SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "OBLIK VODE" GILJERMA DEL TORA. Holivudski producenti oduvek su znali da su bajke potrebne odraslim ljudima koliko i deci jer u njihovom poimanju film je naravno mnogo zabavniji kao magija nego li kao surovi realizam. Specijalnost meksičko-američkog reditelja Giljerma del Tora su tzv. hibridni filmovi smešteni u blisku ili daleku prošlost. Oni su skoro uvek mešavine bajki, fantazija, horora, komedija, drama i ko zna čega još jer Del Torove granice nisu poznate pošto ih on stalno ruši i obnavlja. U njegovim delima postoji samo centralni okvir priče dok je sve ostalo na udaru njegovih fantazija. Del Toro je skrenuo pažnju na sebe već svojim prvim igranim filmom „Hronos“ (Cronos, 1993) mračnim hororom čiji je početak priče smešten u Meksiku u vreme inkvizicije gde jedan alhemičar pokušava da konstruiše tajanstveno biće koje bi njegovom gospodaru donelo večni život. Tako će razna tajanstvena bića ostati njegova opsesija sve do današnjih dana..

SAŠA JANKOVIĆ O FENOMENU ZVJAGINCEV I FILMU "BEZ LJUBAVI". Kada sam pre 15-ak godina prvi put gledao debitantski film „Povratak“ ruskog reditelja Andreja Zvjaginceva bio sam zbunjen količinom emotivnog naboja koju on nosi. Kroz mističnu priču o povratku oca maloletnim sinovima posle 12 godina Zvjagincev otvara problem otuđenja u savremenom ruskom društvu. I u narednim svojim delima alijenacija ostaje njegov centralni problem. Tako će u svom sledećem filmu „Izgnanstvo“ (Izgnanie, 2007) otuđenje biti uzrok jedne tragedije i dovesti do raspada na izgled harmonične prosečne ruske porodice. Iz malo drugačijeg ugla otuđenje kao posledica pohlepe za novcem tema je i njegovog trećeg igranog filma „Elena“ (2011), dok će u njegovom najkompleksnijem ostvarenju „Levijatan“ (2014) otuđenje biti prožeto svim aktuelnim problemima savremenog ruskog društva.
Korupcija, mito, nasilje, alkoholizam, preljuba... samo su neki od uzroka koji vode ka potpunom otuđenju ljudske duše, uverava nas Zvjagincev u "Levijatan-u"..

SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "REKVIJEM ZA GOSPOĐU J".
Vrlo pozitivan uticaj filmova iz tzv. kinematografija u tranziciji (rumunski, ruski, poljski, bugarski..) je više nego evidentan na film Bojana Vuletića „Rekvijem za gospođu J.“ I dok pojedini elementi ovog filma podsećaju na neke od najboljih dana rumunskog „novog talasa“ naravno, ima i njegovih potpuno originalnih delova. Pre svega, jedinstven je izbor teme ali su još značajniji sjajna glumačka podela i vrlo efektna fotografija. Iako „blagi užasi tranzicije“ dominiraju gotovo čitavim filmom njegov kraj je ipak nepredvidiv. Jer da ironija bude veća film je najvećim delom rađen u srpsko-bugarsko-makedonskoj ko-produkciji, sredinama gde su ovakve relativno predvidive životne priče bukvalno svakodnevnica. Ako se još uvek pitate šta bi tu moglo biti novo, to vam najbolje ovo malo autorsko ostvarenje može dočarati..

SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU".
„Sveti Gergije ubiva aždahu“ je tek drugi srpski film na temu Prvog svetskog rata u istoriji naše kinematografije. Ova tema je u jugoslovenskom filmu više od 40 godina bila prećutno zabranjena. Iako je reč o ljubavnom trouglu u vihoru ratnih dešavanja ne može se reći da „Sveti Georgije...“, projekat vredan 4,5 miliona evra nema i drugih pretenzija. Od prikaza Balkanskih ratova, pojavljivanja Gavrila Principa koji odlazi u Bosnu da bi izvršio atentat na austrijskog princa Ferdinanda pa do samog tretmana Cerske bitke, prve pobede saveznika u Velikom ratu, sve je u znaku tih najznačajnijih godina za srpski narod u novijoj istoriji. Stradanje prouzrokovano ratovima i patnja kao trajna ljudska i pre svega srpska svarnost, nadvija se nad srpskim selom i celom državom. Rađen po scenariju Dušana Kovačevića i njegovom vrlo uspešnom pozorišnom komadu film Srđana Dragojevića je jedna prilično slobodna adaptacija tog važnog perioda srpske istorije..

SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "DRUG CRNI U NOB-U".
Neka od najboljih filmskih ostvarenja u srpskoj kinematografiji, poput „Doroteja“ ili „Banović Strahinje“, iz „filmski“ veoma plodnih osamdesetih godina prošlog veka, tematski su smeštena u daleku srpsku prošlost. Bogata arhivska istorijska građa koja je još uvek stalno dostupna našim filmskim radnicima na žalost najmanje je interesovala naše scenariste. Možda jednim delom, ipak i iz razloga veoma zahtevnih produkcijskih uslova srpska istorija na filmskom platnu kod nas skoro da nije ni odškrinuta. Jedan od najvećih filmskih promašaja u našoj, bez malo, stogodišnjoj istoriji kinematografije „Boj na Kosovu“ Zdravka Šotre verovatno je obeshrabrio sve reditelje za narednih dvadesetak godina. S druge strane ne treba zaboraviti neke od najboljih i najuspešnijih srpskih televizijskih serija svih vremena „Vuk Karadžić“ (1987) reditelja Đorđa Kadijevića i scenariste Milovana Vitezovića koja je antologijski primer kako velike istorijske teme kad se radi ozbiljno i odgovorno mogu biti veoma zahvalne za realizaciju na platnu..

SAŠA JANKOVIĆ: 37. BEOGRADSKI FILMSKI FESTIVAL (FEST '09).
Nekako baš u vreme dok se 37. Beogradski FEST zahuktavao stigla je tužna vest o smrti Milutina Čolića, jednog od osnivača, i prvog i dugogodišnjeg selektora FEST-a. Ime doajena naše filmske kritike i za ono vreme vrsnog menadžera zauvek će ostati upisano zlatnim slovima u istoriji ove manifestacije, postavši tako sinonim za najbolje godine FEST-a, te „zlatne sedamdesete“. Što se tiče FEST-a ta su vremena zauvek prošla. Pa iako je danas naravno sve drukčije niko više to vreme sa današnjim i ne pokušava da poredi jer ni sami filmovi pa ni filmski akteri u našim životima više nisu tako važni kao što su nekad bili. Što se holivudskog i glamura tiče čast i dostojanstvo ovog festovskog izdanja spašavao je poznati britansko-američki glumac Rejf Fajns. Vrlo prijatni i raspoloženi gost, g-din Fajns došavši pravo sa minulog Berlinala, oduševio je beogradsku publiku, ne toliko svojim novim filmom koliko činjenicom da su beograđani posle dugo godina ugledali jednu pravu holivudsku zvezdu..

SAŠA JANKOVIĆ: 59. FILMSKI FESTIVAL U BERLINU - "IRAČKE TRAUME I HAŠKE FRUSTRACIJE". Berlinale, nije najglamurozniji, u tome svakako prednjače Kan i Venecija, ali je bez sumnje najozbiljniji i najbolje organizovani filmski festival na svetu. To se ovde oseća i vidi na svakom koraku. Jednostavno sve funkcioniše i pored činjenice da je prisutno više od 15 000 akreditovanih učesnika, među kojima je i prava medijska armada od 4 000 novinara iz bezmalo 80 zemalja sveta. Osnovan na inicijativu saveznika u podeljenom i razrušenom gradu, vremenom je dobio i svoj, danas, neosporni politički značaj i to ne samo zbog one čuvene Kenedijeve rečenice: „Ja sam Berlinac“ već i zbog aktuelnosti i provokativnosti njegovog glavnog programa. Takvu je reputaciju poslednjih godina sticajem okolnosti samo još snažnije učvrstio. Ako se oko glavnog takmičarskog programa već tradicionalno i vode polemike o tome da li je u celini opravdan ili ne, programi kao što su Panorama i Forum su redovno iznad očekivanja. Oni koji budu imali sreće da vide što više filmova iz ova dva programa dugo će pamtiti i ovo 59. izdanje što će zasigurno biti još jedno od obeležja ovogodišnjeg Berlinala. Glavni takmičarski program prilično je razočarao. Filmovi renomiranih autora od kojih se dosta očekivalo skoro da su izviždani a oni koji su bili i gledljivi sigurno da nisu otkrili i pokazali ništa što dosad nije viđeno, uz nekoliko časnih izuzetaka, naravno..

SAŠA JANKOVIĆ: 14. FESTIVAL AUTORSKOG FILMA U BEOGRADU.
"*Tekst je objavljen u nedeljniku "NIN" (Decembar, 2008).
Skromni počeci Festivala autorskog filma u Beogradu pre 14 godina značili su za beogradsku publiku jedno ponovno ali i sasvim novo „čitanje“ i otkrivanje umetničkog filma. Iz godine u godine njegov kulturološki značaj i popularnost je rasla sve do jednog važnog trenutka dok se nisu pojavili slični ili konkurentni festivali (Slobodna zona, 7 veličanstvenih...) i kad je postalo nimalo lako odabrati i obezbediti dvadesetak najboljih radova iz protekle godine. Posle prošlogodišnjeg kao jednog od najslabijih festivala od osnivanja, koji je dobrim delom uzrokovan i samom delimičnom krizom autorskog filma u svetu, za ovogodišnji se ipak može reći da je značajno bolji. No, bez obzira na ukupni kvalitet prikazanog koji se uvek može iz raznoraznih uglova osporavati ili braniti svakako najznačajniji događaj ovogodišnjeg festivala je odluka gospođe Branke Petrović (supruga pokojnog reditelja Aleksandra Petrovića) da festivalu pokloni 7 000 evra što je postao fond nagrade za najbolji film..

SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "2 DANA U PARIZU" ŽULI DELPI.
"*Tekst je objavljen u nedeljniku "NIN" (Novembar, 2008).
Da samo dva dana u magičnom „Gradu svetlosti“ može sve promeniti pokazuje jedna potpuno otkačena, neobična komedija i pre svega originalna priča o mladom francusko-američkom paru koji posle odmora u Veneciji, neplanirano stižu u Pariz u poseti njenim roditeljima.
On je zaista i pre znao da je Francuska zemlja ljubavnika ali ne i da su mnogi od njih bili baš njeni! Verovali su da će romantični put u Evropu povratiti njihovu ljubav i osvežiti dvogodišnju vezu, sve dok se u Parizu nisu „malo bolje“ upoznali. Francuskinja Marion (Žuli Delpi) i Amerikanac Džek (Adam Goldberg) tipični su predstavnici mentaliteta svojih sunarodnika ali se taj „sudar“ najbolje može doživeti tek u naizgled, romantičnom ali i uvek nepredvidljivom Parizu. U samo dva dana, mladi njujorški par u srednjim tridesetim, otkriće koliko toga su malo znali jedno o drugom, otkrivajući neke stvari o sebi za koje su mislili da neće nikada nikome reći..

SAŠA JANKOVIĆ O FILMU "TURNEJA" GORANA MARKOVIĆA.
"*Tekst je objavljen u nedeljniku "NIN" (Novembar, 2008).
Prema jednom istinitom događaju iz 1993. godine, iz tada ratom zahvaćene Bosne, reditelj Goran Marković napisao je 1996. pozorišni komad o maloj grupi beogradskih glumaca koji iz potrebe za brzom zaradom odlaze na područje Srpske Krajine ne bi li tamošnjim borcima odigrali nekoliko predstava. Komad je dugo veoma uspešno izvođen u beogradskom „Ateljeu 212“. Više od 12 godina čekalo se na adaptaciju i filmsku priču i to posle relativne ali vrlo kritičke istorijske distance. S obzirom na konstatnu aktuelnost i bolnu osetljivost teme, „Turneja“ Gorana Markovića veoma uspešno komunicira s gledaocem. Tragikomedija, kao izuzetna žanrovska specijalnost Markovića, u opusu ovog reditelja uvek ima posebnu notu. Konkretno, njegov jedinstveni rediteljski dar („praška škola“) da svakom svom liku do tančina posveti maksimalnu pažnju, pretvara njegova ostvarenja u zanimljiva, uzbudljiva, često provakativna i na kraju uvek bolna i potresna štiva. Ovaj neobičan ali i skroz balkanski „road movie“ vodiće vas na komičan način u jednom dahu kroz pustoš ratova devedesetih..

Saša Janković: "POSLEDNJA HOLIVUDSKA LEGENDA".
In memoriam Čarlton Heston (Charlton Heston) 1924 – 2008.
Jedna od poslednjih holivudskih legendi, glumac Čarlton Heston preminuo je 5. aprila u 84-oj godini, u svom domu na Beverli Hilsu, u Kaliforniji. Imao je više od 70 zapaženih filmskih uloga, napisao je nekoliko autobiografskih i religijskih knjiga, bio je politički aktivan ali iznad svega i uzoran suprug i otac. Prijatelji su ga zvali Čak, bio je visok, krupan i mišićav, prodornog glasa i sa idealnim oblikom lica za uloge u istorijskim i biblijskim epovima koji su bili popularni 50-ih i 60-ih godina prošlog veka. Igrao je Judu Ben Hura u jednom od najuspešnijem filmu svih vremena, “Ben Hur” Vilijama Vajlera. Za tu svoju ulogu dobio je Oskara (1959) ali spisak njegovih najznačajnijih uloga teško je nabrojati u jednom dahu. Bila je to jedna od najplodnijih holivudskih glumačkih karijera..

Saša Janković: 55. Beogradski "Kratki metar" - Moj drug Srbija.
Popularni Beogradski “Kratki metar”, festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, jedan je od najstarijih festivala takve vrste u Evropi. Decenijama je to bilo značajno mesto susreta najraznovrsnijih domaćih filmskih autora i sve do 50-og izdanja veoma omiljeni festival beogradske publike. Uvođenjem međunarodnog takmičarskog programa (od 51. festivala) osetio se pad u posećenosti gledalaca ali su se istovremeno pojavili i neki vidljivi koncepcijski problemi samog festivala. Posle seljenja iz sale u salu, ove godine festival je konačno održan u maloj Dvorani kulturnog centra, što se pokazalo kao veoma ispravan potez čelnika festivala. Novi selektor Janko Baljak (autor kultnog dokumentarca “Vidimo se u čitulji”) u samo pet festivalskih dana otkrio nam je više od 80 dokumentarnih, kratkih, eksperimentalnih i animiranih filmova u dva glavna takmičarska programa i oko 60 filmova u specijalnom festivalskom programu..

Saša Janković o filmu "POŽUDA, OPREZ" Anga Lija.
Jedan od najprijatnijih događaja proteklog FEST-a, bio je novi film tajvansko-kineskog ali i američkog reditelja Anga Lija, „Požuda, oprez“. Ovaj veoma priznati reditelj, producent i scenarista uspeo je da od jedne kratke priče književnice Ajlin Čang napravi film za pamćenje i umetničko delo prvog ranga. Iako je Ang Li zadužio svetsku kinematografiju još svojim ranim filmovima, sredinom devedesetih na kineskom jeziku, „Svadbeni banket“ i „Klopa, piće, čovek, žena“, ni njegov kasniji odlazak u Holivud nije prošao ništa manje zapaženo. Bajkovitom fotografijom „Pritajenog tigra, skrivenog zmaja“ ali i kontroverznom i emocijama nabijenom „Planinom Broukbek“ svrstao se u kultne svetske reditelje današnjice. „Požuda, oprez“ je njegov briljantni povratak filmovima na kineskom jeziku, sa perfektnom glumačkom podelom i izvanrednim glumcima Tonijem Lungom i debitantkinjom Vei Tang..

Dodeljena FIPRESCI nagrada na 13. FESTIVALU AUTORSKOG FILMA.
Na Novom festivalu autorskog filma, trinaestog po redu, koji je održan od 27. novembra do 4. decembra 2007. u Beogradu žiri kritike FIPRESCI Srbija u sastavu: Saša Janković,  Kristina Đuković i Igor Stanojević, nagradu kritike FIPRESCI za najbolji film festivala dodelio je rumunskom filmu "CALIFORNIA DREAMIN'" reditelja Kristijana Nemeskua. Nagrada je dodeljena posthumno tragično nastradalom reditelju koju je na zatvaranju festivala u ime ekipe filma primio Jon Gabriel Andrei, Ataše za kulturu Rumunske ambasade u Beogradu.. Detaljnije..
U obrazloženju žirija se ističe da se nagrada dodeljuje filmu "CALIFORNIA DREAMIN' " zbog neodoljivog šarma i pažnje sa kojom se režiser Kristijan Nemesku ophodi prema svojim likovima, kao i zbog suptilnog ali i brutalnog načina na koji postavlja međuljudske odnose u bivšim komunističkim, i sadašnjim kapitalističkim, zemljama. Reditelj Nemesku ovim svojim nedovršenim filmom pokazuje izuzetnu autorsku zrelost, i ispunjava mnoga od obećanja data svojim prošlim delima. Veliki je gubitak što neće uspeti da ispuni sva." Pogledajte izveštaje članova žirija o festivalu i nagrađenom filmu. Detaljnije..

Saša Janković na  filmskom festivalu u MANHAJMU i HAJDELBERGU.
Međunarodni filmski festival u Manhajmu i Hajdelbergu jedan je od najpriznatijih i najboljih festivala autorskog filma u svetu i sigurno bez premca u evropskim okvirima. Svoje prve nagrade u karijeri, u prošlosti, su upravo na ovom festivalu osvajali najveći reditelji današnjice kao što su Žan-Lik Godar, Fransoa Trifo, Rajner Verner Fasbinder, Vim Venders, Džim Džarmuš i mnogi drugi. Svi do jednog pre toga nisu bili poznati jer festival od samog nastanka (1951) prikazuje isključivo filmove nepoznatih ili autora debitanata. To je koncept samog festivala i po tome je on posebno prepoznatljiv i jedinstven među hiljadama drugih širom sveta a kad jedan festival uspeva da već decenijama zadrži svoju originalnost onda i nagrade koje dodeljuje uvek imaju posebnu težinu i značaj..

Svetski hit BORNOV ULTIMATUM Pola Gringrasa u srpskim bioskopima, pro et contra? SAŠA JANKOVIĆ: "Born kao Bond".
Godina 2007. je, bez sumnje, godina filmskih serijala. Posle pojavljivanja treće epizode „Oušenovih 13“ i četvrtog nastavka „Umri muški“ možda se ovog leta i najmanje očekivalo od filma Pola Gringrasa „Bornov ultimatum“, iz kultne filmske franšize o profesionalnom ubici Džejsonu Bornu. Ipak, nova priča o Bornu, delimično zasnovana na romanima Roberta Ludluma, pokazala se kao najprijatnije ovogodišnje filmsko iznenađenje oborivši na samom početku sve rekorde gledanosti, dok je magazin „Forbs“ proglasio Meta Dejmona (tumači agenta Borna) trenutno najboljom holivudskom investicijom jer on svaki uloženi dolar uvećava i do 30 puta. Novi nastavak, koji sledi posle filmova „Bornov identitet“ (2002. godine režirao Dag Liman) i „Bornova nadmoć“ (2004), ponovo je režirao engleski reditelj Pol Gringras. On je na sebe skrenuo pažnju pre svega odličnim filmom „Krvava nedelja“ (2002) kad je na Berlinskom festivalu dobio Zlatnog medveda..

Saša Janković o filmu "PUKOTINA" Gregori Hoblita.
U „zemlji Holivudu“ neke su stvari odavno opštepoznate. Jedno od starih pravila je i da je za uspeh osrednjeg filma dovoljna jedna jaka glavna muška ili ženska uloga. Vremešni Entoni Hofkins (70) sa počasnom titulom „ser“ još uvek je česta meta uspešnih i proračunatih holivudskih producenata. Njegova višedecenijska uspešna glumačka karijera dovoljna je garancija da nijedan projekat s njim neće doživeti potpuni finansijski fijasko. Harizmatični Velšanin počeo je pre tačno četrdeset godina u jednom televizijskom filmu a zatim se vrlo brzo proslavio ulogom Klaudija u „Hamletu“ (1969) Tonija Ričardsona. Od tada kreće vrtoglavi uspon njegove karijere („Deset božjih zapovesti“, serija „Rat i mir“, „Nedostižni most“...). Iako je Oskara zaslužio mnogo ranije (npr. za uloge u filmovima „Čovek slon“ ili „Baunti“) dobio ga je tek 1992. godine za ulogu Dr. Hanibala Lektora u kultnom filmu Džonatana Dema „Kad jaganjci utihnu“. Tu svoju ulogu je maltene vrlo uspešno ponovio i u nastavcima istog filma „Hanibal“ (2001) i „Crveni zmaj“ (2002) oba puta u režiji Ridlija Skota..

Saša Janković sa 31. Festivala filmskog scenarija u VRNJAČKOJ BANJI. Održan sastanak članova srpske sekcije FIPRESCI u Vrnjačkoj Banji. Svečano dodeljena nagrada FIPRESCI. Na 31. Festivalu filmskog scenarija koji je održan od 11. do 15. avgusta u Vrnjačkoj Banji žiri kritike FIPRESCI Srbija nagradu FIPRESCI za najbolji scenario glavnog takmičarskog programa dodelio je filmu "KLOPKA" reditelja Srdana Golubovića. U saopštenju žirija se ističe da se nagrada dodeljuje "scenaristima Melini Poti Koljević i Srđanu Koljeviću za autentičan scenaristički doprinos filmu "Klopka" koji čvrstom žanrovskom strukturom, ubedljivom narativnom linijom i dobrom karakterizacijom likova pokazuje tragičnu podlogu divlje balkanske tranzicije"..

Saša Janković: "SLOBODA NIJE BESPLATNA".
O filmu Zeka Snajdera "300: Bitka kod Termopila".
„Holivud objavljuje rat Iranu!“ osvanuo je nedavno naslov u iranskim novinama dok su visoki predstavnici iranske vlade oštro kritikovali novi film Zeka Snajdera „300: Bitka kod Termopila“. „Ovo je pljačkanje iranske prošlosti, vređanje civilzacije i nastavak „psihološkog rata“ protiv Irana. Ovaj film pokušava da ukaže ljudima da je Iran već dugo izvor zla i da su preci savremenih Iranaca ružni, ubistvima skloni, glupi divljaci kakvim ih možete videti samo u filmu: 300“ prokomentarisao je savetnik iranskog predsednika Ahmadinedžada. U takvim (nesrećnim ili srećnim) okolnostima pojavila se ova avanturistička priča zasnovana na epskoj grafičkoj noveli Frenka Milera o istorijskoj bici kod Termopila iz vremena grčko-persijskih ratova..

POS TFESTUM 35.  Beogradskog FEST-a iz ugla Saše Jankovića.
O filmovima: "Klopka", "Život drugih", "Vavilon", "Crna knjiga", "Gojine utvare", "Pisma sa Ivo Džime", "Vreme", "Mrtva priroda", "Apokalipto"...
Da li si bio “kadar za 35. FEST“ ili ne, isti je nedavno završen bez mnogo pompeznih kadrova. Luckasti američki reditelj u penziji Bob Rafelson otvorio je Beogradski FEST dok ga je zatvorila potpuno nepoznata italijanska glumica Džasmin Trinka. Između ta dva “događaja“ bilo je mnogo drugih lepših i značajnijih. Pre svega, bio je to novi film Srdana Golubovića “Klopka“ koji je brzo zasenio samu ceremoniju otvaranja a vremešnog Mr. Rafelsona poslao u zaborav već iste večeri.  Posle Berlinske premijere i beogradska publika mogla je videti još jedan uspešan pokušaj katarze i oslobađanja novog srpskog filma..

Žiri kritike Srpske sekcije Međunarodne federacije filmskih kritičara nagradu FIPRESCI za najbolju mušku ulogu na 41. Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu dodelio je NENADU JEZDIĆU za glavnu mušku ulogu u epizodi „Neumerenost u jelu i piću“ u filmu „SEDAM I PO“. Nagradu FIPRESCI za najbolju žensku ulogu na  41. Festivalu glumačkih ostvarenja dodelio je NADI ŠARGIN za glavnu žensku ulogu u filmu „SUTRA UJUTRU“. Žiri FIPRESCI zasedao je u sastavu: Slobodan Aranđelović,  Saša Janković i Timošenko Milosavljević..