Filmovi
i festivali iz
ugla profesionalnih kritičara | |
|
ARITMIJA (ARRITHMIA)
režija:
Boris Hlebnjikov (Boris Khlebnikov)
uloge:
Aleksandr Jacenko
(Aleksandr Yatsenko),
Irina Gorbačova (Irina Gorbacheva), Nikolaj Šrajber (Nikolay
Shrayber), Maksim Lagaškin (Maksim Lagashkin).
proizvodnja:
Rusija, Finska, Nemačka,
2017.
ARITMIJA Borisa Hlebnjikova jedno je od najprijatnijih iznenađenja
ruske kinematografije u 2017. godini. Film je dobitnik Gran prija
na festivalu Kinotavr, gde je trijumfovao i glavni glumac
Aleksandr Jacenko, koji je nagrađen i u Karlovim Varima.
U trci za nagradu Zlatni orao upravo je osvojio nagradu za
najbolju glavnu žensku
ulogu (Irina Gorbačova), a u martu će se takmičiti i za
najprestižniju nacionalnu nagradu Nika. Od malog
remek-dela KOKTEBELJ (2003), koje je potpisao sa Aleksejom
Popogrebskim, Hlebnjikov je imao relativno stabilnu karijeru tokom
koje je u dosta skromnim, ali izvesnim produkcijskim uslovima (produkcijska
kuća Koktebelj sa Romanom Borisevičem na čelu, koji je zaslužan za
afirmaciju Hlebnjikova, Alekseja Popogrebskog i Nikolaja
Homerikija), pričao zanimljive, duhovite ali i potresne priče o
autsajderima i gubitnicima moderne Rusije. Hlebnjikov se u filmu
SLOBODNO LEBDENJE (2006) rediteljski osamostalio i doneo nam
ostvarenje koje nosi čemer i tegobu provincije pod udarcima
tranzicije. |
Plakat filma "Aritmija"
Borisa Hlebnjikova |
Glavni junak tog filma, Lenja (Aleksandr Jacenko, omiljeni
Hlebnjikovljev glumac, koji će iste godine zabeležiti
i ulogu Miše u crnoj
komediji Alekseja Balabanova NE BOLI ME), gubi posao nakon što
propadne lokalna fabrika i prinuđen je da radi sve i svašta.
Hlebnjikovljev protagonista lagano flertuje sa mladalačkim
izazovima i, ne pronalazeći sebe, najčešće odustaje. Hlebnjikov
efektno slika umornu i razbijenu radničku klasu, koja je, kad se
ideološka potka izmakla i kad je kapitalizam zakucao na ruska
vrata (u filmu na početku vidimo kako se zatvara jedan od
fabričkih pogona koji je proizvodio delove za ’’Volgu’’), shvatila
da više nema nikakvu težinu i uticaj. Njegov sledeći film POMOĆ
POLUDELOG (2009), pokazuje kako ovaj reditelj osnažuje svoj stil
oneobičavanja banalne svakodnevice. To je neverovatan spoj
buddy-buddy filma (sjajna igra veterana Sergeja Drejdena i
Jevgenija Sitija), omaža neorealizmu usred čemera tranzicije i
subverzivnog socijalno-kritičkog eksploziva , sa suptilnim
amplitudama od suza do smeha i nazad. DUG I SREĆAN ŽIVOT (2012),
opet sa uverljivim Aleksandrom Jacenkom, takođe se bavi pošastima
kapitalističkog ološa, kome nikakva čast i moralne norme koje im
stanu na put nisu prepreka da sve usisaju u svojoj tajfunskoj
alavosti. Takvima Hlebnjikov suprotstavlja mladog preduzetnika
Sašu, koji će krenuti u rizičnu borbu protiv moćnog neprijatelja
kako bi zaštitio svoje poljoprivredno zemljište i radnike.
ARITMIJA kroz bračnu dramu mladog Olega (Aleksandr Jacenko) i
Katje (Irina Gorbačova), analizira kako se zbog teškog posla (oboje
su lekari), koji im uzima svakoga dana sve više od života, njihov
emotivni sklad ruši i zajednica pretvara u krhotine. Posebno je
osetljiv i psihički razoren Olegov ritam, koji se kao lekar ekipe
hitne pomoći svakodnevno suočava sa užasima bolesnih, teško
povređenih i osakaćenih. Zahtevi na terenu su sve veći, uslovi za
rad teški, a menadžment bolnice preti smanjivanjem ljudstva i
otpuštanjem. Oleg je jedan od prvih koji će se suprotstaviti
birokratizovanom aparatu i novom upravniku, što mu donosi nove
nevolje. Ni odanost poslu, ni bezbroj spasenih života, Olegu ne
donosi spokoj. On je sve bliži psihičkom pucanju, koje je
pospešeno i alkoholom, tako da se fizičko raspadanje kome učestalo
svedoči, na neki način prenosi i na njegov privatni život. Njegova
partnerka ne želi više da bude deo Olegove teške krize i da takvog
čoveka trpi pored sebe, ali je toliko obzirna da mu ostavlja
mogućnost da ostane sa njom u zajedničkom stanu dok se ne snađe.
Kadar iz filma "Aritmija"
Borisa Hlebnjikova
Uz visoki domet glumačke igre tumača ključnih likova, Hlebnjikov,
osim što otvara teška pitanja (Zašto sve puca kada su Oleg i Katja
suštinski dobri ljudi? Može li čovek modernog vremena, čak sa
relativno visokim statusom, da odgovori svim izazovima i da bude
maksimalno odgovoran na teškom poslu i očuva brak i porodicu? Koji
to prostor život ostavlja muškarcu poput Olega da i dalje
priređuje romantične trenutke svojoj dragoj, da joj i dalje bude
interesantan kao partner? Ko je sebičan, ko preteruje, ko ne
razume i koje su uopšte ljudske moći u žrvnju moderne svakodnevice?),
dramski ubedljivo, uz poneki tračak najčešće crnog humora, prati
intimni kolaps dvoje ljudi, koji se negde suštinski
još uvek vole (Katjina
briga i empatija u
prizorima kada je Oleg na ivici samoubistva), ali ih ludački ritam
svakodnevice, psihička i emotivna ispražnjenost i
fizički umor, otuđuju i
pretvaraju u strance. Dramsko jezgro ARITMIJE (prvi
Hlebnjikovljev film za producentski kuću STV Sergeja Seljanova)
još je više osnaženo brutalnim i naturalističkim prizorima teško
ranjenih i životno ugroženih kojima Oleg i ekipa nastoje da
pomognu. Hlebnjikov je u odnosu na prethodna ostvarenja, koja su
više nosila atribute nešto sporijih filmova koje gleda mahom
festivalska publika, naoružana strpljenjem i uvažavanjem za
rediteljske finese, ovde poradio i na zavidnom ritmu, koji otvara
ARITMIJI put i ka kvalitetnom bioskopskom doživljaju.
Sa Hlebnjikovim je na scenariju ovog filma radila Natalija
Mešćaninova, takođe bitno ime novog ruskog filma, čije je
rediteljsko ostvarenje KOMBINAT
"NADEŽDA" (2014) naišlo na povoljan prijem kritike i
zabeležilo uspešne festivalske promocije.
|
|
|
|