Čitava manifestacija deluje kao neka vrsta porodičnog okupljanja, raznih, najčešće mladih, autora željnih afirmacije i razgovora o svojim ostvarenjima, koji na svetskom tržištu teško da imaju šansu predstavljanja da nije ovakvih manifestacija. Zanimljivost predstavlja činjenica da ovim “porodičnim” okupljanjem, u tematskom smislu, dominiraju filmovi koji su bremeniti upravo rasturanjem porodičnih gnezda u kontekstu raznih društvenih i ekonomskih problema.

To razbucavanje porodica je osnova filmova, poput ”Gorki i Uvrnuti” Australijanca Kristofera Vikesa, ”Sutra” Kanađanina Maksima Ziroa, ”Okna” Kineza Zang Cija, kao i “Buke” portugalskog dvojca Guedesa i Sere. Posebnu pažnju filmovi ukazuju i sve češćim traganjima za seksualnom indentifikacijom mladih junaka, poput filmova “Moj prijatelj iz Fara” Nemice Nane Neul ili “Srušenih mostova” Meksikanca Franciska Franka Albe, kao i opsesivnom manijom sa političkim konotacijama kao u provokativnim filmovima “Toni Mnero” Čileanca Pabla Laraina i “Talas” Nemca Denisa Ganzela.

Mada ukupan kvalitet filmova ove godine nije na zavidnom nivou, što je prisutno bilo i na drugim sličnim manifestacijama, njihov značaj se ogleda u suočavanju gledalaca sa turobnom stvarnošću, sa izgledom da bude i gora u narednom periodu, i pokučajem da se u čitavom ovom ludilu, ispunjenom strahovima i smrću pronađu neki tragovi svetla.

                                                                                          Borislav Anđelić