SJEĆAŠ LI SE DOLI BEL osvojio je Italijane pa zatim svet monohromatskim kolorom, diskretnim i trapavim glamurom socijalizma. Pre trijumfa sa OCEM NA SLUŽBENOM PUTU koji je i dokumetarističan i poetičan, desio se intermeco sa SF filmom BUTNSKALA, takođe već pokojnog Francija Slaka, omažom Fricu Langu i tatru apsurda. Naravno pre toga je već zasjao u RDEČEM BUGIJU koji je pulsirao u ritmu socijalističkog rokenrola. Pomalo je epigonski odradio ŽIVOT RADNIKA Mandiča, ali se u DOMU ZA VEŠANJE odvažio u jednu potpuno novu pagansku avanturu, sa posvetama Menclu ili Feliniju. Znao je da i da otezgari, kao italijansku socijalnu dramu PUMARO u režiji glumca Mikela Plaćida.
ARIZONA DREAM je bilo zajedničko otkriće Nove zemlje od Aljaske do Meksika, gde se balkanski deo ekipe izgubio u produkcionom konceptu real kapitalizma. Krešžendo saradnje sa Kusturicom bio je UNDERGROUND, kada se u vreme raspada zemlje, i pored trijumfa, raspala i njihova saradnja. O tome se nije mnogo pričalo, van ćaršije, koja je kao i uvek sve znala najbolje. Vilko je često boravio u Beogradu, a oni su krenuli svojim putem.
Rat je slikao u tamnim nijansama, jedino su šljaštili krv i vatra. Nekada dobri prijatelji ostali su na različitim delovima simbolične zemlje-ostrva, koja se raspala.
Svetskom prestižu doprineli su i CHINESE BOX i BRAVE, u kojem je sudelovao u suludoj avanturi dvojca Marlon Brando Džoni Dep.
Na simboličan način u zlatnim i zagasitim tonovima majstorski je u skromnim uslovima snimio (A)TORZIJU Stefana Arsenijevića. Neki bii rekli da je nedostajao samo Kusturica pa da je staro društvo bilo na okupu.
Filmovi koje je snimao dobijali su ’lavove’, ’palme’ i zamalo ’oskare’ ali kada ga se budemo sećali biće to po trenucima magije, uz svetlo lampe bez abađura kroz razbijeno staklo gde se život živeo strasno, pa koliko traje. U njegovom slučaju prekratko.