Po završetku 68. Berlinala sve glasniji zahtevi za promenama. "Zlatni medved" debitantskom rumunskom filmu "Ne dodiruj me" Adine Pintilije. Oduševila debitantska ostvarenja "Lice" iz Poljske i "Naslednice" iz Paragvaja. Rusko-srpskom filmu "Dovlatov" priznanje za poseban umetnički doprinos.

   Čuveni filmski festival u Berlinu, 68. po redu, završen je u nedelju veče svečanom dodelom glavne nagrade "Zlatnog medveda" rumunskoj rediteljki Adini Pintilije, za debitanstki film "Ne dodiruj me". Ova provokativna studija različitih nivoa seksualnosti imala je zapažen inovativni potencijal, koji je, inače, hronično nedostajao ovogodišnjem programu Berlinala.

  "Srebrnog medveda (Gran-pri žirija)" dobio je film "Lice" Poljakinje Malgoržate Šumovske, Srebrni medved nagradu Alfred Bauer dobile su “Naslednice”, takođe, debitanta Marčela Martinezija iz Paragvaja, inače ovom filmu pripala je i nagrada žirija kritike FIPRESCI. Za najbolju režiju je nagrađen Amerikanac Ves Anderson za animirani film "Ostrvo pasa". Priznanje za najbolju glumicu dobila je izvrsna Ana Brun za ulogu u debitanskom paragvajskom filmu Marsela Martinezija "Naslednice". Najboljim glumcem proglašen je Antoni Bažon iz filma "Molitva" Francuza Sedrika Kana. Nagrada za najbolji scenario pripala je Meksikancima Alkali i Ruisu Palasosu za "Muzej", dok je rusko-srpski film "Dovlatov" Alekseja Germana Mlađeg, inače jedan od boljih na ovoj manifestaciji, morao da se zadovolji nagradom za poseban umetnički doprinos koja je pripala Eleni Okopnajoj za kostim i produkcijski dizajn.

Scena iz najboljeg filma ovogodišnjeg Berlinala, rumunskog ostvarenja "Ne dodiruj me" Adine Pintilije

   Cela manifestacija odvijala se u atmosferi prave bure na Potsdamer placu. Berlinale se, očigledno, nalazi u fazi preispitivanja i odluke o tome kojim putem krenuti dalje. Sve su glasniji zahtevi za promenama na organizacionom, ali i na umetničkom planu. Inicijativu za promene pokrenulo je otvoreno pismo u novembru prošle godine 79 poznatih nemačkih reditelja, scenarista, glumaca i filmskih radnika koji su se kritički bavili radom direktora Ditera Koslika (koji je već 17 godina glavni i umetnički direktor festivala) i njegovog kreativnog tima tražeći da se čitav koncept manifrestacije prepakuje u duhu promena položaja ovog festivala u svetu filma danas. Ovom pismu prethodio je odlazak višegodišnjeg člana Koslikovog tima, direktora uglednog pratećeg programa festivala “Panorame” Vilanda Špeka, a ulje na vatru je dodala i činjenica da je prostor Berlinale Palate na kome se poslednjih decenija održava festival prodat još prošle godine nekoj američko-kanadskoj korporaciji, što otvara niz pitanja vezanih za budućnost same manifestacije. U tom duhu je i Diter Koslik, koji je dosta unapredio čitavu manifestaciju, naročito, njen prodajni market, najavio svoj odlazak sa svih funkcija sledeće godine, koja će mu biti poslednja, uz ponudu da učestvuje u tvorenju nove buduće platforme organizacije festivala.

Ana Brun (levo) i Ana Ivanova u nagrađenom paragvajskom filmu "Nasledinice" Marsela Martinezija

  Dodatni problem ovogodišnjeg Berlinala je i činjenica da je filmska ponuda bila veoma skromna. Mnoga značajna imena, od kojih se dosta očekivalo, naročito iz vodeće američke produkcije, a takođe i nosećih evropskih, domaće nemačke, francuske i italijanske kinematografije, uglavnom imale neubedljive domete. U takvoj situaciji, međunarodni žiri, kojim je predsedavao ugledni nemački reditelj Tom Tikver, našao se u prilično teškoj situaciji, ponudivši svojim odlukama relativno prihvatljiva rešenja. Ulje na vatru već poznatim problemima oko uglednog filmskog festivala dodala je i činjenica da je prostor "Berlinale Palate", na kome se godinama održava festival, još prošle godine prodat jednoj američko-kanadskoj korporaciji. To otvara dodatni niz pitanja vezanih za budućnost ove ugledne manifestacije, o kojima će se svakako raspravljati i nakon zatvaranja ovogodišnjeg izdanja popularnog Berlinala.

                                                                                          Borislav Anđelić