|
Filmovi
i festivali iz
ugla profesionalnih kritičara | |
|
|
Iako miljama daleko od talenta majstora organskog horora,
Dejvida Kronenberga, Majkl Krajton imao je talenat da
lukreativnije realizuje svoje potencijale. Po obrazovanju,
naravno lekar, proslavio se kao literata, autor
medicinsko-genetičko – tehnoloških triletra ’Andromedin soj’
(The Andromeda Strain) i bestselera za filmsku večnost ’Park iz
doba Jure’. Nekada bi omašio u velikom budžetu kao u ’Kongu’
(Kongo) u kojem je začačkao paranoični (?) mit o projektovanom
nastnaku alternativne nuklearne energije ali je u sopstvenoj
režiji adaptirajući roman Robina Kuka (Robin Cook), u ’Komi’
(Coma) odlično odslikao dehumenizvanii svet bolnica, i
nagovestio sada već dobro uhodan biznis prodaje ljudskih organa.
Uspehu nije odmakla ni tada zvezda na vrhuncu Majkl Daglas
(Michael Douglas).
Među
kultna ostvarenja pravi filmofiliu svakako ubrajaju ’Pravi
Divlji Zapad’ (Westworld,1973) nezaboravnim kaubojem-androidom
Jul Brinerom (Zul Brynner),koji pravi asimovljevsku pobunu
protiv dokonih turista. |
Majkl Krajton na
naslovnoj strani magazina "Time" |
|
Verovatno ti isti njegovim najvećim promašajem smatraju ’Veliku
pljačku voza’ (The Grat Train Robbery,1975) akcija neočekivano
smeštena u viktorijansku englesku, kojoj nije pomagaoi ni
neuništivi šarm penzionisanog Džejmsa Bonda,
Šona Konerija (Sean Connery) koji za ovu priliku nije nosio
tupe.
Kada je shvatio da film više nije najveća igra u svetu
entertejmenta, postmodernog kolaža pokretnih slika, prešao je u
nadolazeće carstvo naizgled nepobedivog malog, ali sve većeg
ekrana sa TV serijom ER, koja se bavila čime drugim – nego
upravo onim što je najbolje poznavao – svetom bolnice, onim
uzbudljvim delom kada se granica između života i smrti pomera u
treptajima koje se na gomili čudnih mašina vide kao grafikoni i
proizvode zvuk blink. Serijal je katapultirao Gorana Višnjića,
kojeg je svojevremeno vispreno otkrio Zdravko Šotra u filmu
’Braća po materi’.
Holivud ga je eksploatisao kao pisca,a on se poigravao
medicinskim misterijama,stajao je iza kamere tek toliko da drugi
ne bi preterano urnisali njegov literarni talenat.
Moral, politika, medicina su fenomeni kroz koje je o pokušavao
da sagleda savremeno društvo i pandemonijum rođene SAD. Smisao
za pitku naraciju nije odmogao. Omiljen fanovima teorija zavere
ali i očajnim domaćicama.
Umro je kako se to obično događa dobrim lekarima, od raka, u 66
godini, ostavljajući dilemu potomstvu po čemu će ga više
pamtiti, jer čudna smeša njegovih talenata nije imala onu
neophodnu česticu harizme da bi na vest o smrti postao
besmrtnik.
|
|
|
|
|
|
|
