U
kontinuiranoj prezentaciji španske kinematografije u saradnji
Ambasade Kraljevine Španije u Beogradu i Jugoslovenske kinoteke,
došao je red i na najvećeg živog autora iberijskog filma, Karlosa
Sauru (Carlos Saura). Iako ostatak planete verovatno bolje poznaje
jednog Almodovara (Almodovar) upravo je Saura taj koji drži
vertikalu španskog filma od Bunjuela (Bunuel), preko Berlange
(Berlanga), pa sve do Lune (Luna), de la Iglesije (de la Iglesia)
i drugih velikih talenata kojima pripada savremeni trenutak. Ali u
umetnosti, samo je večnost ta koja donosi definitivne sudove i
uspostavlja redosled stvari.
Karlos Saura |
Program filmova
Karlos Saura (1932), odrastao je umetničkoj porodici, okružen
muzikom majke i slikama brata. Kao sasvim mlad otkriva
fotografiju, koja će ga sasvim logično povesti ka umetnosti filma.
Zbog filma napušta karijeru inženjera, da bi od 1957. mogao da se
pohvali diplomom reditelja. |
Veoma
skoro, krajem pedesetih godina skreće pažnju svojim ranim
ostvarenjima, a definitivno ga arifmiše film „Lov“ (La caza,
1968). Slede nagrade, priznanja na najvećim festivalima, koji se
protežu preko pola veka autorskog rada.
Svet ostaje zadivljen „Tangom“ (Tango, 1998), „Karmen“ (Carmen,
1983), ali i uznemiren „Zmijom u nedrima“ (Cria cuervos, 1976) ili
„Anom među vukovima“ (Ana y los lobos, 1973), a kao veteran još
jednom trijumfuje čudesnim filmom „Iberija“ (Iberia, 2005). I
upravo kroz ova dela još jednom ćemo se upustiti u avanturu zvanu
Saura, vatromet slika i muzike, ali i tišinu i introspekcije, u
potrazi za samom esencijom neuhvatljive umetnosti filma i večne
borbe tradicionalnog i modernog.
|