Filmovi
i festivali iz
ugla profesionalnih kritičara | |
|
Postojala su vremena, šta kažem, decenije, kad nije bilo izbora
najboljih filmova (TopTen). U tim herojskim godinama film se
probijao kroz kafane, cirkuske šatre, vašare, zabavišta, da bi
zvanična kultura postepeno shvatala da je rođena respektabilna
umetnost.
Danas imamo
liste
najboljih, po žanrovima,
godinama, decenijama, po podžanrovima
(slash movies, na primer) na svim stranama. Što je dobro,
podsticajno. Najčuvenija je lista britanskog
magazina „Sight and Sound“, od 1952, svakih
deset
godina, do današnjih dana. Nekadašnji,
kultni,
pariski „Cahiers du cinema“ (nema
ga više,
pokoj mu
duši), svake godine je
objavljivao svoju listu „ten best“, a to su preuzeli
i drugi,
američki „Film Comment“, francuski „Positif“.
I sam „Sight and Sound“ objavljuje
godišnju listu „20 najboljih filmova
godine“,
uz pojedinačne liste svojih
kritičara-saradnika...
Priznajem, obožavam da zavirujem u
tuđe liste, uvek doznam
za neke
naslove
koji mi nisu bili dostupni.
Jedan od
najboljih
kritičara današnjice, Džonatan
Rozenbaum, iz „Čikago
Ridera“,
svake godine objavljuje svoju
listu, a
ima i
liste po
žanrovima, decenijama... Divota. |
Plakat filma "Sideways" |
Ovih dana protrčavam kroz raskošnu knjigu meni
nepoznatog britanskog kritičara Roba Hila koja ima jedinstven
naslov „Movies – over 100 top lists“. Ovde su liste po žanrovima,
po najlepšim plavušama, po barovima, po kameo pojavljivanjima, čak
filmova snimljenih na mestima koje biste najradije posetili!
Ludnica. Imam i ja
liste po različitim uglovima, žanrovima, čak imam i listu mojih „bensedin
filmova“. To nije lista mojih najboljih filmova, oni se neprekidno
prikazuju, nema razloga sada se njima vraćati. Naglašavam da
redosled ovih filmova nije po vrednosnom ključu, štaviše mogao sam
da dodam još tridesetak naslova, ali to onda otežava brzu
upotrebnu svrhu. Kao sa aspirinom ili bensedinom, odluka mora da
bude brza i ne stvarati od toga akademsko pitanje.
Evo liste sa izvornim
naslovima (tako ćete se lakše snaći na internetu) 1. „Sideways“
(red. Aleksandar Pejn) – Sjajna priča o dvojici drugara, jedan tek
razveden i u velikoj depresiji, drugi pred ženidbom. Nedelju dana
obilaze poznate kalifornijske vinare po malim mestima,
hedonistički uživaju u raznim ukusima, a tu su i neke zgodne
kelnerice zbog toga umalo da izgube glavu, doslovno! 2. „Amarcord“
(red. Federiko Felini) – Ovde neću ništa uneti, jer ako je nekome
potrebno nešto reći o ovom remek-delu, zalutao je u svetu filma.
3. „Producers“ (red. Mel Bruks) – Nezaboravna priča o dvojici
brodvejskih producenata koji pokušavaju da naprave skandalozan
mjuzikl „Springtime for Hitler and Germany“.
Kadar iz filma "Amarcord"
Federika Felinija
4. „American Graffiti“ (red. Džordž Lukas) – Film velike
nostalgije i tužnog rastanka od škole, a neki đaci će uskoro
zaglaviti na vijetnamskim ratištima. 5. „Broken Flowers“ (red.
Džim Džarmuš) – Usamljeni momak srednjih godina (Bil Mari) obilazi
nekoliko bivših ljubavnica kako bi ustanovio od koje mu stiže
najavljeni sin! 6. „Some Like It Hot“ (red. Bili Vajlder). Važi
kao u slučaju „Amarcorda“. 7. „To Be or not To Be“ (red. Ernst
Ljubič). Paklena komedija o ličnom pojavljivanju Hitlerovom u
okupiranoj Varšavi, nastala na samom početku Drugog svetskog rata
i zato u početku pomalo skrivana. 8. „Big Lebovski“ (red. braća
Koen). Svaki minut iz života Batice Lebovskog je velika uživancija.
9. „Leningrad Cowboys Go Amerika“ (red. Aki Kaurismaki). Rok
seljačine sa severa Finske odlaze da osvoje američku publiku.
Dovoljno. 10. „Petparačke priče“ (Kventin Tarantino). Maštovita
igrarija koja je početkom devedesetih promenila filmski jezik i
odnos prema filmskoj naraciji.
Bilo bi toga još, ali liste moraju da se zaustave na brojci
deset. Ako po vama nešto nedostaje, krenite sa svojom. Niste ni vi
najgori.
|
|
|