naslovna | o nama | festivalski izveštaji | godišnje nagrade | članovi | tekstovi | kontakt

 


 

 



DINKO TUCAKOVIĆ: REKVIJEM ZA SNOVE
Povodom trijumfa filma RVAČ Darena Aronovskog u Veneciji
 



 

Go To   FIPRESCI    
The International Federation
of Film Critics
Official site

Filmovi i festivali iz ugla profesionalnih kritičara

U nedelji u kojoj je jedan Tomislav postao «neverni Toma», na zaista najstarijem evropskom filmskom festivalu, «Mostri» u Veneciji, pobedio je film ’Rvač’. Naravno, domaća javnost koja je sa ovog festivala u najstarijem štampanom mediju u Srbiji bila izveštavana, dobila je utisak da je tamo sve propalo i da samo postoji neki Slama (slovački reditelj diskutabilnih vednosti), a da je sve ostalo samo mlaćenje prazne, iste, zato publika i nije imala priliku da sagleda veću sliku i valere u svim tonovima sive, koje nisu ni crno, ni belo. Veliki svetski festival, je veliki i po hrabrosti da promoviše neke nove energije i vrednosti. Ovo je nastavak one priče iz Kana kad su kritičari i poneka manekenka prezreli, poslednji film predsednika Evropske akademije za film, Vima Vendersa (1945) PUCNJAVA (SNIMANJE) U PALERMU. Ali Vim uzvraća udarac.

Dakle, isti taj Aronovski (1964) koji godinama važi za novu veliku nadu globalne kinematografije, gubi trke u foto – finišu. PI (1998) , crno-beli paranoični filigran dobio je status instant kulta. REKVIJEM ZA SAN (2003) bio je predmet divljenja u Kanu ali je izgubio sve trke pa i onu za «Oskare» FONTANA MLADOSTI (2006) je samo pre dve godine ranije ismejana na Lidu. A onda je Vim Venders, kao pre gotovo dve dekade odlučio da autoritetetom klasika, podrži jednog autora, kao što je to bio slučaj sa Stivenom Soderbergom i filmom SEKS LAŽI I VIDEO TRAKE. A nije bilo lako, jer su veliki svetski festivali postali poligoni geopolitičkih sukoba i interesa nove političke korektnosti. Bilo je prominentnije i pametnije dati glas za japansku animaciju ili neartikulisanu nebulozu u kojoj filmski nepismeni prepoznaju umetnost sa velikim «U».
RVAČ savim ispravno porede sa ROKIJEM, svojevremeno najvećim iznenađenjem u trci za «Oskare» koji i danas zauzima paralelno mesto na listama najboljih, najgorih odnosno onih sa najvećom zaradom, koji je doživeo i pet dodatnih inkarnacija. Mišićavi gubitnik u disbalansu inteligencije i bicepsa, davo je poznata formula sportskih melodrama. Još ako ste izabrali dugogodišnjeg gubitnika Mikija Rurka (1956) da bude Vaš (anti)heroj, sve ukupno liči na nešto, što jezikom kladionice, ikada iz luzerskog keca, može da pređe u dobitnu dvojku, a tek da trijumfuje na A festivalu ... Rurk nije Stalone, ali nije ni Matija Bećković, .... Ipak za razliku od holivudskih «žestokih» momaka Miki R. ima i legitimnu boksersku (naravno ne i rvačku karijeru).
Profesioonalno američko rvanje gotovo je najveća alternativa glumačkom studiju Lija Strazberga, pa nije čudo da su njegove zvezde kao Hulk Hogan, zasjale i na filmskom nebu. Ok. Znamo da profesionalni rvači glume i šmiraju žestoko, ali i da lome udove, kako sopstvene tako i one drugih. Krv suze i znoj.
U Veneciji je trijumfovala punokrvna melodrama sa diletantskim premisama, koja je još jednom pokazala i dokazala kako u Grfitovskom smislu, publika mora da se smeje, plače i oseća, a ne da mlati praznu i kumovu slamu. Filmovi o gubitnicima uvek dobijaju, za razliku od života i srpske politike, gde štreberi tajkuni, manji od života, troše naše pare u advertajzing da nas ubede u suprotno. Ovde momak sa mnogo mišića i onim veliki srčanim, dobija i sve naše izgubljene bitke, i nije ga sramota da prospe ne samo mnogo krvi, nego i poneku suzu. Miki Rurk je prešao dugi put od, zveri i lepotana u LEPOM DŽONIJU (1990) preko seks simbola iz 9,5 NEDELJA (1991) do dugog tavorenja na dnu i povratka u GRADU GREHA (2005) gde je tretiran ultimativnim specijalnim efektima bio ni riba ni devojka. U RVAČU je Džoni još jednom bio pesnica svih nas malih ljudi koji znaju da pravda uvek trijumfuje, makar samo na filmu.


Miki Rurki, rediteljpobedničkog  filma "Rvač"

Na ove lepe vesti, kojih nebi bilo da Vim Venders upravo nije hteo i verovao tako, nalepila se i agencijska crtica o odlasku sa životne pozornice, Dina Dvornika (1964), sina nedavno preminulog barda jugoslovenskog glumišta Borisa, pevač i performer iz uzbudljivih vremena našeg novog muzičkog talasa. Dino je pomalo i glumio, kao dete u VELOM MISTU (1971-74) ali i u crno-belom, gotovo kultnom, TA DIVNA SPLITSKA NOĆ sa reperom Kuliom, i bio zvezda hvatskog rijalitija DVORNIKOVI, pandana Ozbornovima.

Naravoučenje(a):

1. U Holivudu uvek imaš drugu šansu, jer veliki gubitnici prave velike pare, kada se vrate.

2. Kada si gubitnik onda si pukao, osim ako ne važi pravilo br.1.

3. Ako ste preskočili sve do sada ovo nije postmodernizam vratite se na početak teksta.

RVAČ sasvim sigurno nije veliki i antologijski film, možda će biti ROKI za generaciju koja ima problem sa količinom botoksa u svim delovima Stalonea. Ali ovaj f i l m je školski primer onoga što pokretne slike i nepokretne digitalne zapise, čine još uvek čudom koje nas nagoni da budemo sa one strane gde je život veliki, mada ne još uvek nužno veći od advertajzerskog fotošopiranja i manekenskog prenemaganja.

 

Dinko Tucaković

 

 

naslovna | o nama | festivalski izveštaji | godišnje nagrade | članovi | tekstovi | arhiva | kontakt

 

 

© Copyright FIPRESCI Srbija  2006-08.  Sva prava zadrzana. Mail to WEBMASTER