Sve kreće od očajničke ideje ožalošćene majke, koja ni posle više meseci nema zadovoljenje u vidu hapšenja i osude zločinca koji joj je silovao i ubio ćerku, da na tri bilborda nadomak mestašceta Ebing, postavi policiji neka vrlo konkretna pitanja. Mildred Hejs želi da izravna račune sa svima koji su slučaj  njene ubijene ćerke gurnuli u stranu i to pokreće lavinu bizarnih i gnevom ispunjenih događaja koji će izmeniti mnoge relacije među meštanima  i same karaktere u fokusu.  Na meti osvetničkog poriva junakinje posebno će se naći šerif  Bil Viloubi (Vudi Harelson), koji umire od raka, ali s razumevanjem i naklonošću prihvata Mildredine poteze i  pokušava da joj objasni  svu kompleksnost slučaja i malo dokaza koji bi vodili do silovatelja i ubice, ali bez uspeha.  Mildred nastavlja da se  bori za svoj cilj, ne prezajući ni od surovih metoda koje će na svojim leđima osetititi svi koji joj se suprotstve, od predstavnika policijskog aparata preko lokalnog zubara sve do članova njene porodice. Iako će pogoršati odnose sa drugo dvoje dece i bivšim mužem, koji joj zameraju na sadržaju bilborda, ona zna da će je njen način dovesti bliže pravdi.
   Iako ovaj film nije u toj meri nasilan i ekstreman, rešenost i istrajnost hrabre i beskompromisne junakinje da uvede pravdu u mesto gde živi i osveti se lokalnom šljamu, dosta podsećaju na jedan robustni holivudski B film iz 70-ih, a to je HODAJ USPRAVNO (1973) Fila Karlsona, i na njegovog junaka, Baforda Pusera (Džo Don Bejker), šerifa iz Tenesija.  Takođe, osim iščašenih i crnim humorom nabijenih pasaža koji asociraju na braću Koen iz FARGA, skeniranje provincije, nad kojom se nadvijaju bes, frustracija i nasilje, njenog usporenog i malograđanskog duha i teških unutarporodičnih odnosa,  podsećaju na atmosferu iz filmova poput WINTER’S BONE Debre Granik, KILLER JOE Vilijema Fridkina i HELL OR HIGH WATER  Dejvida Mekenzija.

Kadar iz filma "Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju" Martina Mekdone

   Scenario filma TRI BILBORDA ISPRED EBINGA U MISURIJU je jako dobar, režija solidna, a gluma impresivnih dometa. Najbolja strana Mekdoninog ostvarenja je što autor dopušta likovima da se razvijaju pred našim očima, jer nekoliko aktera ove priče doživeće svoju metamorfozu i pročišćenje. Uz pomoć blistave igre Franses Mekdormand, Mekdona amortizuje patetiku, pronalazi delikatnu meru za majčinsku  bol Mildred Hejs, a opet od nje ne pravi samo mašinu za osvetu, već joj ostavlja prostor za vitalnost duha,  snagu iskustva i svakodnevno funkcionisanje. Vudi Harelson kao umirući šerif, duboko svestan propusta službe koju vodi, ako ne za života, onda pismima koja su pronađena posle njegove smrti, takođe menja promišljanja i sudbine nekih ljudi iz svog okruženja.  Uz prasak iskustva i suverenu glumačku igru, Harelson je osim lika Bila Viloubija, prošle godine zabeležio još jedan ubedljiv angažman tumačeći ulogu beznadežnog oca, alkoholičara i klošara u STAKLENOM DVORCU Destina Danijela Kretona. Najveću transformaciju od  postavljanja tri bilborda i nasilnog ponašanja i besa koji ga razjeda iznutra, doživeće frustrirani šerifov pomoćnik Džejson Dikson (izvrsna igra Sema Rokvela), koji će  od Mildredinog smrtnog neprijatelja postati čovek koji će, uz sopstveno žrtvovanje i katarzu, postati njena najveća podrška.
   Humor u Mekdoninom ostvarenju često proističe iz drskosti, uvrnutosti i političke nekorektnosti, naročito kada je fama o ljudskim pravima u pitanju i odnosu policijskih službenika prema njima.  Mekdona  se u svom dvosatnom ostvarenju, koje gotovo bez praznog hoda guta vašu pažnju, pomalo i iscrpeo, pa je kraj ostao bez spektakularnog poentiranja, ali možda je tako ova priča bliža životu.