|
Nova istorija države Izrael duža je tek nešto od pola veka.
Saradnja na promovisanju ove kinematografije u saradnji Ambasade
Izraela i Jugoslovenske kinoteke, traje bezmalo jednu dekadu. U
metaciničnom vicu u filmu „Treći čovek“ (The Third Man) Orson
Vels (Orson Welles) konstatuje kako „za mnogo vekova mira,
Švajcarska je uspela da proizvede sat sa kukavicom i čokoladu“.
Oba proizvoda neosporno pripadaju vrhu naše novobrendirane
realnosti. Pola veka nove istorije, nove države Izraela, pedeset
puta pet stotina, je uzbudljivije od ove mirne Evropske priče.
Nije problem u čokoladi ali ponešto je i u borbi za identitet i
mesto u džungli novog svetskog poretka. Kukavice da i ne
pominjemo. A satovi mere i dobra i loša vremena.
U ovom programu filmova, gde n i k a d a ne smamo da zamenimo
sadržaj i suštinu, istorija Izraela za pola veka može da se na
tasu večnosti meri sa nečijim milenijumima. Ali kako kažu mudri
Kinezi, nije uvek blagoslov živeti u uzbudljivim vremenima.
Tako ćete videti fanatičnu odbranu tvrđave kokju će razoriti oni
koji su je branili, euforiju ratnog uspeha i političkog
neuspeha, tri žene u slobodnoj zoni koje ne mogu da nađu ni
izlaz ni nadu, pa ni feminizam. |
Program filmova
Reditelj Amos Gitai |
Tajni kod ovog programa je Amoš Gitaj (Amos Gitai). Perjanica
savremenog evropskog filma. Nije bežao od velikih tema, ni od
malih neuspeha, ali je imao snage da se suoči sa Zidom plača,
golgotom Golanske ravnice, izazovima nestabilne harmonije i
izazovima Zapadne obale...
Ali, politika, istorija, mit, veoma teško mogu da uzurpiraju
prostore umetnosti i filma. Zato prava snaga novog izraelskog
filma leži u globalnom prepoznavanju, ne nužno u najvećim
nagradama ili nominacijama za „Oskare“.
Jer, ko sebe ne može da prepozna u vihoru rata, zaljubljenog na
ulicama metropolisa, nasilno mobilisanog, odanog porodici i
običajima, ili tek radoznalog, taj možda i nije zaslužio da
uživa u vatrometu slika, smehu i suzama, istoriji i harizmi, u
tami bioskopske dvorane, bioskopa koji etimološki priziva da smo
ponajviše živi možda samo kada smo samo posmatrači, a istorija
je najbolja kada se ne ponavlja, bar ne kao lošim đacima,
odnosno kada se od nje uči i kada male priče trijumfuju nad
globalnim zaverama.
|
