Viđeno čak 48 svetskih premijera. Srpka rediteljka Ivana Mladenović nastupila sa odličnim rumunskim filmom. U dokumentarnom delu programa prikazan film "Druga strana sveta" mlade Mile Turajlić.U netakmičarskoj atmosferi festival u Torontu predstavlja početak obračuna američkih producenata u trci za Oskarom 2018. Opšti je utisak da su velika festivalska očekivanja ipak izneverena.

   Jedna od najznačajnijih filmskih manifestacija u svetu i sigurno najveća na severno-američkom kontinentu, iz godine u godinu, svojom netakmičarskom programskom koncepcijom privlači sve veći broj posetilaca i učesnika iz čitavog sveta. Istovremeno, Toronto je od glavnog toka komercijalnog američkog filma, vodećeg u svetu, izabran za glavnog promotera filmova koji će biti u trci za prestižne nagrade Oskar, što ga delom zbog blizine Holivuda ali i činjenice da je netakmičarskog karaktera i izuzetno posvećene publike, čini omiljenim mestom velikih holivudskih zvezda. Festival je svečano otvoren jednim pravim mega hitom i svetskom premijerom “Borg/Mekinro” u režiji Janusa Meca. Reditelj Mec, koji se proslavio svojim dokumentarnim ratnim filmom “Armadilo” (2010), ovoga puta prihvatio se izazova da se u igranom filmu, uz podršku nekih velikih filmskih zvezda, poput, Sia Lebefa, Sverira Gudnasona i Stelana Skarsgarda, bavi temom o legendarnim velikanima tenisa, Bjornu Borgu i Džonu Mekinrou. U žiži ove sportske drame je njihov titanski sukob na Vimbldonu 1980. koji je ušao u medijsku legendu teniskog sporta. U tematskom duhu otvaranja u Torontu je prikazan još jedan provokativni film vezan za istoriju tenisa “Bitka polova” Džonatana Destoua i Valeri Faris u kojoj igraju američke zvezde Ema Stoun i Stiv Karel koji se bavi legendarnim mečom izmedju Bili Džin King i Bobi Rigsa iz 1973. godine.
   U nizu svetskih premijera (čak 48) u Torontu ce se našli mnogi filmovi koji plene pažnju svetske javnosti već duže vreme i od kojih se mnogo očekivalo, poput, ”55 koraka” Bil Augusta, ”Capagvidik” Džona Kurana, ”Tri Hrista” Jona Avneta, ”Molina igra” Arona Sorkina, ”Potapanje” Vima Vendersa, ”Ko smo mi sada” Metju Njutona, a takođe i svojevrstan rimejk programa filmova prikazanih u Veneciji, među kojima su bili filmovi Aleksandra Pejna “Smanjivanje” i “Predgrađe” Džorda Klunija u kojima igraju  Met Dejmon i Džulija Mur, zatim ”Oblik vode”  Guljerma Del Tora, kao i “Viktorija i Abdul” Stivena Frirsa. Na osnovu svega pobrojanog očekivali smo uzbudljivih 11 filmskih dana.

42. Međunarodni filmski festival u Toronto održan je od 7. do 17. Septembra 2017. godine

TRKA ZA OSKARA U NAJAVI
Tako je festival u Torontu obiljem svetskih premijera u okviru svog Gala programa i ove godine skrenuo pažnju javnosti i medija na potencijalne kandidate za Oskarovske nominacije u 2018-oj. U tom smislu dosta se očekivalo od Nejl Burgera, Džona Kurana, Hani Abu Asada, Aleksandra Pejna, Darena Aronofskog do sjajnog Engleza Martina Dekdonaga. No, činjenica je da ove godine, nije bilo tako izrazitih kandidata kakvi što su prošle godine bili “La La Lend”, “Mesečina” i “Dolazak” Imajući u vidu veoma povoljan termin festivala, i to sredina septembra kao i njegov netakmičarski karakter, Toronto je svakako poslednji veliki filmski festival pre dodele Oskara. No, i više od toga neki od njegovih specijalnih programskih celina, poput, ”Majstori” i ”Savremeni svetski film”, omogućavaju gledaocima ali i prisutnim kritičarima, svojevrstan "bedeker" najboljih ostvarenja prikazanih na festivalima tokom godine. Tako su se na programu našli i najnoviji filmovi Andreja Zvjaginceva, Agnjes Varde, Pola Šredera, Mihaela Hanekea, Akija Kaurismakija, kao i Alana Gomisa, Stefana Komandareva i Borisa Hlebnjikova. Mada su ovde u Torontu u prvom planu uvek bila renomirana imena, što je dosta razumljivo, a i vidljivo sudeći po prisutnim glumcima holivudske prve linije na festivalskom crvenom tepihu Takođe, festival godinama uspešno prati i lansira mlade autore i to po pravilu one koji tek dolaze. Kako kaže sam umetnički direktor festivala Kameron Bejli “publika u Torontu je bila prva koja je otkrila neka imena poput Kristofera Nolana, Lin Ramseja i Stiv Mekvina i veoma smo uzbuđeni da ove godine predstavimo novu generaciju vibrantnih originalnih glasova iz  sveta filma”. U tom smislu na programu “Otkrića" su se tako našla čak 45 (prošle godine je bilo 35) filmova iz 35 različitih zemalja, od kojih je većina svetskih premijera, autora koji su po pravilu debitanti. Tu su se našli filmovi “3/4” Bugarina Ilijana Meteva, ”Dolina senki” Norvežanina Jonasa Gulbransena,” Ubijam džinove” Danca Anders Voltera, ”Pet prstiju za Marsej” Južnoafrikanca Mičela Metjuzas a posebnu pažnju su privukle mlade žene reditelji, čija ostvarenja imaju sve značajniju ulogu na svetskoj sceni, poput, ”Seoske rok zvezde” Indijke Rime Das, ”Ubijanje Hrista” Kolumbijke Laure More, ”Montane” Izraelke Limor Smile ili “Leptirovo drvo” Australijanke Prisile Kameron. Među ovim rediteljkama posebno mesto zauzima rumunski film “Vojnici, priča sa Ferentarija” naše mlade rediteljke Ivane Mladenović, školovane u Bukureštu, koja je u koprodukciji sa srpskim producentom Baš Čelikom, napravila veoma uzbudljiv film napravljen po scenariju  autorke i biografskim elementima pisca scenarija i glavnog glumca Adriana Siopa. Radnja filma smeštena je u kontekst  zajednice Ferentarija na periferiji Bukurešta svojevrsna provokativna gej "Romeo i Julija" priča iz  romskog geta.

Kadar iz najboljeg filma po ukusu publike "Three Billboards Outside Ebbing, Missouri" Martina MekDonaga

SRPSKI FILM IPAK NA PROGRAMU
Što se tiče srpskog igranog filma, koji je  godinama tradicionalno nalazio mesta na programima ovog festivala, delom zbog kvaliteta naših filmova, a delom zbog brojne posvećenosti naših građana iz dijaspore u njihovom praćenju, na žalost, poslednjih godina nije ga bilo u Torontu. Prošle godine nastupio je samo Goran Paskaljević sa svojim indisjkim filmom “Zemlja bogova”. Jedini naš film u Torontu bilo je dokumentarno ostvarenje Mile Turajlić “Druga strana sveta” na programu TIFF Docs, koji govori o istoriji i demokratskim promenama u Srbiji kroz priču jednog stana u Beogradu . Dosta prašine se ovde diglo oko filma “Leptir” Danca Mihaela Noera, reč je o rimejku istoimenog kultnog filma Frenlina Safnera iz 1973 godine sa Stiv Mekvinom i Dastinom Hofmanom. Kod ovog rimejka sa zvezdama Čarli Hanamom i Rami Malekom, kao zemlja porekla vodi Srbija i Crna Gora iako je producent  američka firma Crveni granit iz El Eja, koja  pod rukovodstvom Rize Aziza je, doduše, pod istragom Federalne Agencije zbog navodnih korupcionaških tokova finansiranja.
 
 

Reditelj Džordž Kluni u Torontu na promociji svog novog filma "Suburbicon"

VELIKA OČEKIVANJA IZNEVERENA
Na kraju, kad se sve sumira ovogodišnje izdanje jednog od najuglednijih svetskih filmskih festivala nije, na žalost, ispunilo velika očekivanja njegovih organizatora, kritike i brojne publike. Ove godine je na programu bilo znatno manje igranih filmova ( za 14% tj. 255 u odnosu na 296 od prošle godine), čiji su reditelji bila mnoga poznata svetska imena, od kojih se u najavama dosta očekivalo, uz ucesce kultnih glumačkih imena ali većina tih ostvarenja bila su osrednjih vrednosti. Mada Toronto medijski i dalje važi kao "lansirna platforma" za Oskarovsku trku, njegovu poziciju poslednjih godina ozbiljno ugrožavaju Teluride i Venecijanski festival, gde se i ove godine našlo mnogo poznatih imena, koja su se potom obrela i u Torontu, a čiji filmovi ako je suditi po sajtu Goldderby koji se bavi predviđanjima kandidata za Oskara se visoko kotiraju za nominacije. Činjenica je da ove godine nije bilo filma koji je pobrao sve simpatije kritike i publike i biće veoma zanimljivo kome će se carstvu privoleti Izbor naroda, glasovi publike, ove godine, čiji se izbor prethodnih godina često poklapao za kasnijim izborom za nominacije.
   Uz uvažavanje da su dva poznata autora, poput, Stivena Spilberga sa “Post”-om i Ričard Linklater sa “Poslednjom letećom zastavom” potpuno zaobišli Toronto, a ako je suditi po reakcijama prisutnih i komentarima novinara dosta se očekuje od filmova, od kojih iskreno svi imaju ozbiljnih mana, poput, ”Smanjivanja” Aleksandra Pejna sa Metom Dajmonom, prilično skromne naučno-fantastične satire na američki način života, ”Suburbicon” Džordža Klunija, ne odveć inventivnoj, crnohumornoj “koenovski” uvrnutoj komediji kao pogledu na povampirenje rasizma u danasnjoj Americi, ”Oblik vode” Giljerma del Tora, dobitnika Zlatnog lava, koji nastavlja svojim uspešnim bavljenjem monstrumima, ”Sukob polova” Valeri Faris i Džonatana Dajtona u kome dobitnica Oskara prošle godine Ema Stoun igra legendarnu tenisku zvezdu Bili Džin King. Među ostalim filmovima treba svakako izdvojiti, po meni, dva izuzetno kvalitetna filma a to su “Tri bilborda izvan Ebinga, Misuri” Engleza Martina Mekdonaga, koji je za brilijantan scenario vec dobio nagradu u Veneciji, izuzetno provokativno ostvarenje na temu savremenih zbivanja u američkom drustvu sa sjajnim vodećim ulogama Frensis Mekdomand i Vudi Harelsonom, kao i “Zovi me po imenu”  Italijana Luke Guadagnina po scenariju Džejmsa Ajvorija na temu seksualnog buđenja  dvojice mladih junaka. 

                                                                                          Borislav Anđelić