Skroman domet filmova na pocetku festival. Kanska manifestacija na putu neminovnih promena. Skromni dometi velikana i vrlo oštre mere bezbednosti obeležile ovogodišnji festival. Švedska drama "The Square", koju je režirao Ruben Ostlund, dobitnik je Zlatne palme. "Gran pri" je dobio film "120 otkucaja u minutu", francuskog reditelja Robena Kampijoa, dok je nagradu žirija dobio film "Bez ljubavi", ruskog reditelja Andreja Zvjaginceva.

Najugledniji filmski festival u svetu, kanska manifestacija, svečano je otvorena u Paleu na kultnoj Kroazeti, po jubilarni, sedamdeseti put, filmom “Ismaelovi fantomi” francuskog autora Arnoa Deplešena. U veoma dinamičnom svetu savremenog filma, gde na scenu veoma agresivno nastupaju neki novi producentski i distributerski giganti, kanska manifestacija, za sada, uspešno uspeva da zadrži svoje vodeće mesto. Ostajući veran svojoj osnovnoj kreativnoj matrici, koju u hodu uvek prilagođava savremenim tokovima, kanski festival, pod umetničkim rukovodstvom Tijeri Fremoa, tradicionalno na svojim programima predstavlja poznata autorska imena, od kojih su mnogi upravo u Kanu stekli svoj kultni status, vešto uklapajući mnoge nove autore, ne samo u trku za Zlatnom palmom, nego i na uglednim pratećim programima Izvestan pogled, Izboru reditelja i Nedelji kritike.
   U tom smislu, ova jubilarna godina, obiluje najnovijim filmovima nekih značajnih svetskih autora. U trci za Zlatnom Palmom, o čijoj sudbini je odlučivao žiri kojim je predsedavao takođe legendarni španski autor Pedro Almodovar, na Kroazeti su se našli dvostruki kanski pobednik Austrijanac Mihael Haneke sa filmom “Srećan kraj”, Grk Jorgos Latimos sa “Ubijanjem svetog jelena”, Turčin Fatih Akin “Nestajanje u noći”, Francuz Fransoa Ozon sa “Dvostrukim ljubavnikom” a tu su i Južnokorejac Hong Sangso sa “Danom posle”, kao i Amerikanka Sofija Kopola sa “Prevarom” ili “Bez ljubavi” Rusa Andreja Zvjaginceva i “Krotka” Ukrajinca Sergeja Loznice.
   Dosta uzbuđenja svakako doneli su filmovi, prikazani van konkurencije, među kojima, je pažnju privukao “More tuge” legendarne engleske glumice Venese Redgrejv ili “Poštovani W” Barbeta Šredera. Ono što tvori pored filmova magiju kanske manifestacije svakako je spektakl crvenog tepiha na kome su se našla mnoga poznata imena, već na otvaranju na njemu su pored Pedra Almodovara, bili i ostali članovi žirija, poput, glumica Džesika Castajn, glumica i pevačica Anjes Jaui, kultni glumac Vil Smit i u Kanu omiljeni italijanski reditelj Paolo Sorentino, kao i nemačka rediteljka Maren Ade, naravno, i kultna glumica Uma Turman, koja je ove godine predsedavala žirijem programa Izvestan pogled, i mnoge druge zvezde.
   Ipak velika očekivanja organizatora i javnosti bila su vezana za filmove poznatih autora kojim je otpočela ovogodišnja kanska manifestacija, na žalost, nisu se obistinila. Svojevrsna kompenzacija poznatom francuskom autoru Arnou Deplešenu, u vidu počasti da ove godine, van konkurencije, otvori manifestaciju svojim najnovijim filmom “Ismaelovi duhovi”, jer je 2015. njegov znatno bolji film “Moji zlatni dani” bio skrečovan iz glavne konkurencije, da bi uspešno potom tada otvorio Nedelju reditelja, nije dao očekivani rezultat. Umetnički direktor Tijeri Fremo izabrao je kraću verziju ovog filma, dok je duža verzija doživela svoju premijeru dan pre otvaranja festivala u Parizu. Međutim, ova priča o reditelju Ismaelu (igra ga upečatljivo omiljeni glumac Deplesina Matje Almalrik) koji pravi film inspirisan svojim bratom, diplomatom, za koga veruje da je špijun, prilicno je konfuzno realizovana. Želja da se kaže nešto važno o bolu prethodnih veza glavnog junaka koji i dalje opterećuju njegovu sadašnjost, uprkos sjajnoj podršci velikih francuskih zvezda, Marion Kotilar i Šarlote Gejnsburg, bespotrebno je izkomplikovana, što je dovelo u pitanje i osnovnu težnju autora da to njegovo ostvarenje bude izazov konvencionalnom jeziku filma. Ništa bolje nije prošao ni film “Čudesa” Amerikanca Toda Hajnsa, kojim je otvorena takmičarska selekcija. Autor koji je pre dve godine oduševio kansku publiku sa svojim filmom “Kerol”, uprkos zvezdama poput Džulijan Mur i Mišel Vilijams, ovoga puta je sa “Čudesima” imao veoma skroman domet, svojom pričom o dvoje gluve dece koji žive u dva različita vremenska perioda u Njujorku i potajno sanjaju da imaju druge živote od onog u kome se nalaze. Slično je prošao i Mađar Kornel Mundruco, koji je posle velikog uspeha u Kanu pre tri godine sa filmom “Beli Bog” sada došao sa dosta neuverljivim ostvarenjem “Jupiterov mesec” baziranim na provokativnu temu izazova izbegličkog talasa na mađarsku svakodnevicu.

Jubilarni 70. Međunarodni filmski festival u Kanu održan je od 17. do 28. maja 2017. godine

Najdalje je do sada otišao renomirani ruski reditelj Andrej Zvjagincev svojim veoma upečatljivim filmom “Bez ljubavi”, inspirisanim Ingmar Bergmanovim “Prizorima iz bračnog zivota”, na temu nestanka 12-godišnjeg dečaka u ruskoj provinciji, opterećenog gorkim razvodom svojih roditelja. Uz odličnu glumu Marijane Spivak i Alekseja Rozina, Zvjagincev tvori uzbudljivu priču o detetu ostavljenom bez ljubavi sve do njegovog  neobjašnjivog nestanka.
Stiče se utisak da ovogodišnji festival ipak protiče u znaku značajnih pitanja kuda dalje. Manifestacija koja je svojom posvećenošću filmskoj umetnosti igranog filma dosegla svoj neprikosnoven status vodećeg svetskog filmskog festivala, ove godine doživljava izazove iznutra i spolja. Pre svega, prepoznatljiva programska matrica takmičarskog dela, u trci za Zlatnom Palmom, koja se oslanja na poznata, često baš u Kanu afirmisana imena, ove godine nije dala očekivane rezultate.  
Mnogi autori su ozbiljno razočarali svojim najnovijim ostvarenjima, poput, Toda Hajnesa sa “Čudesima”, dvostruki dobitnik Oskara i Zlatne Palme, Mihael Haneke sa ”Hepiendom”, Kornel Mundruco sa “Jupiterovim Mesecom” i tako dalje sa Jorgosom Latimosovim “Ubistvom svetog jelena” ili Mišel Hazavičiusovim “Redautable”. Činjenica je da su pažnju pobrala, do sada, samo tri filma, sjajni Rus Andrej Zvjagincev sa “Bez ljubavi”, zatim Šveđanin Ruben Oslund sa “Kvadratom” i Francuz Robin Kampilo, rođen u Maroku, sa provokativnim filmom “120 otkucaja u minuti” rađen na temu AIDS-a među mladim Parizanima, koji ima snažnu medijsku podršku od lokalnih medija. Tako skroman programski rezultat nije dugo zabeležen u Kanu, za šta mnogi krivicu pripisuju dugogodišnjem umetničkom direktoru Tijeri Fremou.
   Istovremeno, festival je doživeo i ozbiljan udar svojim propisima agresivnim nastupom dve internetske mreže Netfliksa i Amazona, u ulozi producenata, koji su smestili svoje filmove u takmičarski program, bez potvrde, što je bilo pravilo da će imati redovnu distribuciju, a ne samo plaćenu kablovsku. Uz maksimu “mi se bavimo poslom da zadovoljimo svoje kupce” ova  dva giganta imala su četiri filma, Netfliks “Okju” južnokorejskog reditelja Bong Jon Hoa (sa Tildom Svinton) i “Mejeroviceve priče” Amerikanca Neo Baumbaha (sa elitnom postavom Dastinom Hofmanom, Ben Stilerom i Adamom Sandlerom) a Amazon “Čudesa” Toda Hajnesa (sa Džulijen Mur) i “Ti nisi nikad bio ovde” Engleskinje Lin Ramsej (sa Joakimom Feniksom). Prisustvo ovih filmova mimo dosadašnjih pravila o distribuciji izaziva veliku polemiku u francuskoj kulturnoj javnosti, naročito od vlasnika bioskopskih dvorana, koji smatraju da je time ugrožena politika podrške svetskim i domaćim autorima.
  Dodatno ulje na vatru u inače uzavreloj i polemičkoj atmosferi dolilo je prisutvo dvoje legendarnih reditelja, inače miljenika Kana, Amerikanca Dejvida Linča i Novozelanđanke Džejn Kempion, ali ne sa novim filmovima, nego sa televizijskim serijama. Reč je novom Linčovom “Tvin Piksu” (timu serijala je upriličena i pojava na crvenom tepihu, što je mimo dosadašnjeg protokola) i “Kineskoj devojci” Kempionove. Na primedbe oko učvršćivanja serijala u kontekst festivala igranog filma Tijeri Fremo se brani, da je” iako nije ljubitelj serijala” smatrao da se poznati reditelji u ovim delima”eksperimentišu sa novim narativnim sredstvima”. Bilo kako bilo mnoga pitanja su ostavljena otvorenim ovogodišnjim festivalom. Skromni dometi u takmičarskom programu nekih filmskih velikana, kojima su se, na žalost, pridružila i najnovija ostvarenja dveju ovde omiljenih rediteljki, Japanke Naomi Kavase sa “Zračenjem” i Amerikanke Sofije Kopole sa “Molitvama”, dodatno komplikuje pitanje kome će pripasti Zlatna Palma.
Ako je suditi po reakcijama kritičara okupljenih oko uglednog časopisa “Skrin” onda je u vrhu i dalje, po meni zasluženo, sjajni film “Bez ljubavi” Andreja Zvjaginceva u društvu sa “Kvadratom” Rubena Oslunda, ”Stodvadeset otkucaja” Robina Kampila i “Čudesima” Toda Hajnesa. Ali kome će se “carstvu” prikloniti i kakvo će kompromisno rešenje pronaći, u ovom po festval turbulentnom vremenu, ostaje na žiriju predvođenim kultnim rediteljem Pedro Almodovarom.

Kadar iz ruskog filma "Bez ljubavi" Andreja Zvjaginceva koji je osvojio Veliku nagradu Kanskog žirija

Skromni dometi u takmičarskom programu nekih filmskih velikana, kojima su se, na žalost, pridružila i najnovija ostvarenja dveju ovde omiljenih rediteljki, Japanke Naomi Kavase sa “Zračenjem” i Amerikanke Sofije Kopole sa “Molitvama”, dodatno komplikuje pitanje kome će pripasti Zlatna Palma.
   Ako je suditi po reakcijama kritičara okupljenih oko uglednog časopisa “Skrin” onda je u vrhu i dalje, po meni zasluženo, sjajni film “Bez ljubavi” Andreja Zvjaginceva u društvu sa “Kvadratom” Rubena Oslunda, ”Stodvadeset otkucaja” Robina Kampila i “Čudesima” Toda Hajnesa. Ali kome će se “carstvu” prikloniti i kakvo će kompromisno rešenje pronaći, u ovom po festval turbulentnom vremenu, ostaje na žiriju predvođenim kultnim rediteljem Pedro Almodovarom.
   Pored kritika vezanih za kvalitet filmova u konkurenciji i žustre polemike vezane za nastup mimo pravila festivala vodećih kablovskih firmi, u ulozi producenata, kao i uvođena, na mala vrata,  tv serijala u programsku matricu, ovogodišnja manifestacija bila je ozbiljno, doduše opravdano, opterećena merama bezbednosti. Suočeni sa terorističkim napadom prošle godine u susednoj Nici i sličnim dešavanjima širom Evrope, u vremenu posle inauguracije novog predsednika, ove godine, kao nikada do sada, festival je bio pod nadzorom brojnih snaga policije, od provera skenerima na svim ulazima u festivalske prostore, pretresa svih kola koja dolaze do Palea čak sa dresiranim psima, do prstena lake policijske konjice oko mesta centralnih dešavanja. To je veoma iskomplikovalo čitavu festivalsku atmosferu, a posle tragičnih događaja u Mančesteru, sve je otišlo na još viši bezbednosni stepen.
   Ovakve mere ozbiljno su uticale i na spektakl protokola šetnje na crvenom tepihu, dragocene tekovine kanskog festivala, koji je uprkos prisustva zvezda bio malo ubrzaniji i selektivniji, a i potencijalni strah je učinio svoje. Uprkos tome, naravno, da je i ovaj jubilarni festival, zablistao punim sjajem prisutnih zvezda. Vodeće zvezde ove godine bile su Izabel Iper i Nikol Kidman, koje su obe imale po dva filma u konkurenciji i plenile poglede prisutnih obožavalaca, odevene u najnovije modele Luisa Vitona i  Đorđa Armanija, što je uvek deo festivalskog marketinga. Naravno, ništa manje spektakularno nisu izgledale ni članica glavnog žirija Džesika Castejn i predsednica žirija Izvestan pogled Uma Turman. U korak sa njima bile su Lorealove promoterke Eva Longorija i Ela Faning i ambasadorka Šanela provokativna Kristen Sjuart, a posebno su blistale mlađe francuske zvezde Marion Kotijar, Leticija Kasta i Berenis Bejo. Kako je pažnja medija i publike usmerena na poznate glumice njihovo odevanje i predstavljanje skupocenog nakita, muškarci, bilo da su reditelji ili glumci, su manje u fokusu, a najveću pažnju su pobrali šarmantni Kolin Farel koji je pored dva filma u konkurenciji nosio i sjajno odelo Diora, a takođe i Luis Garel, tumač lika legendarnog Žan Lika Godara i nova francuska zvezda u usponu Nahuel Perez Biskajart iz provokativnog filma “Stodvadeset otkucaja u minuti” Robina Kampila. Jer bez obzira na sve rigorozne mere bezbednosti šou biznis ipak mora ići dalje.

                                                                                          Borislav Anđelić