Naravno, ANIMANIMA će i ove godine široko otvoriti vrata šarenom svetu animacije od najjužnijeg juga Južne Amerike do najtužnijeg juga najstarije Evrope, pa sve do roga Južne Afrike, jer kako govorahu stari arapski mudraci, a ponavljaše psihohanaliza, "istina se ne nalazi u jednom, nego u mnogo snova".
ANIMANIMA je prepoznata od stručne javnosti (ASIFA), domaćih skeptika (publika i mediji) i što je najvažnije grada domaćina, kao jedna, ako ne od vodećih, zasigurno od uzlazećih manifestacija, koja krči svoj put preko ponešto trnja, ali sasvim izvesno prema zvezdama. ANIMANIMA ima moćne saveznike i proverene prijatelje, ali joj nedostaje sasvim malo, da njeni gosti ne budu deo samo deo tri dana prepuna slika duše, nego da potpuno i suvereno preuzme ulogu vodećeg filmskog festivala ove vrste na užnim granicama regiona.
ANIMANIMA je na Internetu, ANIMANIMA je na turneji po Srbiji, ANIMANIMA je već pripremila izazovan, atraktivan i nadasve pozitivan program, a Čačak će još jednom postati odrednica ukucana na GPS sistemima svih onih koji peferiraju filmsku umetnost koja tek prosto ne registruje igru svetlosti pred objektivom (mobilnim telefonom?), nego tajnu traži u animaciji koja je uvek u potrazi za lavirinitima duše.
I Lukasov (George Lucas) RAT ZVEZDA (Star Wars), najuspešniji i najkomercijalniji serijal u svetu sedme umetnosti, napustio je svet pojavnosti, i okrenuo se prizorima u kojima junaci nekada ne stare, kao što su i Miki (Mickey Mouse) i Paja (Donald Duck) uveliko nadživeli svog za veke vekove zamrznutog oca Volta Diznija (Walt Disney).
Dakle i leta gospodnjeg 2008. pozovi ’Č’ za animaciju, jer kako je je mudro odgovorio premudri Hičkok (Hitchcock) na pitanje ko to ima najbolju glumačku podelu u svetu filma, rekao je ’Dizni, jer ako mu se neko i ne dopada on može da ga izbriše’, ponovo će ANIMANIMA okupiti sanjare i programere, filmofile i mizogene, bele i crne, jer tako je i filmska animacija počela. Od Emila Kola (Emille Kohl) i lika koji na srpskom ima neodoljivo ime ’Čiča Gliša’. Crno i belo, kao klavirske dirke, analogno i digitalno, kao snovi i budućnost.