Šta smo protekle godine mogli da gledamo na našim bioskopskim ekranima? Gotovo sve, od holivudske ponude do art-filmova, dokumentarnih žanrova, autorskih filmova, koji svuda, ne samo kod nas, imaju smanjenu posetu.
Pad bioskopske posete u poslednjih 20-ak godina na domaćem tržištu uslovljen je i osiromašenjem našeg građanstva – na listi neophodnih potrepština za preživljavanje, kulturna ponuda je na začelju. Da se nisu pojavili privatnici koji su omogućili nove lance bioskopskih dvorana, film bi bio prepušten samo tv-ponudi i opštoj pirateriji.
Pokazatelji kažu da u SAD, Kini i Indiji raste broj novih bioskopskih dvorana, raste i ukupna poseta, a u Evropi, od koje treba i dalje da učimo, male bioskopske dvorane okrenute nezavisnoj, autorskoj ponudi, imaju povoljne poreske olakšice. Malo ko to ovde primećuje.
Holivudska ponuda se oslanja na nove tehnološke standarde (kompjuterski generisana slika, 3 D, moćno stereo ozvučenje), i zato odande stižu stripovske bajke, putovanja u svemir (Zvezdani ratovi i ostalo), sve prilagođeno nižem uzrastu. I zbog toga filmovi podstiču ono infantilno u nama, hteli mi to ili ne. Ali tamo ipak stvaraju i moćni autori poput Ridlija Skota, braće Koen, Dejvida Finčera.
Autorski filmovi su nam stizali zahvaljujući Festivalu autorskog filma, Slobodnoj zoni, Animaniji, festivalu „Sedam veličanstvenih“... Tu nešto pomaže i Fest, koji se lomi između kulturoloških obaveza i palanačke čežnje da se oponaša Kanski festival (glamur, crveni tepih).

Scena iz filma "Mladost" Paola Sorentina

Kinoteka je i dalje, posle tolikih decenija, sigurno utočište za filmofile i strasnike pokretnih slika. Domaći film je neprekidno u trci da se obezbede početni uslovi, radi se štapom i kanapom, stižu novi naraštaji koji će morati da se navikavaju na „lov u mutnom“ (borba za skromne državne fondove). Na ovim prostorima nikad nije bilo lako (podsetimo se muka koje su imali Saša Petrović, Makavejev, Žika Pavlović), ali u poređenju sa današnjim haosom, uslovi u kojima su oni stvarali ponekima deluju idilično.
Dobili smo od domaćih autora čak 21 naslov, ali dve trećine toga nije za širu publiku, pa ni za rodbinu autora.
Po običaju prilažem moju listu filmova (samo onih koji su prikazani na redovnom repetoaru ili beogradskim smotrama). Ko se ne slaže sa mojim izborom neka za sebe napravi svoju listu. To je demokratija.
Liste najboljih - Domaći
1.Otadžbina (Oleg Novković), 2. Dnevnik mašinovođe (Miloš Radović) 3. Smrdljiva bajka (Miroslav Momčilović)
Inostrani
1.Mladost (Paolo Sorentino), 2. Ja, Danijel Blejk (Ken Louč), 3. Pod lupom (Tom Makarti), 4. Sieranevada (Kristijan Puju), 5. Kerol (Tod Hejns), 6. Požar na moru (Frančesko Rozi), 7. Matura (Kristijan Munđiju), 8. Toni Erdman (Marin Ade), 9. Dolazak (Deni Vilnev) 9-10. Hulijet (Pedro Almodovar) i Demon pod reflektorima (Nikolas Vinding Refn).