“Posedovati korene je verovatno najvažnija i najmanje prepoznatljiva potreba ljudske duše” poručuje renomirana francuska književnica Simone Vejl u svojoj knjizi “Potreba za korenima”. Ovu njenu emotivnu misao su kao noseći moto prihvatili tvorci ovogodišnjeg festivala u Solunu u kreiranju zanimljivog takmičarskog programa i u još interesantnijoj trci za Zlatnog Aleksandra. Viđeno je 183 filmova iz čak 58 zemalja. Srpski film prisutan u programu "Balkanski pregled".

   Vođeni tom idejom organizatori su tradicionalno u konkurenciju smestili 14 filmova, koji dolaze iz 12 različitih zemalja (uključujući i Grčku kao domaćina), veoma različitih žanrova od društvene drame, komedije, trilera do animacije i koji po mišljenju tvoraca festivala ispod svoje površine kriju dinamične sadržaje i provociraju kreativni dijalog. U tom smislu svakako da su se izdvojili filmovi, poput, ”Blizina” Rusa Kantemira Balagova, ”Bez datuma, bez potpisa” Iranca Vahida Džalilvandua, ”Zver” Engleza Mičela Pirsa, ”Gavrani” Šveđanina Jensa Asura, ”Laki “ Amerikanca Džona Kerola Linca, ”Sofijin sin” Grkinje Eline Psikou i “Zimska braća” Danca Hlinura Palmasona.
   Na kraju, međunarodni žiri kojim je predsedavala ugledna umetnica iz Palestine Anamari Jašir i u kome je učestvovao i umetnički direktor Karlovih Vara Karel Oh, na iznenađenje mnogih, odlučio je da glavnu nagradu “Zlatnog Aleksandra” koja nosi ime legendarnog grčkog reditelja Tea Angelopulosa dodeli švedskom filmu “Gavrani” debitanta Jensa Asura, koji svojom vizuelno upečatljivom pričom koja se bavi borbom usamljenog farmera da spase svoje imanje od naleta brutalne modernizacije, ipak, nije na najbolji način našao put do publike.
   Nagradu “Srebrnog Aleksandra” dobio je iranski film “Bez datuma, bez potpisa” Vahida Džalilvandua, snažan film koji se na delikatan način bavi moralno etičkim dilemama u kontekstu savremenog iranskog društva, kome je, takođe, pripala i nagrada žirija kritike FIPRESCI, a po mišljenju većine prisutnih bio je to i najbolji film u konkurenciji na festivalu.
   Nagrada “Bronzani Aleksandar” dodeljena je dansko islandskom filmu “Zimska braća” Hlinura Palmasona, a specijalna nagrada žirija posthumno je pripala  nedavno preminulom glumcu Hariju Dinu Stentonu za maestralno odigranu ulogu starca Lakija u istoimenom debitantskom filmu američkog glumca Džona Kerola Linča. ”Laki” je, takođe, osvojio i srca svih prisutnih u Solunu i dobio nagradu publike.

58. Međunarodni filmski festival u Solunu održan je od 2. do 12. Novembra 2017. godine

   Inače, ovogodišnje pedesetosmo izdanje festivala otvoreno je dobitnikom Zlatnog medveda iz Berlina, filmom “Za telo i dušu” Mađarice Ildike Enejedi, kojoj je uprličena i veoma zanimljiva retrospektiva njenih filmova na festivalu, a sličan omaž dobio je i ovogodišnji dobitnik Zlatne Palme iz Kana, Šveđanin Ruben Ostlund, koji je pored prikazivanja njegovog pobedničkog filma “Skver” imao i retrospektivu svojih filmova. Manifestacija je zatvorena uz predaju nagrada sa sjajnim filmom “Zabava” Engleskinje Sali Porter. U kontekstu festivala zapaženu pažnju privlačila su, takođe,  tri filma u konkurenciji za Luks nagradu  evropskog parlamenta, “120 otkucaja u minuti” Francuza Robina Kampila, ”Sami krv” Šveđanke Amande Kernel i “Zapadnjaci” Nemice Valeške Grisebah.
   Što se tiče našeg filma, mada srpski film već godinama ne nalazi mesta u glavnoj konkurenciji, ove godine smo se opet našli u programu “Balkanski pregled” i to sa dugometražnim filmom “Rekvijem za gospodju J” Bojana Vuletića i kratkometražnim filmom "Kamen u ruci" Stefana Ivančića. Ovogodišnji “Balkanski pregled” ponudio je veoma kvalitetan program, u kome su ove godine dominirale kinematografije sa bivših jugoslovenskih prostora, poput, ”Rudara” Hane Slak iz Slovenije, ”Kratkog izleta” Igora Bežinovica iz Hrvatske, ”Isceljitelja” Đorđa Stavrevskog iz Makedonije itd. sve do “Vojnici, priša iz Ferentarija” Srpkinje Ivane Mladenović iz Rumunije.

Kadar iz najboljeg filma festivala švedskog ostvarenja "Ravens / Korparna" Jensa Asura

   Na ovaj veoma kvalitetan izbor filmova veoma se uspešno oslanjao i poseban ovogodišnji program osmišljen od selektora Balkanskog pregleda Dimitrisa Kerkinosa pod nazivom “Od reči do slika, balkanska literatura i film” u čijem su izboru prikazana neka značajna ostvarenja nekadašnjeg jugoslovenskog filma od “Breze” Ante Babaje, ”Tri” Saše Petrovića do “Profesionalca” Dušana Kovačevića, ali i rumunskih i bugarskih autora.

 

                                                                                          Borislav Anđelić