ZATUREN HRABRI NOVI SVET.
Ali, šta je tu je. Poslednjih dvadesetih godina program Festa više nije ono čime se u početku dičio. Razlog je jednostavan: u prvih petnaestak godina festivala, najbolji filmovi su zadržavani u distributerskim lagumima da bi se na jednom mestu videlo šta nudi „hrabri novi svet“ (zatureni podnaslov festivala). Sa novim vremenima, privatni uvoznici odmah šalju najbolje filmove u dvorane. Zato nije nikakav cinizam ako kažemo da je jedan čitav Fest tokom protekle godine već prošetao našim redovnim repertoarom.
Da bi se ipak obezbedio zanimljiv program Fest u novijim godinama zalazi u oblast dokumentarnih i autorskih filmova, koji su već „pokriveni“ Međunarodnim festivalom autorskog filma „Pogled u svet“ ( od 1994) i Međunarodnim festivalom dokumentarnog filma, da ne pominjemo Međunarodni dokumentarni festival „Sedam veličanstvenih“, koji se poslednjih godina uspešno održava u „Sava Centru“. Ovde nema razloga za surevnjivost i osetljivost u smislu „zalaženja u koncept“. Sve to obogaćuje Beograd koji svojom kulturnom otvorenošću može da postidi našu spetljanu političku elitu.

IZNENAĐENJA SA ISTOKA.
Ovogodišnja ponuda (osamdesetak dela), kao i prethodnih godina, nudi previše izazova i za profesionalne pratioce Festa..Objašnjenje da je tako i još gore na velikim festivalima ne pije vodu, jer se u Kanu i Veneciji program okreće profesionalnom svetu a ne običnim smrtnicima na brdovitom Balkanu. Ostaje vam da se oslonite na filmofilski instinkt, da motrite na filmove sa Dalekog istoka (jer odande ništa ne stiže slučajno), iz Irana, Turske i obližnjih kultura, iz sličnih razloga. Ako se prepustite poznatim imenima, budite spremni na gorka razočarenja, jer u filmskom svetu velike stvaralačke biografije su uvek imale vijugu „gore-dole“, što dotiče i velikane poput Godara, Šabrola ili Mihalkova, a kamoli neke razmažene evropske autorske veličine.
Sve što važi za svakog domaćeg filmofila, u dobroj meri važi i za ovog potpisnika, jer je on video samo deo ponuđenog programa na nekoliko festivala (Manhajm, Beč, Kairo). Tako je i nastala priložena lista preporuka. Prema tome, dobrodošli na filmove o čijim autorima ovog časa ne znamo ništa, a koliko sutra, na osnovu njihovih dela, stvaraćemo novu verziju festovske nostalgije.
Ako vam se učini da na uglu vidite Festov naslov u piratskoj verziji, verovatno ste već proverili da to nije isto. Samo liči, kao bakin kolač.

DESET LIČNIH PREPORUKA MILANA VLAJČIĆA.
Ako vam ovaj mali vodič kroz 36. Fest bude od pomoći dobro je, ako ne, onda ništa.
1. „Ostrvo“ (112 min. ruski) Pavela Lungina je fascinantna, „a la Tarkovski“ potresna drama o krivici i moralnoj odgovornosti.
2. „Biće krvi“ (158. amer.) Pola Tomasa Andersona je surova priča o usponu jednog naftaša i ceni tajkunskog uspeha.
3. „4 meseca, 3 nedelje, 2 dana“ (113. rumunski) Kristijana Munđijua je delo (Zlatna palma, Evropski Oskar) koje mora da se vidi.
4. „Ronilačko zvono i leptir“ (112. amer.) Džulijana Šnabela zaustavlja dah pričom o čoveku koji neprekidno živi na granici života i smrti.
5. „Poseta orkestra“ (87. izraelski) Erona Kolina je suluda komedija o egipatskom orkestru koji se pogubio usred Izraela.
6. „Nema zemlje za starce“ (122. amer.) harizmatske braće Koen je crna, krvožedna komedija o pljačkašima i gramzivosti.
7. „Pokajanje“ (13o.engl.) Džoa Rajta je o seksualnom sazrevanju i moralnim grehovima koji zahtevaju ispaštanje.
8. „Požuda, oprez“ (157. tajvanski) Anga Lija je okupacijska saga o ilegalnom pokretu, špijunaži i upotrebi seksa „iz viših razloga.“
9. „Svini Tod: pakleni berberin iz ulice Flit“ Tima Bartona je mjuzikl sa mračnom fabulom i sjajnim Džonijem Depom.
10. „Miloš Branković“ (90. srpski) je debitantski rad Nebojše Radosavljevića u najboljoj tradiciji našeg „film noara“.
 

"Ostrvo" reditelja Pavela Lungina

USPON TAJKUNA.
„Biće krvi Pola Tomasa Andersona i „Ulžan“ Folkera Šlendorfa.
Već prvi dan 36. Međunarodnog filmskog festivala 22.febr.-2.mart) nagovestio je da živimo, znamo to i ne gledajući filmove, u nepravednom svetu, ispunjenom ratovima, nepravdama na različitim razinama, pohlepom i negativnim strastima.
Delo mladog američkog reditelja Pola Tomasa Andersona „Biće krvi“(156 min.) nastalo je po poznatom romanu Aptona Sinklera „Petrolej“ (1927), u kome je, sa ukusom marksističkog sagledavanja stvari, prikazana surova filozofija američkog individualizma koja u je srži načina opstajanja ove megasile. U svom scenariju Anderson je suzio epski raspon romana sa porodice na usamljenog junaka, čudaka i fanatika Danijela Plejnvjua koji krajem 19. stoleća samoubilački traga za srebrom u pustinji južne Kalifornije. Otkriva izvor petroleja i potom krene svim silama da otkupljuje zemlju unaokolo, nadmudrujući se sa priprostim meštanima koji još ne slute na kakvim naslagama „crnog zlata“ leži njihova zemlja.
Pjejnvju (kojeg odista fasciantno igra Denijel Dej Luis) kreće se ka statusu velikog tajkuna do kraja treće decenije prošlog veka, preobražavajući se u čudovište spremno da zarad bogaćenja žrtvuje usvojenog dečaka i sve što mu se nađe na putu. Taj put do paranoje, ludila i mržnje (i prema samom sebi) Luis je ovaplotio u ovom filmskom epu velike narativne snage, nabijenom prizorima strašnog naturalizma. Ovo delo po kritičkoj oštrini i prodornoj naraciji priziva u sećanje rane filmove Džona Forda i Džona Hjustona.
Tokom svoje duge istorije Fest je retko imao sreće u izboru filma za svečano otvaranje. To se pokazalo i sada, jer „Ulzan“(102 min.), francusko-nemačko-kazahstanski film poznatog reditelja Folkera Šlendorfa potvrđuje oseku, posle „Putnika“ (1991) koja vlada novijom filmografijom ovog autora. Suludo putešestvije glavnog junaka, na ivici samoubistva, po gudurama kazahstanskim, deluje neubedljivo i ostavlja nas hladnim. Šta je „pisac“ hteo da kaže?
 

Remasterizovana verzija remek-dela Andreja Tarkovskog "Rubljov"

SENKE BOLJE PROŠLOSTI.
„Lista poslednjih želja“ Roba Rajnera i „Dah“ Kim-Ki-Duka.
Verovatno najznačajniji film ovogodišnjeg 36. Festa je stigao na kraju i niko se neće iznenaditi da je reč o „Rubljovu“ Andreja Tarkovskog, snimljenom pre više od četiri decenije a sada prikazanom u tehnološki obnovljenoj verziji. Možda tu ima neke simbolike, kao i u prikazivanju najnovijeg filma doajena američkog filma Džeka Nikolsona koji je na prvi Fest 1971. godine stigao kao mlad, nepoznat glumac u filmu „Nagi u sedlu“ (Easy Rider) nagovestivši smer buntovnog, Novog Holivuda. Prošlost ne mora uvek da bude bolja, ali kad je reč o Festu, to važi, jer su herojske godine (prva decenija) vođenja Festa pod upravom Milutina Čolića ostale mera.
Pomenusmo buntovnog Džeka Nikolsona, koji nam se sada predstavlja u filmu „Lista poslednjih želja“ (97 min.) reditelja Boba Rajnera. Ovde Nikolson igra ultrabogataša Edvarda koji leži bolnici pored ostarelog automehaničara Kartera (Morgan Frimen). Njima gotovo istovremeno stiže teška vest da boluju od poodmaklog karcinoma i da im je malo vremena ostalo. I tu se njih dvojica dogovore da malo obiđu svetska turistička čuda.
Film je napravljen upravo za ove dve muške zvezde. Da ne igraju u ovom filmu, niko ne bi obratio primetio bledunjavu crnu komediju. Ipak, Nikolson i Frimen igraju iz petnih žila i čine gotovo nemoguće: uživamo u glumačkom šarmu, premda je sve ostalo ispod osrednjeg.
Južnokorejski reditelj Kim-Ki-Duk, autor senzacionalnog filma „Proleće, leto, jesen, zima, proleće“, doživljava zasluženu sudbinu da se svaki njegov novi film poredi sa ovim vrhuncem. „Dah“ (82) je zaumna ljubavna priča između nesrećne udate žene Džoang Džin i osuđenika na smrt Jeona, kojeg je udata lepotica ugledala u tv-dnevniku.Počinje ludački poetična veza koju zatvorske vlasti dopuštaju u određenoj meri. Ali, već na polovini filma primećujemo da je reditelj (inače i pisac scenarija) izgubio konce priče i završio je prilično neubedljivo. Šteta, šteta.
 

Kadar iz filma "Noćna straža" Pitera Grineveja

MALA I VELIKA OTKRIĆA 36. BEOGRADSKOG FESTA.
Posle filmske sezone prepune delima od kojih bi mnoga završila na Festu, ovo što se sada nudi dovoljan je povod da se krene u pustolovinu u kojoj preovlađuju autorski filmovi i iznenađenja svake vrste.
1. Ostrvo. Najnoviji film ruskog reditelja Pavela Lungina je mračna i čudesna priča o pokajanju, u duhu najboljeg Tarkovskog..
2. Požuda, oprez (Lust Caution). Film kineskog reditelja Anga Lija o ratu, strastima i izdaji, koji je mnoge cenzore stavio na muke.
3. Nisam tamo (I Am Not There). Reditelj Tod Hejnz je život legendarnog Boba Dilena prelomio kroz šest likova, od kojih je onaj sa Kejt Blanšet poslastica za bogove.
4. Nema zemlje za starce (No Country for Old Men). Najnoviji film američke braće Koen je cinična, minimalistička meditacija o žanru vesterna i njegovim napaćenim junacima.
5. Noćna straža (Nightwatcing). Delo genijalnog Pitera Grinaveja je neobična varijacija na temu čuvenove Rembrantove slike istog naslova.
6. Lista poslednjih želja (Bucket List). Reditelj BobRajner je priču o dvojici osuđenika na smrt ispričao uz fantastičnog Džeka Nikolsona i ne manje uzbudljivog Frimena Morgana.
7. Skafander i leptir (Diving Bell and the Butterfluy). Film Džulijana Šnabela je već osvojio nagradu američkih kritičara za priču koju ne smete nikom prepričati (misliće da ste poludeli).
8. Pokajanje (Atonement). Film koji je oborio američke kritičare kvaziviktorijanskom temom moralne krivice i potrage za oproštajem.
9. Eni Lajbovic, život kroz sočivo. Dokumentarac koji pokazuje kako se celo jedno stoleće prelomilo kroz foto aparat Eni Lajbovic.
10. Biće krvi (There Will Be Blood). Sjajni Denijel Dej Luis briljira u filmu Pola Tomasa Andersona kojeg ozbiljni kritičari nazivaju novim Altmanom.
 

                                                       Milan Vlajčić