Filmovi
i festivali iz
ugla profesionalnih kritičara | |
|
Ne znam da li je Radoš Bajić ikada pratio strip Maksa Bunkera i da
li uopšte poznaje kultno štivo pop kulture u SFRJ, ali primećujem
izvesne sličnosti između porodičnog stabla Stavrića i članova
grupe TNT.
I dok Fordova tajna družina obitava u cvećarnici, Stavrići
se kriju iza prodavnice pogrebne opreme i svirki po
gastarbajterskim svadbama. |
Scena iz TV serije "Psi laju vetar nosi": Milenko
Pavlov (sleva nadesno), Isidora Minić, Tihomir Stanić, Nenad
Heraković, Boris Milivojević, Mira Banjac (sedi) |
I jedni i drugi su mučenici
sa društvene margine, u predgrađu metropole, kojima je osnovna
delatnost paravan za razne mutne poslove i kombinacije, od kojih
će se jednog dana možda obogatiti i rešiti egzistencionalne
probleme.
U
hijerarhiji
familije i
biznisa, Stojke
Gladiola je Broj 1,
Stavra, Sir Oliver u
pokušaju, Mika
Armonika dobroćudan
i naivan
poput Bob Roka,
Gostimir po
krštenici i
karakteru
podseća na
Grunfa, Baka Nana
je ženska
verzija zakržljalog
Jeremije,
Razvigor, zanesenjak
kao Alan Ford. Ciganin Slađan
da dune bio bi
Superhik, koga
juri Inspektor
Brok,
odnosno Pavlović...
čak je i
odjavna špica
na kraju
svake
epizode mali
foto-strip.
Ovo poređenje je pohvalne prirode, jer PSI LAJU,
VETAR NOSI predstavljaju osveženje u opusu Radoša Bajića koji se
nakon čitanja srpskog sela i ispisivanja srpske istorije, okrenuo
komediji apsurda, koja je laka za konzumiranje i teška za
stvaranje. Još teže je glumcima koji sve treba da uverljivo iznesu,
od verbalne porcije teksta, koja nije uvek izdašna, do mimike i
govora tela.
Tihomir Stanić se
pokazao u potpuno novom, meni nepoznatom svetlu, sa živopisnom
interpretacijom ravnom naturščiku koji igra samog sebe. Marko
Živić je prvi put blag, bez tenzije, Radoslav Milenković vešto
nadograđuje lik iz „Roda“, dok Radoš Bajić karikiranjem sitnog
mafioza namerno ide daleko od Sekule i Radašina.
Mira Banjac i Milenko Pavlov su ukrasi bez kojih se ne
može.
Na momente
banalna, ali nikako dosadna, teče priča koju nose pobrojani
protagonisti. Ako lica i događaji u koje upadaju deluju karikirano,
to nije propust. Boje fotografije, kostima i scenografije gađaju
tu estetiku. I tako, RTS istovremeno u vikend ponudi ima dve
dijametralno različite serije, koje se nazimenično smenjuju na
piplmetarskom tronu sa minimalnom razlikom, ostavljajući iza sebe
tekuću konkurenciju (ISTINE I LAŽI).
Šarmantni
sitkom MAMINI SINOVI ne računam, jer je sa programske strane PRVA
TV tretira kao trinaesto prase. Doduše,
nisam primetio da se Bajićeva serija upadljivo najavljuje u promo-blokovima
RTS-a, kao svojevremeno SELO GORI ili RAVNA GORA.
*Tekst
je objavljen u
dnevnim novinama
"BLIC", 29.
novembra
2017.
godine. |
Ivan Karl |
|
|
|
|