U
našoj kulturi još postoji niz značajnih stvaralaca koji su u nekom
prelomnom političkom trenutku (takvih je u prošlom stoleću bilo
žalosno mnogo) gurnuti u stranu i njihovo delo je ostalo rasuto u
prohujalim vremenima, bez novih izdanja i neophodne kritičke
valorizacije. Među njima je i Boško Tokin (rođen u Čakovu –
Rumunija 1894. umro u Beogradu 1953), novinar, književnik,
umetnički i filmski kritičar i teoretičar. Napisao je prvu filmsku
kritiku u Jugoslaviji (oktobra 1920). Osnovao 1924 Klub Filmofila.
Režirao film „Kačaci u Topčideru“. Uređivao filmske listove „Film“
1925-26 i 1935. Napisao „Istoriju filmske umetnosti“, 1940. Među
prvima u Evropi pisao o estetici filma (esej „Estetika filma“ na
francuskom, Pariz, 1920).
|
Između dva rata objavio značajan roman „Terazije“ i „Filmski
Leksikon“ neposredno pred preranu smrt.
Posle
Drugog svetskog rata Tokin je nepravedno potisnut u stranu,
nijedna od naših enciklopedija (sem filmske, u Zagrebu) ga ne
pominje. Mali izbor njegovih napisa objavio je prof. Dušan
Stojanović pod naslovom „Pionir filma“. |
Ovo
sve valja imati na umu da bi se shvatilo kakav je istraživački
podvig načinio beogradski profesor filma dr Marko Babac, okupivši,
posle godina mukotrpnih pribiranja razbacanih Tokinovih tekstova
po našim haotičnim arhivama, širok izbor radova koji pokazuju
Tokina kao jednog od najznačajnijih autora i estetičara u srpskoj
kulturi (ondašnjoj jugoslovenskoj) prve polovine prošlog stoleća.
Knjiga o Tokinu sa predgovorom profesora Babca na blizu 200 strana
će se za koji dan pojaviti u izdanju novosadske Matice srpske. U
pravi čas!
|