u ambijentu današnjice.. |
|
|
|
|
|
MILAN
VLAJČIĆ:
GLUMA
KAO
FILMSKA
SALATA.
Kako se
postaje filmski glumac? Na razne načine, u nas punom parom rade
zvanične državne škole, ali i niz privatnih akademija, na kojima se
može dobiti diploma da ste postali glumac. I filmski? To se
podrazumeva. O glumi se uči od doktora umetnosti, glumaca sa
potvrđenom biografijom. Jedna naša glumica ima svoju školu, stvorila
je dve zanimljive pozorišne predstave koje su u naslov stavile
izazovne reči: neuhvatljivi sistem glume. Druga, inače profesor na
privatnom univerzitetu, objavila je vrlo lepu i pametnu knjigu o
umetnosti glume, povezujući ovu vrstu dara sa kosmičkim silama. Niko
ne tvrdi da diploma otvara vrata za bilo koji filmski projekt, jer
se zna da Pavle Vuisić nije polagao na pozorišnoj akademiji, na
kojoj je i Mirjana Karanović, glumica sa autentičnom harizmom,
prošla iz ponovljenog pokušaja.. |
|
|
|
|
|
BORISLAV ANĐELIĆ:
67. FILMSKI FESTIVAL U
BERLINU - 2017 - "BERLINALE I NEKE
HRABRE ŽENE".
Svetskom premijerom filma “Đango”, rediteljskim debijem
francuskog scenariste i producenta, Etjena Komara, rađenim prema
biografskim motivima iz života legendarnog gitariste romskog porekla
Đanga Rajnharta, u Paleu na Potsdamer Placu, koji nosi ime kultne
filmske glumice Marlene Ditrih, otvoren je ovogodišnji 67. Međunarodni
filmski festival u Berlinu. Sa pomenutim filmom na otvaranju
umetnički direktor Berlinala, Ditrih Koslik, na najbolji način
nastavlja uspešnu tradiciju ove manifestacije, stvorene svojevremeno u
doba hladnoratovske atmosfere, koja je vremenom prerasla u dinamičnu
platformu suočavanja sa aktuelnim bavljenjem političkim izazovima i
temama iz čitavog sveta. U tom
smislu, ponuđeni takmičarski program, gde se 18 filmova našlo u
trci za uglednu nagradu Zlatnog medveda, uz Berlinale special i
programe Panorame i Foruma, ponudio je brojnim gledaocima i poštovaocima
festivala u filmskom svetu, veoma uzbudljive filmske dane.. |
|
|
|
|
|
MILAN
VLAJČIĆ:
FILM
U
2016:
ŽIV
I ZDRAV.
Na kraju svake kalendarske godine, kad se
svode računi, lako je primetiti da i u najozbiljnijim kulturnim
sredinama, film podleže mračnim predviđanjima. Pod pritiskom novih
tehnologija (pametni telefoni, androidi, video-kacige sa 3-D
rezolucijom), film opstaje, ali koliko još – niko ne zna. Ništa novo
pod kapom nebeskom. Otkad se pojavila televizija kao novi vizuelni
medij, najave skorog kraja bile su glasne.
Ništa
od toga. U novijoj istoriji slični apokaliptični glasovi se smenjuju,
i uvek nalaze nove povode. Kad je Francuz Dager izmislio fotografiju,
tobože je bilo ugroženo slikarstvo. Ali tek tada je
procvetalo.Potpuno se slično događalo kad je rođen film („ugrožena“
vrsta – pozorište), potom televizija (radio je preživeo i procvetao).
Sa novom digitalnom tehnologijom javila se mogućnost da filmska
slika stigne do ajfona, androida i drugih „pametnih“ telefona
najnovije generacije, a marketinški timovi su i u Srbiji počeli da
nude ove mogućnost.. |
|
|
|
|
|
DODELJENE GODIŠNJE NAGRADE "FIPRESCI SRBIJA"
2016.
Tradicionalne
godišnje
nagrade
FIPRESCI za 2016.
godinu svečano su uručene 21.
februara
2017.
godine u dvorani
"Dinko
Tucaković"
u
Muzeju
Jugoslovenske
kinoteke
dobitnicima u
jedanaest
filmskih kategorija. Glasovima kritičara, film "DNEVNIK
MAŠINOVOĐE"
Miloša
Radovića
dobio je nagradu FIPRESCI Srbija za najbolje filmsko ostvarenje
tokom protekle godine.
Za najboljeg glumca nagradu je dobio Miloš
Timotijević
za ulogu u filmu "Vlažnost",
a najbolju žensku ulogu prema oceni filmskih kritičara ostvarila je
Mirjana
Karanović
u filmu "Dobra
žena",
inače
njenom rediteljskom
prvencu.
Za najboljeg reditelja
i
scenaristu
proglašen je Miloš Radović, autor
filma "Dnevnik
mašinovođe".
Nagrada
za životno delo
posthumno
je
dodeljena
Branku
Vučićeviću (1934-2016),
našem
uvaženom
scenaristi
i filmskom
kritičaru.
Primajući nagradu za najbolji film i najbolji scenario Miloš
Radović je istakao: "Zahvalan sam svima na nagradi FIPRESCI, posebno
pokojnom Marku Glušcu, sjajnom montažeru, koji mi je pre nekoliko
godina na papiriću dao ideju za ovaj film jer on je u stvari "zapalio"
taj prvi "fitilj". Više o nagradama.. |
|
|
|
|
|
BRAZILSKI
FILM "AKVARIJUS"
BRAZILSKOG
REDITELJA
KLEBERA MENDOZE FILHE
NAJBOLJI FILM
22.
BEOGRADSKOG FESTIVALA
AUTORSKOG FILMA.
Žiri kritike FIPRESCI
Srbija 22.
Festivala
autorskog filma,
koji je održan od 25.
novembra
do 3.
decembra
2016.
godine u Beogradu
u sastavu:
Ivan Karl,
Vladimir
Džudović
i
Milan D.
Špiček,
nagradu
"Slobodan Novaković"
FIPRESCI
za NAJBOLJI FILM
festivala
dodelio je
brazilskom
filmu „AKVARIJUS“
(Aquarius,
2016, Brazil)
Klebera
Mendoze
Filhe.
Takođe, žiri FIPRESCI Srbija dodelio je i Specijalno priznanje
(Special mention) filmu "SWEET
MOVIE" Dušana
Makavejeva iz 1974. godine,
koji je na festivalu prikazan u pratećem
programu.. |
|
|
|
|
|
FIPRESCI NAGRADE NA
FILMSKIM
SUSRETIMA U NIŠU 2016.
Žiri kritike FIPRESCI
Srbija 51.
Filmskog
festivala
u Nišu
- FILMSKI
SUSRETI
'2016,
koji je održan od 20.
do
26.
avgusta
2016.
godine radio
je
u sastavu: Srđan Savić
(predsednik
žirija),
Milan D.
Špiček
i
Marjan
Vujović
i doneo dve
jednoglasne
odluke.
Nagradu
FIPRESCI za
najbolju
žensku ulogu
žiri
je
dodelio
Jasni
Đuričić za uloge u filmovima
"Dnevnik mašinovođe" Miloša Radovića i "Dobra žena" Mirjane
Karanović dok je najbolju mušku ulogu ostvario Žarko
Laušević (na slici) u filmu "Smrdljiva bajka" Miroslava Momčilovića.
Lauševićeva rola skitnice Mome u "Smrdiljivoj bajci" je takođe bilo
najbolje glumačko ostvarenje na ovogodišnjem festivalu po oceni
glavnog festivalskog žirija.. |
|
|
|
|
|
FILM "MLADOST"
ITALIJANSKOG
REDITELJA
PAOLA SORENTINA
NAJBOLJI FILM
BEOGRADSKOG FESTA
2016.
Žiri kritike FIPRESCI
Srbija
44.
Međunarodnog filmskog festivala - FEST '2016,
koji je održan od 26.
februara do 6.
marta 2016.
godine u Beogradu
u sastavu:
Dejan Dabić
(predsednik
žirija),
Vladimir
Džudović
i
Dušan Cicvara,
nagradu "Dinko
Tucaković"
-
FIPRESCI za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je
italijanskom
filmu „Mladost“
(Youth,
2015,
Italy
- France
- UK -
Switzerland)
Paola
Sorentina.
Nagrađeni film
u kojem glavne uloge igraju Majkl Kejn i Harvi Kajtel,
žiri je ocenio kao ostvarenje koje potvrđuje krilaticu „život je
kratak, umetnost je duga“. Inače film "Mladost"
dobio je dva meseca ranije čak tri Evropske filmske nagrade među
kojima za najbolji film u 2015, Paolo Sorentino za najboljeg
reditelja dok je Majkl Kejn dobio "evropskog oskara" za najbolju
mušku ulogu na 28. ceremoniji održanoj u Berlinu 2015.. |
|
|
|
|
|
GODIŠNJE NAGRADE "FIPRESCI SRBIJA" 2015.
Nagrada FIPRESCI Srbija za najbolji film u 2015. godini
dodeljena je 16.
marta 2016. godine
ostvarenju "NIČIJE
DETE"
scenariste i reditelja Vuka Ršumovića.
Ršumović
je nagrađen i za najbolji scenario, dok je nagrada za najbolju
režiju pripala, glasovima članova FIPRESCI Srbija, Goranu
Radovanoviću za dokumentarno
ostvarenje "Enklava".
Ovogodišnja dodela je počela minutom ćutanja za Dragana
Nikolića,
jednog od naših najvećih glumaca svih vremena, koji je preminuto 11.
marta.
Priznanje za životno delo posthumno je
dodeljeno dugogodišnjem upravniku Biblioteke Jugoslovenske kinoteke
Borislavu Bori Stanojeviću i filmskom kritičaru i
nekadašnjem uredniku Filmskog programa RTS-a
Nebojši Popoviću (1958-2015)
(na slici dole).
Andrija Zafranović je dobio nagradu za
najbolju montažu za film "Enklava", a za najbolju fotografiju Milan
Tvrdišić ("Bićemo prvaci sveta").
Nagrada za najbolju žensku ulogu
pripala je Jeleni Đokić
za rolu u filmu "Smrdljiva bajka", a za najbolju mušku ulogu
Denisu Muriću ("Ničije dete" i "Enklava").
FIPRESCI je nagradio Milana
Đurđevića za
najbolju muziku u filmu "Panama", za scenografiju nagrađena
je Jelena Šopić ("Bićemo prvaci sveta" i
"Ničije dete"), a za najbolji kostim Vesna Teodosić ("Za kralja i
otadžbinu").
Najbolji strani film prikazan tokom 2015. u
srpskim bioskopima i na festivalima, prema oceni filmskih kritičara
i novinara jeste "Divlje priče" u režiji Demijana
Šifrona i distribuciji "MCF-a".
Više o nagradama.. |
|
|
|
|
|
MAĐARSKI
FILM "ŠAULOV
SIN"
REDITELJA
LASLA NEMEŠA
NAJBOLJI FILM
21.
BEOGRADSKOG FESTIVALA
AUTORSKOG FILMA.
Žiri kritike FIPRESCI
Srbija 21.
Festivala
autorskog filma,
koji je održan od 27.
novembra do 5.
decembra
2015.
godine u Beogradu
u sastavu:
Borislav Anđelić
(predsednik),
Milan
Vlajčić
i
Miodrag
Novaković,
nagradu
"Slobodan
Novaković"
FIPRESCI
za NAJBOLJI FILM
festivala
dodelio je
mađarskom
filmu „ŠAULOV
SIN“
(Saul
fia,
2015,
Hungary)
Lasla
Nemeša
za "izuzetni
kinematografski doprinos obradi teme holokausta koja u ovom izdanju
dobija novu dimenziju".
Takođe, žiri FIPRESCI Srbija dodelio je i Specijalno priznanje
(Special mention)
kineskom filmu
"PLANINE MOGU DA ODU"
Đija Žangkea za "epski
civilizacijski pristup temi tranzicije na prelazu dva milenijuma".. |
|
|
|
|
|
IN MEMORIAM: NEBOJŠA POPOVIĆ
(1958-2015). Filmski kritičar,
novinar i urednik u redakciji za
kulturu Radio televizije Srbije (RTS) Nebojša Popović,
preminuo je 3. oktobra 2015. godine u Beogradu
posle duge i teške bolesti. Popović je
bio autor kultne
emisije o filmu "Drugi vek", jedan od urednika nedeljnog,
kulturnog magazina "Metropolis"
i istaknuti član FIPRESCI Srbija. Popović
je rođen 1958. godine u Kraljevu. Filološki fakultet završio
je u Beogradu. Karijeru u Televiziji
Beograd je započeo 1982. u Beogradskoj
hronici. Bio je urednik vesti, emisije 24 časa, voditelj i urednik
Trećeg dnevnika. Izveštavao je sa najznačajnijih filmskih festivala
iz celog sveta. O filmu je pisao punih 30 godina. Za najbolju
filmsku kritiku nagrađen je 1993. godine nagradom Instituta za film.
Od 2002-2004. bio je urednik Filmskog programa RTS.
Autor je niza televizijskih
monografija o velikim filmskim autorima poput Vendersa, Louča,
Rasela, braće Tavijani, Karanovića, Markovića, Šijana, Paskaljevića.
Popovićeva serija "Drugi vek", koja se emitovala
od 1997. godine, predstavlja pravu antologiju najznačajnijih,
srpskih i svetskih filmskih stvaralaca. Kao član
međunarodne sekcije filmskih kritičara FIPRESCI Srbija, učestvovao
je u radu žirija na mnogim stranim i domaćim festivalima. Bio je
selektor oko 20 filmskih festivala posvećenih značajnim evropskim
kinematografijama. Kao gost urednik Filmskog programa Kulturnog
centra Beograda, predstavljao je najznačajnija savremena ostvarenja
evropskog filma.
|
|
|
|
|
|
FIPRESCI
NAGRADE NA
FILMSKIM
SUSRETIMA U NIŠU 2015.
Žiri kritike FIPRESCI
Srbija jubilarnog
50.
Filmskog
festivala
u Nišu
- FILMSKI
SUSRETI
'2015,
koji je održan od 22.
do
28.
avgusta
2015.
godine
koji je radio
u sastavu:
Borislav Anđelić
(predsednik
žirija),
Vladimir Džudović
i
Milan
Nikodijević
i dodelio
je
tradicionalne
FIPRESCI
nagrade.
Nagradu
FIPRESCI za
najbolju
žensku ulogu
žiri
je
dodelio
Nataši Ninković
za ulogu u filmu "Bez stepenika" reditelja Marka Novakovića "za
dramski upečatljivo i emotivno osmišljeno tumačenje lika unutar
dinamičnih međuljudskih porodičnih odnosa". Nagradu za najbolju
mušku ulogu dobio je Nikola
Rakočević (na slici gore) tumačeći Rudolfa
Cistlera u filmu "Branio sam Mladu Bosnu" Srđana Koljevića kao i za
impresivnu ulogu u filmu "Travelator" Dušana Milića. U
saopštenju žirija se navodi da se nagrada dodeljuje Rakočeviću "za
provokativnu i uverljivu interpretaciju dva potpuno različita lika
smeštena u vremenski i žanrovski suprotnom kontekstu". Žiri je
takođe dodelio i nagradu za najboljeg debitanta Denisu Muriću
(na slici dole)
za uloge filmovima "Ničije dete" Vuka Ršumovića i "Enklava" Gorana
Radovanovića, "za ubedljivu svežinu izraza kojim tumači izuzetno
zahtevne uloge svojih vršnjaka".. |
|
|
|
|
|
FILM
"NIČIJE DETE"
VUKA RŠUMOVIĆA
NAJBOLJI FILM
BEOGRADSKOG FESTA
2015.
Žiri kritike FIPRESCI
Srbija
43.
Međunarodnog filmskog festivala - FEST '2015,
koji je održan od 27.
februara do 08.
marta 2015.
godine u Beogradu
u sastavu:
Milan
Vlajčić
(predsednik
žirija),
Milan D.
Špiček
i
Dušan Cicvara,
nagradu
FIPRESCI - "Dinko Tucaković"
za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je
domaćem debitantskom
filmskom
ostvarenju
„NIČIJE DETE“
(2014,
Serbia
- Croatia)
Vuka Ršumovića.
Reditelj i ko-scenarista Vuk Ršumović je
primajući nagradu na konferenciji
za novinare u Centru „Sava“ izjavio da mu to priznanje kritike puno
znači, podsetivši da je ovaj film dobio FIPRESCI
nagradu i na svojoj premijeri prošle
jeseni u Veneciji.
Specijalno priznanje
(Special mention) žiri je dodelio
mađarskom filmu
"BELI BOG"
(White God, 2014, Hungary)
Kornela Mundruca, prikazanom na FEST-u
u glavnom takmičarskom programu.
Inače, nagrađeni film "NIČIJE DETE"
u kojem glavne uloge igraju Denis Murić i Miloš Timotijević,
dobio je i glavnu nagradu FEST-a "Beogradskog
pobednika" za najbolji film prikazan u nacionalnoj selekciji.
.. |
|
|
|
|
|
GODIŠNJE NAGRADE "FIPRESCI SRBIJA" 2014.
Nagrada FIPRESCI
Srbija za najbolji domaći igrani film u 2014. godini pripala je
filmu „TOP JE BIO VREO”,
u produkciji Tihomira Stanića, a nagrađeni su i reditelj tog filma
Slobodan Skerlić i glavna glumica Anita
Mančić. Nagrade su svečano uručene 25.
februara 2015. u dvorani "Dinko Tucaković" u Muzeju Jugoslovenske
kinoteke.
Nagradu za najbolji scenario dobio je Srđan Koljević za film
„Branio sam Mladu Bosnu”, koji je on i režirao, a za glavnu
mušku ulogu Nikola Rakočević za lik u tom filmu.
Za najbolji dokumentarno-igrani
film priznanje je dobio „Love Hunter, Priče iz njujorškog taksija”
braće Bala.
Iz ekipe filma „Montevideo, vidimo se” (u
režiji Dragana Bjelogrlića) nagrađeno je troje autora: Goran
Volarević za fotografiju, Manjifiko za filmsku muziku i Dragica
Laušević za kostiim.
Za montažu je nagrađen Filip Dedić, a
za scenografiju Ivan Denić, obojica za rad na filmu „Mamula” (u
režiji Milana Todorovića).
Najbolji strani film prikazan u
bioskopima u Srbiji bio je ruski „Levijatan”, u
distribuciji „MCF-a”.
Specijalna priznanja za životno delo
pripala su, posthumno, filmskim kritičarima i teoretičarima Severinu
Franiću i Milanu Mitiću. Obativši se
prisutnima u dvorani Kinoteke predsednik FIPRESCI Srbija Borislav
Anđelić podsetio je da se ova nagrada dodeljuje već više od 20
godina, po ugledu na slične nacionalne sekcije FIPRESCI-ja u svetu.
Više o nagradama.. |
|
|
|
|
|
FIPRESCI NAGRADE 20. JUBILARNOG BEOGRADSKOG FESTIVALA
AUTORSKOG FILMA.
Žiri kritike FIPRESCI
Srbija 20.
Festivala
autorskog filma,
koji je održan od
24.
novembra do
2.
decembra
2014.
godine u Beogradu
u sastavu: Slobodan
Aranđelović
(predsednik),
Radmila
Đurica
i
Vladimir Džudović,
nagradu
"Slobodan
Novaković"
FIPRESCI
za NAJBOLJI FILM
festivala
dodelio je
ravnopravno
dansko-argentinskom
filmu „HAUHA
- RAJ NA ZEMLJI“
(Jauja,
2014,
Argentina-Denmark...)
Lisandra Alonsa i indijskom
ostvarenju "SUD" Čaitanije Tamhanea
(Court,
2014,
India).
Film "Hauha
-Raj na
zemlji" Lisandra Alonsa je "ezoterično
delo koje
u minimalističkoj formi na efektan i originalan način,
svojstven
autorskom konceptu sedme umetnosti,
meditira o brojnim temama
koje se
prepliću u nadahnutom scenariju koji
briše
prostor i
vreme, fikciju i stvarnost,
mit i
dokumentarizam". Impresivna je autorova metaforičnost u
koju je vešto utkao lokacije, zvučnu podlogu, pokret i muziku kojima
nadilazi uobičajene metode režije", obrazložio je žiri FIPRESCI
Srbija. "SUD",
debitantsko delo Čaitanije Tamhanea "na autentičan i osoben način
dočarava društvenu stvarnost Indije kroz uzbudljiv prikaz pravnog
sistema kojim dotiče brojne savremene teme, od obrazovanja i klasnih
razlika do uticaja snaga i moći korumpirane vlasti". Tamhane je
autor čije bi ime i karijeru trebalo pomno pratiti", istakao je
Aranđelović.
Inače, film "SUD" dobio je glavnu nagradu festivala Gran Pri "Aleksandar
Saša Petrović". Reditelj Čajtanija Tamhane, koji je za svoje
delo na poslednjem Venecijanskom festivalu nagrađen sa najbolji
debitantski film, bio je proteklih dana gost FAF-a i Beograda.. |
|
|
|
|
|
FIPRESCI
NAGRADE NA
FILMSKIM
SUSRETIMA U NIŠU 2014.
Žiri kritike FIPRESCI
Srbija
49.
Filmskog
festivala
u Nišu
- FILMSKI
SUSRETI
'2014,
koji je održan od 23.
do
29.
avgusta
2014.
godine
koji je radio
u sastavu:
Milan D. Špiček
(predsednik
žirija),
Dušan Cicvara
i
Slobodan Aranđelović
dodelio
je
tradicionalne
FIPRESCI
nagrade.
Nagradu
FIPRESCI za
najbolju
žensku ulogu
žiri
je
dodelio
Hani Selimović
za ulogu Leni u filmu "Neposlušni" rediteljke Mine Đukić. "Kroz
priču o odrastanju, emotivnoj ranjivosti, i neprilagođenosti
moralnim kodeksima jednog gradića, glavna junakinja filma “Neposlušni”
rediteljke Mine Đukić, Leni, briljira od prve do poslednje
scene", istakao je žiri u saopštenju.
Nagradu
FIPRESCI
za najbolju mušku ulogu žiri je
dodelio Borisu Milivojeviću (na
slici)
koji
tumači lik Marka u filmu „Spomenik Majklu Džeksonu“ reditelja Darka
Lungulova
.
Žiri
je
istakao
da glavni junak filma “Spomenik Majklu Džeksonu” dokazuje da se “i u
tranzicionim, surovim vremenima ne treba odricati sopstvenih snova i
ideala. "Lik Marka je na
impresivan način odigrao
Boris Milivojević”, naveo je žiri
FIPRESCI, dodajući da ima simbolike u tome
što je Milivojević dobio glavnu
nagradu
Filmskih susreta baš na rođendan
Majkla Džeksona. Inače,
Boris Milivojević je za
ovu ulogu
dobio i glavnu nagradu festivala Gran Pri
"Naisa".. |
|
|
|
|
|
KUBANSKI
FILM
"MELASA"
NAJBOLJI FILM
BEOGRADSKOG FESTA
2014.
Žiri kritike FIPRESCI
Srbija
42.
Međunarodnog filmskog festivala - FEST '2014,
koji je održan od 28.
februara do
9.
marta 2014.
godine u Beogradu
u sastavu:
Milan
Vlajčić
(predsednik
žirija,
Dejan
Dabić
i
Vladimir
Džudović,
nagradu
FIPRESCI - "Dinko Tucaković"
FIPRESCI
za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je
kubanskom debitantskom
filmskom
ostvarenju
„MELASA“
(Melaza,
2012,
Cuba) Karlosa Lećuge.
Žiri
je usredsredio svoju
pažnju na produkcijski male i autorske filmove na programu
42. FEST-a, a većinom glasova odlučio je da nagradi film “Melasa” za
“izvanredan kritički odnos prema bitnim egzistencijalnim dilemama” i
za “duhovit i slobodarski duh koji deluje lekovito”.
Melasa” je film o savremenoj ruralnoj Kubi, kojim je Lećuga
oslikao temperament njenih stanovnika.
Monika je jedina
radnica u fabrici
šećera od
koje je
nekada živelo
celo ostrvo.
Njen
suprug Aldo, instruktor
plivanja,
pokušava da nauči đake
kako da
plivaju u bazenu
bez vode.
Tek
venčani par živi u
maloj kući
sa Monikinom
osmogodišnjom
kćerkom i
bakom. Svakog
jutra
nelegalno izdaju
svoj stan
nezakonitim
parovima, kako bi
zaradili više
novca, a Aldo
pokušava da
prodaje
meso, protivno
kubanskim
zakonima.
42. FEST prikazao je od 28. februara 75
premijernih naslova.. |
|
|
|
|
|
GODIŠNJE NAGRADE "FIPRESCI SRBIJA" 2013.
Nagradu FIPRESCI
za najbolji film u 2013. dobili su "KRUGOVI" Srdana
Golubovića
u
produkciji "Baš čelika" iz Beograda.
Na
svečanosti u Muzeju kinoteke održanoj
4. februara 2014. godine
ovo priznanje, koje se
tradicionalno dodeljuje na osnovu glasova srpskih filmskih novinara
i kritičara, uručio je predsednik FIPRESCI-ja
Borislav Anđelić producentkinji Jeleni Mitrović. Ističući da je to
za celu ekipu "Krugova" velika čast, ona je dodala da je taj film od
premijere u januaru 2013. na Sandensu dobio 23 internacionalna
priznanja i šest-sedam domaćih nagrada. Nagrade
Fipresci dobili su reditelj "Krugova" Srdan Glubović
(na slici gore),
scenaristi Srđan Koljević i Melina Pota Koljević, kao i glavni
glumac
Aleksandar
Berček (na
slici u sredini)
i, posthumno, montažer Marko Glušac. Nagradu
za najbolju žensku ulogu dobila je Mira Banjac za ulogu u filmu "Mamaroš"
Mome Mrdakovića. Golubović je izjavio da
je ova nagrada važna jer je dodeljuju stručni ljudi. On je zahvalio
svim saradnicima "Krugova", a Koljević je takođe istakao značaj
kreativnog doprinosa cele ekipe kako bi scenario bio realizovan. Nagrada
za životno delo dodeljena je, posthumno, Dinku
Tucakoviću, reditelju, scenaristi, kritičaru i teoretičaru
filma, dugogodišnjem upravniku Muzeja kinoteke, koji je preminuo 19.
februara 2013.
godine. U
sali koja sada nosi njegovo ime nagradu je u ime porodice primio
direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, naglasivši da je
Tucaković ostavio neizbrisiv trag i dao ogroman doprinos Kinoteci i
celoj srpskoj kinematografiji.
Više o nagradama.. |
|
|
|
|
|
FIPRESCI NAGRADE 19.
BEOGRADSKOG FESTIVALA
AUTORSKOG FILMA.
Žiri kritike FIPRESCI
Srbija
19.
Festivala
autorskog filma,
koji je održan od
27.
novembra do
3.
decembra
2013.
godine u Beogradu
u sastavu:
Miodrag Novaković,
Milan D. Špiček
i
Dušan
Cicvara,
nagradu
"SLOBODAN NOVAKOVIĆ"
za NAJBOLJI FILM
festivala
dodelio
je
kineskom
filmu „DODIR
GREHA“
(A Touch of Sin/
Tian zhu ding,
2013,
China)
autora
Đia Žangkea.
U saopštenju žirija se ističe: "Autor na
maestralan način prikazuje sudbine ljudi savremene Kine koji su se,
krenuvši iz istog razreda osnovne škole, u prelomnim tranzicionim
okolnostima, našli na suprotnim pozicijama. Jedni su se prekomerno,
često nezakonito i na kriminalan način, obogatili, dok su drugi,
najvećim delom ostali suočeni sa teškom borbom za preživljavanje".. |
|
|
|
|
|
FILM
BRANKA ŠMITA
"LJUDOŽDER
VEGETARIJANAC"
NAJBOLJI FILM
BEOGRADSKOG FESTA
2013.
Žiri kritike FIPRESCI
Srbija
41.
Međunarodnog filmskog festivala - FEST '2013,
koji je održan od 22.
februara do
3.
marta 2013.
godine u Beogradu
u sastavu:
Milan
Vlajčić
(predsednik
žirija),
Miša
Novaković
i
Radmila
Đurica,
nagradu
FIPRESCI - "Dinko Tucaković"
FIPRESCI
za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je
hrvatskom
filmu
„LJUDOŽDER
VEGETARIJANAC“
(2012,
Croatia) reditelja i scenariste Branka Šmita.
Žiri
je
nagradu dodelio "za efektno predstavljanje
mizantropije, ukorenjene korupcije i lažne humanosti u zemljama
tranzicije". Specijalno priznanje (Special Mention) žiri je
dodelio
dokumentarnom filmu "Albertov
put" (2013, Serbia) Predraga Bambića
"za originalan prikaz
revolucionarnog tehničkog
dostignuća Alberta Majera koje je prokrčilo
put stvaranju moderne
elektronske digitalne filmske kamere".. |
|
|
|
|
|
IN MEMORIAM: DINKO TUCAKOVIĆ
(1960-2013).
Dugogodišnji umetnički
direktor
Jugoslovenske
kinoteke, reditelj,
istoričar
filma,
filmski teoretičar i kritičar
i istaknuti
član FIPRESCI
Srbija,
Dinko Tucaković
preminuo
je iznenada
19.
februara u Beogradu, u 53. godini.
Tucaković
je rođen 1960. godine u Zenici. Završio je srednju školu u Sarajevu
(1978), a diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu
1984. godine, na grupi za film i TV režiju.
Debitovao je filmom "Šest dana
juna" (1985) a 2000. je završio poslednji film
Živojina Pavlovića "Država mrtvih". Kao filmski teoretičar i
kritičar pisao je za najvažnije jugoslovenske časopise, ali i za
čuvene inostrane filmske magazine kao što su
“Positiff” i “Sight and Sound”. Radio je kao filmski kritičar
za nedeljnike "NIN" i
"Vreme".
Autor je više filmskih knjiga, „Tajni
život filma“ (1993), „Stranci u raju“ (1998).
Prošle godine je u okviru 40.
FEST-a premijerno prikazan njegov film “Doktor
Rej i đavoli”.
Radio je kao selektor više nacionalnih filmskih festivala,
bio je član žirija FIPRESCI-ja
u Kanu, Berlinu, Beču, Anesiju... Osvojio
je više nagrada na nacionalnim filmskim festivalima.
Bio je programski direktor Jugoslovenske kinoteke,
predsedavajući Saveta FEST-a i pokretač mnogih
filmskih manifestacija. Radio je
kao predavač na Fakultetu dramskih umetnosti na predmetima Filmska
režija i Istorija filma, na Akademiji umetnosti BK, master klas na
predmetu Istorija filma, a bio je i jedan od osnivača filmske škole
"Dunav filma" i šef katedre za Dokumentarni film. Iznenadna i
prerana smrt reditelja Dinka Tucakovića je veliki gubitak za srpsku
kinematografiju, istakle su njegove kolege u brojnim izjavama..
|
|
|
|
|
|
GODIŠNJE
NAGRADE "FIPRESCI SRBIJA" 2012.
Glasovima kritičara FIPRESCI Srbija
film
„KLIP“
proglašen je
najboljim domaćim filmom u
2012.
godini.
Nagrade
su uručene
dobitnicima
u 11
filmskih
kategorija
na
svečanoj
ceremoniji
u
dvorani
Jugoslovenske
kinoteke
1.
februara
2013.
godine.
Rediteljka pobedničkog filma
Maja
Miloš
izabrana je za
najboljeg
reditelja
dok je
Miroslav Momčilović
proglašen
najboljim
scenaristom
za film "Smrt čoveka na Balkanu".
Za najbolju žensku ulogu nagrađena je mlada Isidora
Simijonović (Klip), a za mušku ulogu Uliks Fehmiu
(Ustanička ulica), koji se nalazi u inostranstvu, pa je priznanje
primila njegova majka, dramska umetnica Branka Petrić.
Nagradu za
najbolju montažu dobio je Stevan Filipović (Klip), za fotografiju
snimatelj Miladin Čolaković (Ustanička ulica i Smrt
čoveka na Balkanu). Za scenografiju je nagrađen Aljoša Spajić (Ustanička
ulica), za kostime Jelena Đorđević (Dr Rej i đavoli), za muziku
Vlatko Stefanovski (Kad svane dan).
Najbolji strani film prikazan prošle godine u Srbiji bio je "Glumac" Mišela
Azanavisijusa.
Predsednik Borislav
Anđelić je na kraju podsetio da je ovo, nažalost, jedina godišnja
nacionalna filmska nagrada u Srbiji. „U
proteklih petnaestak godina uspeli smo da na ovaj način istaknemo
vredna ostvarenja u svim kategorijama filmskog stvaralaštva. Nadamo
se da ćemo to činiti i ubuduće, mada situacija sa domaćom
kinematografijom nije baš izgledna", istakao je Anđelić. Više o nagradama.. |
|
|
|
|
|
FILM "AVR" FINSKOG REDITELJA AKIJA
KAURISMAKIJA NAJBOLJI FILM JUBILARNOG
40. BEOGRADSKOG FESTA.
Žiri kritike FIPRESCI
Srbija
40. Međunarodnog filmskog festivala - FEST '2012, koji je održan od
24. februara do 04. marta 2012. godine u Beogradu
u sastavu: Sandra Perović (predsednica žirija), Dejan Nikolaj
Kraljačić i Greg De Kjur, nagradu FIPRESCI za NAJBOLJI FILM FEST-a
dodelio je finsko-francusko-nemačkom filmu „AVR“ Akija
Kaurismakija.
U obrazloženju žirija se ističe: "Reč je o malom
toplom filmu o neiskvarenoj sreći i solidarnosti, gde reditelj u
tonu ultimativne filmske nostalgije melanholično, sa odmerenom
ironijom, uz crnohumorne elemente suprostavlja pojedinca i zajednicu.
Predočavajući apsurdne situacije, Kaurismaki se vešto poigrava
klišeima i retro-dizajnom."
Takođe, žiri FIPRESCI Srbija dodelio je i Specijalno priznanje
(Special mention) argentinskom filmu "KINEZ ZA PONETI"
Sebastijana Borenštajna, kao “izuzetno rafiniranom,
suptilnom ostvarenju” koje “odiše duhovitošću, toplinom, svežinom i
inteligencijom”.. |
|
|
|
|
|
GODIŠNJE
NAGRADE "FIPRESCI SRBIJA" 2011.
Nagrade
FIPRESCI za 2011. godinu svečano su uručene 2. Februara 2012.
godine u dvorani Kinoteke dobitnicima u dvanaest filmskih kategorija.
Glasovima kritičara, film "PARADA" Srđana Dragojevića dobio
je nagradu FIPRESCI Srbija za najbolje filmsko ostvarenje tokom
protekle godine, a nagrada za životno delo uručena je reditelju
Puriši Đorđeviću. Za najboljeg glumca nagradu je dobio Nikola
Kojo za ulogu u filmu "Parada", a najbolju žensku ulogu prema
oceni filmskih kritičara ostvarila je Jelena Đokić u filmu "Kako
su me ukrali Nemci". Za najboljeg reditelja proglašen je Miloš
Radivojević, autor filma "Kako su me ukrali Nemci".
"Parada"
je dobila i nagradu za fotografiju Dušana Joksimovića,
koji je istovremeno nagrađen i za film “Neprijatelj” Dejana Zečevića.
Veljko
Despotović je nagrađen za scenogafiju filma "Miris kiše na
Balkanu" Ljubiše Samardžića.
Novouvedenu nagradu za najbolji dugometražni dokumentarni
film dobio je „Sinema komunisto” Mile Turajlić. Primajući
nagradu za životno delo, reditelj Mladomir Puriša Đorđević
poručio je da se ne povlači iz filmske umetnosti. "Ova nagrada
zapravo oduzima onu sledeću, pošto ne pristajem na ulogu veterana",
poručio je Đorđević. Predsednik FIPRESCI Srbija Borislav Anđelić kazao je
da je ovogodišnja proslava lišena glamura zbog nedostatka sredstava,
ali se nada kako će nedavno usvojeni Zakon o kinematogradfiji doneti
bolje dane za srpski film. "Ove nagrade su podstrek i služe za
afirmaciju srpske kinematografije", poručio je Anđelić.
Ovogodišnjoj
ceremoniji
prisustvovala
je
većina dobitnika godišnjih nagrada.
Više o nagradama.. |
|
|
|
|
|
DANSKI
FILM
"U
BOLJEM SVETU"
NAJBOLJI FILM
BEOGRADSKOG FESTA
2011.
Žiri kritike FIPRESCI
Srbija
39.
Međunarodnog filmskog festivala - FEST '2011,
koji je održan od 28.
februara do
9.
marta 201.
godine u Beogradu
u sastavu:
Saša
Radojević,
Sandra
Perović
i
Vladan Petković,
nagradu
FIPRESCI
za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je
danskom
filmu
„U BOLJEM SVETU“
(In a Better
World/Hævnen, 2010 Denmark-Sweden)
rediteljke Suzane Bir.
Žiri
je istakao da je reč
o
suptilnoj priči koja govori o teškoćama
odrastanja u kojoj je naglašeno da nasilje ne mora uvek da pobedi. Specijalno
priznanje (Special Mention) pripala je reditelju Rejfu Fajnsu
za film "KORIOLAN" (Coriolanus,
2011, UK) .. |
|
|
|
|
|
GODIŠNJE
NAGRADE "FIPRESCI SRBIJA" 2010.
Nagradu FIPRESCI
Srbija za najbolji domaći film 2010.
godine dobio je
"MONTEVIDEO,
BOG
TE VIDEO",
kojem su pripale i nagrade za režiju i scenario.
Bioskopski hit “Montevideo, Bog te video” Dragana Bjelogrlića, kojim
je taj popularni glumac debitovao kao reditelj, trijumfovao je na
dodeli godišnjih nagrada FIPRESCI Srbija. Tradicionalna priznanja udruženja filmskih novinara i kritičara
uručena su 3. februara 2011. na ceremoniji u Muzeju kinoteke. Primajući
nagradu za "Montevideo", producent Dejan Petrović iz kompanije "Inter
Media
Network" zahvalio
je celoj ekipi filma, a posebno svojim kolegama Draganu Bjelogrliću i Zvonimiru
Šimunecu, kao i Vladi Stankoviću, od čije je knjige potekla ideja za
film o učešću naših fudbalera na prvom Svetskom prvenstvu u
Montevideu daleke 1930. Reditelj
ovog filma, glumac Dragan Bjelogrlić izjavio je da ga „FIPRESCI
nagrada“ čini veoma ponosnim. "Ja volim da sanjam, ali ni u
najambicioznijim trenucima nisam pomišljao da ću dobiti nagradu za
svoj prvi rediteljski film", rekao je on. Za najbolju glumu
nagrađeni su Jasna Đuričić (Ružica u
filmu "Beli, beli svet") i Predrag Miki
Manojlović (Azem u filmu "Besa")
koji su takođe prisustvovali dodeli
nagrada. Nagradu
za montažu dobila je Nataša Vranješ za film "Šišanje", dok je za
muziku nagrađen Boris Kovač za “Beli, beli svet”.
Najboljim stranim filmom proglašen je "Pisac
iz senke" reditelja Romana Polanskog
u distribuciji MCF-a.
Nagrada za životno delo posthumno
je dodeljena dugogodišnjem članu FIPRESCI
Srbija Dušanu Vukiću
(Beograd, 08. 07. 1942
- Vrnjačka Banja,10.
08. 2010), novinaru
"Železničkih novina" koji je iznenada
preminuo prošlog leta. Vukić (na slici) je tokom celog radnog veka
bio
aktivni
filmski i sportski radnik a posao koji je
izuzetno voleo je nastavio da radi i nakon penzionisanja sve do
smrti u 68. godini tokom festivala u Vrnjačkoj Banji.
Više o nagradama.. |
|
|
|
|
|
BORISLAV
ANĐELIĆ I IVAN KARL
U NOVOM UMETNIČKOM RUKOVODSTVU FESTA.
Novi umetnički direktor FEST-a
je filmski kritičar
i predsednik FIPRESCI Srbija
BORISLAV
ANĐELIĆ,
a selektor odgovorni urednik filmskog programa Radio-televizije
Srbije
i član borda FIPRESCI Srbija
IVAN KARL,
saopštila je Direkcija FEST-a.
Odbor FEST-a je
zahvalio Miroljubu Vučkoviću,
dugogodišnjem selektoru i umetničkom direktoru, a novoimenovanim
umetničkim rukovodiocima beogradskog festivala poželeo uspeh i dobru
saradnju. Skupština grada Beograda, kao osnivač
FEST-a je na sednici održanoj 4. maja 2010. godine
imenovala Anđelića i Karla na četvorogodišnji mandat koji će trajati
do sredine 2014. navedeno je u saopštenju.
Predsednik Odbora Festa Darijan Mihajlović i direktor Direkcije
Festa Miloš Paramentić najavili su da će početkom jeseni javnosti
biti predočeni planovi za naredni, 39. Fest, koji će biti održan od
25. februara do 6. marta 2011. godine. |
|
|
|
|
|
IZRAELSKI
FILM "LIBAN" NAJBOLJI FILM 38. BEOGRADSKOG
FESTA. Žiri
kritike FIPRESCI Srbija 38.
Međunarodnog filmskog festivala - FEST '10, koji je održan od 19. do
28. februara 2010. godine u Beogradu u
sastavu: Marjan Vujović (predsednik žirija, Kinoteka), Vladimir
Džudović (Radio Beograd) i Jasmina Prodanović (Radio Obrenovac),
nagradu FIPRESCI za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je izraelskoj
ratnoj
drami „LIBAN“
Samuela Maoza. U
obrazloženju žirija se ističe: "Vešto koristeći sveden mizanscen
unutrašnjosti tenka, u kombinaciji sa vanrednom psihološkom studijom
malog broja likova, autor Samuel Maoz je na autentičan i nemilosrdan
način prikazao svu klaustrofobičnost, haotičnost i besmisao rata,
osećaj na žalost dobro poznat svima koji su kroz njega prošli a
zastrašujuće alarmantan za sve koji rat nisu doživeli. Takođe, žiri
je
odao
priznanje svim ostvarenjima iz ovogodišnje
programske celine Zimske pomorandže".
Inače, nagrađeni film "Liban" je osvojio Zlatnog lava na prestižnom
Venecijanskom festivalu 2009. godine a reditelj Samuel Maoz (na
slici) bio je i gost FEST-a. On je u Beogradu govorio o svom filmu
rekavši da je film izazvao u Izraelu
različite reakcije i da je priču zasnovao na ličnom iskustvu iz prvog
libanskog rata. Maoz je rekao da je tim filmom
želeo da ogoli rat i oslobodi ga klišea i vojničkog heroizma koji
uporno propagiraju američki ratni filmovi“.. |
|
|
|
|
|
GODIŠNJE
NAGRADE "FIPRESCI SRBIJA" 2009.
Nagrade FIPRESCI za 2009. godinu svečano su uručene 28. Januara
2010. godine u dvorani Kinoteke dobitnicima u deset filmskih
kategorija. Glasovima kritičara, po dve nagrade FIPRESCI osvojili su
ravnopravno filmovi "Tamo i ovde" Darka Lungulova
(na
slici), "Beogradski
fantom" Jovana Todorovića, "Čekaj me ja sigurno neću doći"
Miroslava Momčilovića i "Sveti Georgije ubiva aždahu" Srđana
Dragojevića.
Za najbolji film u 2009. proglašen je film "OBIČNI LJUDI"
reditelja Vladimira Perišića dok je za najboljeg reditelja
izabran Darko Lungulov. Glumicom godine u 2009-oj proglašena
je Mirjana Karanović
(na
slici)
dok je najbolju mušku ulogu ostvario
Miloš Samolov.
Po prvi put ove godine dodeljena je i nagrada za najbolji glumački
ansambl, glumačkoj ekipi filma "Život i smrt porno bande". Najbolji strani film bio je "Bela traka" u distribuciji
MCF-a.
Nagrada za životno delo dodeljena je posthumno našem nedavno
preminulom kolegi, dramaturgu, novinaru i filmskom kritičaru Vuku
Pavloviću
(1970-2009). Pozdravni govor održao je predsednik FIPRESCI Srbija
Borislav Anđelić a ceremoniji je prisustvovala većina dobitnika godišnjih nagrada.
Više o nagradama.. |
|
|
|
|
|