naslovna | o nama | godišnje nagrade | festivalski izveštaji | tekstovi | članovi | arhiva | kontakt

 


 

 



IVAN KARL: "PSI LAJU VETAR NOSI" KAO ALAN FORD



 

Go To   FIPRESCI    
The International Federation
of Film Critics
Official site

Filmovi i festivali iz ugla profesionalnih kritičara

   Ne znam da li je Radoš Bajić ikada pratio strip Maksa Bunkera i da li uopšte poznaje kultno štivo pop kulture u SFRJ, ali primećujem izvesne sličnosti između porodičnog stabla Stavrića i članova grupe TNT.

   I dok Fordova tajna družina obitava u cvećarnici, Stavrići se kriju iza prodavnice pogrebne opreme i svirki po gastarbajterskim svadbama.

Psi laju vetar nosi
 Scena iz TV serije "Psi laju vetar nosi": Milenko Pavlov (sleva nadesno), Isidora Minić, Tihomir Stanić, Nenad Heraković, Boris Milivojević, Mira Banjac (sedi)

I jedni i drugi su mučenici sa društvene margine, u predgrađu metropole, kojima je osnovna delatnost paravan za razne mutne poslove i kombinacije, od kojih će se jednog dana možda obogatiti i rešiti egzistencionalne probleme.

    U
hijerarhiji familije i biznisa, Stojke Gladiola je Broj 1, Stavra, Sir Oliver u pokušaju, Mika Armonika dobroćudan i naivan poput Bob Roka, Gostimir po krštenici i karakteru podseća na Grunfa, Baka Nana je ženska verzija zakržljalog Jeremije, Razvigor, zanesenjak kao Alan Ford. Ciganin Slađan da dune bio bi Superhik, koga juri Inspektor Brok, odnosno Pavlović... čak je i odjavna špica na kraju svake epizode mali foto-strip.

  
Ovo poređenje je pohvalne prirode, jer PSI LAJU, VETAR NOSI predstavljaju osveženje u opusu Radoša Bajića koji se nakon čitanja srpskog sela i ispisivanja srpske istorije, okrenuo komediji apsurda, koja je laka za konzumiranje i teška za stvaranje. Još teže je glumcima koji sve treba da uverljivo iznesu, od verbalne porcije teksta, koja nije uvek izdašna, do mimike i govora tela.

Tihomir Stanić se pokazao u potpuno novom, meni nepoznatom svetlu, sa živopisnom interpretacijom ravnom naturščiku koji igra samog sebe.
Marko Živić je prvi put blag, bez tenzije, Radoslav Milenković vešto nadograđuje lik iz „Roda“, dok Radoš Bajić karikiranjem sitnog mafioza namerno ide daleko od Sekule i Radašina.
Mira Banjac i Milenko Pavlov su ukrasi bez kojih se ne može.

  
Na momente banalna, ali nikako dosadna, teče priča koju nose pobrojani protagonisti. Ako lica i događaji u koje upadaju deluju karikirano, to nije propust. Boje fotografije, kostima i scenografije gađaju tu estetiku. I tako, RTS istovremeno u vikend ponudi ima dve dijametralno različite serije, koje se nazimenično smenjuju na piplmetarskom tronu sa minimalnom razlikom, ostavljajući iza sebe tekuću konkurenciju (ISTINE I LAŽI).

   Šarmantni sitkom MAMINI SINOVI ne računam, jer je sa programske strane PRVA TV tretira kao trinaesto prase. Doduše, nisam primetio da se Bajićeva serija upadljivo najavljuje u promo-blokovima RTS-a, kao svojevremeno SELO GORI ili RAVNA GORA.

*Tekst je objavljen u dnevnim novinama "BLIC", 29. novembra 2017. godine.

Ivan Karl

 

 

naslovna | o nama | godišnje nagrade | festivalski izveštaji | tekstovi | članovi | arhiva | kontakt

 

 

© Copyright FIPRESCI Srbija 2006-17.  Sva prava zadržana. Mail to WEBMASTER