|
Nakon „leta ljubavi i lepote“, 1968, činilo se da se bliži
artikulacija globalnog bunta generacije post-Aušvica i
post-Hirošime, ali čini se da se njihova vatra burno gasila na
inju „hladnog rata“, koji je pretio da na mnogo efikasniji način
zbriše ono što poznajemo kao Civilizacija. Kao fakt i nonsens,
oksimoronski, dokumentuje se činjenica, da je generacija koja je
promovisala slobodnu ljubav, lake i one druge droge,
nonkonformizam, spasila bastion filmskog kapitalizma, Holivud
(Hollywood). Nepodnošljiva lakoća slobode, valjanje u blatu
Vudstoka (Woodstock) ovekovečena na filmskoj traci, po „marfi“
(Murphy’s Law) i bumerang efektu, predstavlja gotovo nepogrešiv
bedeker preživljavanja, u trećem milenijumu. Hipi koji je
evoluriao u podgojenog japija, danas je ruka koja njiše kolevku
modernog sveta. A ruka koja njiše kolevku je ruka koja upravlja
svetom.
Pa kako onda bankrot i hiperinflacija generacije kojoj je
diogenovski bilo potrebno bure, kao dom i modni stav? Da li je
Tarantino (Tarantino) vaskrsao Hopera (Denis Hopper) i da li
džakuzi čisti ili onečišćuje? Nije samo Srbijica limb savremenog
sveta, ali kada je bila vibrantno njegov deo, i proizvodila
filmove na referentnu temu. |
Program filmova
 |
U prethodnim Civilizacijskim nivoima nije bilo moguće biti u samo
jednom životu kraljević i sirotan, osim u nekim viktorijanskim
novelama ili kao pedagoška metafora. Zato ovaj program filmova
slavi pobunu nasuprot sistema, naivnost u odnosu na pragmatičnost,
i impresiju protiv depresije, gde su seks, droge i rokenrol tek
kod, a ne dijagnoza, recept i presuda.
U filmološkom i estetskom smislu ovaj filmski fenomen još nije
dobio ime ali razlog verovatno leži u gerontološkom potencijalu
filmografičara starog filmskog poretka, kojima nije bitno da je
prastar i blagopočivajši, gluv kao top, Antonioni (Michelangelo
Antonioni), kao starogrčki recepciono defektan ali vidoviti
Tiresija, pulsirao u ritmu nadolazećeg rokenrola, koji nije mogao
da čuje, ali je mogao da vidi nevidljivu tenisku lopticu i da u
paramparčad raznese konformističku vilu iz snova.
Na nebesima peva hor problematičnih anđela, Dženis (Janis),
Hendriks (Hendrix) i onaj drugi Džim, Morison (Morrison) koji su
slavili vreme kada svet nije bio siv nego imao sve dugine boje.
Naravno, kao u glupom vicu, ili igri muzičkih stolica, hipi krpe
danas imaju basnoslovnu cenu jer ih potpisuju brendirani
dizajneri, sirotinjska hrana je in, i skupo je plaćaju bogataši, a
tetovaža nije više privilegija kriminalaca.
Ipak najveći broj filmova iz selekcije ovog programa imaju
blagosloveni dodir naivnosti koju prepoznaju u pozitivnom smislu
sve religije kao dobrotu, filmofili kao izazov a pristojni ljudi
kao razlog da budu pomalo divlji... u srcu!
|
