U našoj kulturi još postoji niz značajnih stvaralaca koji su u nekom prelomnom političkom trenutku (takvih je u prošlom stoleću bilo žalosno mnogo) gurnuti u stranu i njihovo delo je ostalo rasuto u prohujalim vremenima, bez novih izdanja i neophodne kritičke valorizacije. Među njima je i Boško Tokin (rođen u Čakovu – Rumunija 1894. umro u Beogradu 1953), novinar, književnik, umetnički i filmski kritičar i teoretičar. Napisao je prvu filmsku kritiku u Jugoslaviji (oktobra 1920). Osnovao 1924 Klub Filmofila. Režirao film „Kačaci u Topčideru“. Uređivao filmske listove „Film“ 1925-26 i 1935. Napisao „Istoriju filmske umetnosti“, 1940. Među prvima u Evropi pisao o estetici filma (esej „Estetika filma“ na francuskom, Pariz, 1920).

Između dva rata objavio značajan roman „Terazije“ i „Filmski Leksikon“ neposredno pred preranu smrt. Posle Drugog svetskog rata Tokin je nepravedno potisnut u stranu, nijedna od naših enciklopedija (sem filmske, u Zagrebu) ga ne pominje. Mali izbor njegovih napisa objavio je prof. Dušan Stojanović pod naslovom „Pionir filma“.

Milan Vlajčić