*Tekst
je
objavljen
u nedeljniku "NIN",
20.
marta 2008.
godine u broju 2986.
Jedan od najprijatnijih događaja proteklog FEST-a, bio je novi
film tajvansko-kineskog ali i američkog reditelja Anga Lija,
„Požuda, oprez“. Ovaj veoma priznati reditelj, producent i
scenarista uspeo je da od jedne kratke priče književnice Ajlin
Čang napravi film za pamćenje i umetničko delo prvog ranga. Iako
je Ang Li zadužio svetsku kinematografiju još svojim ranim
filmovima, sredinom devedesetih na kineskom jeziku, „Svadbeni
banket“ i „Klopa, piće, čovek, žena“, ni njegov kasniji odlazak u
Holivud nije prošao ništa manje zapaženo. Bajkovitom fotografijom
„Pritajenog tigra, skrivenog zmaja“ ali i kontroverznom i
emocijama nabijenom „Planinom Broukbek“ svrstao se u kultne
svetske reditelje današnjice. „Požuda, oprez“ je njegov briljantni
povratak filmovima na kineskom jeziku, sa perfektnom glumačkom
podelom i izvanrednim glumcima Tonijem Lungom i debitantkinjom Vei
Tang. |
|
Poznati hongkongški glumac Toni Lung proslavio se najviše u
filmovima Vonga Kar-Vajia („Srećni zajedno“, „2046“) i Žanga
Jimoua („Heroj“) dok je mlada kineska glumica Vei Tang novo i
jedinstveno filmsko otkrovenje. Ona ne samo da pleni i osvaja
gledaoce svojom nevinom lepotom već i hrabro prkosi svakom kadru,
vešto dominirajući tokom celog filma. U isto vreme, Vei Tang, daje
svojoj ulozi, nedokučivu mističnost, tvoreći tako neopisivu
kombinaciju mladalačke strasti i
istinskog
patriotizma.
Vang (Vei Tang) je mlada i skromna devojka, koja za vreme Drugog
svetskog rata, beži iz svog sela u Hongkong. Na fakultetu upoznaje
patriotsku, pozorišnu grupu koja brzo prerasta u mali pokret
otpora japanskoj okupaciji. Kad grupa odluči da Vang „ubaci“ u
život gospodina Jia (Toni Lung) koji radi za okupatore, životi
nekoliko glavnih aktera zauvek će se promeniti. Ji je zvezda u
usponu, važna figura u kolaboracionističkoj vladi, dok je Vang još
uvek nevina devojka sa sela. Kad Vang odlučuje, da u ime
patriotizma i viših ciljeva, žrtvuje i svoju nevinost ne bi li
postala njegova ljubavnica, suočiće se sa nekim, novim i sebi
vrlo, nejasnim izazovima. Njihov plan privremeno propada ali i
ponovo oživljava posle nekoliko godina kad Ji postaje šef tajne
policije. Prikriveno rađanje nedozvoljene ljubavi i divlje strasti
između nje i Jia suočiće je sa izborom i odlukom da bira između
strasti i otadžbine.
Svaki kadar i sekvenca ovog ostvarenja vešto je osmišljena.
Fotografija Rodriga Prijeta verno dočarava opasno vreme japanske
okupacije Kine, krajem tridesetih i početkom četrdesetih godina
prošlog veka. Adaptirani scenario Džejmsa Šejmusa, koji je radio i
na prvim gore pomenutim filmovima Anga Lija, precizno je filmsko
štivo zaslužno da se nađe za analizu na svim filmskim akademijama.
Muzika koju je radio Francuz Aleksandar Depla („Sirijana“,
„Kraljica“), takođe zaslužuje da se pomene, jer je svojom
gracioznošću pokrila svaki detalj i samu suštinu ove sjajne,
političko-ljubavne priče. Događanje nekontrolisane strasti između
Jia i Vang proizvela je višeminutne prelepe erotske scene. Više
nego filmske, one „bestidno“ otkrivaju sve, ne štedeći tako
gledaoca, eksplicitnih i životnih kadrova, gde se ljubav i strast
mešaju, do granice bola, pokazujući svu tragediju i usud nemirnih
i nesretnih ratnih vremena.
Reditelj Ang Li pobedio je ovim filmom na prošlogodišnjem
Venecijanskom festivalu, osvojivši kasnije i još jedanaest drugih
filmskih nagrada širom sveta. I kod nas je dobio šansu da ne prođe
nezapaženo, može se videti u maloj beogradskoj Dvorani kulturnog
centra, gde će vam 156 filmskih minuta proleteti za tili čas. Ovo
ostvarenje još jedan je školski primer da je trajanje filma jedan
potpuno irelevantan pojam. Ovde je svaki filmski minut dramaturški
opravdan dok je sama filmska priča kompaktna i do onih često
nerazumljivih, krajnjih ljudskih granica, u isto vreme, tužna i
otimistična. Ne propustite ovaj film, koji će vas probuditi i
osvojiti svojom lepotom, ali i mistikom samog života, pre svega,
vešto preslikanoj na filmskom platnu.
|