naslovna | o nama | festivalski izveštaji | godišnje nagrade | članovi | tekstovi | kontakt

 


 

 



SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "TURNEJA" GORANA MARKOVIĆA
- „DRAMA DEVEDESETIH“
 



 

Go To   FIPRESCI    
The International Federation
of Film Critics
Official site

Filmovi i festivali iz ugla profesionalnih kritičara

*Tekst je objavljen u nedeljniku "NIN",
13. novembra 200
8. godine u broju 3020.

Prema jednom istinitom događaju iz 1993. godine, iz tada ratom zahvaćene Bosne, reditelj Goran Marković napisao je 1996. pozorišni komad o maloj grupi beogradskih glumaca koji iz potrebe za brzom zaradom odlaze na područje Srpske Krajine ne bi li tamošnjim borcima odigrali nekoliko predstava. Komad je dugo veoma uspešno izvođen u beogradskom „Ateljeu 212“. Više od 12 godina čekalo se na adaptaciju i filmsku priču i to posle relativne ali vrlo kritičke istorijske distance. S obzirom na konstatnu aktuelnost i bolnu osetljivost teme, „Turneja“ Gorana Markovića veoma uspešno komunicira s gledaocem.
Tragikomedija, kao izuzetna žanrovska specijalnost Markovića, u opusu ovog reditelja uvek ima posebnu notu. Konkretno, njegov jedinstveni rediteljski dar („praška škola“) da svakom svom liku do tančina posveti maksimalnu pažnju, pretvara njegova ostvarenja u zanimljiva, uzbudljiva, često provakativna i na kraju uvek bolna i potresna štiva. Ovaj neobičan ali i skroz balkanski „road movie“ vodiće vas na komičan način u jednom dahu kroz pustoš ratova devedesetih.




Plakat filma "Turneja" Gorana Markovića

Između autorove komedije i tragedije u ovom slučaju stoji samo surova realnost i istorijska činjenica da se sve to tek nedavno događalo na našim prostorima. Kroz ironičan i kritički pogled na profesiju glumca u zlim vremenima, Markovićeva „Turneja“ nije samo omaž njegovim roditeljima, glumcima Oliveri i Radetu, već i našem celokupnom glumištu. Kompletna i sjajna glumačka ekipa i to pre svega bardovi, Mira Furlan, Josif Tatić, Dragan Nikolić i Voja Brajović učinili su ovo ostvarenje perfektnim upravo u onom dramaturškom delu koje je reditelj zamislio kao po gledaoce najefektniji nivo ovog filma. Tamo gde se lične sudbine i priče Markovićevih junaka mešaju sa dnevnim nedaćama (život u hiperinflaciji) i istorijskim katastrofama (apokalipsa građanskog rata), osećaju se najlucidniji i najsnažniji dometi opusa ovog autora od 1992. godine ("Tito i ja", Urnebesna tragedija", "Poludeli ljudi", "Nevažni junaci", "Srbija godine nulte", "Kordon"), pa sve do danas. Njegova iskrena potreba da se ozbiljnim i osetljivim temama uvek bavi na originalan i sebi svojstven način rezultat je njegovog trajnog političkog opredeljenja ali i strastvena želja da se kroz svet umetnosti sagleda celokupna naša stvarnost.
Markovićeva „Turneja“ uz neke ozbiljne primedbe na njenu ukupnu političku konotaciju i delimično „nevešt pokušaj“ političke korektnosti, jedno je od najboljih domaćih filmskih ostvarenja u poslednjoj deceniji. Iako autor, načelno ne pokazuje ambiciju da bilo koju od sukobljenih strana brani i sažaljeva, kroz određena preterivanja i karikiranja pojedinih situacija i ličnosti, primetni su neki njegovi veoma lični politički stavovi. Pa čak kad na kraju autor to nigde i ne negira već vrlo često ističe, nema sumnje da je ovo zato jedan od njegovih najličnijih filmova. Svestan težine posla kojim se prihvatio da kroz komplikovane odnose između triju zaraćenih strana u surovom građanskom ratu prenese aktuelnu političku poruku, autor pokušava i da publiku zabavi, ne bi li tako gledaocima bio pristupačan na svim razumljivim nivoima.
Briljantna scenografija Veljka Despotovića, renesansna muzika Zorana Simjanovića, kao i vrlo efektna fotografija Radoslava Vladića doprinele su ukupnom učinku da ovo ostvarenje ostavlja utisak savršeno uštimovanog glumačkog orkestra. Jer kad u jednom skladu i kadru vidite prekaljenog i ozbiljnog Slavka Štimca i nežnu Jelenu Đokić, glumački agresivnog i pristrasnog Sergeja Trifunovića i poletnog Gordana Kičića onda ste svesni da je to posledica savršene glumačke podele koja publici uvek prija i osvaja. I kad se na kraju sve to oboji jedinstvenom autorskom poetikom njegovih isprepletanih „umetničkih svetova“ i bezgraničnom umetničkom slobodom, rezultat može biti samo jedan vrlo ličan ali i vrlo uspešan film, razumljiv i pristupačan svima, posebno publici.

 

Saša Janković
sfipresci@gmail.com

 

 

 

naslovna | o nama | festivalski izveštaji | godišnje nagrade | članovi | tekstovi | arhiva | kontakt

 

 

© Copyright FIPRESCI Srbija 2006-08.  Sva prava zadržana. Mail to WEBMASTER