Žiri kritike FIPRESCI Srbija 37. FEST-a, u sastavu: Borislav Anđelić (predsednik žirija, Večernje novosti), Dinko Tucaković (Kinoteka) i Milan Nikodijević (slobodni novinar), nagradu FIPRESCI za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je ravnopravno, ex-aequo  italijanskim filmovima „GOMORA“ Matea Garonea i "DIV" Paola Sorentina.

„Nagrada FIPRESCI Srbija dodeljuje se ravnopravno (ex-aequo) ostvarenjima GOMORA (Gomorrah) Matea Garonea i DIV (Il Divo) Paola Sorentina, koji na radikalan način pomeraju granice žanra političkog filma i dokazuju da za dobar film nije dovoljno samo umetničko umeće nego i individualna hrabrost. Ovi filmovi su u novom milenijumu ponovo postavili Italiju među vodeće kinematografije sveta“, ističe se u obrazloženju žirija.

Borislav Anđelić (desno) uručuje nagrade direktorki Italijanskog kulturnog centra u Beogradu gospođi Alesandri Bertini Malgarini

Plakat filma "Gomora" Matea Garonea

Plakat filma "Div" Paola Sorentina

Nagradu je na završnoj konferenciji FEST-a u ime ekipa i reditelja filmova primila direktorka Italijanskog kulturnog centra u Beogradu Dr ALESANDRA BERTINI MALGARINI. Diplomu FIPRESCI gospođi MALGARINI uručio je predsednik žirija Borislav Anđelić.
 

Borislav Anđelić proglašava najbolji film 37. FEST-a

Kadar iz filma "Gomora" Matea Garonea

IZVEŠTAJI ČLANOVA FIPRESCI ŽIRIJA SA 37. FEST-a

FIPRESCI SRBIJA POST FESTUM
 

Borislav Anđelić: IZMEĐU NIČEGA I NEČEGA.
Pored, već viđenog dokumentarca “Maradona” Emira Kusturice, na FEST-u su premijerno prikazana, tri debitantska ostvarenja najnovije srpske produkcije.To je za svaku pohvalu, jer time ova manifestacija, poput, sličnih u svetu, populariše domaću kinematografiju. “Zona mrtvih” Milana Konjevića i Milana Todorovića je prvi dugometražni srpski zombie film. U filmu rađenom u znaku nepretencioznog repertoarskog izdanja, u kome ima brojnih filmofilskih omaža žanru, dosta vešto uklopljenih u lokalni kolorit, reč je o invaziji zombija u Pančevu..
 

Dinko Tucaković: SODOMA I PONEŠTO GOMORE. Najveća metafora, koja je na okrutan način demonstrirala da je jedno poglavlje FEST-a zauvek zatvoreno je, smrt njegovog osnivača, filmskog kritičara Milutina Čolića, usred festivala. Jer FEST kakvog je osmislio njegov dugogodišnji ’spiritum movens’, dešava se u jednom drugačijem trenutku, u novom mileniju, u jednom novom i odrpanom Beogradu, devastiranom ratovima i političkim mahinacijama. Zato je teško govoriti o FEST-u kao festivalu, već više kao spomeniku ili recidivu, jer su promene neprimetne, program i dalje ziheraški, ono što je već overeno nagradama velikih festivala..
 

Milan Nikodijević: FEST – NIKAD KAO NEKAD?
Kao i svake godine u ovo vreme, trudim se da složim utiske posle deset dana provedenih u bioskopskim salama Sava Centra, Doma sindikata i Kulturnog centra Beograda. Još od nezaboravnog prvog festovskog iskustva, Povratka Džedaja 1984. kada sam sa šest godina gledao to filmsko čudo iz trećeg reda velike sale SC, svakog februara uživam u mogućnosti da u jednom kratkom periodu pogledam sve značajne svetske filmove iz prethodne godine. To je i najveći doprinos Festa kulturnom životu Beograda i nešto po čemu je naš grad jedinstven u svetu..