o nama | festivalski izveštaji | godišnje nagrade | članovi | tekstovi | arhiva | kontakt

 

           

 

Go To   FIPRESCI    
The International Federation
of Film Critics
Official site


MEĐUNARODNI ŽIRI KRITIKE
FIPRESCI U 2007. GODINI

Naši članovi učestvovali su  u
međunarodnim festivalskim
žirijima kritike i u prvoj polovini tekuće 2007. godine. Početkom februara u žiriju kritike FIPRESCI u sekciji "Panorama"  na 58. izdanju prestižnog Berlinskog festivala učestvovao je Dinko Tucaković dok je Saša Radojević krajem marta bio član žirija kritike na 20. Festivalu dokumentarnog filma u Solunu. Krajem jula na filmskom festivalu u Motovunu (Hrvatska) član međunarodnog žirija kritike bio je  Ivan Karl. Sredinom oktobra u međunarodnom žiriju kritike 56. festivala autorskog filma u Manhajmu i Hajdelbergu učestvovao je Saša Janković..

           

MEĐUNARODNI ŽIRI KRITIKE

FIPRESCI U 2006. GODINI

Učešće naših članova u
međunarodnim festivalskim
žirijima kritike i protekle 2006. godine bilo je veoma zapaženo. Na festivalu u Friburgu žirijem je predsedavao predsednik srpske sekcije FIPRESCI Borislav Anđelić. Na prestižnom festivalu u Veneciji na Mostri u radu žirija učestvovala je Sandra Perović.
U
Rigi na festivalu Arsenal krajem septembra kao član međunarodnog žirija učestvovao  je Goran Gocić.

         

U Kijevu na
festivalu Molodist krajem oktobra kao član međunarodnog žirija kritike učestvovao je  Saša Janković (gore na slici).
U Hihonu (Španija) krajem novembra član međunarodnog žirija bio je Ivan Karl..

         

Generalni sekretar FIPRESCI Klaus Eder više puta je posetio Srbiju i našu nacionalnu sekciju FIPRESCI..

Sastanak članova FIPRESCI Srbije. Sredinom avgusta 2007. godine u Vrnjačkoj Banji je održan godišnji sastanak članova srske sekcije FIPRESCI..


Tradicionalna FIPRESCI radionica filmske kritike na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji održana je 14. i 15. avgusta 2006. godine na temu "Mesto i uloga filmske kritike u vremenu tranzicije"..

Naši kritičari na filmskim
festivalima u svetu.

Kao članovi žirija kritike FIPRESCI članovi naše sekcije  učestvovali su na mnogim prestižnim filmskim festivalima širom sveta..

          Pišite nam...

Filmovi i festivali iz ugla
profesionalnih kritičara


Specijalne nagrade FIPRESCI Srbija 2007/08

Nagrada FIPRESCI Srbije
za najbolji film
2007. dodeljena je filmu "Klopka" Srdana Golubovića..

Nagrada FIPRESCI Srbije
za najboljeg
reditelja 2007. dodeljena je Dejanu Zečeviću..

Predstavnik FUJIFILM-a Dimče Stojanovski (levo)
pozdravlja prisutne u dvorani Kinoteke..

Nagrada FIPRESCI Srbije
za najbolju glumicu

2007. dodeljena je
Mileni Dravić..

Nagrada FIPRESCI Srbije za najboljeg glumca  2007. dodeljena je Nebojši Glogovcu..

Najbolji film 36-og Beogradskog FEST-a prema oceni žirija kritike FIPRESCI je ruski film "12" Nikite Mihalkova..

FIPRESCI u svetu

Naša sekcija jedna je od 50 nacionalnih sekcija u svetu. Saznajte više o Međunarodnoj federaciji filmskih kritičara

Kritičari FIPRESCI

Upoznajte se sa našim članovima čitajući njihove tekstove u magazinima i dnevnim novinama

Prijavite se na
mailing listu


Ukoliko želite biti na
vreme informisani o svim aktivnostima FIPRESCI

Samo za članove

Deo sajta rezervisan samo za članove
FIPRESCI

 


 
 

Borislav Anđelić: FESTIVAL INDIJSKOG FILMA U BEGRADU.
U okviru raznovrsne kulturne manifestacije “Indija u srcu Srbije”, koja se tokom aprila meseca održava u našoj zemlji u organizaciji Indijske ambasade, posebnu draž predstavlja Festival indijskog filma.
Ovaj festival koji se prethodnih dana održavao u Muzeju jugoslovenske kinoteke, svoju uspešnu misiju nastaviće narednih nedelja u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Program ovog “putujućeg” festivala ponudio je našoj publici čak deset igranih filmova najnovije indijske produkcije, neku vrstu izbora iz programa “Panorama Indije”, uz podršku Direkcije filmskih festivala Indije
..

 

Dinko Tucaković: ANIMANIMA (NE) UZVRAĆA UDARAC.
Nije sve tako crno. Pogotovo ne u Čačku domicilu ANIMANIME, dinamičnog i ambicioznog festivala animiranog filma, koji prepoznaje, da je film (umetnost?) uvek veći od života, i sinergički spaja pod istom kapom nebeskom, strip, muziku, analogno i digitalno, nevino i sofisticirano... A tek animacija ... Da se ne ponavljamo, anima kao duša ... Prostori duha ANIMANIMA-e rasprostrli su se po svim kontinentima. Kažu kada oružje govori dok muze ćute, ali kao ta umilna androgina bića uopšte mogu da budu kastrirana ,odnosno ućutkana? I naravno kako božje goveče, čovek, ne može a da ne bude političko biće, "zoon politicon"? Naravno, ANIMANIMA će i ove godine široko otvoriti vrata šarenom svetu animacije od najjužnijeg juga Južne Amerike do najtužnijeg juga najstarije Evrope, pa sve do roga Južne Afrike..

 

Borislav Anđelić o filmu "NEMA ZEMLJE ZA STARCE" Džoela i Itana Koena - Igra mačke i miša. Magičnu prozu Kormak Mekartija uglobljenu u prerijska prostranstva oko reke Rio Grande, na granici Teksasa i Meksika, uz prašinu i isijavanje vreline, gde svaka reč ima svoje dubinsko značenje, braća Koen, Džoel i Itan, pretočila su u efektan i žestok film “Nema zemlje za starce”(“Oskar” za najbolji film, režiju i najbolju adaptaciju) svoj najbolji još od vremena “Fragoa” iz 1996. godine.Radnja se odvija osamdesetih godina prošlog veka i žanrovski je reč o svojevrsnoj mutiranoj verziji trilera, u vidu lova za “lovcima”, prepoznatljive igre mačke i miša, u kome verbalna egzaktnost i integritet, kao i životi svih učesnika bivaju ugroženi razularenom brutalnošću trgovaca drogom. U fokusu ove ispreturane slike su pohlepa, osveta, nasilje i nepatvoreno ljudsko zlo..

 

Dinko Tucaković: "POČETAK SE ZOVE KOMENĆINI".
 In memoriam Luiđi Komenćini (Luigi Comencini) 1916 – 2007.

Biografija koja počinje krajem I svetskog rata (1918) i zalazi u prvu dekadu trećeg milenijuma (2007), suštinski je obeležila, italijanski i evropski film. Luiđi Komenćini počeo je neke suštinske poslove u jednoj od najznačajnijih evropskih kinematografija, italijanskoj. Bio je uticajan filmski kritičar i pre nego što je počeo da se bavi filmskom praksom. U smutnim vremenima pre II svetskog rata, učio je filmski zanat. Paralelno sa filmskom karijerom autora , posle najvećeg sukoba u istoriji cvilizacije, u kojem se oprobava u svim žanrovima, Komenćini udara temelje i Italijanskoj kinoteci (Cineteca Italiana) jednoj od vodećih arhivskih institucija na filmskoj mapi planete..

 

Borislav Anđelić o filmu "RAT ČARLIJA VILSONA" Majkla Nikolsa.
Prema bestseleru Dzordža Krila “Rat Čarlija Vilsona: Čudovišna priča o najvećoj tajnoj operaciji u istoriji, po autorski osmišljenom scenariju renomiranog Arona Sorkina, proslavljeni reditelj Majkl Nikols realizovao je svoj film “Rat Čarlija Vilsona”. Reč je o istinitim događajima, koji su dramatično uticali na događanja u Avganistanu u vreme sovjetske borbe sa mudžahedinima, čija su konačna ishodišta ostavila trajne tragove na mnoga sudbinska pitanja Bliskog Istoka. Ono što istinski deluje uznemirujuće je činjenica da bukvalnost ”istina” sa kojima se susrećemo u ovom filmu deluje kao neverovatna fikcija u koju je, na prvi pogled, teško poverovati..

 

Dinko Tucaković: "SA ONE STRANE HLADNE PLANINE".
In memoriam Entoni Mingela (Anthonny Minghella) 1954 – 2008.

Jedan od okrutnih stereotipa povodom smrti je i fraza o tome kako je iznenadna. Entoni Mingela je upravo završavao produkciju poslednjeg dugometražnog igranog filma i epizodu u prestižnom omnibusu sa kremom globalne kinematografije. Dramski pisac razmažen najvećim priznanjima, lider britanskog teatra, i konačno zasut meteorskom kišom ’Oskara’, u neprimereno ranim godinama za viktorijanske standarde postao je i vitez. Kao na Direrovoj (Durer) grafici, ovaj Vitez je sreo Smrt, koja možda u njemu nije prepoznala vulkan talenta, ili ga je možda upravo zbog toga ljubomorno odvela na onu stranu hladne planine.
Njegovi italijanski preci su doneli u hladnu Britaniju umetnost svežine sladoleda..

 

Proglašeni najbolji filmovi polularnog Beogradskog "Kratkog metra".
Žiri kritike FIPRESCI Srbija na 55. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, koji je održan od 26. do 30. marta, žiri kritike FIPRESCI Srbija u sastavu: Dejan Dabić, Dušan Vukić i Radosav Dravić, nagradu FIPRESCI za najbolji film u domaćem takmičarskom programu dodelio je dokumentarnom filmu "LASTA" Milana Belegišanina, dok je nagradu za najbolji film u stranom takmičarskom programu dodelio je kratkom igranom filmu "MAJICA" Hoseina Martina Fazelija. Nagradu je na poslednjoj konferenciji za štampu u DKC-u reditelju Milanu Belegišaninu uručio predsednik žirija Dejan Dabić. Festivalskoj publici popularnog beogradskog "Kratkog metra" u 5 festivalskih dana, u Dvorani kulturnog centra, premijerno je prikazano više od 80 dokumentarnih, kratkih, eksperimentalnih i animiranih filmova u dva glavna takmičarska programa i više od 60 filmova u specijalnom festivalskom programu. Pogledajte detaljne izveštaje naših članova sa ovogodišnjeg festivala..

 

Borislav Anđelić: 55. Beogradski "Kratki metar" - Trčanje u mestu.
Manifestacija sa dugom i bogatom tradicijom, nekadašnji Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, jedan od najstarijih u Evropi, poslednjih godina prepakovan u vremenu tranzicije u međunarodni festival, koji je zadržao i svoj nacionalni takmičarski profil održana je po pedesetpeti put, u terminu od 26. do 30.marta, u Beogradu.
U vremenu koje je upravo u znaku sve angažovanijeg prisustva dokumentarnog i animiranog filma na velikoj svetskoj festivalskoj sceni, u takmičarskoj konkurenciji sa dugometražnim igranim filmovima, kada, dakle i u našoj sredini ovi filmovi dobijaju punu afirmaciju, unutar, manifestacija poput ”Sedam veličanstvenih”,”Slobodne zone” i slično, Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma je u ozbiljnoj stagnaciji.
.

 

Saša Janković: 55. Beogradski "Kratki metar" - Moj drug Srbija.
Popularni Beogradski “Kratki metar”, festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, jedan je od najstarijih festivala takve vrste u Evropi. Decenijama je to bilo značajno mesto susreta najraznovrsnijih domaćih filmskih autora i sve do 50-og izdanja veoma omiljeni festival beogradske publike. Uvođenjem međunarodnog takmičarskog programa (od 51. festivala) osetio se pad u posećenosti gledalaca ali su se istovremeno pojavili i neki vidljivi koncepcijski problemi samog festivala. Posle seljenja iz sale u salu, ove godine festival je konačno održan u maloj Dvorani kulturnog centra, što se pokazalo kao veoma ispravan potez čelnika festivala. Novi selektor Janko Baljak (autor kultnog dokumentarca “Vidimo se u čitulji”) u samo pet festivalskih dana otkrio nam je više od 80 dokumentarnih, kratkih, eksperimentalnih i animiranih filmova u dva glavna takmičarska programa i oko 60 filmova u specijalnom festivalskom programu..

 

Vladimir Džudović o filmu "OSTRVO" Pavela Lungina.
Kratki prolog filma vraća nas u Drugi svetski rat, na sovjetski šlep, čiju posadu čine dva mladića: skiper i ložač parnog motora. Nemačka patrola zarobljava i brod i posadu, nacistički oficir nudi slobodu ložaču Anatoliju ukoliko ovaj ubije svog saborca, a grdni ložač, preplašen, histerično povlači obarač i gleda u tamnu vodu za pogodjenim hrabrijim drugom Tihonom. Šleper eksplodira od postavljene nemačke mine, a ujutru nekoliko pravoslavnih monaha s obale odnosi onesvešćenog Anatolija u sigurnost manastira. Najavna špica. Prava radnja filma počinje 1976., u manastiru na ostrvu usred Belog mora... Anatolij je starac, otac, član kaludjerske bratije... Po izgledu i ponašanju je «jurodivi», reč je ruska i označava čoveka koji je u potrazi za Bogom naizgled skrenuo sa obrazaca normalnog ponašanja..

 

RUSKI FILM "12" NIKITE MIHALKOVA, NAJBOLJI FILM  NA 36. BEOGRADSKOM FEST-u. DODELJENE I DRUGE FIPRESCI NAGRADE.
Žiri kritike FIPRESCI Srbija
  36. Međunarodnog filmskog festivala - FEST '08, koji je održan od 22. februara do 2. marta 2008. godine u Beogradu u sastavu: Aleksandar Saša Erdeljanović (predsednik, Arhiv Jugoslovenske kinoteke), Sandra Perović (RTS) i Vladan Petković (SCREEN International) odlučio je da ruskom filmu "12" NIKITE MIHALKOVA dodeli nagradu FIPRESCI ZA NAJBOLJI FILM festivala. Nagradu je na završnoj konferenciji FEST-a u ime ekipe i reditelja filma primio Ataše za kulturu Ambasade Ruske Federacije u Beogradu gospodin OLEG BULDAKOV. Žiri kritike FIPRESCI Srbija 36. FEST-a specijalnu nagradu FIPRESCI dodelio je tursko-nemačkom filmu „NA IVICI RAJA“ Fatiha Akina. SPECIJALNO PRIZNANJE FIPRESCI za izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji žiri je dodelio nemačkom reditelju FOLKERU ŠLENDORFU koja mu je uručena lično u dvorani Jugoslovenske Kinoteke. Pogledajte detaljne izveštaje svih članova ovogodišnjeg žirija kao i fotografije sa dodele nagrada..

 

Saša Janković o filmu "POŽUDA, OPREZ" Anga Lija.
Jedan od najprijatnijih događaja proteklog FEST-a, bio je novi film tajvansko-kineskog ali i američkog reditelja Anga Lija, „Požuda, oprez“. Ovaj veoma priznati reditelj, producent i scenarista uspeo je da od jedne kratke priče književnice Ajlin Čang napravi film za pamćenje i umetničko delo prvog ranga. Iako je Ang Li zadužio svetsku kinematografiju još svojim ranim filmovima, sredinom devedesetih na kineskom jeziku, „Svadbeni banket“ i „Klopa, piće, čovek, žena“, ni njegov kasniji odlazak u Holivud nije prošao ništa manje zapaženo. Bajkovitom fotografijom „Pritajenog tigra, skrivenog zmaja“ ali i kontroverznom i emocijama nabijenom „Planinom Broukbek“ svrstao se u kultne svetske reditelje današnjice. „Požuda, oprez“ je njegov briljantni povratak filmovima na kineskom jeziku, sa perfektnom glumačkom podelom i izvanrednim glumcima Tonijem Lungom i debitantkinjom Vei Tang..

 

DODELJENE GODIŠNJE FIPRESCI FILMSKE NAGRADE 2008.
Svečana dodela nagrada i proglašenje pobednika održana je 31. januara u dvorani Kinoteke.

Pobedili su: "K
LOPKA" Srdana Golubovića - najbolji film u 2007-oj, najbolji reditelj - DEJAN ZEČEVIĆ ("Četvrti čovek"), MILENA DRAVIĆ - glumica godine ("Agi i Ema"), NEBOJŠA GLOGOVAC - glumac godine ("Klopka", "Hadersfild"), najbolji scenario - MELINA i SRĐAN KOLJEVIĆ ("Klopka"), montaža - MARKO GLUŠAC ("Klopka", "Hadersfild", "Četvrti čovek"), fotografija - GORAN VOLAREVIĆ ("Četvrti čovek"), najbolji strani film - nemački film "ŽIVOT DRUGIH" F.H.fon Donersmarka.
D
odeli nagrada prisutvovali su svi dobitnici, brojni članovi i novinari kao i Ministar kulture Voja Brajović..
Pogledajte detaljan izveštaj i fotografije sa ovogogodišnje dodele FIPRESCI nagrada..

 

Borislav Anđelić: 36. BEOGRADSKI FILMSKI FESTIVAL (FEST '08).
Tvorci Fest-a pokrenuli su mehanizam 36. izdanja ove manifestacije sa željom da uprkos nekih dramatičnih nacionalnih i društvenih zbivanja, pokažemo sebi i svetu da možemo “da živimo normalno kao sav ostali svet”. U postojećem stanju svesti i dramatičnih zbivanja uoči same manifestacije, izbor filma “Ulžan” proslavljenog nemačkog reditelja Folkera Šlendorfa, priče o usamljenosti, radoznalom lutanju po sebi i bespućima i potrazi za smrću, kojim je festival otvoren, nije se pokazao najboljim rešenjem. Šlendorfov “Ulžan” uprkos diskretnog humora i vizuelne atraktivnosti govori poput njegovog glavnog junaka zamorenog ličnom tragedijom o zamoru materijala ovog starog majstora i nosi u sebi svojevrstan pečat depresivnosti,mada sam kraj filma otvara prostor i za nadu.Da nam je vec dosta depresivnosti najbolje je svedočila dosta skromna poseta publike što je inače neuobičajeno na otvaranju.
Znatno više, doduše, tmurne energije, doneo je sjajan film “Biće krvi” Amerikanca Pola Tomasa Andersona sa upečatljivim tumačenjem Danijela Deja Luisa, dobitnika Oskara za najboljeg glumca
..

 

Saša Janković: 36. BEOGRADSKI FILMSKI FESTIVAL (FEST '08).
Pod sloganom „Izađi na FEST“, 36. Beogradski međunarodni filmski festival, aludirajući na često održavanje izbora u Srbiji i konstantnu borbu političkih partija za glasove, pokušao je da ponovo animira već ustaljenu beogradsku, „festovsku“ publiku. U vrlo osetljivom političkom trenutku za državu i naciju proteklo je samo otvaranje, dok strahovi da li će sve proteći po planu nisu izostali ni ovog puta. Uvaženi nemački reditelj Folker Šlendorf, autor nekih kultnih filmova („Limeni doboš“, „Izgubljena čast Katarine Blum“), otvorio je 36. FEST, svojim novim filmom „Ulžan“. Beogradskoj publici ostaće u sećanju njegova prijatnost, skromnost i ljubaznost. „Nikad ne odbijam pozive da posetim ovakve festivale, jer na njima srećem vrlo mlade ljude, koji nikad nisu čuli za mene i moje filmove. I baš ta činjenica me uvek ohrabruje da nastavim da snimam dalje“ rekao je Šlendorf u jednom razgovoru sa ovdašnjim novinarima. I ovog, kao ni prethodnog puta (2001) Šlendorf se nije vratio bez nagrade. Drugog dana FEST-a u dvorani Kinoteke uručena mu je nagrada žirija kritike sekcije FIPRESCI Srbija za izuzetan donrinos svetskoj kinematografiji. Njegova skromnost ni tom prilikom nije izostala. Dolazak Folkera Šlendorfa na FEST je verovatno daleko od očekivanja većine ovdašnjih novinara i delom publike..

 

Milan Vlajčić: 36. BEOGRADSKI FILMSKI FESTIVAL (FEST '08).
Mnogo šta se menjalo od prvog izdanja Festa 1971. naovamo, od višestruke izmene granica i nailaska novih tehnologija do opšteg osiromašenja i surovog odomaćenja piraterije, ali, uprkos svemu, i ovogodišnji 36. Fest (22.febr.2. mart) označava samo jednu ambiciju: poziv u bioskop, susret sa filmskom planetom čiji sastojci često i ne stižu do velikih i malih ekrana. Rezumljiva je i nostalgija (opasna bolest koja živi od delimičnih zaborava), ali valja imati na umu da je prvi Fest rođen u trenutku kad je Beograd imao 40 (i slovima: četrdeset) bioskopa, dok sada imamo tri sinepleks-bioskopa i nekoliko trofejnih dvorana.. Ali, šta je tu je. Poslednjih dvadesetih godina program Festa više nije ono čime se u početku dičio. Razlog je jednostavan: u prvih petnaestak godina festivala, najbolji filmovi su zadržavani u distributerskim lagumima da bi se na jednom mestu videlo šta nudi „hrabri novi svet“ (zatureni podnaslov festivala). Sa novim vremenima, privatni uvoznici odmah šalju najbolje filmove u dvorane. Zato nije nikakav cinizam ako kažemo da je jedan čitav Fest tokom protekle godine već prošetao našim redovnim repertoarom..

 

Dinko Tucaković: 36. BEOGRADSKI FILMSKI FESTIVAL (FEST '08).
Teško je ili gotovo neukusno uopšte pokrenuti racionalan kritički aparat i baviti se anlizom 36 –og FEST-a održanog ove prestupne 2008. Sama činjenica da se festival desio, dan posle 21.02., i da je tehnički besprekorno funkcionisao, činjenica je vredna hvale. Problem je sa slaglicama. U okruženju regionalnih izazova, koji su na svetskoj festivalskoj mapi pepoznati kao svetski relevantni (Sarajevo, Motovun,a sve više i Skopje, Ljubljana, Zagreb ako se nostalgično bavimo isključivo ex-YU pejzažom), a i živahne domaće scene (Palić, Festival autorskog filma, Slobodna zona), FEST nikako da se trgne iz letargije i iskoristi tradiciju i potencijal, pa i izazov III milenijuma, da sretne neku svoju novu sudbinu, i prihvati odgovornost da postane ozbiljan festival ovog trenutka..

 

Borislav Anđelić: 22. FILMSKI FESTIVAL U FRIBURGU (Švajcarska).
Mimo pompe glamura, u tihom, gotovo,uspavanom švajcarskom gradiću, frankofonske vokacije, Friburgu, po dvadesetdrugi put, održan je od 1. do 8. marta, već tradicionalni Međunarodni filmski festival.
Ova manifestacija, iako veoma skromno medijski ispraćena u domaćoj i stranoj javnosti, predstavlja izuzetno važno mesto okupljanja filmova iz Azije, ali i Afrike i Južne Amerike. U svetu promenljivih odrednica nekadašnjeg tumačenja autorske kinematografije, programska orijentacija festivala u Friburgu, petnaest godina pod palicom Marcijala Knabela, a ove godine po prvi put pod rukovodstvom Eduarda Vajntropa, verovatno, predstavlja retku, getoiziranu oazu onog najboljeg i najbližeg onome sto označava autorska matrica danas.
Na ovogodišnjim programima je bilo preko 100 filmova, smeštenih, pored glavnog takmičarskog programa u različite celine, poput retrospektiva, jednog od vodećih južnokorejskih autora, Park Kvangsua ili Total noara i tome slično, koje je pogledalo preko 25 000 gledalaca, što je gotovo polovina stanovnistva ovog, inače, mirnog, univerzitetskog grada
..

 

Danko Ješić o filmu "BIĆE KRVI" Pola Tomasa Andersona.
Prosečan američki nezavisni filmadžija je prokleto biće koje lebdi između Holivuda i Sandensa. Mnogi se izgube u tom limbu, dok su retki oni koji nađu put do konačnog cilja - zagrljaja holivudskih producenata. Sandens je u današnje vreme postao neka vrsta NBA drafta za popunu timova u holivudskim studijima. Pobednici Sandensa obično dobiju priliku da režiraju holivudski film ubrzo posle trijumfa, a veliki broj nezavisno produciranih filmova se otkupi tokom festivala i odmah prosledi u distribuciju. Pol Tomas Anderson je redak primer mudrog i uspešnog nezavisnog stvaraoca. Njegovi obećavajući počeci (Noći bugija, Magnolija), doveli su ga do ulaska u svet "A" zvezda, kroz film "Punch Drunk Love", gde je na opšte iznenađenje angažovao Adama Sendlera za glavnog protagonistu i tako snimio jedan od dva, uopšte gledljiva, Sendlerova filma..

 

Milan Vlajčić o filmu "DŽUNO" Džejsona Rajtmana.
Ako se zapitate zašto jedan od najboljih filmova godine, delo koje je nekoliko najuvaženijih američkih kritičara gledalo uzastopce (Rodžer Ibert čak tri puta!), ne otvara Fest 08, onda postavljate neumesno pitanje. Mnogi filmovi koji bi se lako našli na Festu, već su prošetali  redovnim repertoarom i tako nam je stigao i „Džuno“ (2007. trajanje:96 min.), biser od filma, urađen skromnim budžetom zbog kojeg se neki viđeni srpski reditelji ne bi ni savili do zemlje da ga pokupe. Ovde je reč o 16. godišnjoj učenici koja ostaje u drugom stanju, odlazi u kliniku da se oslobodi neželjenog tereta, ali kad ugleda napaćeni ženski svet oko sebe, mala Džuno (fascinantna Elen Pejž) sama pronalazi u oglasnom delu lokalnih novina mladi bračni par koji je voljan da usvoji tuđu bebu. Priče o neželjenoj trudnoći maloletnica obično  služe da bi se razotkrilo licemerje provincijske sredine, predrasude roditelja i  rizici poigravanja sa prirodnim zakonima..



ARHIVA:  Festivalski izveštaji, tekstovi, vesti.. :
Januar 2006
- Jun 2008. 170 članaka..


 

 

 

o nama | festivalski izveštaji | godišnje nagrade | članovi | tekstovi | arhiva | kontakt

 

 

© Copyright FIPRESCI Srbija 2006-08.  Sva prava zadrzana.  Mail to WEBMASTER