IN MEMORIAM: DINKO TUCAKOVIĆ (1960-2013).
Dugogodišnji umetnički direktor Jugoslovenske kinoteke, reditelj, istoričar filma, filmski teoretičar i kritičar i istaknuti član FIPRESCI Srbija, Dinko Tucaković preminuo je iznenada 19. februara u Beogradu, u 53. godini. Tucaković je rođen 1960. godine u Zenici. Završio je srednju školu u Sarajevu (1978), a diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1984. godine, na grupi za film i TV režiju. Debitovao je filmom "Šest dana juna" (1985) a 2000. je završio poslednji film Živojina Pavlovića "Država mrtvih". Kao filmski teoretičar i kritičar pisao je za najvažnije jugoslovenske časopise, ali i za čuvene inostrane filmske magazine kao što su “Positiff” i “Sight and Sound”. Radio je kao filmski kritičar za nedeljnike "NIN" i "Vreme". Autor je više filmskih knjiga, „Tajni život filma“ (1993), „Stranci u raju“ (1998). Prošle godine je u okviru 40. FEST-a premijerno prikazan njegov film “Doktor Rej i đavoli”. Radio je kao selektor više nacionalnih filmskih festivala, bio je član žirija FIPRESCI-ja u Kanu, Berlinu, Beču, Anesiju... Osvojio je više nagrada na nacionalnim filmskim festivalima. Bio je programski direktor Jugoslovenske kinoteke, predsedavajući Saveta FEST-a i pokretač mnogih filmskih manifestacija. Radio je kao predavač na Fakultetu dramskih umetnosti na predmetima Filmska režija i Istorija filma, na Akademiji umetnosti BK, master klas na predmetu Istorija filma, a bio je i jedan od osnivača filmske škole "Dunav filma" i šef katedre za Dokumentarni film. Iznenadna i prerana smrt reditelja Dinka Tucakovića je veliki gubitak za srpsku kinematografiju, istakle su njegove kolege u brojnim izjavama.. 

"ZABRANJENI BEZ ZABRANE" NA DVD. Dokumentarni film Milana Nikodijevića i Dinka Tucakovića ZABRANJENI BEZ ZABRANE, u produkciji Art&Popcorn iz Beograda, pojavio se nedavno u DVD izdanju. U filmu koji govori o najplodonosnijoj i najslavnijoj epohi nekadašnjeg jugoslovenskog filma, o tzv. crnom talasu, političkim i ideološkim zabranama koje su šezedesetih i sedamdesetih godina prošlog veka pratile najznačajnije filmske autore i njihova u svetu nagrađivana dela, učestvuju Dušan Makavejev, Živojin Pavlović, Saša Petrović, Želimir Žilnik, Lazar Stojanović, Gordan Mihić, Branko Vučićević, Tomislav Gotovac, Karpo Godina, Bato Čengić, Puriša Đorđević, Slobodan Šijan, kao i filmski teoretičari i kritičari koji, zajedno sa autorima, vivisekciraju ideološko ludilo koje je prekinulo mnoge značajne autorske karijere. Film je sniman na autentičnim lokacijama na kojima su snimani i filmovi crnog talasa a korišćeno je i mnoštvo arhivskih dokumenata.
ZABRANJENI BEZ ZABRANE su premijerno prikazani na FEST-u 2007. godine i posle toga obišli su još 14 festivala u zemlji i svetu. Predstavljali su srpsku kinematografiju i u Zagrebu, Normandiji, Kotbusu, Trstu, Parizu, Strumici, Prizrenu... Petodelna TV serija rađena paralelo sa filmom premijerno je prikazana na RTS u oktobru 2008. godine a njeno prikazivanje u BiH najavljeno je 2009. godini. Kao bonus film na ovom DVD, gledaoci će dobiti epizodu iz TV serije pod naslovom "Šta hoće ti luđaci?" u kojoj se, između ostalog, govori i kako je Josip Broz Tito gledao crnotalasne filmove. Izdavač DVD je Delta video.

DINKO TUCAKOVIĆ: "VELIKAN JUGOSLOVENSKOG FILMA".
In memoriam TOMISLAV PINTER (1926 - 2008).
Rođen u Zagrebu 16.06.1926. Nakon završetka Druge muške gimnazije u Zagrebu upisuje slikarstvo na Likovnoj akademiji u Zagrebu 1946. godine, ali studije ubrzo napušta, jer želi da postane filmski snimatelj. Već od 1945. u Jadran filmu asistira H. Sariću. Zaposlio se 1946. godine u laboratoriji za razvijanje filmova Jadran filma u Zagrebu. Samostalno snima od 1948 - najpre storije za filmske novosti. Prvi dokumentarni film („Radi onoga jutros“ R. Ostojića) snima 1951. Dodatno iskustvo stiče radeći za Zastava film, gde provodi i deo vojnog roka. Na igranom filmu debituje 1960. („Kota 905“ M.Relje), snimivši od tada najveći broj filmova u bivšoj jugoslovenskoj kinematografiji, a radi i u koprodukcijama i inostranim projektima (npr. „Stepski vuk“, 1974, F. Hansa i „Devojka“ 1987, A. Matsona, s kojim je i ranije sarađivao)..

DINKO TUCAKOVIĆ: "POSLEDNJI JUGOSLOVENSKI FILMADŽIJA".
In memoriam Fedor Škubonja (1924-2008).
Od 1990. Godine diskretno ili neminovno se nameće potreba za definisanjem nacionalne kinematografije, zemlje u osam inkarnacija koja vise ne postoji, Jugoslavije. Dalmatinac, rodjen na Murteru, biva selektovan u Visoku filmsku školu, kasnije Akadamiju za pozorište,film i televiziju, prvu takve vrste u novoj i poletnoj obećanoj komunističkoj zemlji, o kojoj je povodom junileja od 60 godina, sjajnu monografiju napisao Dr Dejan Kosanović. Kadrovi ove škole u dijapazonu od samog Škubonje pa do Dr Vlade Petrića, na različit način su ispisivali stranice kinematografije prostora koji sada nosi naziv osam različitih imena. I onda su došče devedesete ..

DINKO TUCAKOVIĆ: ISTORIJA KAO IZAZOV.
Povodom revije savremenog izraelskog filma u Kinoteci.
Nova istorija države Izrael duža je tek nešto od pola veka. Saradnja na promovisanju ove kinematografije u saradnji Ambasade Izraela i Jugoslovenske kinoteke, traje bezmalo jednu dekadu. U metaciničnom vicu u filmu „Treći čovek“ (The Third Man) Orson Vels (Orson Welles) konstatuje kako „za mnogo vekova mira, Švajcarska je uspela da proizvede sat sa kukavicom i čokoladu“. Oba proizvoda neosporno pripadaju vrhu naše novobrendirane realnosti. Pola veka nove istorije, nove države Izraela, pedeset puta pet stotina, je uzbudljivije od ove mirne Evropske priče. Nije problem u čokoladi ali ponešto je i u borbi za identitet i mesto u džungli novog svetskog poretka. Kukavice da i ne pominjemo. A satovi mere i dobra i loša vremena..

Dinko Tucaković: "NIJE SVE U DUGIM NOGAMA".
In memoriam Sid Čeriz (Cyd Charisse, 1921-2008).
Kažu da je bila rođena igračica. Sa 13 godina pridružila se najpoznatijoj baletskoj atrakciji na planeti ’Ruskom baletu’, belim emigrantima, koji su kao beli labudovi širili viziju lepšeg života od crno-crvene realnosti Rusije. Sa 18 se predvidljivo udala za svog učitelja plesa i od Tule Eliše Finklea (Tula Ellice Finklea) postala Niko Čeris (Nico Charisse). Sa dvadesetak godina otvorila su se vrata za karijeru horistkinje u holivudskim spektaklima.Izrazito visoka (1,71) u potpeticama još i viša, dobila je nadimak ’Noge’. Kao i Marlena Ditrih (Marlene Dietrich) bila je pametna da osigura svoje najveće blago..

Dinko Tucaković: "ARHITEKTA FILMSKIH SNOVA".
In memoriam: Vlastimir Vlasta Gavrik (1928 – 2008).
Jedna od za javnost slabije vidljivih kvalieta srpskog filma su njegovi profesionalci. Iako mediji preferiraju one na kojima je svetlost reflektora, neretko ono što najbolje u nekim od dela dolazi od onih čije se ime pojavljuje na odjavnoj špici kada su neodgovorni kinooperateri već upalili svetlo, a publika izlazi iako predstava nije završena. Vlastimir Gavrik, za prijatelje i kolege, Vlasta, kako se obično i sam predstavljao, pripada prvom ešalonu vrhunskih profesionalaca, koji su stvarali istoriju spskog i ex-Yu filma..

Dinko Tucaković: INTERVJU SA TOMI LI DŽONSOM: Nije tako loše za malog Indijanca iz Teksasa. Kažu, kada bi najsavršenija bilijarska kugla bila uvećana u proporcije naše planete, imali bi veće vrhove nego Himalaje i dublje depresije neke one u okeanima. Lice Tomija Li Džonsa ponajviše podseća na površinu Meseca. Dobitnik epizodnog ’Oskara’ za film BEGUNAC 1995. i ’Zlatne palme’ za glavnu ulogu u filmu koji je i sam režirao ’Tri sahrane Melkijadesa Estrade’ 2005., nominovan i ove godine za zlatnu statuetu koja je Bet Dejvis podsećala na njenog teču Oskara, apolutno ne pripada svetu glamura festivala u Kanu. Prava je antireklama za kozmetičke proizvode i softvere za korekciju ličnog opisa. Sreo sam ga u hotelu ’Grej d Albion’ u ’ulici Srba’, na doručku sa Džimom Džarmušem i Denisom Hoperom. Večiti sedokosi mladić, Džarmuš, sa kojim sam imao priliku da radim više intervjua i imao dosta regularnu komunikaciju, bio je toliko ljubazan da me pozove za njihov sto. Kada kažete doručak u Kanu, uveliko je oko podne a nije neobično i da u posluženju bude tekila ili viski. Bez leda naravno. Džarmuš je primao nagradu za celokupni opus pa je i platio ceh, Hoper je imao novi film sa Vendersom u konkurenciji, a Tomi Li Džons je pokušavao da nađe finansijere za svoj novi rediteljski poduhvat..

Dinko Tucaković: 61. Kanski filmski festival (2): KUSTURICA I MARADONA. (Od našeg člana ovogodišnjeg žirija kritike FIPRESCI).
Mondenski Kan prodrmali su najveća fudbalska zvezda ikada Diego Armando Maradona, koga u njegovoj domovini jednostavno zovu Bog, i Emir Kusturica, koji je u svetskom filmu jedno od vodećih imena, a u Kanu kao dvostruki dobitnik «Palme», i sa još četiri filma u glavnom programu, čovek kome je sve dozvoljeno. Tako je i ponoćna projekcija filma «Maradona by Kusturica» bila pagansko slavlje na kojem su se tajno venčali fudbal i film. Na prepunoj konferenciji za štampu, začuđujuće, najviše pitanja o fudbalu su postavljale žene a Maradona se savim komotno osećao u ulozi velike filmske zvezde. Bila je to i prilika da dva antiglobalistička druga pljucnu po MMF-u, Havijeru Solani i naravno Džordžu Bušu mladjem. Nakon projekcije filma održan je velelepni parti na kome su glavne atrakcije bile šutiranje na gol preko živog zida u kojem su bile kartonske lutke, a počasno mesto je imao Platini..

Dinko Tucaković: 61. Kanski filmski festival (1): KATAKLIZMA GLOBALIZMA. (Od našeg člana ovogodišnjeg žirija kritike FIPRESCI).
Ovogodišnje izdanje najdekadentnije ali i najvažnije filmske manifestacije u Evropi, sasvim izvesno biće manje uzbudljivo od izbora u ’Srbijici’. Ali gde ima vatre (a ona u svetu Zlatnih palmi i Fešn TV dijamanta snobovskog glamura, znači nove filmove Stivena Soderberga o revolucionarnoj ikoni Čeu i hipertalentovanom i toksikološki u potpunosti nerehabilitovanom Maradoni, u produkciji i režiji Emira Kusturice), ima i dima. Što nas opet dovodi na priču o seksu gde nije presudna stara dosetka koja dim povezuje sa ženskim polnim organom. OK. Možda je blagopočivajši Če danas maneken ’Benetona’ i onomad igrao basket sa Stanetom Dolancom na Brionima, a Maradona bez lopte više pravio decu i snimao filmove, tek ovogodišnji zvanični plakat festivala nad festivala, je (sado- mazo?) fotografija Dejvida Linča..

Dinko Tucaković: "POČETAK SE ZOVE KOMENĆINI".
 In memoriam Luiđi Komenćini (Luigi Comencini) 1916 – 2007.
Biografija koja počinje krajem I svetskog rata (1918) i zalazi u prvu dekadu trećeg milenijuma (2007), suštinski je obeležila, italijanski i evropski film. Luiđi Komenćini počeo je neke suštinske poslove u jednoj od najznačajnijih evropskih kinematografija, italijanskoj. Bio je uticajan filmski kritičar i pre nego što je počeo da se bavi filmskom praksom. U smutnim vremenima pre II svetskog rata, učio je filmski zanat. Paralelno sa filmskom karijerom autora , posle najvećeg sukoba u istoriji cvilizacije, u kojem se oprobava u svim žanrovima, Komenćini udara temelje i Italijanskoj kinoteci (Cineteca Italiana) jednoj od vodećih arhivskih institucija na filmskoj mapi planete..

Dinko Tucaković: 36. BEOGRADSKI FILMSKI FESTIVAL (FEST '08).
Teško je ili gotovo neukusno uopšte pokrenuti racionalan kritički aparat i baviti se anlizom 36 –og FEST-a održanog ove prestupne 2008. Sama činjenica da se festival desio, dan posle 21.02., i da je tehnički besprekorno funkcionisao, činjenica je vredna hvale. Problem je sa slaglicama. U okruženju regionalnih izazova, koji su na svetskoj festivalskoj mapi pepoznati kao svetski relevantni (Sarajevo, Motovun,a sve više i Skopje, Ljubljana, Zagreb ako se nostalgično bavimo isključivo ex-YU pejzažom), a i živahne domaće scene (Palić, Festival autorskog filma, Slobodna zona), FEST nikako da se trgne iz letargije i iskoristi tradiciju i potencijal, pa i izazov III milenijuma, da sretne neku svoju novu sudbinu, i prihvati odgovornost da postane ozbiljan festival ovog trenutka..

Dinko Tucaković: "POSLEDNJA SMRTONOSNA ŠALA".
In memoriam Hit Ledžer (Heath Ledger) 1979 – 2008 .
Jedan od vodećih glumaca novog milenijuma, Australijanac irskog porekla, za glumu se odlučio kao alternativu drugom mogućem izboru u toku školovanja, kulinarstvu. Sa nepunih osamnaest godina lutao je ulicam Sidneja,u koji je stigao sa 69 centi (australijskih) u džepu, tražeći šansu, a put do zvezda, iako kratak, bio je trnovit i pun stranputica. Napušta rodni kontinent i odlazi u Holivud, prolazeći kroz zamršeni lavirint audicija koje ga dovode do sporednih uloga u kojima koristi minijaturni prostor, da prezentuje ogroman potencijal.
Pravu priliku dobija 2000. ulogom u istorijskoj dram PATRIOTA (The Patriot), od koje sledi impresivan niz filmova koji ga sa jedne strane promovišu kao idola šiparica, a sa druge kao jednog od najkompletnijih glumaca svoje generacije..

Dinko Tucaković: TRANSCEDENTALNI STIL.
U filmskoj kritici i teoriji druge polovine XX-og veka, pojam ’transcedentalnog’ filma nastao je prvenstveno u pokušaju da se definiše onaj prostor koji je izmicao tradicionalistima, materijalistima i semiolozima, a koji se pojavljivao u delima izvesnih autora. Ova promišljanja sistematizovao je Pol Šreder (Paul Schraeder), na razmeđi svoje kritičarske i filmske karijere u knjizi OZU, DREJER, BRESON: TRANSCEDENTALNI STIL U FILMU (’Ozzu, Dreyer, Bresson: Transcedental Style in the Cinema’). Šreder će neka od teoretskih iskustava, kasnije preneti i u sopstvena kinematografska dela. Transcedentani stil, u teoretičarskim krugovima, bio je neretko osporavan, naročito od kritičara levice, koji kod Bresona nisu prepoznavali paradoks, nego manirizam..

ZAVRŠEN 19. FILMSKI FESTIVAL U TRSTU. Dinko Tucaković i Milan Nikodijević predstavili svoj film "Zabranjeni bez zabrane". ”Klopka” Srdana Golubovića među nagrađenima od publike. Ovogodišnji 19. Filmski festival u Trstu, održan od 17. do 24. januara, uspešno je završen. Glavnu nagradu grada Trsta i iznos od 5.000 evra dobio je poljski film “Trg spasilaca” Kristofa i Joane Kos- Krauze, koji efektno i suptilno govori o uticaju ekonomske krize na međusobne ljudske odnose. Nagrada za najbolji dokumentarac u iznosu od 2.500 evra otišla je ravnopravno u ruke filmovima, “Život je dugotrajni dan” Svenje Kliha iz Nemacke i “Trg Kalinovski” Jurija Casevatskog iz Estonije..

Dinko Tucaković: SRPSKI KRIMINALISTIČKI FILM - KORENI.
Ako fenomen izmiče definiciji da li to znači da ne postoji? Filmska kritička i teoretska misao nastala u vreme titoizma, slepo je pratila matrice socrealizma, teorije ogledala, izbegavajući da se suoči sa onim što joj svakodnevna filmska praksa, tada relevantna u evropskim okvirima, donosi kao izazov. Filmski časopisi koji su vaskrsli i sada u trećem milenijumu, neki i pod istim naslovom, udvorički su se bavili, recimo biografijom prvog među drugovima i tematima o istom. Jugoslavija, i njen najveći trodelni entitet Srbija, bili su u domenu teoretske i kritičke misli, najmračnija duhovna kolonija, sa časnim izuzecima Dr Dušana Stojanovića ili Dr Hrvoja Turkovića..

Dinko Tucaković: FILM KAO MATERIJALNO I NEMATERIJALNO NASLEĐE. Film u tehnološkom smislu je izum XIX-og veka, iako ideju pokretnih slika možemo da pratimo do vremena preistorijskih crteža, preko Platona, Leonarda pa sve do izuma fotografije, koja se nije kvalifikovala da postane umetnost. Film je logično sinkretičan i mnogo duguje svojim mlađim sestrama, ali je od strane mnogih umetnika proglašen kao najuticajnija umetnost XX-og veka, koja je uveliko promenila i one druge, prevashodno vizuelne umetnosti. Fotogenija, filmski roman, filmičnost, filmska brzina ... Filmska teorija je sa zadrškom i zaostatkom pratila pojavu nove umetnosti, pa se manifest sedme umetnosti pojavio gotovo dve decenije od pojave fenomena. Skepsa je genaralno pratila filmsku umetnost, pa tako u mnogim sredinama, naravno i očekivano u Srbiji, nije priznata ni prepoznata od lokalne Akademije nauka..

Dinko Tucaković: "NORMAN MAJLER - GRUBIJANI NE PLEŠU".
In memoriam: Norman Majler (Norman Meiler, 1923 – 2007).
Junak ove uzbudljive priče koja se tek nedavno završila, je izvesni Norman Kingsli (Kingsley) rođen u Long Brenču (Long Branch), koji je kao i svaki mladić njegve epohe želio da postane pilot. Od 1939. na prestižnom Harvardu (Harward) studira aeronautički inženjering, a prvu priču objavljuje sa nepunih osamnaest godina. Nakon diplomiranja, 1943. regrutovan je i ubačen u kovitlac II svetskog rata. Služio je na Filpinima, kao – kuvar!..

Dinko Tucaković: DŽON TRAVOLTA OD HEROJA DO ANTIHEROJA I NAZAD. Povodom retrospektive filmova Džona Travolte u Kinoteci.
Džon Travolta (1954), pojavio se 70-ih godina prošlog veka, kao neočekivani i pomalo bogomdani heroj za filmadžije generacije ’novog Holivuda’. Sa socijalnim bekgraundom gubitnika i rokenrol nabojem novog Džejmsa Dina (James Dean), bio je upravo idealan za koncept vaskrsavanja klasičnog Holivuda. Kultno ostvarenje KERI (Carrie, 1976) samo je nagovestilo njegov potencijal, a meteorski uspeh dolazi sa dva njgledaija hita svoje epohe, sada neprikosnovenim klaicima popularne kulture, GROZNICA SUBOTOM UVEČE (Saturday night Fever, 1977) i BRILJANTIN (Grease, 1978)..

Dinko Tucaković: "HESUS FRANKO - PROROK TREŠ FILMA". Povodom retrospektive filmova Hesusa Franka u Kinoteci.
Istoriju filma, kao i istoriju kao takvu, neprestano pišu i revidiraju pobednici. U svetu umetnosti naročito je opasno da kriterijum za partenon, odnosno za definitivan sud o autoru, bude motivisan oficijelnim nagradama, čak i onim najprestižnijim, ili blagonaklonom recepcijom kritike. Tako za svakog ’gubitnika’ dođe njegovih petnaest minuta slave. Pogotovo ako se gubitnik zove Hesus Hes Franko (Jesus Jes Franco) i iza sebe za pola veka karijere (1957 – 2007) ima oko 200 stotine dugometražnih filmova, i još uvek aktivno radi..

Dinko Tucaković: VELIKI SAURA. Povodom retrospektive filmova Karlosa Saure u Jugoslovenskoj Kinoteci.
U kontinuiranoj prezentaciji španske kinematografije u saradnji Ambasade Kraljevine Španije u Beogradu i Jugoslovenske kinoteke, došao je red i na najvećeg živog autora iberijskog filma, Karlosa Sauru (Carlos Saura). Iako ostatak planete verovatno bolje poznaje jednog Almodovara (Almodovar) upravo je Saura taj koji drži vertikalu španskog filma od Bunjuela (Bunuel), preko Berlange (Berlanga), pa sve do Lune (Luna), de la Iglesije (de la Iglesia) i drugih velikih talenata kojima pripada savremeni trenutak. Ali u umetnosti, samo je večnost ta koja donosi definitivne sudove i uspostavlja redosled stvari..

Dinko Tucaković: AUTO(RSKA) POETIKA.
In memoriam - Ingmar Bergman (Ingmar Bergman, 1918 – 2007)
In memorima - Mikelandjelo Antonioni (Michaelangelo Antonioni, 1912 – 2007). Postojao je jedan dan u istoriji (popularne) muzike kada su tvrdili da je muzika umrla. U avionskoj nesreći, idući sa beznačajne tezge poginuli su Badi Holi (Buddy Holley), Riči Valens (Ritchie Vallence) i Big Baper (Big Booper). Pola veka kasnije, ili nešto malo manje, ali sasvim nebitno za ovu priču, u julu 2007., Bergaman i Antonioni su otišli na onu stranu modre reke sa obalama zaborava. Da li je to bio dan kada je umro film ? Umrli su bioskopi, a slepi, i gotovo potpuno gluvi Antonioni, i protestantsko dobro organizovani Bergman nisu doživeli stotu, u sezoni u kojoj roeknrol penzioneri, kotrljaju još jednu turneju, iako je jedan rok prorok svojevremeno obajvio da je svako od nas tek : ’Suviše star za rokenrol a premlad da umre.’! Istorije starih naroda pamte vremena u kojima su ’bogovi hodali sa ljudima’ . Film, kao najmlađi u sestrinstvu, muza, zašao je u treći vek, i drugi milenijum, iako broji svega nešto više od sto leta. Šta bi film bio bez Bergmana i Antonionija?..

Završen međunarodni festival animacije ANIMANIMA u Čačku.
Od 20. do 22. septembra 2007. godine u Čačku je održan međunarodni festival animacije ANIMANIMA. Za Grand Prix festivala, tradicionalni "Zlatni štift", takmičilo se preko 59 filmova iz 23 zemlje celog sveta. Veliki broj atraktivnih filmova van konkurencije bilo je moguće videti u više revijalnih programa. Festivalska publika je uživala u reviji filmova koji su se 2006. ovenčali nagradama na najprestižnijem svetskom festivalu animacije u Anesiju. ANIMANIMA 2007 predstavila je i budućnost srpske animacije: u programu WORK IN PROGRESS, nekolicina domaćih autora je u interakciji sa publikom živopisno dočarala "slatke muke" nastajanja animiranih ostvarenja. Posebnu pažnju izazvao je specijalni program THE BEST FROM NORWAY koji je predstavio norvešku animaciju, po prvi put u Srbiji u onom obimu i na način na koji to ona zaista i zaslužuje. Umetnički direktor festivala je naš istaknuti član borda FIPRESCI Srbije, Dinko Tucaković dok je u organizaciji festivala bio takođe, naš član Marjan Vujović. Detaljnije o nagradama i festivalu ANIMANIMA..

Omaž Nebojši Đukeliću na Niškoj TV.
Niška gradska televizija prikazala je u 17. i 18. marta "Omaž Nebojši Đukeliću", emisiju posvećenu pokojnom uredniku filmskog programa TV Beograd i nekada selektoru FEST-a. Emisija je snimak tribine o Đukeliću koja je 10. marta održana u Niškom kulturnom centru, uz učešće njegovih nekadašnjih saradnika - dramaturga Maje Vujović, upravnika Muzeja Jugoslovenske kinoteke Dinka Tucakovića i filmskog urednika tv kanala "Film plus" Ivana Karla.. Više informacija.

Nagrada FIPRESCI za najbolji film na 34. FEST-u.
Žiri YU sekcije Međunarodne federacije filmskih kritičara na 34. Beogradskom međunarodnom filmskom festivalu (FEST 06) u sastavu Dušan Vukić, Dinko Tucaković i Saša Janković, nagradu FIPRESCI za najbolji film dodelio je ostvarenju Vima Vendersa "Kad prošlost zakuca" dok je specijalno priznanje FIPRESCI dodelio filmu
Jovana Jovanovića "Mlad i zdrav kao ruža"..