Ovoga puta svoju filmsku naraciju smešta izvan bosanskog na početku karijere i ciganskog kasnije konteksta u Srbiju ali ostajući veran svom osnovnom motivacionom kredu bavljenjem malim ljudima često gubitnicima uz uvek prisutnu toplu, duševnu i vizuelnu atmosferu i karakterističan gorak  ali britak humor.
Scenario samog Kusturice i Ranka Božića zasnovan je na jednostavnoj, bizarno, bajkovitoj priči koja govori o mladom dečaku sa planine Canetu (Igor Milovanović) koji pošto je dao “zavet” dedi (sjajni Aleksandar Berček) silazi u grad da proda kravu Cvetku a potom kupi ikonu Svetog Nikole i nađe sebi devojku (zanimljivo otkriće Marije Petronijević). Unutar ovog glavnog narativnog toka Kusturica kao i ranije smešta čitav niz meandrirajućih tokova koji u nanosima bogate čitavu priču kao što su dešavanja u vezi učiteljice Bose (brilijantna Ljilja Blagojevic) sa lokalnim gansterom Bajom (u izvrsnom tumačenju Mikija Manojlovića) koji maltretira majku glavne junakinje (Kosanka Đekić) i kome uz pomoć Caneta staju na put Topuz (Stribor Kusturica) i Runjo (Vladan Milojević).
U realizaciju ovog pomalo svekolikim događanjima pretrpanog osnovnog toka “Zaveta” uz vizuelno atraktivan rad kamere Milorada Glušice veoma dinamičnu montažu Svetolika Miće Zajca prošarano nekim filmofilskim omažima poput Skorsezeu i dobro osmišljenu mada bučnu muziku Stribora Kusturice, Kusturica uspešno tvori svoju univerzalnu metaforu o nama i svetu u kome živimo. Kusturičini junaci, doduše, svojim iskrenim “osećanjima” i “ludilom” odstupaju od globalističke matrice, onih koji žele da nas vide "musave" i “blatnjave” ali Kusturica za to mnogo i ne haje.
“Zavet” Emira Kusturice sa svim svojim manama i dobrim stranama već viđenim i novim trikovima arsenalom raznih predmeta i životinja daje upečatljivu univerzalnu sliku o ljudima sa ovih prostora uz vibrantan humor i visprenu duševnost za bližnje.