Oduvek sam tvrdio da je Piter Justinov
najubedljiviji Herkul Poaro, sada sam u to još više uveren, iako
znam da se obožavaoci Dejvida Sačeta neće složiti.
On je svakako bio skladno rešenje za
televiziju, ali veliki ekran ima svoj smisao i pravila, i tu se
mnoge uloge drugačije igraju. Pedantnog, preciznog i prefinjenog
belgijskog detektiva je tumačilo trinaest glumaca i baš je Kenetu
Brani dopalo da ponese sujeverni redni broj u novom bioskopskom
čitanju klasika UBISTVO U ORIJENT EKSPRESU.
Izvorni pokušaj nastao je 1974. godine,
kada je britanska kompanija EMI jedva nagovorila Agatu Kristi da
im proda prava da bi usledila serija visokobudžetnih all star
adaptacija - SMRT NA NILU (1978), RAZBIJENO OGLEDALO (1980) i ZLO
POD SUNCEM (1982). Studio KENON je još proizveo SASTANAK SA SMRĆU
(1988) po donekle sličnom receptu, da bi se Poaro preselio na
televiziju sa koje nije odlazio skoro tri decenije. |
Plakat filma "Ubistvo
u Orijent Ekspresu" |
Albert Fini je igrao u originalu reditelja Sidnija Lameta i kako
je priznao, smučio mu se komplikovan i dugotrajan proces
stavljanja maske i šminke, zbog koga je odbio nastavak u kome je
lik pod svoje uzeo Piter Justinov. Finijev Poaro je bio glasan
mali nervčik, prenaglašene interpretacije, nagrižen od efektne
sporedne podele u sastavu Šon Koneri, Lorin Bekol, Džon Gilgud,
Vanesa Redgrejv, Ingrid Bergman (nagrađena Oskarom za epizodnu
ulogu). Mučio se sa
francuskim, koji Justinovu kao ni višak kilograma nije bio
problem. Tečno je govorio jezik i elegantno nosio svoj stomak.
Stil, maniri i šarm koje je privatno posedovao su pomogli da Poaro,
Pitera Justinova, verbalno i pojavno kontroliše kadar. Ako u obzir
uzmemo i Dejvida Sačeta kome lično nisam sklon, ali koga publika
jako ceni, onda je pitanje zašto se Kenet Brana odlučio za cipele
koje su mu velike još u izlogu.
Kenet Brana u filmu "Ubistvo
u Orijent Ekspresu"
Možda je iz taktičkih razloga njegov Poaro fizički nalik
Šerloku Holmsu, Benedikta Kamberbača? Vitak, okretan, u dobroj
kondiciji. Ima upadljive brkove poput Filipa Višnjića umesto
brčića i naglasak sličan Stivu Martinu kada je onomad probao da
bude Inspektor Kluzo.Režija mu je pozorišna, sa materijalnim
propustima, koji se sa snežnim smetovima uvećavaju dok voz stoji
zavejan u Slavoniji u Kraljevini Jugoslaviji, gde patroliraju
tamnoputi žandari u ruskim uniformama. Ciča zima je proizvod
kompjuterskih CGI efekata što kvari vizuelni utisak gde fleke ne
vadi ni omaž Leonardovoj poslednjoj večeri na kraju, kada se
klupko odmota. Većina potencijalnih gledalaca poznaje knjigu, ali
i oni kojima je ovo prvi susret sa Agatom Kristi, na sredini filma
naslutiće rasplet, a ne bi trebalo da bude tako.
*Tekst
je objavljen u
dnevnim novinama
"BLIC", 11.
decembra
2017.
godine. |
Ivan Karl |
|