naslovna | o nama | godišnje nagrade | festivalski izveštaji | tekstovi | članovi | arhiva | kontakt

 



 



TEKSTOVI
 



 


Go To   FIPRESCI    
The International Federation
of Film Critics
Official site


Filmovi i festivali iz ugla profesionalnih kritičara

 

Nebojsa Glogovac

IN MEMORIAM: NEBOJŠA GLOGOVAC (1969-2018).
D
ejan Dabić: ODLAZAK VELIKANA.

Već
d
esetak dana, tačnije od petka pre podne 9. decembra, kada je najšira javnost saznala za šokantnu vest o smrti najboljeg glumca kojeg smo imali u prethodnih dvadesetak godina (a netaktično bih se usudio da kažem, i u narednih dvadesetak godina), svi mediji na svojim naslovnim stranama već nekoliko dana pišu o karijeri i životu Nebojše Glogovca, o reakcijama kolega, prijatelja, komšija...
   Ako izuzmemo neke od tabloida (čak, ne ni sve tabloide), od kojih se i ne očekuje istančani ukus kad je reč o kulturi, mora se priznati da su svi prepoznali značaj koji je Nebojša Glogovac imao za našu kulturnu scenu, pa čak i za kulturu čitavog regiona; u Hrvatskoj su toga postali svesni nakon filma „Kenjac“, gde je tako dobro „skinuo“ lokalni dijalekat (bez obzira na to što je poreklom iz Hercegovine, on ipak veći deo svog života nije proveo tamo), da su neke kolege iz Hrvatske konstatovale da nijedan hrvatski glumac to ne bi mogao da odigra tako ubedljivo.
.
.

Darkest hour

IVAN KARL O FILMU "NAJMRAČNIJI ČAS".
Maj 1940, Versajski poredak je pregazila nemačka čizma koja melje Holandiju, Belgiju i grabi ka francuskoj prestonici. Britanski premijer Nevil Čemberlen, koji je dve godine ranije jalovo mahao Minhenskim sporazumom, prinuđen je da podnese ostavku.   Hitler je, naime, taj kao kasnije i dogovor o nenapadanju sa Staljinom izvrdao, a to treba imati na umu kada pojedini istoričari kod nas tvrde da je pristupanje Trojnom paktu sa sve garancijama nezavisnosti bilo “siguran posao”. Na čelo britanske koalicione vlade dolazi iskusan i nimalo obožavan političar sa dosta repova iz prošlosti Vinston Čerčil, protiv koga su listom svi. Kralj Džordž VI, njegov lični prijatelj ministar spoljnih poslova Halifaks, Čemberlen, koji i dalje kontroliše konzervativnu većinu u parlamentu, čak ga i vojni vrh gleda sa podozrenjem..

The Shape of Water

SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "OBLIK VODE" GILJERMA DEL TORA. Holivudski producenti oduvek su znali da su bajke potrebne odraslim ljudima koliko i deci jer u njihovom poimanju film je naravno mnogo zabavniji kao magija nego li kao surovi realizam. Specijalnost meksičko-američkog reditelja Giljerma del Tora su tzv. hibridni filmovi smešteni u blisku ili daleku prošlost. Oni su skoro uvek mešavine bajki, fantazija, horora, komedija, drama i ko zna čega još jer Del Torove granice nisu poznate pošto ih on stalno ruši i obnavlja. U njegovim delima postoji samo centralni okvir priče dok je sve ostalo na udaru njegovih fantazija. Del Toro je skrenuo pažnju na sebe već svojim prvim igranim filmom „Hronos“ (Cronos, 1993) mračnim hororom čiji je početak priče smešten u Meksiku u vreme inkvizicije gde jedan alhemičar pokušava da konstruiše tajanstveno biće koje bi njegovom gospodaru donelo večni život. Tako će razna tajanstvena bića ostati njegova opsesija sve do današnjih dana..

Aritmija

GORAN JOVANOVIĆ O FILMU "ARITMIJA" BORISA HLEBNJIKOVA.ARITMIJA Borisa Hlebnjikova jedno je od najprijatnijih iznenađenja ruske kinematografije u 2017. godini. Film je dobitnik Gran prija na festivalu Kinotavr, gde je trijumfovao i glavni glumac Aleksandr Jacenko, koji je nagrađen i u Karlovim Varima. U trci za nagradu Zlatni orao upravo je osvojio nagradu za najbolju glavnu žensku  ulogu (Irina Gorbačova), a u martu će se takmičiti i za najprestižniju nacionalnu nagradu Nika. Od malog remek-dela KOKTEBELJ (2003), koje je potpisao sa Aleksejom Popogrebskim, Hlebnjikov je imao relativno stabilnu karijeru tokom koje je u dosta skromnim, ali izvesnim produkcijskim uslovima (produkcijska kuća Koktebelj sa Romanom Borisevičem na čelu, koji je zaslužan za afirmaciju Hlebnjikova, Alekseja Popogrebskog i Nikolaja Homerikija), pričao zanimljive, duhovite ali i potresne priče o autsajderima i gubitnicima moderne Rusije. Hlebnjikov se u filmu SLOBODNO LEBDENJE (2006) rediteljski osamostalio i doneo nam ostvarenje koje nosi čemer i tegobu provincije pod udarcima tranzicije..

Enklava

SRĐAN SAVIĆ o filmu "ENKLAVA" GORANA RADOVANOVIĆA.
U savremenoj srpskoj „kinematografiji“ već godinama unazad dominiraju dve vrste filmskih ostvarenja: neozbiljni filmovi koji se bave neozbiljnim temama i neozbiljni filmovi koji tretiraju ozbiljne teme. Katkada se desi da se nekom ovdašnjem stvaraocu omakne i ozbiljan film na neozbiljnu temu, ali je ponajmanje onih kojima uspeva da ostvare ozbiljan film s ozbiljnom temom.
Enklava
scenariste i reditelja Gorana Radovanovića jedan je od tih retkih izuzetaka, prilično ozbiljno osmišljen i napravljen film sa temom koja je u srpskom igranom filmu novijih vremena neshvatljivo skrajnuta u najmaglovitije kutke kolektivnog zaborava.
Radnja filma odvija se nedugo posle martovskog pogroma iz 2004. godine, kada su, tokom celodnevnog divljanja razularenih šiptarskih katila i kačaka, po ko zna koji put u istoriji postradali Srbi na Kosovu i Metohiji i njihova materijalna i duhovna baština
.
.

Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju

GORAN JOVANOVIĆ O FILMU "TRI BILBORDA ISPRED EBINGA U MISURIJU" MARTINA MEKDONE. Dobri duh braće Koen potpuno se nadvio nad ostvarenjem TRI BILBORDA ISPRED EBINGA U MISURIJU engleskog  scenariste i reditelja Martina Mekdone (U BRIŽU, 2008), koje je na 75. dodeli Zlatnih globusa praktično trijumfovalo i prizvalo bar nekoliko Oskara. U trku za najznačajnije filmsko priznanje Mekdonin film ulazi sa sedam nominacija. Dakle, ne samo zbog fascinantne Franses Mekdormand, koja je u filmovima braće Koen ostvarila galeriju zanimljivih, počesto uvrnutih ali upečatljivih likova, dvojica inovativnih autora bili su nesumnjivo Mekdonino nadahnuće, te su i te kako prisutni u stilskoj strukturi ove suštinski teške drame čijim krvotokom teče crni humor, životodajni cinizam, ironični diskurs i poprilični obrti u stavovima i razvoju likova (osim stamene, na jasan cilj upućene, glavne junakinje Mildred Hejs). Sve kreće od očajničke ideje ožalošćene majke, koja ni posle više meseci nema zadovoljenje u vidu hapšenja i osude zločinca koji joj je silovao i ubio ćerku, da na tri bilborda nadomak mestašceta Ebing, postavi policiji neka vrlo konkretna pitanja..

Bez ljubavi

SAŠA JANKOVIĆ O FENOMENU ZVJAGINCEV I FILMU "BEZ LJUBAVI". Kada sam pre 15-ak godina prvi put gledao debitantski film „Povratak“ ruskog reditelja Andreja Zvjaginceva bio sam zbunjen količinom emotivnog naboja koju on nosi. Kroz mističnu priču o povratku oca maloletnim sinovima posle 12 godina Zvjagincev otvara problem otuđenja u savremenom ruskom društvu. I u narednim svojim delima alijenacija ostaje njegov centralni problem. Tako će u svom sledećem filmu „Izgnanstvo“ (Izgnanie, 2007) otuđenje biti uzrok jedne tragedije i dovesti do raspada na izgled harmonične prosečne ruske porodice. Iz malo drugačijeg ugla otuđenje kao posledica pohlepe za novcem tema je i njegovog trećeg igranog filma „Elena“ (2011), dok će u njegovom najkompleksnijem ostvarenju „Levijatan“ (2014) otuđenje biti prožeto svim aktuelnim problemima savremenog ruskog društva.
Korupcija, mito, nasilje, alkoholizam, preljuba... samo su neki od uzroka koji vode ka potpunom otuđenju ljudske duše, uverava nas Zvjagincev u "Levijatan-u"
..

The Shape of Water

Oskarovske nominacije: OBLIK VODE, pro et contra?
DANKO JEŠ O FILMU "OBLIK VODE" GILJERMA DEL TORA.
Kada neki film doživi pohvale mnogih kritičara, dobije obilje nagrada na raznim festivalima, uključujući i „Zlatnog lava“ u Veneciji, nekoliko „Zlatnih globusa“ i predstavlja verovatno kandidata za brojne „Oskare“, prosto je nemoguće preskočiti ga. Moram da priznam, imajući u vidu dosadašnje filmove Giljerma del Tora, nisam imao preterano velika očekivanja. Del Toro je, tokom godina, postao tipičan „one-trick pony“, odnosno osoba koja koja je upućena u samo jednu oblast znanja (fah-idiot, kako je kod nas uobičajenije) ili daje prednost samo jednoj oblasti, dok je za druge potpuno neupotrebljiva. Del Toro, kao i Tim Barton, Kevin Smit ili Žan Pjer Žene, spada u reditelje prepoznatljivog rukopisa (drugim rečima uvek istog, jednoličnog, fah-idiotskog), i koliko god se
trudio da menja žanrove, epohe ili mesta odigravanja radnje, svi filmovi mu uvek izgledaju isto (što samo po sebi ne mora biti mana, ako je reditelj izgradio svoj prepoznatljiv stil koji ne ugrožava pripovedanje)
.
.

The Shape of Water 

Oskarovske nominacije: OBLIK VODE, pro et contra?
GORAN JOVANOVIĆ O FILMU "OBLIK VODE" GILJERMA DEL TORA. Pošto je odavno jasno da se najbolje u svetu filma već dogodilo, pametni i filmofilskom erudicijom bogati reditelji poput Giljerma del Toroa, troše karijeru vrlo kvalitetno, oblikujući sopstveni estetski trag a nadovezujući se na nekadašnje bioskopske senzacije. Naravno, te senzacije poput nekih filmova Džeka Arnolda, Edgara Dž. Ulmera, Džordža Pala, svojevremeno rangiranih kao ''B'' reditelji jeftinih akcionih SF, avanturističkih ili horor atrakcija, danas deluju tako naivno spram svega što nam je u međuvremenu isporučeno sa velikog ekrana, ali kao što i najželjeniju stvar želimo da ogrnemo nekim šarmom, mistikom ili preprekom u njenom osvajanju, a da bi je više cenili, tako nama, starim filmskim konzumentima, nedostaje upravo ta naivna percepcija, nesavršeni proizvod, romantičarski pogledi na dobro i zlo, odsustvo cinizma, bajkoliki štimung. Jer u svemu tome bilo je više filmske magije i čarolije nego u današnjim perfektno obrađenim proizvodima digitalnog sveta..

Snajperista

SRĐAN SAVIĆ o filmu "SNAJPERISTA" KLINTA ISTVUDA.
Davne 1941. godine veliki filmski autor Hauard Hoks (Howard Hawks) režirao je za Vorner braders Narednika Jorka (Sergeant York), jedno od najreprezentativnijih i najupečatljivijih ostvarenja iz razdoblja koje se u istoriji američke kinematografije obično naziva „zlatnim dobom Holivuda“. Bio je to visokonaponskim patriotskim nabojem i nedvosmislenim propagandnim tonovima protkan biografski ratni film, u potpunosti fokusiran na lik i delo američkog ratnog heroja Alvina Jorka (Alvin York), koji je u Prvom svetskom ratu na francuskom bojištu, iako se u početku kao pripadnik jedne od hrišćanskih denominacija pozivao na prigovor savesti, praktično sam savladao nemačko mitraljesko gnezdo i osvojio izuzetno važnu neprijateljsku rovovsku poziciju, ustrelivši pritom dvadesetak i zarobivši više od sto trideset protivničkih vojnika
.
.

Ustav

DEJAN NIKOLAJ KRALJAČIĆ O FILMU "USTAV REPUBLIKE HRVATSKE". Ustav, kako glasi međunarodni naslov filma, ili Ljubavna priča o mržnji što sugeriše promotivni materijal filma, delikatna je drama protkana rafiniranim humorom, i krajnje sofisticiranim melodramskim elementima, ukupno uzev svim onim što jeste specijalnost renomiranog autora kakav je Rajko Grlić. No, Grlićev Ustav Republike Hrvatske ide i korak dalje, tačnije, zadire još dublje. Četiri lika (ili bolje rečeno tri i po, kako je otac protagoniste amputiranih nogu vezan za samrtničku postelju jedva u stanju i da progovara) žive u istoj zgradi, ali razdvojeni različitim socijalnim statusom, ideološkim opredeljenjima, seksualnom orjentacijom, i naravno, nacionalnom pripadnošću.
Naime, protagonista je mrzovoljni ugledni profesor iz imućne građanske porodice ekstremno desne orjentacije, prezimena Kralj a tumači ga Nebojša Glogovac
.
.

The Foreigner

DANKO JEŠ O FILMU "STRANAC" MARTINA KEMBELA.
Bez obzira na nove i atraktivne naslove, uvek sam voleo da pogledam šta rade pripadnici starije glumačke garde, oni koje je Holivud tiho skrajnuo, a kasting direktori im više ne ostavljaju poklone ispod jelke. Teško je reći koji je to trenutak kad u A produkciji postaneš „mator“. Za žene to može biti bilo koji trenutak od trideset pete godine (u zavisnosti od toga koliko se dotična glumica oslanjala na izgled), a za glumce je kritična obično pedeseta (osim ako niste Terens Stemp ili Kristofer Plamer – onda ćete snimati do poslednjeg daha). Tim glumcima s isteklim datumom upotrebe preostaje samo da čekaju manje uloge u televizijskim serijama, kameo pojavljivanja u visokobudžetnim filmovima ili B ili nezavisna produkcija, u zavisnosti od afiniteta. Jedan od prvih koji je primetio tu pojavu na sopstvenoj koži bio je veliki Bert Lankaster (Burt Lancaster), koji je, dok je još bio u punoj snazi, odlučio da preuzme sudbinu u svoje ruke
.
.

On the milky road

BORISLAV ANĐELIĆ: FILMSKA 2017 - ENERGIJA SENKI.
Prohujala 2017. godina ostvarila je, uz nekoliko časnih izuzetaka, dosta skromne rezultate. Društvena finansijska podrška koja dobija na značenju kroz rad Filmskog centra Srbije i Grupacije za kinematografiju pri Privrednoj komori, kao i nekoliko televizija, svakako stimulativno deluje na rast produkcijskog potencijala u našoj sredini, ali, nažalost, nije uspela na širem planu da značajnije probudi kreativni autorski nivo. U takvoj situaciji najdalje je otišao Emir Kusturica sa svojim najnovijim delom "Na mlečnom putu". Reč je o vizuelno i tematski bogatom produkcijskom ostvarenju, u kome Kusturica, kao reditelj, ujedno i scenarista, a i tumač jednog od glavnih likova, u postmodernističkom maniru uz obilje crnog humora u vidu metafora, ali i niz citata ekspresivne ikonografije karakteristične za njegov opus, uspešno tvori svoj bajkovit, ali na momente i surovo brutalan svet..

Jovana Gavrilovic

MILAN VLAJČIĆ: "RUŽICA SOKIĆ" ZA JOVANU GAVRILOVIĆ.
Fondacija „Ružica Sokić“ je ovogodišnju nagradu za glumačko ostvarenje i doprinos kulturi dodelila mladoj glumici „Ateljea 212“ Jovani Gavrilović (26). Na dodeli nagrade u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu vladala je prisna i dostojanstvena atmosfera. Ishod nagrade je usledio nakon glasanja pedesetak pozorišnih umetnika i kritičara. I ove godine se vodilo računa da nagrada pripadne glumici u usponu, a ne nekoj već odavno priznatoj zvezdi koja se već nadobijala zvaničnih priznanja. Pun pogodak, kao i prošle godine, kad je iz obilja dobrih glumačkih prinova izdvojena Nada Šargin. Jovanu Gavrilović sam prvi put zapazio u izvrsnoj predstavi „Unosan posao“ u režiji Egona Savina, gde je zablistala uz asove kao što su Predrag Ejdus, Branislav Lečić..

Kad budem mrtav i beo

MILAN VLAJČIĆ: SJAJ FILMSKE GODINE.
Kakva je to bila godina? 1967! Neponovljiva! Obratite pažnju: „Skupljači perja“ Aleksandra Petrovića, „Kad budem mrtav i beo“ Živojina Pavlovića, „Nevinost bez zaštite“ Dušana Makavejeva, „Breza“ Ante Babaje, „Jutro“ Puriše Đorđevića... Dogodilo se to pre tačno pola stoleća i više se u srpskom filmu nešto slično nije zbilo. Svi ovi filmovi tokom godine na izmaku našli su se u pratećim programima desetak domaćih filmskih festivala, prošetali su mnogim tv-kanalima, ponos i dika. Dobro, a filmovi najnovije produkcije? Ništa iznad osrednjosti, mnogi nisu ni ušli u redovni bioskopski repertoar. Nije pitanje sredstava iz državnih fondova, ali, valja reći da već dvadesetak godina našeg filma nema na najvećim festivalima u Kanu, Veneciji, Berlinu. Sada sledi pitanje, a šta se događalo u godini na izmaku, kad se sabere sve što su potpisali domaći autori?..

Star Wars

IVAN KARL O FILMU "RATOVI ZVEZDA - POSLEDNJI DŽEDAJI".
Ne verujete trejleru koji je sve suprotno od onoga na šta navodi, niti očekujte odgovore na pitanja i brojne teorije koje je otvorio prethodni film. Nikad jači DIZNI je pre neki dan, paralelno sa svetskom premijerom POSLEDNJIH DŽEDAJA simbolično objavio da je za 52 milijarde dolara preuzeo staru lisicu Holivuda, mejdžors studio 20th CENTURY FOX i time stavio tapiju na bogatu filmsku biblioteku sa franšizama Alien, Sam u kući, Umri muški, Simpsonovi, X Men, Dosije X, Predator... Uz ranije kupljene LUKAS FILM, gde je pored familije Skajvoker i Indijana Džons, i Marvel, ansambl superjunaka (Spajdermen, Tor, Ajron Men, Kapetan Amerika) nastupaju novo doba i pravila u američkoj pop kulturi i industriji zabave, sa DIZNIJEM u poziciji vrhovnog vođe. Svako poređenje sa Snoukom i Prvim redom je sasvim slučajno..

Rekvijem za gospodju J

SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "REKVIJEM ZA GOSPOĐU J".
Vrlo pozitivan uticaj filmova iz tzv. kinematografija tranzicije (rumunski, ruski, poljski, bugarski..) je više nego evidentan na film Bojana Vuletića „Rekvijem za gospođu J.“ I dok pojedini elementi ovog filma podsećaju na neke od najboljih dana rumunskog „novog talasa“ naravno, ima i njegovih potpuno originalnih delova. Pre svega, jedinstven je izbor teme ali su još značajniji sjajna glumačka podela i vrlo efektna fotografija. Iako „blagi užasi tranzicije“ dominiraju gotovo čitavim filmom njegov kraj je ipak nepredvidiv. Jer da ironija bude veća film je najvećim delom rađen u srpsko-bugarsko-makedonskoj ko-produkciji, sredinama gde su ovakve relativno predvidive životne priče bukvalno svakodnevnica. Ako se još uvek pitate šta bi tu moglo biti novo, to vam najbolje ovo malo autorsko ostvarenje može dočarati..

Hacksaw Ridge 

DEJAN DABIĆ O FILMU "GREBEN SPASA".
Filmovi Mela Gibsona kao reditelja uvek izazivaju veliku pažnju bez obzira na to da li su dobili najvažnije filmske nagrade ili poseduju izvestan stepen kontroverznosti; činjenica je da su oni uvek temeljno pripremljeni i da, u trenutku premijere, kao i svaka dobra pozorišna predstava, mogu da odgovore na pitanja - zašto ovde i zašto sada? Producenti su dugo merkali priču o heroju iz Drugog svetskog rata koji je prvi dobitnik Medalje časti, a da se pozvao na prigovor savesti. Desmond T. Doss je kao bolničar, bez oružja, na kraju Drugog svetskog rata, u krvavoj pacifičkoj bici na Okinavi, spasao sedamdeset petoro svojih saboraca. Gotovo nestvarno i bajkovito deluje potka ove filmske priče koja je zasnovana na istinitom događaju, a Mel Gibson je zahvaljujući kameri Sajmona Dugana (Simon Duggan) dodatno kontarpunktira; na početku,
to je romantično-melodramska priča o mladiću kojeg traume iz prošlosti (pomalo kain-aveljevske proveniencije) dovode do pronalaska verskih osećanja, nakon odlaska u vojsku dominantan postaje dramski elemenat..

Top 10

MILAN VLAJČIĆ: PRAVO NA PROMAŠAJ.
Jedan od najznačajnijih pisaca našeg vremena, klasik naučne fantastike (najpoznatiji po saradnji sa Kubrikom na filmu ”2001: Odiseja u svemiru”), Artur S. Klark (1917.-2008.) retko je pristajao na intervjue i, između ostalog i zbog toga, poslednje decenije života živeo je na Sri Lanki. Pamtim jedan dijalog u kojem je pitan, pomalo uvredljivo, kako se oseća kao klasik u jednom marginalnom žanru u kojem ima mnogo osrednjosti i treša (parafraziram po sećanju). Pisac je odgovorio: ”Nisam siguran da je odnos između značajnog i bezvrednog u sci-fi žanru drugačiji od onog koji važi u tradicionalnim beletrističkim žanrovima. Ako je u proizvodnji SF odnos 90 nevažnog i 10 bitnog, nemojte sumnjati da je isti iznos u današnjoj produkciji romana.” Ova napomena je bitna za kritičko razumevanje ne samo u književnosti nego i u medijskoj kulturi, u rasponu od filma, tv-serija do novih prodora u oblasti likovnog izraza (konceptualne izložbe bez štafelajnog slikarstva, hepeninzi i performansi)..

It

IVAN KARL O FILMU "TO".
Prvo sećanje na belog klovna sa crvenim balonom i zubima pirane me vraća u rane devedesete, kada je Treći kanal premijerno emitovao tada svež dvodelni TV film. Bio sam uzrasta otprilike koliko i klinci koje ovaj mami, proganja i ubija, i iz straha mislim da nisam izdržao dalje od uvodne scene u šahtu. Kasnije sam saznao da je reč o adaptaciji knjige Stivena Kinga i potom upijao mnogo uspelije ekranizacije majstora straha: Isijavanje, Mizeri, Groblje kućnih ljubimaca. Spletom okolnosti nikada se nisam vratio na popravni i pogledao originalnu verziju TO. Tačno 27 godina kasnije, a to je broj koji u radnji knjige ima svoju simboliku, pojavila se bioskopska verzija koja je u premijernom vikendu prikazivanja u Severnoj Americi počistila konkurenciju sa 120 miliona dolara..

Felini

MILAN VLAJČIĆ: CIRKUS IZ NAŠEG SOKAKA.
Pristojnost i uljudnost u javnoj komunikaciji i na političkoj sceni, šta to beše? U opštem srozavanju svih standarda, na pozornicu naših života su istrčali šibicari, uvaljivači cigle, prodavci magle, patološki lažovi (sad ga vidiš, sad ne!), predskazivači bolje budućnosti (uvek malo morgen). Igra dvostrukih ogledala: i korisnici prostačkog, skatološkog rečnika i ponašanja, koji su stigli i do parlamenta, javno krste „one druge“ kao zastupnike cirkusa.
   Ima tu elementarnog neznanja, duhovne lenjosti. Ali kad se cirkus pojavio kao opšta oznaka svega šta nas je zadesilo, čak i u rečniku ono malo školovanijih novinara i pisaca, onda to ne sluti na dobro. Cirkus, u onom obliku koji je stigao do nas (od prvog u Londonu 1768), začetnik je moderne popularne kulture zabave. Na tradiciji cirkuske umetnosti su iznikli Baster Kiton, Čarli Čaplin, Federiko Felini.
.

Murder on the Orient Express

IVAN KARL O FILMU "UBISTVO U ORIJENT EKSPRESU".
Oduvek sam tvrdio da je Piter Justinov najubedljiviji Herkul Poaro, sada sam u to još više uveren, iako znam da se obožavaoci Dejvida Sačeta neće složiti. On je svakako bio skladno rešenje za televiziju, ali veliki ekran ima svoj smisao i pravila, i tu se mnoge uloge drugačije igraju. Pedantnog, preciznog i prefinjenog belgijskog detektiva je tumačilo trinaest glumaca i baš je Kenetu Brani dopalo da ponese sujeverni redni broj u novom bioskopskom čitanju klasika UBISTVO U ORIJENT EKSPRESU.  Izvorni pokušaj nastao je 1974. godine, kada je britanska kompanija EMI jedva nagovorila Agatu Kristi da im proda prava da bi usledila serija visokobudžetnih all star adaptacija - SMRT NA NILU (1978), RAZBIJENO OGLEDALO (1980) i ZLO POD SUNCEM (1982). Studio KENON je još proizveo SASTANAK SA SMRĆU (1988) po donekle sličnom receptu, da bi se Poaro preselio na televiziju sa koje nije odlazio skoro tri decenije..

Senke nad Balkanom

IVAN KARL: PRVI UTISCI O TV SERIJI "SENKE NAD BALKANOM".
Period između dva velika rata tokom koga je postojala Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca i trend intenzivnog zanimanja za taj deo lepše i nepoznate prošlosti započet je na RTS ekranizacijama lakih štiva Mir Jam koje je priredio Zdravko Šotra, nastavljen „Mirisom kiše na Balkanu“ u režiji Ljubiše Samardžića po delu Gordane Kuić, a kulminirao storijom o legendarnom podvigu fudbalske reprezentacije na putu za Montevideo Dragana Bjelogrlića. Iako potpuno različite, pomenute serije su imale jednu sličnost, a to je romansirano, a neretko i šećerasto viđenje ljudi i događaja te epohe. Bjelogrlić se „Senkama nad Balkanom“ vratio koju godinu od vremena Moše i Tirketa, u Beograd kasnih dvadesetih, koji je kao danas i sutra, raskrsnica političkih vetrova istoka i zapada, mesto koje posećuju, na koje utiču i kroz koje nimalo slučajno, prolaze razni živopisni belosvetski karakteri..

Bisokop Zvezda Old

Biskop Zvezda Today

MILAN VLAJČIĆ: BIOSKOP "ZVEZDA" SE NE DA. Od svih mentalnih osobina naroda na ovim prostorima (Srbi tu nisu izuzetak) najprisutnija je sklonost brzom i lakom zaboravu. Primera i povoda za ovu tvrdnju ima koliko hoćete, neki će reći, nismo zaboravili, samo smo digli ruke. A neki od tih koji su digli ruke upravo su bili zaduženi da nešto preduzmu, jer im je to u opisu posla.
Ovde hoću da podsetim (izvinjavam se onima sa dobrim pamćenjem) da je pre četiri godine grupa mladih filmskih autora i studenata provalila u poodavno zaključan bioskop ”Zvezda”, odmah preko puta Gradske skupštine, na Terazijama, preduzela akciju čišćenja i deratizacije. I pokazala da ”ponovo radi bioskop”!
U obilju depresivnih događanja ova akcija pod naslovom ”Pokret za okupaciju bioskopa” digla je na noge celokupnu kulturnu javnost. Posle sedam godina zatvaranja očiju pred gangsterskom privatizacijom 14 beogradskih bioskopa (izvedenom voljom ondašnjih gradskih vlasti, sa udelom u deobi plena) dugo zakatančen nekadašnji bioskop ”Zvezda” osvojen je, očišćen je nagomilan otpad, izvršena brzinska deratizacija i tamo je uspostavljen neprekidni filmski festival
..

Psi laju vetar nosi

Allan Ford

IVAN KARL O TV SERIJI "PSI LAJU VETAR NOSI". Ne znam da li je Radoš Bajić ikada pratio strip Maksa Bunkera i da li uopšte poznaje kultno štivo pop kulture u SFRJ, ali primećujem izvesne sličnosti između porodičnog stabla Stavrića i članova grupe TNT.
I dok Fordova tajna družina obitava u cvećarnici, Stavrići se kriju iza prodavnice pogrebne opreme i svirki po gastarbajterskim svadbama.
I jedni i drugi su mučenici sa društvene margine, u predgrađu metropole, kojima je osnovna delatnost paravan za razne mutne poslove i kombinacije, od kojih će se jednog dana možda obogatiti i rešiti egzistencionalne probleme. U hijerarhiji familije i biznisa, Stojke Gladiola je Broj 1, Stavra, Sir Oliver u pokušaju, Mika Armonika dobroćudan i naivan poput Bob Roka, Gostimir po krštenici i karakteru podseća na Grunfa, Baka Nana je ženska verzija zakržljalog Jeremije, Razvigor, zanesenjak kao Alan Ford. Ciganin Slađan da dune bio bi Superhik, koga juri Inspektor Brok, odnosno Pavlović... čak je i odjavna špica na kraju svake epizode mali foto-strip..

Valter

MILAN VLAJČIĆ: VALTER U KINI.
Krajem maja, u Svečanoj Sali Jugoslovenske kinoteke (Uzun Mirkova 1) predstavljena je monografija Velimir Bata Živojinović – Valter pre Valtera“, dvojice autora, Radoslava Laleta Vujadinovića i Vojislava Marjanovića. Izdavač, Službeni glasnik i domaćin promocije, Kinoteka, pobrinuli su se da sve deluje izuzetno svečano, najstaknutije ličnosti naše filmske kulture ispunile su veliku dvoranu do poslednjeg mesta, bilo je i stajanja sa strane – godinu dana posle smrti našeg najomiljenijeg glumca (1933, Koraćica – 2016, Beograd) imao sam utisak da ceremonijal opraštanja još traje. Ovo nije prva knjiga knjiga o Bati, ali je zasad najobimnija, plod desetogodišnjeg kopanja po javnim i porodičnim arhivama, sa obiljem fotografija iz filmova i privatnog života, svedočenjima mnogih savremenika, saradnika i drugara iz detinjstva..

Spotlight 

DEJAN DABIĆ O FILMU "POD LUPOM".
Od samog početka izbornog procesa za dobitnika Oskara za najbolji film 2015. godine film Pod lupom (Spotlight) reditelja Toma Makartija (Tom McCarthy) figurirao je, čak i kod najvećih kladionica (Vilijam Hil/ William Hill) kao jedan od dva glavna favorita. Ostali su se menjali, kako je vreme prolazilo, pre i posle nominacija, ali ovaj film ostao je među favoritima da bi na kraju i dobio, osim najvažnijeg Oskara  - za najbolji film i nagradu za najbolji originalni scenario za priču koja je, u stvari inspirisana istinitim događajem; reč je o hrabrim novinarima američke redakcije The Boston Globe iz Bostona koji su pre petnaestak godina objavili dugo zataškavanu istinu o sistematskom seksualnom zlostavljanju maloletnika koje su vršili lokalni sveštenici katoličke veroispovesti. Unutar pomenute redakcije, formiran je istraživački tim novinara pod nazivom Spotlight koji se može, na neki način uporediti sa našim Insajderom dok je bio na
TV B-92..

Blade Runner 2049

IVAN KARL O FILMU "BLEJD RANER 2049".
Harison Ford je privilegovan glumac, jer kako sam priznaje, za velike pare, pod stare dane oživljava uloge koje su mu u mladosti trasirale karijeru. Nedavno se kao Han Solo žrtvovao u tranziciji Ratova zvezda, sada se sprema da na sedu glavu ponovo stavi braon fedoru i ne znam šta u osmoj deceniji života napravi sa Indijana Džonsom, pošto kompanija "Dizni" uporno odbija da ributuje serijal i angažuje nekog mlađeg. Između te dve ikone Holivuda, zaigrao je u nastavku ostvarenja sa najviše tzv. specijalnih izdanja, produženih i rediteljskih verzija. Kada se pojavio 1982. godine, "Blejd raner" je okarakterisan kao skup promašaj. Snimanje su obeležile trzavice između Harisona Forda i Ridlija Skota, pritisci zbog prekoračenja budžeta, a montažu svađa producenata sa rediteljem, čija željena verzija nije ni ušla u distribuciju..

Dusan Makavejev

MILAN VLAJČIĆ: MAK U VENECIJI.
Pre četrdesetak godina, na naslovnoj stranici izvrsnog Oksfordskog filmskog rečnika ugledao sam kadar iz filma Dušana Makavejeva „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT: glumica Eva Ras leži potrbuške, naravno obnažena, ništa zazorno se ne vidi, ali sve je u blizini, a u donjem delu leđa smestila se mačka!
Od tada, o delu ovog reditelja objavljeno je desetak monografija iz pera najuglednijih kritičara i analitičara modernog filma. U opsežnim istorijama filma koje potpisuju autori poput Dejvida Bordvela, Kristin Tompson, Dejvida Tomsona, Dejvida Robinsona, posebna, izdvojena poglavlja su posvećena prevratničkom i okrepljujućem duhu ovog reditelja kojeg svrstavaju negde između Bunjuela (jedna ugledna nagrada sa ovim imenom leži u njegovoj kućnoj arhivi) i Godara..
.

Star Wars

MILAN VLAJČIĆ: RATOVI ZA 14-GODIŠNJAKE.
Velika filmska serija (danas je fensi upotrebiti poslovni izraz: franšiza) „Ratovi zvezda“ nastavlja se posle četiri decenije haranja po svetskim filmskim i medijskim tržištima. Holivudska producentska kuća Lukasfilm je već najavila premijeru novog filma „Ratovi zvezda: poslednji džedaj“, koji se tek snima. Valja na vreme zaposesti medije kako bi se podgrevala pažnja i podsticala glad miliona gledalaca. Nije lako posle tolikog vremena okupiti glumce iz prvobitne postave, vreme čini svoje, nekih više nema, ali ni mrtvi se ne ostavljaju na miru: nedavno preminula Keri Fišer, koja je igrala Princezu Leju, u središtu je marketinške kampanje, njoj se posvećuju video-omaži, skreće se pažnja na njenu porodičnu dramu, sve se preduzima kako se ne bi stekao utisak kako je sve to ponajpre u funkciji zgrtanja velikih prihoda..

Dunkirk

IVAN KARL O FILMU "DENKERK".
Mnogo se buke diglo oko filma DENKERK i, odmah da kažem, to nije ni najbolji ni najuspeliji Nolanov rad, a još manje ratni spektakl kome nema ravnog, kako se već za uši članova Američke filmske akademije spinuje po prekookeanskim medijima. Iz aviona se vidi vešto razrađena PR strategija studija Vorner da Kristofer Nolan konačno ugrabi Oskara i ne bih se iznenadio da se to desi kao ispravljanje nepravde koja mu je učinjena za POČETAK i MRAČNOG VITEZA Njegov povremeni glumac Tom Hardi je u niskobudžetnoj drami LOCKE sve vreme vozio auto, ovde pilotira spitfajerom i lice mu se vidi tek na samom kraju. Mark Rajlans drži brodsko kormilo, Kenet Brana nešto mrmlja u bradu u mornaričkoj uniformi. Uz zaglušujuće zvukove kompozitora Hansa Zimera od kojih se ježe bubne opne i vrhunsku fotografiju Hoyte Van Hoytema, DENKERK je drugačiji pristup temi i žanru..

Denkerk

MILAN VLAJČIĆ: ENIGMA DENKERK.
Na ove naše prostore istina o Drugom svetskom ratu je je sporo pristizala. U mojim gimnazijskim danima, sredinom pedesetih, na časovima istorije nam je kazivano da je rat počeo bombardovanjem Beograda i Kraljevine Jugoslavije. 6.aprila 1941. Prošle su godine i onda sam doznao da je pravi početak rata označen Hitlerovim napadom na Poljsku 1. septembra 1939, samo osam dana pošto su predstavnici nacističke Nemačke i sovjetske Rusije, fon Ribentrop i Molotov, potpisali pakt o trajnom prijateljstvu ova dva sistema. Zahvaljujući tom dogovoru, Staljinove jedinice su do 16. septembra okupirale istočni deo Poljske. Zvaničan početak Drugog svetskog rata nije objavio Hitler (on je voleo blic-krigove, napade bez najave), već, gorkim paradoksom, Englesko kraljevstvo koje je Poljacima garantovalo mir..

Bridge of Spies 

DEJAN DABIĆ O FILMU "MOST ŠPIJUNA".
U trenutku kada je svetski mir na najvećim iskušenjima od hladnoratovskih vremena, pa možda čak i od vremena Drugog svetskog rata (ratovi na Bliskom istoku, pojava ISIL-a, terorizam...), pojavljuje se nimalo slučajno novi film Stivena Spilberga, zasnovan na istinitoj priči o razmeni špijuna na mostu Glinike (Die Glienicker Brücke) nedaleko od Berlinskog zida koji je služio za razmenu zarobljenika između zemalja NATO pakta i Varšavskog ugovora. U centru dramske priče je ugledni advokat Džejms Donovan (igra ga poslovično dobri Tom Henks) koji je na mostu Glinike 1962. godine organizovao razmenu Rudolfa Abela (odlični Mark Rajlans, u međuvremenu nominovan i za Zlatni globus za epizodu) - osuđenog u SAD za špijunažu u korist SSSR (u prvom delu filma prisustvujemo sudskom procesu sa tada dominantnom antikomunističkom histerijom) i američkog pilota Frensisa Geri Pauersa
..

Drvo zivota

SRĐAN SAVIĆ O FILMU "DRVO ŽIVOTA" TERENSA MALIKA.
Tokom projekcije filma Drvo života u Kanu − a Malikov je film prikazan u takmičarskom programu toga festivala, da bi na kraju, kako će se ispostaviti, bio ovenčan i jednom od glavnih festivalskih nagrada, Zlatnom palmom, kao prvo američko ostvarenje kome je to uspelo nakon Morovog (Michael Moore) Farenhajta 9/11 (Fahrenheit 9/11) 2004. godine − pojedini su se gledaoci, kao da je sala prepuna termita ili buva, neprestano vrpoljili u svojim sedištima, glasno negodujući s vremena na vreme povodom zbivanja koja su se odvijala na velikom platnu. Neki od izveštača koji su se zatekli na kanskoj projekciji petog dugometražnog igranog ostvarenja u Malikovoj karijeri opisali su atmosferu u publici kao visokonaponsku napregnutost praćenu katkada neartikulisanim podvriskivanjem, izviždavanjem, brecanjem i siktanjem, ne propustivši pritom da naglase kako je kulminacija te ne baš pritajene gledalačke netrpeljivosti usledila čim je krenula odjavna špica a na velikom se ekranu pojavilo ime scenariste i reditelja Terensa Malika..

Skupljaci perja

MILAN VLAJČIĆ: "SKUPLJAČI PERJA", POLA VEKA KASNIJE.
Počeo je Kanski filmski festival, jubilarno, 70. izdanje (17-28. maj), velike kulturne priredbe žive od podsećanja na prve, herojske dane. Odlazio sam tamo dve decenije kao izveštač iz dana u dan, preživeo tu frtutmu i jurnjavu. Jer, u glasoviti primorski gradić se slegne blizu sedam hiljada novinara, još desetak hiljada filmskih profesionalaca raznih vrsta, od onih ozbiljnih do muvala i prodavaca magle. Uzgred, sjate se secikese i lopovi za koje je gužva i sudaranje u tesnim uličicama bogomdana prilika za delovanje. Dok sam šetao tih godina, malo-malo pa neko cikne da mu je nestao buđelar sa sve pasošem. Nešto pre toga, naleteo je neko na njega, ljubazno se izvinio, i dok se okrenuo čovek primeti da je nešto otišlo zauvek.
O istoriji Kanskog festivala postoje desetine knjiga, počev od one legendarne, velikog američkog kritičara Rodžera Eberta, do specijalnih izdanja francuskih magazina, nabijenih datumima, pregledima filmova od godine do godine, sa mnogo zgoda koje prerastaju u usmenu legendu (ili obratno).
.

Sveti Georgije ubiva aždahu

SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU".
„Sveti Gergije ubiva aždahu“ je tek drugi srpski film na temu Prvog svetskog rata u istoriji naše kinematografije. Ova tema je u jugoslovenskom filmu više od 40 godina bila prećutno zabranjena. Iako je reč o ljubavnom trouglu u vihoru ratnih dešavanja ne može se reći da „Sveti Georgije...“, projekat vredan 4,5 miliona evra nema i drugih pretenzija. Od prikaza Balkanskih ratova, pojavljivanja Gavrila Principa koji odlazi u Bosnu da bi izvršio atentat na austrijskog princa Ferdinanda pa do samog tretmana Cerske bitke, prve pobede saveznika u Velikom ratu, sve je u znaku tih najznačajnijih godina za srpski narod u novijoj istoriji. Stradanje prouzrokovano ratovima i patnja kao trajna ljudska i pre svega srpska svarnost, nadvija se nad srpskim selom i celom državom. Rađen po scenariju Dušana Kovačevića i njegovom vrlo uspešnom pozorišnom komadu film Srđana Dragojevića je jedna prilično slobodna adaptacija tog važnog perioda srpske istorije..

Helmut Berger

MILAN VLAJČIĆ: JESEN GLUMAČKOG OČAJA.
Kakva tragična završnica, kakav pad u anonimnost i borbu za preživljavanje, posle blistavog početka glumačke karijere!
Na beogradskom festivalu Beldocs u petak (12 maj, 16 sati) sa uzbuđenjem sam odgledao film austrijskog dokumentariste Andreasa Horvata „Helmut Berger, glumac“ (90 min. 2015).Dug i zanimljiv razgovor sa autorom u Velikoj dvorani Doma omladine Beograda, izađem na ulicu da predahnem i sretnem prijateljicu, jednog od najboljih knjižara, sveznalicu. Kažem da sam upravo gledao film o Helmutu Bergeru, a ona: Ko je pa taj?! Odmah otvori svoj „pametni“, nađe mu portret, ugleda fotos i klikne: Kakva lepota! A ja dodadoh: Pogledaj dalje, i ona ugleda fotos iz najnovijih dana, prizor zapuštenog i slomljenog čoveka. Rekoh joj: To je nekad i sad. Pomenuo sam nekoliko filmova koji su ga u mladosti proslavili, a ona, u samoodbrani promrmlja: Tad se nisam ni rodila..
.

Drug Crni U NOB-u

SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "DRUG CRNI U NOB-U".
Neka od najboljih filmskih ostvarenja u srpskoj kinematografiji, poput „Doroteja“ ili „Banović Strahinje“, iz „filmski“ veoma plodnih osamdesetih godina prošlog veka, tematski su smeštena u daleku srpsku prošlost. Bogata arhivska istorijska građa koja je još uvek stalno dostupna našim filmskim radnicima na žalost najmanje je interesovala naše scenariste. Možda jednim delom, ipak i iz razloga veoma zahtevnih produkcijskih uslova srpska istorija na filmskom platnu kod nas skoro da nije ni odškrinuta. Jedan od najvećih filmskih promašaja u našoj, bez malo, stogodišnjoj istoriji kinematografije „Boj na Kosovu“ Zdravka Šotre verovatno je obeshrabrio sve reditelje za narednih dvadesetak godina. S druge strane ne treba zaboraviti neke od najboljih i najuspešnijih srpskih televizijskih serija svih vremena „Vuk Karadžić“ (1987) reditelja Đorđa Kadijevića i scenariste Milovana Vitezovića koja je antologijski primer kako velike istorijske teme kad se radi ozbiljno i odgovorno mogu biti veoma zahvalne za realizaciju na platnu..

 

 

 

Sleeping

MILAN VLAJČIĆ: DREMKA U BIOSKOPU.
Ko nije nikad zadremao u bioskopskoj dvorani, nije osetio jednu od važnih životnih slasti, ili je preispoljni lažov!
Ovo je, parafrazirao sam po sećanju, napisao poznati francuski kritičar Alen Riju (Alain Riou), iz pariskog nedeljnika u „Le Nouvel observateur“, pre dvadesetak godina. Ne u svom listu, već kao gostujući kolumnista u svakodnevnom festivalskom izdanju „Le film francais“, prvih dana uglednog filmskog festivala u Kanu. Ovaj duhovit tekst, u kojem je dotaknuta tabu tema u životu filmskih kritičara, hroničara i izvestilaca sa filmskih festivala, izazvao je žestok odjek. Sledećeg dana, na prilazu festivalskoj palati naletim na Alena, pozdravimo se, i ja mu čestitah na zanimljivom komentaru u kojem je dotakao javnu tajnu onih koji profesionalno prate filmove, da ne pomenem obične posetioce bioskopskih dvorana. Alen, sav zajapuren, mi odvrati: velike sam nevolje doživeo, presreću me kolege sa svih strana, većina ljuti kao risovi, kao da sam otkrio neku profesionalnu sramotu.
.

Amarcord

MILAN VLAJČIĆ: MOJI "BENSEDIN" FILMOVI.
Postojala su vremena, šta kažem, decenije, kad nije bilo izbora najboljih filmova (TopTen). U tim herojskim godinama film se probijao kroz kafane, cirkuske šatre, vašare, zabavišta, da bi zvanična kultura postepeno shvatala da je rođena respektabilna umetnost. Danas imamo liste najboljih, po žanrovima, godinama, decenijama, po podžanrovima (slash movies, na primer) na svim stranama. Što je dobro, podsticajno. Najčuvenija je lista britanskog magazina „Sight and Sound“, od 1952, svakih deset godina, do današnjih dana. Nekadašnji, kultni, pariski „Cahiers du cinema“ (nema ga više, pokoj mu duši), svake godine je objavljivao svoju listu „ten best“, a to su preuzeli i drugi, američki „Film Comment“, francuski „Positif“. I sam „Sight and Sound“ objavljuje godišnju listu „20 najboljih filmova godine“, uz pojedinačne liste svojih kritičara-saradnika..

Avatar

MILAN VLAJČIĆ: DOLAZAK AVATARA.
U istoriji filma, a ona traje tek nešto duže od 120 godina, često nismo bili svesni kako je značajno nešto što se upravo događa u ovom trenutku, kad novo tehnološko unapređenje uvodi u izražajni registar filma nešto što u ranijim epohama nije bilo moguće. Ovih dana sam sa standardnog DVD snimka ponovo gledao film Džejmsa Kamerona „Avatar“. Pre sedam godina, nekako u ovo vreme video sam ovaj film u modernom bioskopu (ne onom moje mladosti, kako to vole da kažu lakomisleni nostalgičari), u tehnici koju je iskoristio prvi put, u 3D. Na žalost, ni Jugoslovenska kinoteka nije u mogućnosti da prikaže ovaj film u tom formatu, istekla licenca, ili neki drugi problem po sredi. Prisećam se da je pre sedam godina, u sezoni koja je u komercijalnom smislu za Holivud bila skromna i upozoravajuća, a u umetničkom depresivna (što se videlo iz lista nominacija za Oskara), stigao na ekrane sveta film koji je iskoristio najnovija otkrića u kompjuterskoj tehnologiji i ubrzo oborio sve rekorde gledanosti..

Pavle Vuisic

MILAN VLAJČIĆ: GLUMA KAO FILMSKA SALATA.
Kako se postaje filmski glumac? Na razne načine, u nas punom parom rade zvanične državne škole, ali i niz privatnih akademija, na kojima se može dobiti diploma da ste postali glumac. I filmski? To se podrazumeva. O glumi se uči od doktora umetnosti, glumaca sa potvrđenom biografijom. Jedna naša glumica ima svoju školu, stvorila je dve zanimljive pozorišne predstave koje su u naslov stavile izazovne reči: neuhvatljivi sistem glume. Druga, inače profesor na privatnom univerzitetu, objavila je vrlo lepu i pametnu knjigu o umetnosti glume, povezujući ovu vrstu dara sa kosmičkim silama. Niko ne tvrdi da diploma otvara vrata za bilo koji filmski projekt, jer se zna da Pavle Vuisić nije polagao na pozorišnoj akademiji, na kojoj je i Mirjana Karanović, glumica sa autentičnom harizmom, prošla iz ponovljenog pokušaja..

Otadzbina

MILAN VLAJČIĆ: FILM U 2016: ŽIV I ZDRAV.
Na kraju svake kalendarske godine, kad se svode računi, lako je primetiti da i u najozbiljnijim kulturnim sredinama, film podleže mračnim predviđanjima. Pod pritiskom novih tehnologija (pametni telefoni, androidi, video-kacige sa 3-D rezolucijom), film opstaje, ali koliko još – niko ne zna. Ništa novo pod kapom nebeskom. Otkad se pojavila televizija kao novi vizuelni medij, najave skorog kraja bile su glasne. Ništa od toga. U novijoj istoriji slični apokaliptični glasovi se smenjuju, i uvek nalaze nove povode. Kad je Francuz Dager izmislio fotografiju, tobože je bilo ugroženo slikarstvo. Ali tek tada je procvetalo.Potpuno se slično događalo kad je rođen film („ugrožena“ vrsta – pozorište), potom televizija (radio je preživeo i procvetao). Sa novom digitalnom tehnologijom javila se mogućnost da filmska slika stigne do ajfona, androida i drugih „pametnih“ telefona najnovije generacije, a marketinški timovi su i u Srbiji počeli da nude ove mogućnost..

 

DINKO TUCAKOVIĆ: "BRATE POZAJMI MI KINTU...".
Po jednoj kineskoj legendi čaj je nastao tako, što je sluga praveći u toku puta obrok plemiću, zagrevao vodu a onda je u zahuktale mehuriće upao nežni list orijentalne biljke. Sve ostalo je istorija. Reč recesija koja je pred kraj 2008. nežno pala u naše globalno selo, već sada preti da uveliko utiče i našu ,lokalnu i sopstvenim sukobima izolovanu zajednicu.
Iako je film od svojih početaka, balansirao tankom linijom između umetnosti i industrije zabave, nikada nije propustio priliku da reaguje na aktuelne fenomene. Naravno ili na žalost, ovo nije prva velika ekonomska kriza, ali kada ona prodrma i obale severnoameročkog kontinenta, onda je stvar zdravog razuma da vrh cunamija, sporo ali dostižno, jezdi i prema nama. Iako imamo i sopstveno iskustvo iz neposredne prošlosti kada se izvesna šarena hartija nazivala novcem, jedna od majki svih kriza je, velika američka kriza iz tridestih, koja se zajedno sa onom nemačkom, istorijski pokazala kao uvod za najveći planetarni sukob, do sada, II Svetski rat
..

 

DEJAN DABIĆ O FILMU "NA LEPOM PLAVOM DUNAVU" DARKA BAJIĆA.
Jedan od domaćih filmova koji je dočekan sa najvećim očekivanjima u protekloj 2008. godini nesumnjivo je bio NA LEPOM PLAVOM DUNAVU, reditelja Darka Bajića. Ponajpre zbog činjenice da je scenario Nebojše Romčevića zasnovan na njegovom tekstu BROD LJUBAVI koji je sa uspehom i to baš u Bajićevoj režiji, igran na sceni Zvezdara teatra, zatim zbog, za naše uslove visokog budžeta i internacionalne glumačke podele (jedan od glavnih junaka, Tim Sejfi, nesumnjiva je evropska filmska zvezda, poznata po ulozi u Akinovom, Zlatnim medvedom i Feliksom ovenčanom, GLAVOM KROZ ZID), a ne treba zanemariti činjenicu, ni da je bilo zanimljivo videti kako će Darko Bajić, posle sedmogodišnje filmske pauze, preneti na platno nešto što je već sa uspehom režirao u pozorištu (tu priliku propustio je pre sedamnaest godina kada je, po tekstu Radoslava Pavlovića MALA, takođe na sceni Zvezdara teatra režirao više nego uspešnu pozorišnu predstavu koju je kasnije ekranizovao Predrag Antonijević)
..

Maradona i Kusta  

BORISLAV ANĐELIĆ O FILMU "MARADONA" EMIRA KUSTURICE.
Dugometražni dokumentarni film Emira Kusturice o legendarnom, mnogi kažu, “najboljem fudbaleru svih vremena”, Dijegu Armandu Maradoni, koga u njegovoj domovini jednostavno zovu Bog, predstavlja višestruki doživljaj. Reč je o gotovo ritualnom slavlju umetnosti fudbala i filma. Prema scenariju i u režiji Emira Kusturice “Maradona” je rađen u vidu mozaične strukture, različitih, slojevitih priča, koje se tokom filma prožimaju međusobno, tvoreći provokativnu i inspirativnu celinu. O čemu se radi kada je reč o autorskom postupku u ovom filmu naznačeno je već u uvodnim scenama, kada Nele Karajlić iz “Zabranjenog pušenja” predstavlja Kusturicu kao “Maradonu filma”. Zato u originalu film i nosi naslov “Maradona po Kusturici”, jer je ovo priča o Maradoni viđena očima Kusturice
..

 

 

ODLAZAK LEGENDE FESTA. "TUMAČ FILMSKIH SNOVA".
In memoriam MILUTIN ČOLIĆ (1919 - 2009).

Retko kada se, kao u slučaju Milutina Čolića, život I filmski snovi prepliću na takav način, da je teško razlučiti šta je stvarno a šta deo iluzija koje tvori film. A upravo se to desilo. Nekoliko dana po otvaranju, omiljenog sastajališta ljubitelja filma, Beogradskog međunarodnog filmskog festivala, poznatijeg kao FEST i dan uoči dodele Oskara, čije je filmove tokom svoje duge tradicije FEST uredno promovisao, sa životne scene otišao je tvorac FEST-a i jedan od njegovih osnivača, dugogodisnji filmski kritičar “Politike” Milutin Čolić. Za prijatelje i kolege Čolke, kako se i sam nekada predstavljao, pripada prvom ešalonu posleratnih vrhunskih filmskih novinara i profesionalaca koji su svojim radom stvarali istoriju novijeg srpskog i jugoslovenskog filma..

Carlston za Ognjenku

 

SAŠA JANKOVIĆ: FILMSKA 2008 - GODINA VELIKIH OČEKIVANJA.
Filmska produkcija u Srbiji u 2008. godini bila je kao i ranijih godina na manje ili više sličnom nivou. Snimljeno je ukupno 10 domaćih filmova (tri manje nego 2007.), iako se očekivalo znatno više, dok se kao i nekoliko godina unazad izdvojilo tek par značajnijih ostvarenja. Blagi ali pozitivni trend iz 2007. godine u kvalitativnom ali i u kvantitativnom smislu, nažalost, nije u potpunosti nastavljen pre svega zbog činjenice da mnogi filmski projekti ove godine iz raznoraznih razloga nisu završeni kao što je bilo planirano. Za srpski film u celini bila je to jedna od onih godina velikih očekivanja, dok su neka od ostvarenja prednjačila u tome. „Čarlston za Ognjenku“ Uroša Stojanovića, najavljivan nekoliko poslednjih godina kao projekat decenije, samo je delimično ispunio očekivanja i publike i kritike. Mišljenja su na kraju ostala podeljena pa je ostao i nejasan ukupni doprinos ovog filma.“..

 

IVAN KARL O FILMU "OPERACIJA VALKIRA" DEJVIDA SINGERA.
Kontraverzni prevrat u pokušaju, najpoznatiji od 15 nemačkih planova da se likvidira Hitler je do sada bio ekranizovan uglavnom kao sporedni segment igranih serija čija je tema II svetski rat (“Rat i sećanje” sa Robertom Mičamom), a najrecentnije kao celovečernji TV film iz 2004. “Štaufenberg” u kome je naslovnu ulogu tumačio Sebastijan Koh (“Život drugih”). Ideja za prvu holivudsku bioskopsku adaptaciju potekla je od Toma Kruza koji je proučivši fotografiju pukovnika Staufenbega pronašao izvesne fizičke sličnosti sa svojim odrazom u ogledalu. Da li je u svemu video i novu priliku za ulazak u uži izbor za glumačkog Oskara (u prethodna tri puta nije izvučena koverta sa njegovim imenom) nije poznato, mada ako i jeste ta očekivanja su se u međuvremenu izjalovila. Priča počinje beleškama iz Staufenbergovog dnevnika u kojima iznosi razočaranja i neslaganja sa Hitlerovom politikom, progonom Jevreja i vođenjem rata koji će na kraju uništiti Nemačku
..

 

DEJAN DABIĆ O FILMU "TURNEJA" GORANA MARKOVIĆA.
TURNEJA, istovremeno govori o besmislu rata, ali je i svojevrsna posveta umetnosti glume (film je i posvećen Goranovim roditeljima, našim velikim glumcima Oliveri i Radetu Markoviću), pa scenarista i reditelj Marković, iako je reč o filmu aktivne dramaturgije, nastoji da utka i taj pečat, koji ne mora da bude od značaja za osnovni nivo radnje, ali ima svoju punu simboliku u konstrukciji čitave priče. Zato se opredelio za ansambl-film, u kojem više glumaca, a ne tek jedan ili dva, nose film na svojim plećima; tu su značajni i nesrećni Stanislav (Tihomir Stanić), od kojeg sve i započinje, kao i njegova devojka, neafirmisana glumica Jadranka (Jelena Đokić), pa ćudljiva heroina Sonja (Mira Furlan), nekadašnja zvezda Miško (Dragan Nikolić), Lale, predstavnik „mlade garde“ (Gordan Kičić), Žaki (Josif Tatić) koji svoju umetnost od spoljnog sveta brani „čašicom“, a neka vrsta ravnoteže u odnosu na realni svet im je vozač Đuro (Slavko Štimac), čije su doskočice u rangu kakvog „rezonera“ u klasičnoj dramaturgiji
..


 
 

DINKO TUCAKOVIĆ: "DVE KNJIGE O FILMU ili NEKI ČUDAN DIPTIH".
O knigama "Idu dani" Branka Baletića i "Legenda o zidu" Milana Vlajčića
.

Film je umetnost koja je u počecima zbog sinkretičkog karaktera smatrana pre klonom ili 'Frankenštajnom' nego entitetom koji zaslužuje svoje ime svoju muzu. Bejaše to na početku nimalo srećnog XX-og veka. Sličan fenomen kao da se dešava u savremenom filmskom izdavaštvu, gde knjige o filmu, filmske knjige, kako Vam drago, plešu na tankoj liniji između filmologije, esejistike, filosofije u pokušaju, etičkih rasprava, u sva ona žanrovska čuda koja su pre pripadala lepoj literaturi nego li pisanijama o sedmoj umetnosti. Ipak u toj entropiji, u duhovnoj anarhiji leži i dosta šarma, i strpljiv i koncentrisan čitalac naćiće prave dragulje među naslovima u koje ni sami izdavači ne veruju previše, a čiji tiraž zadovoljava jedva potrebe da se razdeli uticajnim medijima, familiji i prijateljima. I u tehničkom, i grafičkom smislu, one neće privući pogled u glamuru knjižarskih izgleda u izumiranju..

 

 

BORISLAV ANĐELIĆ O FILMU "LJUBAV U BARSELONI" VUDIJA ALENA.
Posle tri filma za redom snimljena u Engleskoj, koji nisu najbolje prošli u svetskim bioskopima, što su mnogi protumačili kao radikalnu promenu u stvaralačkom opusu Vudija Alena, potraživši u svemu i neka dublja psihološka objašnjenja, stari majstor se preselio u Španiju, gde je ponovo zablistao punim sjajem.
“Ljubav u Barseloni” (ili u originalu “Viki Kristina Barselona”) Vudi Alena je izvrsna romantična komedija, kojom se ovaj kultni autor vratio svetu neurotičnih, humorom obojenih, emocija i strasti, koji su karakterisali neke od njegovih najboljih ostvarenja, poput ”Eni Hol”, ”Menhetn” ili “Muževi i žene”.
.

 

DINKO TUCAKOVIĆ: "VELIKAN JUGOSLOVENSKOG FILMA".
In memoriam TOMISLAV PINTER (1926 - 2008).

Rođen u Zagrebu 16.06.1926. Nakon završetka Druge muške gimnazije u Zagrebu upisuje slikarstvo na Likovnoj akademiji u Zagrebu 1946. godine, ali studije ubrzo napušta, jer želi da postane filmski snimatelj. Već od 1945. u Jadran filmu asistira H. Sariću. Zaposlio se 1946. godine u laboratoriji za razvijanje filmova Jadran filma u Zagrebu. Samostalno snima od 1948 - najpre storije za filmske novosti. Prvi dokumentarni film („Radi onoga jutros“ R. Ostojića) snima 1951. Dodatno iskustvo stiče radeći za Zastava film, gde provodi i deo vojnog roka. Na igranom filmu debituje 1960. („Kota 905“ M.Relje), snimivši od tada najveći broj filmova u bivšoj jugoslovenskoj kinematografiji, a radi i u koprodukcijama i inostranim projektima (npr. „Stepski vuk“, 1974, F. Hansa i „Devojka“ 1987, A. Matsona, s kojim je i ranije sarađivao)..

 

SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "2 DANA U PARIZU" ŽULI DELPI.
"*Tekst je objavljen u nedeljniku "NIN" (Novembar, 2008).
Da samo dva dana u magičnom „Gradu svetlosti“ može sve promeniti pokazuje jedna potpuno otkačena, neobična komedija i pre svega originalna priča o mladom francusko-američkom paru koji posle odmora u Veneciji, neplanirano stižu u Pariz u poseti njenim roditeljima.
On je zaista i pre znao da je Francuska zemlja ljubavnika ali ne i da su mnogi od njih bili baš njeni! Verovali su da će romantični put u Evropu povratiti njihovu ljubav i osvežiti dvogodišnju vezu, sve dok se u Parizu nisu „malo bolje“ upoznali. Francuskinja Marion (Žuli Delpi) i Amerikanac Džek (Adam Goldberg) tipični su predstavnici mentaliteta svojih sunarodnika ali se taj „sudar“ najbolje može doživeti tek u naizgled, romantičnom ali i uvek nepredvidljivom Parizu. U samo dva dana, mladi njujorški par u srednjim tridesetim, otkriće koliko toga su malo znali jedno o drugom, otkrivajući neke stvari o sebi za koje su mislili da neće nikada nikome reći..

 

DINKO TUCAKOVIĆ: "KADA GENI IZMAKNU KONTROLI".
In memoriam
Majkl Krajton (Michael Crichton, 1942 – 2008)
.

Iako miljama daleko od talenta majstora organskog horora, Dejvida Kronenberga, Majkl Krajton imao je talenat da lukreativnije realizuje svoje potencijale. Po obrazovanju, naravno lekar, proslavio se kao literata, autor medicinsko-genetičko – tehnoloških triletra "Andromedin soj" (The Andromeda Strain) i bestselera za filmsku večnost "Park iz doba Jure". Nekada bi omašio u velikom budžetu kao u ’Kongu’ (Kongo) u kojem je začačkao paranoični (?) mit o projektovanom nastnaku alternativne nuklearne energije ali je u sopstvenoj režiji adaptirajući roman Robina Kuka, u "Komi" (Coma) odlično odslikao dehumenizvanii svet bolnica, i nagovestio sada već dobro uhodan biznis prodaje ljudskih organa. Uspehu nije odmakla ni tada zvezda na vrhuncu Majkl Daglas..

 

SANDRA PEROVIĆ: "PRESEDAN U ISTORIJI SRPSKIH BIOSKOPA."
Najnoviji film proslavljenog američkog reditelja Berija Levinsona ŠTA SE ZBILO sa Robertom De Nirom u glavnoj ulozi koji je tokom ovog meseca trebalo da se nađe u domaćim bioskopima, skinut je sa repertoara. Distributerska kuća TARAMAUNT FILM takvu odluku je donela iz razloga što se film pre izvesnog vremena pojavio na internetu, ali i na piratskim diskovima na ulicama Beograda. Film koji je zatvorio ovogodišnji Kanski festival, ŠTA SE ZBILO (What Just Happened), inteligentno vođen rediteljskom palicom Berija Levinsona, sa izvanrednom glumačkom postavom, Šonom Penom, Brusom Vilisom I Robertom De Nirom u ulozi holivudskog producenta na ivici nervnog sloma, nažalost neće pružiti bioskopski užitak ovdašnjim filmofilima..


 

 

DINKO TUCAKOVIĆ: "POSLEDNJI JUGOSLOVENSKI FILMADŽIJA".
In memoriam Fedor Škubonja (1924-2008)
.

Od 1990. Godine diskretno ili neminovno se nameće potreba za definisanjem nacionalne kinematografije, zemlje u osam inkarnacija koja vise ne postoji, Jugoslavije. Dalmatinac, rodjen na Murteru, biva selektovan u Visoku filmsku školu, kasnije Akadamiju za pozorište,film i televiziju, prvu takve vrste u novoj i poletnoj obećanoj komunističkoj zemlji, o kojoj je povodom junileja od 60 godina, sjajnu monografiju napisao Dr Dejan Kosanović. Kadrovi ove škole u dijapazonu od samog Škubonje pa do Dr Vlade Petrića, na različit način su ispisivali stranice kinematografije prostora koji sada nosi naziv osam različitih imena. I onda su došče devedesete ..


 
 

PREDSTAVLJENA KNJIGA O SCENARISTI STIVU TEŠIĆU U KINOTECI.
"Krajem protekle godine, u kojoj se navršilo deset godina od smrti, premijerama dvaju njegovih komada u Zvezdara teatru (Brzina tame) i Užičkom pozorištu (Umetnost i dokolica), naša kulturna javnost ponovo se podsetila na Stojana - Stiva Tešića, scenaristu i dramskog pisca, dobitnika Oskara za scenario filma «Razdvajanje» (Breaking Away) 1979. godine.Tri godine nakon što se okitio tim najprestižnijim priznanjem u svetu filma, Stiv Tešić je 1982. godine boravio na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, razmenjujući iskustva sa kolegama iz ondašnje SFRJ. Ponešto od njegovih, i danas aktuelnih, razmišljanja ostalo je i u beležnici potpisnika ovih redova.
Ovaj Srbin, rođen 29. septembra 1942. godine u Užicu, emigrirao je, sa majkom i sestrom, u Ameriku 1957. godine ne znajući ni reči engleskog. Tamo je stekao visoko obrazovanje na Kolumbiji i Indijana univerzitetu na kome je i diplomirao
.."

 

DINKO TUCAKOVIĆ: "MAJSTOR ZLATNIH TONOVA".
In memoriam Vilko Filač (1950 – 2008)
.

Iako se od prvih radova nametnuo jedinstvenom vizuelnošću, počeci tada mladog umetnika vezani su za rad sa Emirom Kusturicom, čija će saradnja preći ceo krug od prijateljstva, mita do raskida. Iako Kusturičin koncept autorstva na filmu se bazira na izboru jakih i kreativnih saradnika, koje uspešno orkestrira, stvarajući autentičan opus, sa Filačem je saradnja, na neki način bila izrazito specifična, gde se drama odigravala u škrtim izvorima svetla (NEVJESTE DOLAZE ili BIFE TITANIK) koji su podcrtavali kako mrak i beznađe epohe tako i potragu za svetlom, lepotom ili životom koji bi ponekada blesnuli..


 
 

IVAN KARL O FILMU "ZRNO UTEHE" MARKA FORSTERA.
Na nedavnoj premijeri ZRNA UTEHE u samo dva navrata sam osetio izvornu Bondovsku atmosferu, kada sam neposredno pre početka video trejler za novi film Klajva Ovena i na samom kraju kada je išla tzv. Gun barrel sekvenca. Između je protutnjao akcioni rolerkoster bez stanice predaha. Tužna činjenica da nikada nećemo videti Klajva Ovena kao agenta 007 je svakako najveći propust porodice Brokoli koja je imala jedinstvenu priliku da angažuje glumca koji bi po svim parametrima bio najbolji Bond ikada, ali to je druga priča.
ZRNO UTEHE najkraći nastavak u serijalu (106 min.) neće oduševiti hard core fanove jer bezobrazno liči na Bornov Identitet, nadmoć i ultimatum. Taj copy - paste je učinjen namerno i svesno i vidljiv je u celokupnoj estetici filma, radu kamere, montaži. Paradoksalno režiju potpisuje Mark Forster čiji je autorski bekgraund obećavao nešto drugo
..

 

IGOR STANOJEVIĆ O FENOMENU: "DŽEJMS BOND - TAJNI AGENT 007".
"Čovek koji zna sve, sme sve, može sve. Čovek koji leti, roni, pliva, a ume i da hoda, puca, davi, kolje, bije. Čovek koga mrze i plaše ga se neprijatelji, a obožavaju žene..".
1961. je bila godina velikih promena. Rusi su poslali prvog čoveka u kosmos, Amerika je posle Zaliva Svinja zvanično prekinula sve diplomatske veze sa Kubom, ubijen je Patris Lumumba, započeta je izgradnja Berlinskog Zida i, najinteresantnije, Britanija je počela da deli anti-bebi pilule kao deo osnovnih lekova pokrivenih zdravstvenom zaštitom. Kada je te daleke 1961. Džon F. Kenedi prilikom jednog intervjua na pitanje ko mu je omiljeni pisac uzvratio sa Ian Fleming, Američka nacija je imala dva pitanja: Ko je dođavola Ian Fleming, i gde se do njegovih dela može doći? Za tadašnje verne čitaoce američkog Plejboja ovo ime nije bila tajna, jer je u tom trenutku Plejboj već objavio nekoliko Flemingovih priča o izvesnom tajnom agentu 007. Par Bondovih avantura je bilo objavljeno još tokom 50-tih, ali svetsku slavu postiže tek ovom Kenedijevom izjavom..

 

SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "TURNEJA" GORANA MARKOVIĆA.
"*Tekst je objavljen u nedeljniku "NIN" (Novembar, 2008).
Prema jednom istinitom događaju iz 1993. godine, iz tada ratom zahvaćene Bosne, reditelj Goran Marković napisao je 1996. pozorišni komad o maloj grupi beogradskih glumaca koji iz potrebe za brzom zaradom odlaze na područje Srpske Krajine ne bi li tamošnjim borcima odigrali nekoliko predstava. Komad je dugo veoma uspešno izvođen u beogradskom „Ateljeu 212“. Više od 12 godina čekalo se na adaptaciju i filmsku priču i to posle relativne ali vrlo kritičke istorijske distance. S obzirom na konstatnu aktuelnost i bolnu osetljivost teme, „Turneja“ Gorana Markovića veoma uspešno komunicira s gledaocem. Tragikomedija, kao izuzetna žanrovska specijalnost Markovića, u opusu ovog reditelja uvek ima posebnu notu. Konkretno, njegov jedinstveni rediteljski dar („praška škola“) da svakom svom liku do tančina posveti maksimalnu pažnju, pretvara njegova ostvarenja u zanimljiva, uzbudljiva, često provakativna i na kraju uvek bolna i potresna štiva. Ovaj neobičan ali i skroz balkanski „road movie“ vodiće vas na komičan način u jednom dahu kroz pustoš ratova devedesetih..

 

BORISLAV ANĐELIĆ O FILMU "TURNEJA" GORANA MARKOVIĆA.
"*Tekst je objavljen u dnevnom listu "Večernje Novosti" (Oktobar, 2008).

“Turneja” Gorana Markovića je ostvarenje oporih sudbina i provokativnih suočavanja. Nastala još davne 1996. godine, ova priča o trupi beogradskih glumaca koji, u vreme najveće inflacije1993. u potrazi za “tezgom” i po kojom devizom, odlaze u građanskim ratom zahvaćenu Bosnu, prvobitno se, u post Dejtonskom periodu, obrela na sceni Ateljea 212, gde je imala zapažen uspeh. Posle ravno dvanaest godina, pojava filmske verzije “Turneje”, obogaćene iskustvenim spoznajama ambijenta traumatizovanog ratnim razaranjima i uz kritičku distancu, u odnosu na delikatna pitanja političke korektnosti, unela je zapažen dašak svežine u našu filmsku produkciju. Ako aristotelovski shvaćena katarza ima još uvek pravo građanstva u savremenoj umetnosti, ona se može osetiti u Markovićevoj “Turneji”..

 

MILAN VLAJČIĆ O FILMU "TURNEJA" GORANA MARKOVIĆA.
"*Tekst je objavljen u dnevnom listu "BLIC", (Oktobar, 2008).
Suprotno većini naših priznatih reditelja čije su karijere (barem zasad) u silaznoj putanji, Goran Marković je, odmah ćemo otkriti, načinio svoj najbolji film (uz „Specijalno vaspitanje“ i „Variolu veru“) i jedan od najboljih srpskih od početka devedesetih. Stvarajući „Turneju“ (god. proizvodnje 2008, trajanje 110 min.) po sopstvenom scenariju (pre desetak godina imao je i pozorišnu verziju), Marković je dotakao živu ranu: sudbinu umetnika u olujnim vremenima (da li su stvarno minula?). Posebno je osetljiva i opasna uloga glumaca i pozorišnih ljudi, jer scena bez publike (i vlasti) ne postoji. Motiv pozorišne družine koja se nevoljno zaplete među zaraćene strane je često korišćen (setite se filma Karlosa Saure „Aj, Karmela“). U Markovićevom filmu, u zimu 1993. grupa istaknutih beogradskih glumaca kreće na „tezgu“ ka zapadnim granicama „oslobođenog srpstva“
..

 

DINKO TUCAKOVIĆ: "BORN TO BE WILD".
Nakon „leta ljubavi i lepote“, 1968, činilo se da se bliži artikulacija globalnog bunta generacije post-Aušvica i post-Hirošime, ali čini se da se njihova vatra burno gasila na inju „hladnog rata“, koji je pretio da na mnogo efikasniji način zbriše ono što poznajemo kao Civilizacija. Kao fakt i nonsens, oksimoronski, dokumentuje se činjenica, da je generacija koja je promovisala slobodnu ljubav, lake i one druge droge, nonkonformizam, spasila bastion filmskog kapitalizma, Holivud (Hollywood). Nepodnošljiva lakoća slobode, valjanje u blatu Vudstoka (Woodstock) ovekovečena na filmskoj traci, po „marfi“ (Murphy’s Law) i bumerang efektu, predstavlja gotovo nepogrešiv bedeker preživljavanja, u trećem milenijumu. Hipi koji je evoluriao u podgojenog japija, danas je ruka koja njiše kolevku modernog sveta. A ruka koja njiše kolevku je ruka koja upravlja svetom..

 

MILAN VLAJČIĆ O FILMU "NIJE KRAJ" VINKA BREŠANA.
Reditelj istančanog rukopisa i neprekidno na tragu otvorenih rana koje su ostale nakon etničkih sukoba iz devedesetih, Vinko Brešan je već filmovima „Kako je nastao rat na mom otoku“, „Maršal“ i „Svjedoci“ dokazao svoju autorsku zrelost. Najnoviji film „Nije kraj“ (hrvatsko-srpska produkcija 2008. trajanje: 102 min.) nudi ovog puta neobičnu erotsku vezu između hrvatskog branitelja Martina (Ivan Herceg) i nesrećne srpske porno-zvezde Dese (Nada Šargin). Bila bi to žestoka ljubavna melodrama da Brešan nije zaplet prelomio kroz pripovedački glas trećeg junaka, romskog muzičara Đure, koji nastupa u pornićima zahvaljujući obdarenosti (otuda i njegov nadimak Anomalija). Nastao po dramskim tekstovima Mate Matešića, s kojim je Brešan napisao scenario, film pribegava rado korišćenom motivu traganja za devojkom, ka kojoj ga vodi samo porno-kaseta u kojoj junakinja nastupa kao Crvenkapica
..

 

SAŠA RADOJEVIĆ: "FASCINACIJA I STRANO TELO".
In memoriam SONJA SAVIĆ (1961-2008).

Da nije bilo Sonje Savić u Srbiji nikada ne bi postojala glumica i rediteljka sa tako kompleksnim opusom. Veština, nijanse, šifre i poruke koje je pokazivala u filmovima u kojima je igrala i koje je pravila u nešto više od tri decenije ostaju kao jedinstveno svedočanstvo o lepoti, izrazitoj individualnosti i bolu zbog propasti generacijskog monolita. Odgovarajući breoj tekstova o glumi Sonje Savić verovatno nikada neće biti napisan. Glumci u Srbiji fizički nas napuštaju kao simboli mentalitetskih osobenosti i mitomanije ili naprosto prebrzo potonu u zaborav. Zanemaruje se njihova suština identitetska specifičnost koja se ne narušava nanosom preuzimanja tuđih likova. Naprotiv. Najistaknutiji glumci svojom individualnošću obuhvataju široki kulturološki okvir; oni su reprezenti tihog narodnog otpora prema establišmentu..

 

MILAN VLAJČIĆ O FILMU "MAMMA MIA!" FLIDE LOJD.
Iako je prošlo mnogo vremena kako je švedski pop-kvartet Abba napustio muzičku scenu, abamanija ne prestaje otkad su dva čuvena australijska filma, „Mjurielino venčanje“ i „Avanture Prisile, pustinjske kraljice“ (1993-94), na njihovim hitovima nadgradila svoje romantično-ironične storije. Film „Mama mia!“ (god. proizvodnje 2008. trajanje: 108 min.) preuzima scenarističku osnovicu dugotrajnog brodvejskog mjuzikla i baca u vatru nekoliko proslavljenih glumaca današnjice. Muzika Abbe harala je muzičkom scenom od sredine sedamdesetih, posle velikog uspeha na Evroviziji (ko beše pobedio bilo koje godine u poslednjoj deceniji, nesavladivo pitanje za neki tračerski kviz)
..

 

BORISLAV ANĐELIĆ O FILMU "MAMMA MIA!" FLIDE LOJD.
“Mamma mia” je kultni scenski mjuzikl, koji je poželeo da, takodje, postane filmski mjuzikl hit. Ekipa, sastavljena, uglavnom, od žena, libretiste Ketrin Džonson, rediteljke Filide Lojd i producentkinje Džudi Krejmer, koja je pre deset godina, postavila na londonskoj sceni teatra Princ Edvard, mjuzikl ”Mamma mia”, čiju okosnicu čine muzičke numere proslavljene grupe ABBA, i koji je doživeo svoju globalnu slavu sa preko trideset miliona gledalaca širom sveta, rešila se da stvori i filmsku verziju ovog projekta. Rukovođene već ostvarenim profitom, imajući u vidu da su mnogi scenski mjuzikli, poput, ”Oklahome” ili “Priče sa zapadne strane” uspešno doživeli i svoja filmska izdanja, autorski tim, Džonson, Lojd i Kremer, uz asistenciju nekih vodećih glumačkih zvezda savremenog filma, predvođenih legendarnom Meril Strip, ozbiljno su prionule na ostvarenje svog plana da sa “Mamma mia” projektom vrate na film već pomalo zapušten žanr mjuzikla i naprave dobru zaradu na kasama širom sveta..



 


ARHIVA:  Festivalski izveštaji, tekstovi, vesti.. :
Januar 2006
- Jun 2008. 233 članaka..
 


 

 

 

 naslovna | o nama | godišnje nagrade| festivalski izveštaji | tekstovi | članovi | arhiva | kontakt

 

 

© Copyright FIPRESCI Srbija 2006-18.  Sva prava zadržana. Mail to WEBMASTER