|
Filmovi
i festivali iz
ugla profesionalnih kritičara | |
|
|
Već
desetak
dana, tačnije od petka pre podne
9.
decembra,
kada je najšira javnost saznala za šokantnu vest o smrti najboljeg
glumca kojeg smo imali u prethodnih dvadesetak godina (a
netaktično bih se usudio da kažem, i u narednih dvadesetak godina),
svi mediji na svojim naslovnim stranama već nekoliko dana pišu o
karijeri i životu Nebojše Glogovca, o reakcijama kolega,
prijatelja, komšija...
Ako izuzmemo neke od tabloida (čak, ne ni sve tabloide), od kojih
se i ne očekuje istančani ukus kad je reč o kulturi, mora se
priznati da su svi prepoznali značaj koji je Nebojša Glogovac imao
za našu kulturnu scenu, pa čak i za kulturu čitavog regiona; u
Hrvatskoj su toga postali svesni nakon filma „Kenjac“, gde je tako
dobro „skinuo“ lokalni dijalekat (bez obzira na to što je poreklom
iz Hercegovine, on ipak veći deo svog života nije proveo tamo), da
su neke kolege iz Hrvatske konstatovale da nijedan hrvatski glumac
to ne bi mogao da odigra tako ubedljivo. |
Nebojša Glogovac |
Usledila je saradnja sa Šerbedžijom i „Pijana noć 1918“ gde je
fascinirao pozorišni svet ne samo u Hrvatskoj, da bi poentirao,
možda i svojom
najboljom ulogom u filmskoj karijeri (koja je puna, za sve druge,
teško dostižnih glumačkih vrhunaca kakvi su bili, „Hadersfild“ ili
„Klopka“) u „Ustavu Republike Hrvatske“, gde igra gorljivog
profesora, nacionalistu, pripadnika LGBT populacije, ali i čoveka
koji isijava nesumnjive i iskrene emocije.
Prošle godine je na Filmskim susretima u Nišu, svoj četvrti Grand
Prix „Naisa“ dobio na svoj rođendan – 30. avgusta. Time je postao
jedinstven, kako u istoriji niškog festivala, tako i u istoriji
našeg glumišta. Niko pre njega nije, sa tako malo godina i sa
karijerom koja je tek bila na vrhuncu, uradio tako puno. Kolega iz
„Politike“, Ivan Aranđelović ga je u tekstu nakon dobijanja „Zlatne
arene“ u Puli, prošle godine nazvao „srpskim Tomom Henksom“.
U državi u kojoj postoji prevlast politike, estrade i sporta, i u
kojoj su ličnosti iz rijalitija i folk pevači veće zvezde od bilo
kog predstavnika naše kulturne scene, u zemlji u kojoj dominira
kič (začikavam bilo koga da kaže da nisam u pravu!), smrt jednog
glumca koja danima iskreno potresa našu javnost, pokazuje da možda
ipak nismo izgubili sposobnost da razlikujemo prave vrednosti samo
što, na žalost, toga postajemo svesni tek onda kada nešto veliko i
značajno izgubimo!
|
|
|
|
|
