Milan Vlajčić: BOŠKO TOKIN, PRVI SRPSKI FILMSKI KRITIČAR.
U našoj kulturi još postoji niz značajnih stvaralaca koji su u nekom prelomnom političkom trenutku (takvih je u prošlom stoleću bilo žalosno mnogo) gurnuti u stranu i njihovo delo je ostalo rasuto u prohujalim vremenima, bez novih izdanja i neophodne kritičke valorizacije. Među njima je i Boško Tokin (rođen u Čakovu – Rumunija 1894. umro u Beogradu 1953), novinar, književnik, umetnički i filmski kritičar i teoretičar. Napisao je prvu filmsku kritiku u Jugoslaviji (oktobra 1920). Osnovao 1924 Klub Filmofila. Režirao film „Kačaci u Topčideru“. Uređivao filmske listove „Film“ 1925-26 i 1935. Napisao „Istoriju filmske umetnosti“, 1940. Među prvima u Evropi pisao o estetici filma (esej „Estetika filma“ na francuskom, Pariz, 1920)..

Dinko Tucaković: SVE ŠTO STE HTELI DA ZNATE O NITRATU A NISTE SMELI DA PITATE. IX FESTIVAL NITRATNOG FILMA (Svetlosti zapaljive pozornice) od 28. oktobra do 4. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci.
Približavajući se korak po korak jubilarnom, desetom izdanju, svesni smo da iako je NITRATNI FESTIVAL postao neizbežan deo filmske festivalske scene u Srbiji i jedan od najvažnijih te vrste u svetu , u domaćoj javnosti još uvek postoji nedoumica, šta je to ustvari nitratni film?
Nitroceluloza je glavni sastojak baruta, ali sa druge strane, osim ove svoje destruktivne osobine koristi se i u medicinske svehe, a za umetnost filma je nezaobilazna, jer je na filmskoj traci sa nitratnom bazom, sedma umetnost stvarana od 1894. pa sve do kraja pedestih godina, a u manje privilegovanim delovima planete i još koju deceniju duže..

Borislav Anđelić o filmu "NE RECI NIKOM" Gijoma Kanea.
Američki pisac Harlan Koben svojom zanimljivom naracijom, efektnim zapletima i veoma uverljivim likovima dobrih i loših momaka iz svakodnevice urbanog života uspešno stvara niz trilera kojima pleni pažnju šire čitalačke publike. Pravo je čudo da Holivud koji hronično pati od pojednostavljenih često imbecilnih scenarija recikliranja svakakvih gluposti u odsustvu novih ideja nije sam posegao za ekranizacijom nekog od dela Kobena koji su mu bili pod nosom. Očigledno da su više smisla za razumevanje izuzetno filmične i zanimljive naracije Kobena pokazali Francuzi što je na najbolji način pokazao film “Ne reci nikom” reditelja, scenariste i glumca Gijoma Kanea koji spada u nekoliko najboljih filmova prikazanih na našem repertoaru u ovoj godini..

Dinko Tucaković: VELIKI SAURA. Povodom retrospektive filmova Karlosa Saure u Jugoslovenskoj Kinoteci.
U kontinuiranoj prezentaciji španske kinematografije u saradnji Ambasade Kraljevine Španije u Beogradu i Jugoslovenske kinoteke, došao je red i na najvećeg živog autora iberijskog filma, Karlosa Sauru (Carlos Saura). Iako ostatak planete verovatno bolje poznaje jednog Almodovara (Almodovar) upravo je Saura taj koji drži vertikalu španskog filma od Bunjuela (Bunuel), preko Berlange (Berlanga), pa sve do Lune (Luna), de la Iglesije (de la Iglesia) i drugih velikih talenata kojima pripada savremeni trenutak. Ali u umetnosti, samo je večnost ta koja donosi definitivne sudove i uspostavlja redosled stvari..

Svetski hit BORNOV ULTIMATUM Pola Gringrasa u srpskim bioskopima, pro et contra? SAŠA JANKOVIĆ: "Born kao Bond".
Godina 2007. je, bez sumnje, godina filmskih serijala. Posle pojavljivanja treće epizode „Oušenovih 13“ i četvrtog nastavka „Umri muški“ možda se ovog leta i najmanje očekivalo od filma Pola Gringrasa „Bornov ultimatum“, iz kultne filmske franšize o profesionalnom ubici Džejsonu Bornu. Ipak, nova priča o Bornu, delimično zasnovana na romanima Roberta Ludluma, pokazala se kao najprijatnije ovogodišnje filmsko iznenađenje oborivši na samom početku sve rekorde gledanosti, dok je magazin „Forbs“ proglasio Meta Dejmona (tumači agenta Borna) trenutno najboljom holivudskom investicijom jer on svaki uloženi dolar uvećava i do 30 puta. Novi nastavak, koji sledi posle filmova „Bornov identitet“ (2002. godine režirao Dag Liman) i „Bornova nadmoć“ (2004), ponovo je režirao engleski reditelj Pol Gringras. On je na sebe skrenuo pažnju pre svega odličnim filmom „Krvava nedelja“ (2002) kad je na Berlinskom festivalu dobio Zlatnog medveda..

Svetski hit BORNOV ULTIMATUM Pola Gringrasa u srpskim bioskopima, pro et contra? DANKO JEŠIĆ: "Akcija bez šarma".
Ako pogledate listu najgledanijih filmova ove godine (a i par prethodnih), vrlo lako ćete zaključiti da bioskopskim blagajnama dominiraju nastavci. Iz ovoga možemo da izvučemo najmanje dva zaključka: prvi je da holivudski producenti ne žele da napuštaju dobitnu formulu koju je uspostavio prethodni film, pa tako recikliraju uspešne ideje, a drugi je da publika (makar u SAD koje je glavno bioskopsko tržište) nije spremna na eksperimente. Ni jedan ni drugi zaključak nisu preterano laskavi, ali u surovom svetu konkurencije, nema mnogo prostora za umetničke eksperimente. Filmovi se štancuju kao na pokretnoj traci, a kada formula bude potpuno iscrpljena, nastavlja se sa produkcijom za DVD konzumente. Naravno, to ne znači da neki od tih filmova nisu dobri, možda čak i bolji od originala, ali to ziheraško opredeljenje na duži rok smanjuje manevarski prostor za filmske autore, tako da su se oni mahom preselili na televiziju koja im daje mnogo više kreativnog i finansijskog podsticaja..

Svetski hit BORNOV ULTIMATUM Pola Gringrasa u srpskim bioskopima, pro et contra? MILAN VLAJČIĆ: "Born, Džejson Born".
Iako sam u naslovu ovog kritičkog osvrta, kao što ste odmah primetili, parafrazirao harizmatično predstavljanje tajnog agenta  Njenog Kraljevskog Veličanstva (007), malo je sličnosti između njega i junaka mračnog špijunskog trilera „Bornov ultimatum“ (god. proizvodnje: 2007. trajanje: 111 min.). Završni deo (barem zasad) filmske trilogije o Bornu, tajnom agentu američke službe CIA, govori o novoj, ciničnoj  upotrebi špijuna na ubilačkim zadacima, bez ikakvog traga romantike u junacima sa „posebnim ovlašćenjima“. U rediteljskoj postavci Pola Gringrasa (koji je uspešno načinio i prethodni film), pobunjeni agent Džejson Born je u neprekidnom begu od  bivših kolega, plaćenih ubica koje CIA šalje za njim, goneći ga kroz spektakularne gradove kao što su London, Madrid, Moskva, Njujork, marokanski Tanger, Torino..

Borislav Anđelić o filmu "BEZ REZERVACIJE" Skota Hiksa.
Ne tako davno tačnije 2001. godine veliku pažnju publike i kritike privukao je na sebe debitantski film Nemice Sandre Netelbek “Tri zvezde” (poznatiji po naslovu u engleskom prevodu “Sve o Marti”).
Reč je bila o dirljivo efektnoj priči smeštenoj u Hamburgu na severu Nemačke u kojoj usamljena, vrhunska kuvarica u otmenom restoranu Marta doživljava emotivne promene i menja svoj odnos prema životu kada u svom srcu i domu pruža utočište svojoj maloj sestričini Lini.
U fokusu filma bila su osećanja i odnosi uz potcrtavanje kako dečiji osmeh i nevino prisustvo opterećeno bolnim žalom za izgubljenom majkom mogu da unesu radikalne promene u inače programiran život uspešne odrasle osobe..

Saša Janković sa 42. Festivala glumačkih ostvarenja u NIŠU.
Svečano dodeljena  nagrada  FIPRESCI, JELISAVETI SEKI SABLIĆ za najbolju žensku  i SVETOZARU CVETKOVIĆU za najbolju mušku ulogu.
42. po redu Filmski susreti u Nišu su jedinstveni festival u svetu gde se vrednuju iključivo glumačka ostvarenja i gde glumci ocenjuju svoje kolege. Ovogodišnji Festival glumačkih ostvarenja održan je od 25. do 30. avgusta. Festival je otvorio „Bel Epok“ Nikole Stojanovića a u glavnom takmičarskom programu videli smo 9 domaćih filmova iz najnovije produkcije. Najveću pažnju izazvali su filmovi „Klopka“ Srdana Golubovića, „Odbačen“ Miše Radivojevića i „Hadersfild“ Ivana Živkovića. U 5 burnih festivalskih dana verna niška publika mogla je da pozdravi skoro sve glavne protagoniste prikazanih filmova. Nema sumnje da je te festivalske nedelje popularna niška tvrđava bila najveći otvoreni bioskop na Balkanu. Više od 3.000 ljudi svake festivalske večeri pozdravljalo je dugotrajnim aplauzima filmske ekipe. Posebnu medijsku pažnju izazvali su dolasci Petra Božovića, Mire Banjac, Milene Dravić, Ljubiše Samardžića ali i mnogih mladih glumaca pred kojima je tek budućnost i profesionalna afirmacija..

Milan Vlajčić: ČAROBNJAK SA SEVERA.
In memoriam - Ingmar Bergman (Ingmar Bergman, 1918 – 2007)
Tek pre koji dan (14. jula) Ingmar Bergman je na svom ostrvu Faro diskretno obeležio ulazak u 90. godinu života, najavljujući pripreme za nastavak svog čuvenog filma „Prizori iz bračnog života“. Njegov poslednji film „Sarabanda“ (2002) prikazan je samo u krugu prijatelja u Bergmanovom domu, a sve pozive na velike festivale je autor odbio s objašnjenjem da nije zadovoljan kvalitetom kopije nastale prilikom prenosa sa digitalne kamere. Ipak, prikazan je suženom krugu kritičara na jednom nevažnom festivalu u Italiji (ostrvo Mediteranu).
Posle filma „Fani i Aleksandar“ (1982), koji mu je doneo četiri Oskara, uz prethodna tri za najbolji inostrani film, Bergman je bio u neprekidnim pripremama, objavio je nekoliko važnih knjiga (najpoznatija, autobiografska „Lanterna Magica). Odbio je pre nekoliko godina ponudu sa Kanskog festivala da dobije specijalnu nagradu kao najbolji reditelj druge polovine stoleća, a slične ponude je nekoliko puta odbio Američkom filmskom institutu..

Borislav Anđelić o filmu "SIMPSONOVI NA FILMU".
Obožavaoci kultnog tv serijala “Simpsonovi” konačno su dočekali, da se, posle 18 godina, njihovi omiljeni junaci pojave u dugometražnom animiranom filmu “Simsonovi na filmu” Dejvida Silvermana.
Film igra na iste, prepoznatljive i već viđene, štosove i svakako će zadovoljiti potrebe brojnih poštovalaca lika i dela Homera Simpsona i njegove porodice jer veliki ekran nudi mogućnost da se u potpunosti dočara nepatvorena “glupost” ovog junaka i “ Simpsonovi na filmu” upravo na tome uspešno rade. Sa druge strane, mada je sama bazna franšiza i dalje atraktivna i duhovita, podržana od uspešnih narativnih trikova, scenarističkog tima u kome su bili Majk Rajs, Dzordž Mejer, Džejms Bruk i Mat Groening film “Simpsonovi na filmu” u svojoj koncentrisanoj formi ukazuje na jasne pukotine u osnovnom materijalu poput onih na kupoli koja u filmu pokriva čitav grad Springfild i svet Homera..

Borislav Anđelić o filmu "TRANSFORMERSI" Majkla Beja.
Moćna industrija dečijih igračaka Hasbro udružila se sa velikim magom holivudske mašte Stivenom Spilbergom na realizaciji naučno-fantastične ekstravagance “Transformersi’ Majkla Beja.
U centru pažnje “Transformersa” Makla Beja sage o ratu igračaka robota prema scenariju Aleksa Kurcmana i Roberta Orcija nalazi se priča o sukobu dve rase vanzemaljaca Autobota i Deseptikona dobrih i loših momaka u kome je glavni ulog sudbina naše planete. Kako to već biva u praksi holivudske industrije kao heroj i spasilac naše Zemlje nastupa opet Amerikanac ovoga puta u liku mladog tinejdžera Sema Vitvickog (u dosta bledom tumačenju nove mlade zvezde Sije Lebefa)..

Dinko Tucaković: AUTO(RSKA) POETIKA.
In memoriam - Ingmar Bergman (Ingmar Bergman, 1918 – 2007)
In memorima - Mikelandjelo Antonioni (Michaelangelo Antonioni, 1912 – 2007). Postojao je jedan dan u istoriji (popularne) muzike kada su tvrdili da je muzika umrla. U avionskoj nesreći, idući sa beznačajne tezge poginuli su Badi Holi (Buddy Holley), Riči Valens (Ritchie Vallence) i Big Baper (Big Booper). Pola veka kasnije, ili nešto malo manje, ali sasvim nebitno za ovu priču, u julu 2007., Bergaman i Antonioni su otišli na onu stranu modre reke sa obalama zaborava. Da li je to bio dan kada je umro film ? Umrli su bioskopi, a slepi, i gotovo potpuno gluvi Antonioni, i protestantsko dobro organizovani Bergman nisu doživeli stotu, u sezoni u kojoj roeknrol penzioneri, kotrljaju još jednu turneju, iako je jedan rok prorok svojevremeno obajvio da je svako od nas tek : ’Suviše star za rokenrol a premlad da umre.’! Istorije starih naroda pamte vremena u kojima su ’bogovi hodali sa ljudima’ . Film, kao najmlađi u sestrinstvu, muza, zašao je u treći vek, i drugi milenijum, iako broji svega nešto više od sto leta. Šta bi film bio bez Bergmana i Antonionija?..

Završen međunarodni festival animacije ANIMANIMA u Čačku.
Od 20. do 22. septembra 2007. godine u Čačku je održan međunarodni festival animacije ANIMANIMA. Za Grand Prix festivala, tradicionalni "Zlatni štift", takmičilo se preko 59 filmova iz 23 zemlje celog sveta. Veliki broj atraktivnih filmova van konkurencije bilo je moguće videti u više revijalnih programa. Festivalska publika je uživala u reviji filmova koji su se 2006. ovenčali nagradama na najprestižnijem svetskom festivalu animacije u Anesiju. ANIMANIMA 2007 predstavila je i budućnost srpske animacije: u programu WORK IN PROGRESS, nekolicina domaćih autora je u interakciji sa publikom živopisno dočarala "slatke muke" nastajanja animiranih ostvarenja. Posebnu pažnju izazvao je specijalni program THE BEST FROM NORWAY koji je predstavio norvešku animaciju, po prvi put u Srbiji u onom obimu i na način na koji to ona zaista i zaslužuje. Umetnički direktor festivala je naš istaknuti član borda FIPRESCI Srbije, Dinko Tucaković dok je u organizaciji festivala bio takođe, naš član Marjan Vujović. Detaljnije o nagradama i festivalu ANIMANIMA..

Saša Janković sa 31. Festivala filmskog scenarija u VRNJAČKOJ BANJI. Održan sastanak članova srpske sekcije FIPRESCI u Vrnjačkoj Banji. Svečano dodeljena nagrada FIPRESCI. Na 31. Festivalu filmskog scenarija koji je održan od 11. do 15. avgusta u Vrnjačkoj Banji žiri kritike FIPRESCI Srbija nagradu FIPRESCI za najbolji scenario glavnog takmičarskog programa dodelio je filmu "KLOPKA" reditelja Srdana Golubovića. U saopštenju žirija se ističe da se nagrada dodeljuje "scenaristima Melini Poti Koljević i Srđanu Koljeviću za autentičan scenaristički doprinos filmu "Klopka" koji čvrstom žanrovskom strukturom, ubedljivom narativnom linijom i dobrom karakterizacijom likova pokazuje tragičnu podlogu divlje balkanske tranzicije"..

Milan D. Špiček: DUŠAN PRELEVIĆ PRELE - IN MEMORIAM.
U noći izmedju 28. i 29. jula 2007. godine umro je u 59. godini DUŠAN PRELEVIĆ, poslednji pravi autentični beogradski mangup.
UMRO JE BAŠ ČELIK.
Dušan Prelević, na film nije došao lajkovačkom prugom via Stalać, kako bi mnogi neoprezno pomislili, već preko Monce. U Monci je okrenuo 68 krugova u crvenom Ferariju a posle poslednjeg kruga u Monci, bacio je dragoceni Van Clif na kome je bilo ugravirano: ZORAN 11.11.1948.BG.
Samo naivni mogu da veruju da se Šilja zvao Zoran, jer, kada svom junaku nije mogao da da ime Čarls Bukovski – noćima su pili preko telefona – onda je smislio srpsko ime da se Vlasi ne bi dosetili. Dušan Prelević, rodjen je 11.11.1948 u BG. U znaku Strelca, dakle, vojni ves – nišandžija. Prvo je ćoškario, pa se malo zezazo u školi, malo više pikao fudbal, dok nije otkrio rock n roll a nešto kasnije i jazz..

Danko Ješić o filmu "AGI I EMA" Milutina Petrovića.
Ako je prvi film Milutina Petrovića bio zaštićen od kritike zbog dugog čekanja reditelja na bioskopski prvenac i činjenice da je nastao bez opterećivanja poreskih obveznika, njegovo druga ostvarenja ne mogu da budu pod staklenim zvonom. "Zemlja istine, ljubavi i slobode" probudila je simpatije publike i kritike, iako je u pitanju bila prilično labavo strukturirana hipertrofirana studentska vežba. U to vreme su i političke aluzije bile izuzetno dobro usklađene sa našom situacijom, tako da je film doživeo priličan uspeh na raznim festivalima. Drugi film, "Jug jugoistok" je pokazao da veći budžet i profesionalnija ekipa ne moraju sami po sebi da budu plus. Rezultat je bio prilično hermetičan film čija je radnja i svrha ostala nejasna mnogim gledaocima, a kao takav nije našao put do šire publike..

Dejan Dabić:  NEOREALISTA DUŠE.
Profesija: reditelj – Mikelanđelo Antonioni (1912 – 2007) - In memoriam.
Poslednjeg dana jula, „sedma umetnost“ ostala je bez još jednog velikog reditelja. Nakon Bergmana, u večnost je otišao i veliki italijanski sineasta Mikelanđelo Antonioni; bio je to autor kojeg su kritičari ne samo po stilskim karakteristikama, već i po značaju svrstavali negde između Felinija, Bergmana i Robera Bresona. Na njegov filmski opus uticala je filozofija egzistencijalizma, a mnogi su ga smatrali i rodonačelnikom fenomenalističkog filma. Ipak, veći deo kritike ranog Antonionija definiše kao neorealistu duše, koji težište sa socijalno-ekonomskog kompleksa (karakterističnog za neorealizam) prebacuje na psihološki aspekt ličnosti junaka..

Borislav Anđelić sa 42. Filmskog festivala u KARLOVIM VARIMA.
Na radost organizatora, ali i prisutnih brojnih gledalaca, većinom mladih ljudi iz čitave Češke ali i susednih zemalja koji su po čitav dan opsedali bioskopske dvorane, na 42. Filmskom festivalu u Karlovim Varima (bivšem Karlsbadu) uglednom banjskom letovalištu sve projekcije bile su ispunjene do poslednjeg mesta. Samo prodatih karata je bilo preko 115.000 što je uz značajan broj akreditovanih gostiju od preko 11.000 predstavljalo dosadašnji rekord. Oni posetioci koji igrom slučaja nisu uspevali da se domognu ulaska u neku od brojnih sala ipak nisu ostajali kratkih rukava. Prostor oko glavnog uporišta festivala hotela Termal u čiju je kongresnu salu vodio svečani crveni tepih bio je pokriven raznoraznim šatrama u kojima su bili razni prodajni prostori pružao je svima dodatne mogućnosti da uz tradicionalno pilzensko pivo i domaće kobasice imaju priliku da na otvorenom prostoru prisustvuju nekom od nastupa raznoraznih čeških, kubanskih i drugih muzičkih grupa koje su svirale tokom čitavog dana tako da je festivalska fešta trajala do kasnih jutarnjih časova. Mnogi mladi posetioci su kada je to vreme dozvoljvalo ostajali i da zanoće na travnatim terenima okolnih parkova u svojim vrećama za spavanje..

Dejan Dabić:  NESVESNO KRETANJE KA GENIJALNOSTI.
Odlazak velikana: Ingmar Bergman (1918 – 2007) - In memoriam.
Dve nedelje nakon što je napunio 89 godina, preselio se u večnost jedan od najznačajnijih reditelja današnjice, Ingmar Bergman. Pred autorskim opusom kakav je bio njegov, novinarstvo je nemoćno, a svaka agencijska vest štura je i nedorečena. Da li podaci o više desetina igranih filmova i drama i preko sto pozorišnih režija, više govore o Bergmanovoj veličini ili zamagljuju sliku o univerzalnosti i genijalnosti čoveka koji je našao vremena i talenta da se u svom životu bavi pozorišnom i filmskom režijom, pisanjem scenarija i drama (kao i knjiga u najširem smislu reči), pa čak i raznim oblicima produkcije i rukovođenja (bio je direktor Kraljevskog dramskog pozorišta u Stokholmu, vodio pozorište u Helsinborgu...)?..

Saša Janković o filmu "ŽIVOT DRUGIH" Florijana H.  Fon Donersmarka.
Pravi besmisao života u totalitarnim režimima uvek su jasno mogli da osete samo oni „malobrojni“ kreativnog i slobodnog duha. Njihova borba i nada da svet može biti i drukčiji obeležila je istoriju 20. veka. Jedna od najmoćnijih „tajnih službi“ na svetu u minulom veku (pored ruske, američke i izraelske) bio je zloglasni Istočno-nemački Štazi. „Život drugih“ Florijana Henkela fon Donersmarka je prvi ozbiljan film na tu temu. Ogroman potres koji je izazvalo ovo debitantsko ostvarenje nije odavno zabeležen u svetskoj kinematografiji. Od osvajanja najvažnijih evropskih nagrada (Feliksi za najbolji film, scenario, glavnu mušku ulogu) preko više od trideset glavnih festivalskih nagrada do Oskara za najbolji strani film. Zato ovaj film koji je već poslednjih godinu i po dana bez premca u svetu zaslužuje i mnogo više od jednog novinskog prikaza..

Borislav  Anđelić o filmu "ZAVET" Emira Kusturice.
Najnoviji film Emira Kusturice, deveti po redu,”Zavet”, nedavno prikazan u konkurenciji Kanskog festivala, koji je, van konkurencije,otvorio 1.Filmski festival Srbije u Novom Sadu, predstavlja svojevrsnu autorsku odu radosti življenja. U “Zavetu” Kusturica vešto barata u domenu svoje prepoznatljive autorske i poetske ikonografije, sto mu neki u svetu zameraju, tvrdeći da je reč o “zamoru inspiracije”, a što, zapravo, predstavlja vrlinu ovoga autora, koji, uvek, u dobru i u zlu, ostaje veran svojim idejama i snažnoj, magičnoj poetici, koju uspešno stvara godinama. Ovoga puta svoju filmsku naraciju smesta, izvan, bosanskog, na početku karijere i ciganskog, kasnije, konteksta, u Srbiju, ali ostajući veran, svom osnovnom motivacionom kredu, bavljenjem malim ljudima, često, gubitnicima, uz uvek prisutnu toplu, duševnu i vizuelnu atmosferu i karakterističan gorak ,ali britak humor..

Borislav Anđelić sa 53. Filmskog festivala u TAORMINI.
Pod zvezdanim nebom Sicilije,u čuvenom Grčkom amfiteatru jednom od najlepših otvorenih prostora premijernim izvođenjem “Letača” Toni Bila svečano je otvoren poznati 53. Filmski festival u Taormini.
Time je na sve dileme oko sudbine festivala, otvorene prošle godine odlaskom dugogodišnjeg direktora Felićea Laudadija, kao i glavnog sponzora BNL banke, konačno, stavljena tačka a festival započeo u tradicionalnom, glamuroznom stilu. Pod rukovodstvom nove direktorke Amerikanke koja živi u Rimu Debore Jang ugledne kritičarke “Verajetija” nova festivalska programska politika fokusirana je ove godine na filmove iz Mediterana u takmičarskom delu uz poseban pogled u pratećem programu na egipatsku kinematografiju koja slavi sto godina postojanja prvu kompletnu retrospektivu filmova čuvenog sicilijanskog reditelja Đuzepea Tornatorea kao već tradicionalnu konkurenciju kratkih filmova sicilijanskih autora..

Saša Janković sa 14. Festivala evropskog filma na PALIĆU.
Svečano dodeljena  nagrada  FIPRESCI danskom filmu "POSLE VENČANJA" rediteljke Suzane Bir. 14. Palićki festival evropskog filma svečano je otvoren ovogodišnjim Kanskim pobednikom. Čast je pripala briljantnom ostvarenju „4 meseca, 3 nedelje i 2 dana“ rumunskog reditelja Kristijana Munđiua. Potresna priča o devojci i abortusu u vreme Čaušeskove vladavine koja počinje jednog sivog jutra a završava se u sledeću zoru nije ostavila ravnodušnim više od 1200 posetilaca Palićke letnje pozornice. Sa skromnih 250.000 evra budžeta ovaj mali ali vrlo značajni festival evropskog filma još jednom je opravdao očekivanja mnogobrojnih filmofila i ponovo iznenadio svojom lucidnošću, odgovornim i ozbiljnim pristupom. Od festivalske organizacije do odličnog glavnog i pratećeg programa sve je besprekorno funkcionisalo. Sve osim vremena, ipak i na više od 40 stepeni sjajna festivalska atmosfera obeležila je i ovo izdanje Palićkog festivala..

Borislav Anđelić sa Prvog TV festivala u RIMU.
Prvih dana jula 2007. godine u Rimu je održan još jedan novi filmski festival. Posle uspešnog prošlogodišnjeg prvog medjunarodnog festivala igranog filma, koji se odršao u oktobru, agilni italijanski filmski autori i radnici, ovoga puta pod kreativnom palicom, nekadašnjeg direktora festivala u Veneciji, Taormini i drugih, Feličea Laudadija, osmislili su da Rim kao centar italijanske kinematografije a godinama i trajno stecište svetskog imidža pokretnih slika dobije još jednu filmsku manifestaciju međunarodnog karaktera. Ovoga puta reč je o prvom izdanju festivala pod naslovom RomaFictionFest koji je u gradu svetlosti održan od 2-7. jula 2007. godine a čiji su predmet bavljenja biti tv filmovi, mini serijali i serije iz čitavog sveta. Već u najavi organizatori navode da će festival u Rimu biti najveća svetska tv filmska manifestacija, kako po broju prikazanih ostvarenja, prisustvu brojnih autora i glumaca, kao i poseti publike, koja će svim programima moći da prisustvuje besplatno...

Borislav Anđelić o filmu "HARI POTER I RED FENIKSA" Dejvida Jejtsa.
Vešto osmišljena i efektno sprovedena marketinška kampanja učinila je da vreli letnji dani budu u znaku vrhunca “poteromanije” u svetu. Prvo se, na velikim ekranima, poput, cunamija za bioskopske kase, pojavio najnoviji, peti, nastavak serijala o Hari Poteru, ”Hari Poter i Red Feniksa” Dejvida Jetsa, da bi odmah potom, prema dobro planiranom redosledu čitava planeta bila u znaku objavljivanja, sedmog, poslednjeg romana iz serije ”Hari Poter i samrtni sveci” Dzoane Rouling (naravno, ako se ne predomisli, jer joj je serijal o Poteru doneo milijarde!) u kome je otkrivena dugo skrivana “tajna” o konačnoj sudbini glavnog junaka, Harija Potera. Mada su hakeri doakali i ovoj “skrivalici”, tako da su informacije o konacnoj sudbini Hari Potera procurile na internetu i pre zvanicne promocije knjige,sve se dobro zavrsilo.Dilema o sudbini je konacno razresena,on je ostao ziv,a milioni njegovih obozavalaca mogli su da odahnu...

Dejan Dabić o filmu "KLOPKA" Srdana Golubovića.
KLOPKA, drugi dugometražni igrani film Srdana Golubovića (debitovao 2001. godine filmom APSOLUTNIH STO, pre toga režirao priču HERC MINUTA u okviru omnibusa PAKET ARANŽMAN, kao i kratke forme - od igranih filmova do spotova) dolazi pred bioskopske gledaoce sa značajnim festivalskim referencama, od kojih je svakako najvažnije učešće na jednom od najprestižnijih svetskih filmskih festivala u Berlinu (doduše ne u glavnom takmičarskom, već u prestižnom i takođe, takmičarskom programu »Forum«), a ne treba zanemariti ni činjenicu da je otvorio beogradski FEST i izdržao gledalačku konkurenciju najgledanijih filmova iz celog sveta, od kojih su neki »oskarovci« i »blokbasteri« (bio je jedan od pet najgledanijih filmova)..

Borislav Anđelić o filmu "PUKOTINA" Gregori Hoblita.
“Pukotina” Gregori Hoblita igra na jednu kartu igre mačke i miša unutar prilično otrcane matrice kriminalističkog trilera u znaku već viđenih varijacija na temu “o savršenom zločinu”. Mada scenario, Danijela Pine i Glena Gersa, teži ka nekim inovativnim idejama za žanr u osnovi je reč o dosta staromodnoj krimi priči na ivici melodrame koja svoju snagu pokušava da crpe iz verbalnog nadmudrivanja dvojice glavnih protagonista. Uloga “mačke” u narativnom toku pripala je liku naučnika Kraforda (koga upečatljivo tumači Entoni Hopkins ali u maniru Hanibala Lektera iz kultnog filma “Kad jaganjci utihnu” Džonatana Dama, za čije je tumačenje dobio Oskara). Krafordovo ubistvo sa predumišljajem žene koja ga vara u osnovi otkriva niz “slabosti” jer je bazirano na metodi “slučajnosti i sreće” po kojoj je nužno da određeni policajac Nunali (Bili Berk) inače ljubavnik njegove žene bude u određeno vreme na određenom mestu što revnosnijem gledaocu dosta smeta u čitavoj priči o “savršenom zločinu..

Saša Janković o filmu "PUKOTINA" Gregori Hoblita.
U „zemlji Holivudu“ neke su stvari odavno opštepoznate. Jedno od starih pravila je i da je za uspeh osrednjeg filma dovoljna jedna jaka glavna muška ili ženska uloga. Vremešni Entoni Hofkins (70) sa počasnom titulom „ser“ još uvek je česta meta uspešnih i proračunatih holivudskih producenata. Njegova višedecenijska uspešna glumačka karijera dovoljna je garancija da nijedan projekat s njim neće doživeti potpuni finansijski fijasko. Harizmatični Velšanin počeo je pre tačno četrdeset godina u jednom televizijskom filmu a zatim se vrlo brzo proslavio ulogom Klaudija u „Hamletu“ (1969) Tonija Ričardsona. Od tada kreće vrtoglavi uspon njegove karijere („Deset božjih zapovesti“, serija „Rat i mir“, „Nedostižni most“...). Iako je Oskara zaslužio mnogo ranije (npr. za uloge u filmovima „Čovek slon“ ili „Baunti“) dobio ga je tek 1992. godine za ulogu Dr. Hanibala Lektora u kultnom filmu Džonatana Dema „Kad jaganjci utihnu“. Tu svoju ulogu je maltene vrlo uspešno ponovio i u nastavcima istog filma „Hanibal“ (2001) i „Crveni zmaj“ (2002) oba puta u režiji Ridlija Skota..

ARHIVA:  Festivalski izveštaji, tekstovi, vesti.. :
Januar 2006 - Jun 2008. 170 članaka..