DODELJENO UKUPNO 12 FIPRESCI NAGRADA U 2008. GODINI NA FILMSKIM FESTIVALIMA ŠIROM SRBIJE.   FIPRESCI Srbija tokom cele godine učestvuje na svim domaćim filmskim festivalima. U protekloj 2008. godini FIPRESCI nagrade su dodeljene na 36. FEST-u, 55. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, Festivalu "Cinema City" u Novom Sadu, Sopotskom festivalu, 15. Palićkom festivalu evropskog filma, 32. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, 43. Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu i na 14. festivalu autorskog filma u Beogradu. Naši članovi žirija kritike dodelili su u 2008. godini ukupno 12 FIPRESCI nagrada i sve su svečano uručene dobitnicima. O svim nagradama kroz naše festivalske izveštaje javnost je redovno obaveštavana. Detaljnije..

BORISLAV ANĐELIĆ: 38. FILMSKI FESTIVAL U ROTERDAMU - "U ZNAKU AUTORA". Ovogodišnji filmski festival u Roterdamu, koji je održan od 21. januara do 1. februara, pod rukovodstvom novog direktora Rutgera Volfsona, potrudio se da vrati stari sjaj ovoj uglednoj manifestaciji kao respektabilnoj tribini autorskog filma u svetu.
Veoma razuđena, prethodnih godina, programska struktura festivala, koja je pretila da u svojim meandrirajućim tokovima zagubi osnovnu nit, prepakovana je u samo tri glavna toka: Svetlu budućnost (koji obuhvata glavni tok manifestacije na afirmaciji novih autorskih imena i konkurenciju za uglednu nagradu Tigar), Spektar (program filmova već afirmisanih autora, nekih, upravo i u samom Roterdamu) i Signali (za tematske retrospektive i prateće izložbe). Sva tri programa inicirana su autorskom vizijom savremenog filmskog izraza bez obzira da li je reč o dugometražnim, dokumentarnim, kratkim ili video projektima..

DEJAN DABIĆ O FILMU "TURNEJA" GORANA MARKOVIĆA.
TURNEJA, istovremeno govori o besmislu rata, ali je i svojevrsna posveta umetnosti glume (film je i posvećen Goranovim roditeljima, našim velikim glumcima Oliveri i Radetu Markoviću), pa scenarista i reditelj Marković, iako je reč o filmu aktivne dramaturgije, nastoji da utka i taj pečat, koji ne mora da bude od značaja za osnovni nivo radnje, ali ima svoju punu simboliku u konstrukciji čitave priče. Zato se opredelio za ansambl-film, u kojem više glumaca, a ne tek jedan ili dva, nose film na svojim plećima; tu su značajni i nesrećni Stanislav (Tihomir Stanić), od kojeg sve i započinje, kao i njegova devojka, neafirmisana glumica Jadranka (Jelena Đokić), pa ćudljiva heroina Sonja (Mira Furlan), nekadašnja zvezda Miško (Dragan Nikolić), Lale, predstavnik „mlade garde“ (Gordan Kičić), Žaki (Josif Tatić) koji svoju umetnost od spoljnog sveta brani „čašicom“, a neka vrsta ravnoteže u odnosu na realni svet im je vozač Đuro (Slavko Štimac), čije su doskočice u rangu kakvog „rezonera“ u klasičnoj dramaturgiji..

MILAN NIKODIJEVIĆ: 20. FILMSKI FESTIVAL U TRSTU - "TRST JE NAŠ".
Zapažena aktivnost naših članova na festivalu Alpe Adria Cinema u Trstu. Na dvadesetom Trieste film festivalu, koji je održan od 15. do 22. januara, predsednik FIPRESCI SRBIJA Borislav Anđelić i članovi Dinko Tucaković, Marjan Vujović i Milan Nikodijević učestvovali su u promociju 33. Festivala filmskog scenarija koji će biti održan u Vrnjačkoj Banji od 8. do 12. avgusta 2009. godine. Saradnja između Triste film festivala i Festivala filmskog scenarija započela je prošlog leta u Vrnjačkoj Banji kada je našoj filmskoj javnosti i publici Elena Đufrida predstavila festival iz Trsta. Ova «uzvratna poseta» bila je prilika da na vrlo posećenoj press konferenciji bude najavljeno tridesettreće izdanje Festivala filmskog scenarija sa brojnim programima od takmičarskog preko programa studentskih filmova Mladi lavovi do simpozijuma o Stivu Tešiću, i Škole dramaturgije. Posebno je apostrofirana naša tradicionalna FIPRESCI radionica za mlade kritičare, koja će i ove godine biti upriličena u Vrnjcima uz direktnu podršku republičkog Ministarstva kulture..

VLADAN PETKOVIĆ: DRUGI KUSTENDORF FILMSKI FESTIVAL - "PLANINA DŽIMA DŽARMUŠA". Drugi Kustendorf Film & Music Festival održan je od 8. do 14. januara u Mećavniku na Mokroj Gori, u etno selu Emira Kusturice. Pod patronatom Ministarstva za kulturu i u organizaciji Kusturičinog Rasta Filma, u takmičarskom programu za nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, našla su se 32 studentska filma iz Češke, Egipta, Kube, Gruzije, Nemačke, Italije, Japana, Meksika, Poljske, Škotske, Srbije, Slovačke, Španije, Turske, Velike Britanije i SAD. Prvu nagradu, Zlatno jaje, dobio je japanski reditelj, snimatelj i montažer Koki Hasei za polueksperimentalni dokumentarac Godog o filipinskoj deci koja žive na đubrištu. Srebrno jaje pripalo je crnogorki Nini Vuković iz Berlina za igrani film Mikijeva balada, koji govori o starom berlinskom šibicaru poreklom iz naših krajeva. Film Viola južnokorejske rediteljke Ši Ti Hung koja radi u SAD, inače dobitnik Oskara za najbolji studentski film prošle godine, osvojio je Bronzano jaje..

SAŠA JANKOVIĆ: FILMSKA 2008 - GODINA VELIKIH OČEKIVANJA.
Filmska produkcija u Srbiji u 2008. godini bila je kao i ranijih godina na manje ili više sličnom nivou. Snimljeno je ukupno 10 domaćih filmova (tri manje nego 2007.), iako se očekivalo znatno više, dok se kao i nekoliko godina unazad izdvojilo tek par značajnijih ostvarenja. Blagi ali pozitivni trend iz 2007. godine u kvalitativnom ali i u kvantitativnom smislu, nažalost, nije u potpunosti nastavljen pre svega zbog činjenice da mnogi filmski projekti ove godine iz raznoraznih razloga nisu završeni kao što je bilo planirano.
Za srpski film u celini bila je to jedna od onih godina velikih očekivanja, dok su neka od ostvarenja prednjačila u tome. „Čarlston za Ognjenku“ Uroša Stojanovića, najavljivan nekoliko poslednjih godina kao projekat decenije, samo je delimično ispunio očekivanja i publike i kritike. Mišljenja su na kraju ostala podeljena pa je ostao i nejasan ukupni doprinos ovog filma.“..

"ZABRANJENI BEZ ZABRANE" NA DVD. Dokumentarni film Milana Nikodijevića i Dinka Tucakovića ZABRANJENI BEZ ZABRANE, u produkciji Art&Popcorn iz Beograda, pojavio se nedavno u DVD izdanju. U filmu koji govori o najplodonosnijoj i najslavnijoj epohi nekadašnjeg jugoslovenskog filma, o tzv. crnom talasu, političkim i ideološkim zabranama koje su šezedesetih i sedamdesetih godina prošlog veka pratile najznačajnije filmske autore i njihova u svetu nagrađivana dela, učestvuju Dušan Makavejev, Živojin Pavlović, Saša Petrović, Želimir Žilnik, Lazar Stojanović, Gordan Mihić, Branko Vučićević, Tomislav Gotovac, Karpo Godina, Bato Čengić, Puriša Đorđević, Slobodan Šijan, kao i filmski teoretičari i kritičari koji, zajedno sa autorima, vivisekciraju ideološko ludilo koje je prekinulo mnoge značajne autorske karijere. Film je sniman na autentičnim lokacijama na kojima su snimani i filmovi crnog talasa a korišćeno je i mnoštvo arhivskih dokumenata.
ZABRANJENI BEZ ZABRANE su premijerno prikazani na FEST-u 2007. godine i posle toga obišli su još 14 festivala u zemlji i svetu. Predstavljali su srpsku kinematografiju i u Zagrebu, Normandiji, Kotbusu, Trstu, Parizu, Strumici, Prizrenu... Petodelna TV serija rađena paralelo sa filmom premijerno je prikazana na RTS u oktobru 2008. godine a njeno prikazivanje u BiH najavljeno je 2009. godini. Kao bonus film na ovom DVD, gledaoci će dobiti epizodu iz TV serije pod naslovom "Šta hoće ti luđaci?" u kojoj se, između ostalog, govori i kako je Josip Broz Tito gledao crnotalasne filmove. Izdavač DVD je Delta video.

DINKO TUCAKOVIĆ: "DVE KNJIGE O FILMU ili NEKI ČUDAN DIPTIH".
O knigama "Idu dani" Branka Baletića i "Legenda o zidu" Milana Vlajčića.
Film je umetnost koja je u počecima zbog sinkretičkog karaktera smatrana pre klonom ili 'Frankenštajnom' nego entitetom koji zaslužuje svoje ime svoju muzu. Bejaše to na početku nimalo srećnog XX-og veka. Sličan fenomen kao da se dešava u savremenom filmskom izdavaštvu, gde knjige o filmu, filmske knjige, kako Vam drago, plešu na tankoj liniji između filmologije, esejistike, filosofije u pokušaju, etičkih rasprava, u sva ona žanrovska čuda koja su pre pripadala lepoj literaturi nego li pisanijama o sedmoj umetnosti. Ipak u toj entropiji, u duhovnoj anarhiji leži i dosta šarma, i strpljiv i koncentrisan čitalac naćiće prave dragulje među naslovima u koje ni sami izdavači ne veruju previše, a čiji tiraž zadovoljava jedva potrebe da se razdeli uticajnim medijima, familiji i prijateljima. I u tehničkom, i grafičkom smislu, one neće privući pogled u glamuru knjižarskih izgleda u izumiranju..

BORISLAV ANĐELIĆ O FILMU "LJUBAV U BARSELONI" VUDIJA ALENA.
Posle tri filma za redom snimljena u Engleskoj, koji nisu najbolje prošli u svetskim bioskopima, što su mnogi protumačili kao radikalnu promenu u stvaralačkom opusu Vudija Alena, potraživši u svemu i neka dublja psihološka objašnjenja, stari majstor se preselio u Španiju, gde je ponovo zablistao punim sjajem.
“Ljubav u Barseloni” (ili u originalu “Viki Kristina Barselona”) Vudi Alena je izvrsna romantična komedija, kojom se ovaj kultni autor vratio svetu neurotičnih, humorom obojenih, emocija i strasti, koji su karakterisali neke od njegovih najboljih ostvarenja, poput ”Eni Hol”, ”Menhetn” ili “Muževi i žene”..

ZAVRŠEN 10. FESTIVAL STUDENTSKOG FILMA U BEOGRADU.
Spektakularnim zatvaranjem i dodelom nagrada, 14. decembra 2008. godine u bioskopu Balkan, završen je jubilarni 10. internacionalni Festival studentskog filma. Organizatori su bili veoma zadovoljni odzivom publike, prikazanim filmovima i podrškom sponzora. Žiri festivala u sastavu: Roland Vajs, Neda Arnerić i Igor Sterk dodelio je Gran Pri nemačko-švajcarskom filmu "ON THE LINE" a nagradu za najbolju režiju reditelju istoimenog filma Reto Caffi. Žiri Kinoteke u sastavu: Dinko Tucaković, Bojan Kovačević i Marjan Vujović, dodelio je Nagradu Kinoteke za najbolji domaće ostvarenje, filmu "SEKTOR" reditelja Nenada Pavlovića.Nagrada publike dodeljena je filmu "MY FRIEND TAP" Zorana Đudurovića.

DINKO TUCAKOVIĆ: "VELIKAN JUGOSLOVENSKOG FILMA".
In memoriam TOMISLAV PINTER (1926 - 2008).
Rođen u Zagrebu 16.06.1926. Nakon završetka Druge muške gimnazije u Zagrebu upisuje slikarstvo na Likovnoj akademiji u Zagrebu 1946. godine, ali studije ubrzo napušta, jer želi da postane filmski snimatelj. Već od 1945. u Jadran filmu asistira H. Sariću. Zaposlio se 1946. godine u laboratoriji za razvijanje filmova Jadran filma u Zagrebu. Samostalno snima od 1948 - najpre storije za filmske novosti. Prvi dokumentarni film („Radi onoga jutros“ R. Ostojića) snima 1951. Dodatno iskustvo stiče radeći za Zastava film, gde provodi i deo vojnog roka. Na igranom filmu debituje 1960. („Kota 905“ M.Relje), snimivši od tada najveći broj filmova u bivšoj jugoslovenskoj kinematografiji, a radi i u koprodukcijama i inostranim projektima (npr. „Stepski vuk“, 1974, F. Hansa i „Devojka“ 1987, A. Matsona, s kojim je i ranije sarađivao)..

SAŠA JANKOVIĆ: 14. FESTIVAL AUTORSKOG FILMA U BEOGRADU.
"*Tekst je objavljen u nedeljniku "NIN" (Decembar, 2008).
Skromni počeci Festivala autorskog filma u Beogradu pre 14 godina značili su za beogradsku publiku jedno ponovno ali i sasvim novo „čitanje“ i otkrivanje umetničkog filma. Iz godine u godine njegov kulturološki značaj i popularnost je rasla sve do jednog važnog trenutka dok se nisu pojavili slični ili konkurentni festivali (Slobodna zona, 7 veličanstvenih...) i kad je postalo nimalo lako odabrati i obezbediti dvadesetak najboljih radova iz protekle godine. Posle prošlogodišnjeg kao jednog od najslabijih festivala od osnivanja, koji je dobrim delom uzrokovan i samom delimičnom krizom autorskog filma u svetu, za ovogodišnji se ipak može reći da je značajno bolji. No, bez obzira na ukupni kvalitet prikazanog koji se uvek može iz raznoraznih uglova osporavati ili braniti svakako najznačajniji događaj ovogodišnjeg festivala je odluka gospođe Branke Petrović (supruga pokojnog reditelja Aleksandra Petrovića) da festivalu pokloni 7 000 evra što je postao fond nagrade za najbolji film..

DINKO TUCAKOVIĆ: "KADA GENI IZMAKNU KONTROLI".
In memoriam Majkl Krajton (Michael Crichton, 1942 – 2008).
Iako miljama daleko od talenta majstora organskog horora, Dejvida Kronenberga, Majkl Krajton imao je talenat da lukreativnije realizuje svoje potencijale. Po obrazovanju, naravno lekar, proslavio se kao literata, autor medicinsko-genetičko – tehnoloških triletra "Andromedin soj" (The Andromeda Strain) i bestselera za filmsku večnost "Park iz doba Jure". Nekada bi omašio u velikom budžetu kao u ’Kongu’ (Kongo) u kojem je začačkao paranoični (?) mit o projektovanom nastnaku alternativne nuklearne energije ali je u sopstvenoj režiji adaptirajući roman Robina Kuka, u "Komi" (Coma) odlično odslikao dehumenizvanii svet bolnica, i nagovestio sada već dobro uhodan biznis prodaje ljudskih organa. Uspehu nije odmakla ni tada zvezda na vrhuncu Majkl Daglas..

SANDRA PEROVIĆ: "PRESEDAN U ISTORIJI SRPSKIH BIOSKOPA."
Najnoviji film proslavljenog američkog reditelja Berija Levinsona ŠTA SE ZBILO sa Robertom De Nirom u glavnoj ulozi koji je tokom ovog meseca trebalo da se nađe u domaćim bioskopima, skinut je sa repertoara. Distributerska kuća TARAMAUNT FILM takvu odluku je donela iz razloga što se film pre izvesnog vremena pojavio na internetu, ali i na piratskim diskovima na ulicama Beograda. Film koji je zatvorio ovogodišnji Kanski festival, ŠTA SE ZBILO (What Just Happened), inteligentno vođen rediteljskom palicom Berija Levinsona, sa izvanrednom glumačkom postavom, Šonom Penom, Brusom Vilisom I Robertom De Nirom u ulozi holivudskog producenta na ivici nervnog sloma, nažalost neće pružiti bioskopski užitak ovdašnjim filmofilima..

BORISLAV ANĐELIĆ NA 49. FILMSKOM FESTIVALU U SOLUNU.
Naš proslavljeni reditelj Emir Kusturica protutnjao je festivalom u Solunu poput cunamija. Glavna festivalska dvorana, smeštena u adaptirane prostore nekadašnjeg lučkog skladišta, bila je premala da primi sve one koji su pohrlili da prisustvuju muzičkom performansu Kusturice i njegovog orkestra. Neviđena gužva, haotična organizacija i usijana atmosfera krasile su čitav muzički spektakl Kusturice. Na sceni mu se u jednom trenutku pridružio i njegov renomirani kolega, američki reditelj, Oliver Stoun, čiji je najnoviji film “W” o Džordžu Bušu, bio prikazan na festivalu. Ova pojava dvojice velikana savremenog svetskog filma oduševila je sve prisutne i medije, i kako reče jedan engleski novinar samo ostaje nada da je sve ovo registrovao kamerom čuveni Japanac Takeši Kitano koji je takođe bio prisustan..

DINKO TUCAKOVIĆ: "POSLEDNJI JUGOSLOVENSKI FILMADŽIJA".
In memoriam Fedor Škubonja (1924-2008).
Od 1990. Godine diskretno ili neminovno se nameće potreba za definisanjem nacionalne kinematografije, zemlje u osam inkarnacija koja vise ne postoji, Jugoslavije. Dalmatinac, rodjen na Murteru, biva selektovan u Visoku filmsku školu, kasnije Akadamiju za pozorište,film i televiziju, prvu takve vrste u novoj i poletnoj obećanoj komunističkoj zemlji, o kojoj je povodom junileja od 60 godina, sjajnu monografiju napisao Dr Dejan Kosanović. Kadrovi ove škole u dijapazonu od samog Škubonje pa do Dr Vlade Petrića, na različit način su ispisivali stranice kinematografije prostora koji sada nosi naziv osam različitih imena. I onda su došče devedesete ..

PREDSTAVLJENA KNJIGA O SCENARISTI STIVU TEŠIĆU U KINOTECI.
"Krajem protekle godine, u kojoj se navršilo deset godina od smrti, premijerama dvaju njegovih komada u Zvezdara teatru (Brzina tame) i Užičkom pozorištu (Umetnost i dokolica), naša kulturna javnost ponovo se podsetila na Stojana - Stiva Tešića, scenaristu i dramskog pisca, dobitnika Oskara za scenario filma «Razdvajanje» (Breaking Away) 1979. godine.Tri godine nakon što se okitio tim najprestižnijim priznanjem u svetu filma, Stiv Tešić je 1982. godine boravio na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, razmenjujući iskustva sa kolegama iz ondašnje SFRJ. Ponešto od njegovih, i danas aktuelnih, razmišljanja ostalo je i u beležnici potpisnika ovih redova.
Ovaj Srbin, rođen 29. septembra 1942. godine u Užicu, emigrirao je, sa majkom i sestrom, u Ameriku 1957. godine ne znajući ni reči engleskog. Tamo je stekao visoko obrazovanje na Kolumbiji i Indijana univerzitetu na kome je i diplomirao.."

BORISLAV ANĐELIĆ NA 57. FILMSKOM FESTIVALU U MANHAJMU.
Po dobroj tradiciji, u uglednom univerzitetskom gradu Hajdelbergu, otvoren je 57. filmski festival, filmom “Bejbi formula” kanadske debitantkinje, Alison Rejd, koji je svojom temom o “biološkoj” deci dveju lezbejki, delovao poput provokativne “bombe” tempirane za izazov prisutne publike na samom početku  festivala.
Festival u Manhajmu i Hajdelbergu je već godinama, prepoznatljiv kao svojevrstan “geto” autorskog filma i filmova onih koji dolaze jer prikazuje filmove isključivo nepoznatih autora, autora debitanata ili autora drugog filma. Taj koncept učinio je ovaj festival priznatim i prepoznatljivim u obilju filmskih festivala u svetu, a ovde su svojevremeno, na neki način, bila otkrivena mnoga poznata imena, poput, Rajnera Fasbindera, po kome sada nosi ime i jedna od najuglednijih nagrada, Džim Džarmuš, Vim Venders i mnogi drugi, uključujući i našeg Milutina Petrovića ili Hrvata Ognjena Sviličića..

DODELJENA FIPRESCI NAGRADA NA 14. FESTIVALU AUTORSKOG FILMA. Na 14. FESTIVALU AUTORSKOG FILMA koji je održan od 26. novembra do 3. decembra 2008. godine u Beogradu žiri kritike FIPRESCI Srbija u sastavu: Viktor Čikeš (Adria Media Serbia), Jasmina Prodanović (Radio Obrenovac) i Marina Đurašković (Radio Beograd), nagradu kritike FIPRESCI Srbija za najbolji film festivala dodelio je islandskom filmu "VENČANJE U BELOJ NOĆI" (Brúdguminn) reditelja BALTAZARA KORMAKURA. U obrazloženju se ističe da je žiri odlučio: "Da izdvoji dosad najambicioznije ostvarenje jednog od najintrigantnijih evropskih autora danas, čiji filmski izraz kombinuje filmsko i pozorišno iskustvo na dramaturški efektan i vizuelno superioran način, a sve to kroz priču koja s lakoćom spaja apsurdno i tragično.  Reč je o filmu koji na moderan način parafrazira Čehova, gde velike dileme s lakoćom balansiraju između komedije i drame, gde polarne noći nose prizvuk Šekspirovog "Sna letnje noći", gde utisak nesigurnosti oslikava fizičku i duhovnu situaciju pitoresknih likova zatočenih u svojim životima, baš kao što su i oni sami zatočeni na malom ostrvu. Imajući sve to na umu, kao i činjenicu da je u pitanju suptilno, zabavno i emotivno iskreno delo koje na svojevrstan način predstavlja izazov savremenom filmu, opsednutom dnevno političkim i socijalnim tezama."

BORISLAV ANĐELIĆ NA 26. FILMSKOM FESTIVALU U TORINU.
U svetu iz dana u dan raste broj filmskih festivala, koji postaju sve više supstitucija za izgubljeno tržište autorskih, nezavisnih i malih kinematografija, pred invazijom američke komercijalne industrije. Takav je i festival u Torinu. Ipak, malo je festivala na kome, iz večeri u veče, jedan značajan, brojnim nagradama ovenčan, autor kakav je nesporno, poznati italijanski reditelj, Nani Moreti, kao predsednik saveta festivala, predstavlja publici dupke punih dvorana, svoje buduće kolege, debitante iz svih krajeva sveta, koji ovde u Torinu dolaze sa željom da se suoče sa za njih novom publikom, da bi posle filma o njihovim ostvarenjima poveo i razgovor sa njima..

VLADAN PETKOVIĆ NA 19. FILMSKOM FESTIVALU U LJUBLJANI.
19. Međunarodni filmski festival u Ljubljani (LIFFe) održan je od 12. do 23. novembra na četiri lokacije: u dve dvorane Cankarjevog doma, nedavno ponovo otvorenom Kinodvoru, Kinoklubu Vič i bioskopu Komuna, koji je posle festivala definitivno zatvoren. Pored glavne konkurencije u kojoj je bilo 11 prvih ili drugih filmove reditelja, program se sastojao od odlične selekcije festivalskih i distributerskih filmova. U glavnom programu dominirala su dela koja se bave mračnom stranom društva, od pobednika Glad Stiva Mekvina, preko Better Things Dvejna Hopkinsa, Wellness Džejka Mehafija, Ex-Drummer Kuna Mortirsa, Correction (Diorthosi) Tanosa Anastopulosa, Regarde-moi Odri Estrugo, do osvajača FIPRESCI nagrade, Balast-a Lensa Hamera..

SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "2 DANA U PARIZU" ŽULI DELPI.
"*Tekst je objavljen u nedeljniku "NIN" (Novembar, 2008).
Da samo dva dana u magičnom „Gradu svetlosti“ može sve promeniti pokazuje jedna potpuno otkačena, neobična komedija i pre svega originalna priča o mladom francusko-američkom paru koji posle odmora u Veneciji, neplanirano stiže u Pariz u posetu njenim roditeljima.
On je zaista i pre znao da je Francuska zemlja ljubavnika ali ne i da su mnogi od njih bili baš njeni! Verovali su da će romantični put u Evropu povratiti njihovu ljubav i osvežiti dvogodišnju vezu, sve dok se u Parizu nisu „malo bolje“ upoznali. Francuskinja Marion (Žuli Delpi) i Amerikanac Džek (Adam Goldberg) tipični su predstavnici mentaliteta svojih sunarodnika ali se taj „sudar“ najbolje može doživeti tek u naizgled, romantičnom ali i uvek nepredvidljivom Parizu. U samo dva dana, mladi njujorški par u srednjim tridesetim, otkriće koliko toga su malo znali jedno o drugom, otkrivajući neke stvari o sebi za koje su mislili da neće nikada nikome reći..

DINKO TUCAKOVIĆ: "MAJSTOR ZLATNIH TONOVA".
In memoriam Vilko Filač (1950 – 2008).
Iako se od prvih radova nametnuo jedinstvenom vizuelnošću, počeci tada mladog umetnika vezani su za rad sa Emirom Kusturicom, čija će saradnja preći ceo krug od prijateljstva, mita do raskida. Iako Kusturičin koncept autorstva na filmu se bazira na izboru jakih i kreativnih saradnika, koje uspešno orkestrira, stvarajući autentičan opus, sa Filačem je saradnja, na neki način bila izrazito specifična, gde se drama odigravala u škrtim izvorima svetla (NEVJESTE DOLAZE ili BIFE TITANIK) koji su podcrtavali kako mrak i beznađe epohe tako i potragu za svetlom, lepotom ili životom koji bi ponekada blesnuli..

DINKO TUCAKOVIĆ NA FILMSKOM FESTIVALU U LONDONU.
PRIKAZAN NOVI FILM OLIVERA STOUNA "W" O DŽORDŽU W. BUŠU.
Više apokaliptičnih proročanstava i SF pisaca prorokovalo je kraj Civilizacije onog trenutka kada Papa bude Nemac a predsednik SAD, kako bi to politički nekorektno rekao Silvio Berluskoni, ’mlad, zgodan i osunčan’. Dakle ostalo nam je još ponešto vremena do februara 2009. pa ni recesija ne zvuči više tako fatalno.
Dok Holivud uveliko traga za nekim ko bi personalizovao Mr. Obamu Huseina Baraka, rođenog 1961. u saveznoj državi Havaji, visokog 1.87 (Denzel Vošington je definitivno prestar), svetski festivali se utrkuju u umetničkim, sociološkim, etičkim i svakim drugim preipitivanjima, biografija bivših stanovnika Bele kuće..

BORISLAV ANĐELIĆ NA FILMSKOM FESTIVALU U KOTBUSU.
POBEDNIK RUSKI FILM "ZAROBLJENIK" ALEKSEJA UČITELA.
Godinu punoletstva, festival istočnoevropskog filma, koji se održava u malom univerzitetskom gradu Kotbusu na severu Nemačke, dočekao je veoma uspešno. Višegodišnji trud direktora Ronalda Rusta i njegovog kreativnog tima je krunisan zapaženim rezultatima,od činjenice da je festival ove godine u izboru renomiranog američkog filmskog časopisa “Verajeti” uvršćen u izbor među pedeset najinteresantnijih festivala u svetu u konkurenciji čak hiljadu manifestacija, do toga da je festival imao 136 filmova iz 36 zemalja i da je privukao preko 500 profesionalnih gostiju i imao preko 17.300 posetilaca što je dosadašnji rekord..

IVAN KARL O FILMU "ZRNO UTEHE" MARKA FORSTERA.
Na nedavnoj premijeri ZRNA UTEHE u samo dva navrata sam osetio izvornu Bondovsku atmosferu, kada sam neposredno pre početka video trejler za novi film Klajva Ovena i na samom kraju kada je išla tzv. Gun barrel sekvenca. Između je protutnjao akcioni rolerkoster bez stanice predaha. Tužna činjenica da nikada nećemo videti Klajva Ovena kao agenta 007 je svakako najveći propust porodice Brokoli koja je imala jedinstvenu priliku da angažuje glumca koji bi po svim parametrima bio najbolji Bond ikada, ali to je druga priča.
ZRNO UTEHE najkraći nastavak u serijalu (106 min.) neće oduševiti hard core fanove jer bezobrazno liči na Bornov Identitet, nadmoć i ultimatum. Taj copy - paste je učinjen namerno i svesno i vidljiv je u celokupnoj estetici filma, radu kamere, montaži. Paradoksalno režiju potpisuje Mark Forster čiji je autorski bekgraund obećavao nešto drugo..

IGOR STANOJEVIĆ O FENOMENU: "DŽEJMS BOND - TAJNI AGENT 007".
"Čovek koji zna sve, sme sve, može sve. Čovek koji leti, roni, pliva, a ume i da hoda, puca, davi, kolje, bije. Čovek koga mrze i plaše ga se neprijatelji, a obožavaju žene..".
1961. je bila godina velikih promena. Rusi su poslali prvog čoveka u kosmos, Amerika je posle Zaliva Svinja zvanično prekinula sve diplomatske veze sa Kubom, ubijen je Patris Lumumba, započeta je izgradnja Berlinskog Zida i, najinteresantnije, Britanija je počela da deli anti-bebi pilule kao deo osnovnih lekova pokrivenih zdravstvenom zaštitom. Kada je te daleke 1961. Džon F. Kenedi prilikom jednog intervjua na pitanje ko mu je omiljeni pisac uzvratio sa Ian Fleming, Američka nacija je imala dva pitanja: Ko je dođavola Ian Fleming, i gde se do njegovih dela može doći? Za tadašnje verne čitaoce američkog Plejboja ovo ime nije bila tajna, jer je u tom trenutku Plejboj već objavio nekoliko Flemingovih priča o izvesnom tajnom agentu 007. Par Bondovih avantura je bilo objavljeno još tokom 50-tih, ali svetsku slavu postiže tek ovom Kenedijevom izjavom..

SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "TURNEJA" GORANA MARKOVIĆA.
"*Tekst je objavljen u nedeljniku "NIN" (Novembar, 2008).
Prema jednom istinitom događaju iz 1993. godine, iz tada ratom zahvaćene Bosne, reditelj Goran Marković napisao je 1996. pozorišni komad o maloj grupi beogradskih glumaca koji iz potrebe za brzom zaradom odlaze na područje Srpske Krajine ne bi li tamošnjim borcima odigrali nekoliko predstava. Komad je dugo veoma uspešno izvođen u beogradskom „Ateljeu 212“. Više od 12 godina čekalo se na adaptaciju i filmsku priču i to posle relativne ali vrlo kritičke istorijske distance. S obzirom na konstatnu aktuelnost i bolnu osetljivost teme, „Turneja“ Gorana Markovića veoma uspešno komunicira s gledaocem. Tragikomedija, kao izuzetna žanrovska specijalnost Markovića, u opusu ovog reditelja uvek ima posebnu notu. Konkretno, njegov jedinstveni rediteljski dar („praška škola“) da svakom svom liku do tančina posveti maksimalnu pažnju, pretvara njegova ostvarenja u zanimljiva, uzbudljiva, često provakativna i na kraju uvek bolna i potresna štiva. Ovaj neobičan ali i skroz balkanski „road movie“ vodiće vas na komičan način u jednom dahu kroz pustoš ratova devedesetih..

BORISLAV ANĐELIĆ O FILMU "TURNEJA" GORANA MARKOVIĆA.
"*Tekst je objavljen u dnevnom listu "Večernje Novosti" (Oktobar, 2008).
“Turneja” Gorana Markovića je ostvarenje oporih sudbina i provokativnih suočavanja. Nastala još davne 1996. godine, ova priča o trupi beogradskih glumaca koji, u vreme najveće inflacije1993. u potrazi za “tezgom” i po kojom devizom, odlaze u građanskim ratom zahvaćenu Bosnu, prvobitno se, u post Dejtonskom periodu, obrela na sceni Ateljea 212, gde je imala zapažen uspeh. Posle ravno dvanaest godina, pojava filmske verzije “Turneje”, obogaćene iskustvenim spoznajama ambijenta traumatizovanog ratnim razaranjima i uz kritičku distancu, u odnosu na delikatna pitanja političke korektnosti, unela je zapažen dašak svežine u našu filmsku produkciju. Ako aristotelovski shvaćena katarza ima još uvek pravo građanstva u savremenoj umetnosti, ona se može osetiti u Markovićevoj “Turneji”..

MILAN VLAJČIĆ O FILMU "TURNEJA" GORANA MARKOVIĆA.
"*Tekst je objavljen u dnevnom listu "BLIC", (Oktobar, 2008).
Suprotno većini naših priznatih reditelja čije su karijere (barem zasad) u silaznoj putanji, Goran Marković je, odmah ćemo otkriti, načinio svoj najbolji film (uz „Specijalno vaspitanje“ i „Variolu veru“) i jedan od najboljih srpskih od početka devedesetih. Stvarajući „Turneju“ (god. proizvodnje 2008, trajanje 110 min.) po sopstvenom scenariju (pre desetak godina imao je i pozorišnu verziju), Marković je dotakao živu ranu: sudbinu umetnika u olujnim vremenima (da li su stvarno minula?). Posebno je osetljiva i opasna uloga glumaca i pozorišnih ljudi, jer scena bez publike (i vlasti) ne postoji. Motiv pozorišne družine koja se nevoljno zaplete među zaraćene strane je često korišćen (setite se filma Karlosa Saure „Aj, Karmela“). U Markovićevom filmu, u zimu 1993. grupa istaknutih beogradskih glumaca kreće na „tezgu“ ka zapadnim granicama „oslobođenog srpstva“..

DINKO TUCAKOVIĆ: "BORN TO BE WILD".
Nakon „leta ljubavi i lepote“, 1968, činilo se da se bliži artikulacija globalnog bunta generacije post-Aušvica i post-Hirošime, ali čini se da se njihova vatra burno gasila na inju „hladnog rata“, koji je pretio da na mnogo efikasniji način zbriše ono što poznajemo kao Civilizacija. Kao fakt i nonsens, oksimoronski, dokumentuje se činjenica, da je generacija koja je promovisala slobodnu ljubav, lake i one druge droge, nonkonformizam, spasila bastion filmskog kapitalizma, Holivud (Hollywood). Nepodnošljiva lakoća slobode, valjanje u blatu Vudstoka (Woodstock) ovekovečena na filmskoj traci, po „marfi“ (Murphy’s Law) i bumerang efektu, predstavlja gotovo nepogrešiv bedeker preživljavanja, u trećem milenijumu. Hipi koji je evoluriao u podgojenog japija, danas je ruka koja njiše kolevku modernog sveta. A ruka koja njiše kolevku je ruka koja upravlja svetom..

BORISLAV ANĐELIĆ NA FILMSKOM FESTIVALU U RIMU.
GLAVNA NAGRADA ITALIJANSKOM FILMU "REZOLUCIJA 819".
Ovogodišnji, treći po redu, filmski festival u Rimu uspešno je završen podelom nagrada na svečanoj ceremoniji u Amfiteatru muzike, uz prisustvo brojnih zvezda italijanskog i svetskog filma. Čitava manifestacija bila je u znaku legendarnog Vilijam Vajlerovog “Praznika u Rimu”, čiji junaci, Odri Hepbern i Gregori Pek, i danas dominiraju na ponudama godišnjeg suvenir kalendara, koji možete kupiti na svakom ćošku u Rimu. Festival je bio obeležen omažom kultnim zvezdama svetskog filma, Al Paćinom na otvaranju i Đinom Lolobriđidom na zatvaranju, kao i nekim značajnim ličnostima, poput, kanadskog reditelja Dejvida Kronenberga, kome je upriličena veoma zapažena retrospektiva filmova i izložba njegovih fotografija sa snimanja i njegovog junaka Viga Mortensena, kao i Olivije Asajasa, Majkla Ćimina, Karla Verdonea, Šona Pena i lepotica poput Monike Beluči, Maria Gracija Kučinote, Mene Suvari i Azije Arđento. Dragulj čitavoj manifestaciji darovala je legendarna Lajza Mineli, koja je održala, pred sam kraj festivala, veličanstven koncert, neku vrstu svog “emotivnog putovanja kroz vreme”..

MILAN VLAJČIĆ O FILMU "NIJE KRAJ" VINKA BREŠANA.
Reditelj istančanog rukopisa i neprekidno na tragu otvorenih rana koje su ostale nakon etničkih sukoba iz devedesetih, Vinko Brešan je već filmovima „Kako je nastao rat na mom otoku“, „Maršal“ i „Svjedoci“ dokazao svoju autorsku zrelost. Najnoviji film „Nije kraj“ (hrvatsko-srpska produkcija 2008. trajanje: 102 min.) nudi ovog puta neobičnu erotsku vezu između hrvatskog branitelja Martina (Ivan Herceg) i nesrećne srpske porno-zvezde Dese (Nada Šargin). Bila bi to žestoka ljubavna melodrama da Brešan nije zaplet prelomio kroz pripovedački glas trećeg junaka, romskog muzičara Đure, koji nastupa u pornićima zahvaljujući obdarenosti (otuda i njegov nadimak Anomalija). Nastao po dramskim tekstovima Mate Matešića, s kojim je Brešan napisao scenario, film pribegava rado korišćenom motivu traganja za devojkom, ka kojoj ga vodi samo porno-kaseta u kojoj junakinja nastupa kao Crvenkapica..

DINKO TUCAKOVIĆ: ISTORIJA KAO IZAZOV.
Povodom revije savremenog izraelskog filma u Kinoteci.
Nova istorija države Izrael duža je tek nešto od pola veka. Saradnja na promovisanju ove kinematografije u saradnji Ambasade Izraela i Jugoslovenske kinoteke, traje bezmalo jednu dekadu. U metaciničnom vicu u filmu „Treći čovek“ (The Third Man) Orson Vels (Orson Welles) konstatuje kako „za mnogo vekova mira, Švajcarska je uspela da proizvede sat sa kukavicom i čokoladu“. Oba proizvoda neosporno pripadaju vrhu naše novobrendirane realnosti. Pola veka nove istorije, nove države Izraela, pedeset puta pet stotina, je uzbudljivije od ove mirne Evropske priče. Nije problem u čokoladi ali ponešto je i u borbi za identitet i mesto u džungli novog svetskog poretka. Kukavice da i ne pominjemo. A satovi mere i dobra i loša vremena..

SAŠA RADOJEVIĆ: "FASCINACIJA I STRANO TELO".
In memoriam SONJA SAVIĆ (1961-2008).
Da nije bilo Sonje Savić u Srbiji nikada ne bi postojala glumica i rediteljka sa tako kompleksnim opusom. Veština, nijanse, šifre i poruke koje je pokazivala u filmovima u kojima je igrala i koje je pravila u nešto više od tri decenije ostaju kao jedinstveno svedočanstvo o lepoti, izrazitoj individualnosti i bolu zbog propasti generacijskog monolita. Odgovarajući breoj tekstova o glumi Sonje Savić verovatno nikada neće biti napisan. Glumci u Srbiji fizički nas napuštaju kao simboli mentalitetskih osobenosti i mitomanije ili naprosto prebrzo potonu u zaborav. Zanemaruje se njihova suština identitetska specifičnost koja se ne narušava nanosom preuzimanja tuđih likova. Naprotiv. Najistaknutiji glumci svojom individualnošću obuhvataju široki kulturološki okvir; oni su reprezenti tihog narodnog otpora prema establišmentu..

MILAN VLAJČIĆ O FILMU "MAMMA MIA!" FLIDE LOJD.
Iako je prošlo mnogo vremena kako je švedski pop-kvartet Abba napustio muzičku scenu, abamanija ne prestaje otkad su dva čuvena australijska filma, „Mjurielino venčanje“ i „Avanture Prisile, pustinjske kraljice“ (1993-94), na njihovim hitovima nadgradila svoje romantično-ironične storije. Film „Mama mia!“ (god. proizvodnje 2008. trajanje: 108 min.) preuzima scenarističku osnovicu dugotrajnog brodvejskog mjuzikla i baca u vatru nekoliko proslavljenih glumaca današnjice. Muzika Abbe harala je muzičkom scenom od sredine sedamdesetih, posle velikog uspeha na Evroviziji (ko beše pobedio bilo koje godine u poslednjoj deceniji, nesavladivo pitanje za neki tračerski kviz)..

BORISLAV ANĐELIĆ O FILMU "MAMMA MIA!" FLIDE LOJD.
“Mamma mia” je kultni scenski mjuzikl, koji je poželeo da, takodje, postane filmski mjuzikl hit. Ekipa, sastavljena, uglavnom, od žena, libretiste Ketrin Džonson, rediteljke Filide Lojd i producentkinje Džudi Krejmer, koja je pre deset godina, postavila na londonskoj sceni teatra Princ Edvard, mjuzikl ”Mamma mia”, čiju okosnicu čine muzičke numere proslavljene grupe ABBA, i koji je doživeo svoju globalnu slavu sa preko trideset miliona gledalaca širom sveta, rešila se da stvori i filmsku verziju ovog projekta. Rukovođene već ostvarenim profitom, imajući u vidu da su mnogi scenski mjuzikli, poput, ”Oklahome” ili “Priče sa zapadne strane” uspešno doživeli i svoja filmska izdanja, autorski tim, Džonson, Lojd i Kremer, uz asistenciju nekih vodećih glumačkih zvezda savremenog filma, predvođenih legendarnom Meril Strip, ozbiljno su prionule na ostvarenje svog plana da sa “Mamma mia” projektom vrate na film već pomalo zapušten žanr mjuzikla i naprave dobru zaradu na kasama širom sveta..

BORISLAV ANĐELIĆ NA FILMSKOM FESTIVALU U HAMBURGU. NAGRADA BOSANSKOM REDITELJU SRĐANU VULETIĆU.
Filmski festival u Hamburgu nema takmičarski karakter, niti svoj žiri, ali uprkos tome obiluje brojnim nagradama na zadovoljstvo publike i prisutnih autora. Ove godine, na upravo završenom festivalu, najvažniju nagradu ELFE, koju dodeljuje grad Hamburg, u konkurenciji filmova koji su direktno ili indirektno u vezi sa gradom bilo lokacijski ili kao producenti, dobio je SRĐAN VULETIĆ za film “TEŠKO JE BITI FIN”. Ovaj Vuletićev film, prikazan je u okviru programa “Severna svetla”, a ostvaren je saradnjom Bosne, Slovenije i Srbije, kao i Riva filma iz Hamburga. Inače iz regiona je prikazan i film “Kino Lika” Dalibora Matanića iz Hrvatske koji je bio na programu “Agenda 08”, a našu kinematografiju je zastupao film “Princ od papira” Marka Kostića u konkurenciji filmova za decu. ART nagrada otišla je u ruke Francuza Žan Stefani Suvarija za njegov potresan, poludokumentaran film “Džoni ludi pas”, o deci ratnicima u Liberiji. Nagrada lokalnih kritičara pripala je Amerikanki Kortni Hant za “Smrznutu reku”, dok je nagradu publike dobila Francuskinja Kler Deni za “35 Rhum”. Jedinu festivalsku nagradu, nagradu Daglas Sirk, za doprinos filmskoj umetnosti, dobio je kanadski reditelj Atom Egojan, koji ju je lično primio uz prikazivanje njegovog najnovijeg filma “Odanost”.
Na festivalu u okviru veoma razuđene programske ponude autorskih, igranih i dokumentarnih filmova prikazano je preko 135 filmova iz 34 zemalja sveta, uz izuzetnu posećenost i razgovore sa prisutnim rediteljima posle projekcija filmova..

ARHIVA:  Festivalski izveštaji, tekstovi, vesti.. :
Januar 2006 - Jun 2008. 194 članaka..