Njegova lucidna i briljantna istraživanja paradoksa uspostavljanja identiteta počela su filmom „Sedam“ (1995) i uspešno nastavljena „Borilačkim klubom“ (1999). A onda se potpuno neočekivano pojavio njegov najkomercijalniji film „Soba panike“ (2002). Iako još uvek čvrsto u okvirima njegovog opusa delimično je razočarao svoje poklonike. „Soba panike“ delovala je previše holivudski i premalo autorski. Svi smo već poverovali da je Finčer već na početku svoje karijere odustao od želje da se razlikuje, ali ne zadugo, jer Dejvid Finčer se konačno vratio!

Triler „Zodijak“ zasnovan je na istinitoj priči o serijskom ubici, s kraja šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, koji je zastrašio okolinu Zaliva San Franciska. Žitelji jednog od, po mnogima, najlepših gradova sveta decenijama su živeli u strahu i očaju. Pri pomenu samog imena Zodijak tih godina ledila se krv u žilama. Ubijao je mučki i o tome redovno obaveštavao policiju i novinare. Sve je još onda izgledalo kao u najstrašnijem filmu strave i užasa. Bio je čovek „pomerenog uma“ ali je još pre prvog ubistva vrlo temeljno proučio „šifriranja“. Uz regularno pismo o onome šta je uradio slao je i šifrirana pisma o tome šta će uraditi. Bila je to klasična igra „mačke i miša“ ali u ovom slučaju gomila „glupih miševa“ bili su policajci i novinari i cela javnost na jednoj strani a na drugoj samo On, misteriozni i strašni Zodijak. O njemu danas postoji ogromna policijska dokumentacija, na stotine hiljade novinskih članaka i televizijskih reportaža ali sve uzalud. Zodijak nikad nije uhvaćen. Verovatno je negde umro prirodnom smrću ili je još uvek živ? Možda je i bio na premijeri filma o njemu, jer poznato je da je voleo film i da je čak bio inspirisan jednim starim filmom odakle je koristio citate u svojim pismima. Scena u kojoj se glavni protagonisti filma pojavljuju na premijeri filma „Prljavi Hari“, koji je inače inspirisan ovom pričom, verno odslikava strah i zabrinutost građana San Franciska onog vremena. Slučaj „Zodijak“ još uvek je otvoren i nema sigurnih dokaza ko bi to mogao biti.
 

Film nam pruža neke odgovore, otvara neka nova pitanja ali nas i neprestano poziva da „hladne glave“ preispitamo svoj pasivni odnos prema stvarnosti. Neverovatna ali verodostojna priča o Zodijaku, zaista je filmska i neponovljiva. Inteligentno i detaljno Finčer, maltene dokumentaristički, u najboljem stilu „film noara“ istražuje jednu od najvećih policijskih misterija 20. veka. Scenario je rađen po odličnoj knjizi, inače crtača stripova, Roberta Grejsmita (igra ga Džejk Džilenhal) koji je i glavni protagonista filma. U maratonskih 158 minuta Finčer nas ipak vrlo uspešno održava u prilično budnom stanju. Iako mu se ponegde zamera na dužini filma efekat koji je želeo da postigne definitivno ne bi bio ostvaren da je film bio kraći i u onom poželjnom bioskopskom „tajmingu“ od 90 do 100 minuta. Između uspeha u bioskopima i ozbiljnog autorskog pristupa Finčer je izabrao sebe i svoj filmski opus. Brižljivo dizajnirana scenografija, uobičajeni montažni skokovi i široka kompozicija kadrova ostala su i dalje jasna obeležja njegovih filmova. Mladi Džejk Džilenhal (Dan posle Sutra, Planina Broukbek, Dokaz, Marinac) svojom briljantnom ulogom značajno je doprineo krajnjem uspehu ovog filma. Odlična priča, pritom istinita policijska misterija, ozbiljan reditelj, sjajna glumačka podela i šta još nedostaje? Gledalac kao krajnji korisnik, a upravo je ovo još jedan primer onih inteligentnih filmova gde je on zamišljen kao aktivni učesnik. Gledalac je u ovom slučaju deo filma i deo te velike misterije koju verovatno nikad nećemo razaznati. Da filmovi ne služe samo za zabavu na jednoj ili pak filozofska mudrovanja na drugoj strani dokazuje nam reditelj Finčer. Odmereno i precizno, sofisticirano i zanimljivo i sve to u jednom, dovoljno od „Zodijaka“.

Ocena filma (1-10): "ZODIJAK"          8,5

Saša Janković sfipresci@gmail.com