Filmovi
i festivali iz ugla
profesionalnih kritičara |
Specijalne nagrade FIPRESCI
Srbija 2006/07
Nagrada FIPRESCI Srbije
za najbolji film
2006. dodeljena je filmu
"Sedam i po" Miroslava Momčilovića..
Nagrada FIPRESCI Srbije
za najboljeg reditelja
2006. dodeljena je
Olegu Novkoviću..
Nagrada FIPRESCI Srbije
za najbolju glumicu
2006. dodeljena je
Nadi Šargin..
Nagrada FIPRESCI Srbije
za najboljeg glumca 2006. dodeljena je
Nenadu Jezdiću..
Najbolji film 35-og Beogradskog FEST-a prema oceni
žirija kritike FIPRESCI je nemački film "Život drugih" Henkela fon
Donersmarka..
Sastanak članova
FIPRESCI Srbije
Sredinom avgusta 2007. godine u Vrnjačkoj Banji je
održan godišnji sastanak članova srske sekcije FIPRESCI..
FIPRESCI u svetu
Naša
sekcija jedna je od 50 nacionalnih sekcija u svetu. Saznajte
više o Međunarodnoj federaciji filmskih kritičara
Kritičari FIPRESCI
Upoznajte se sa našim članovima čitajući njihove tekstove u
magazinima i dnevnim novinama
Prijavite se na
mailing listu
Ukoliko želite biti na
vreme informisani o svim aktivnostima FIPRESCI
Samo
za članove
Deo sajta rezervisan
samo za članove
FIPRESCI
|
|
|
|
|
Saša Janković sa
42. Festivala glumačkih ostvarenja u NIŠU.
Svečano dodeljena nagrada FIPRESCI, JELISAVETI SEKI
SABLIĆ za najbolju žensku i SVETOZARU CVETKOVIĆU za najbolju
mušku ulogu.
42. po redu Filmski susreti u Nišu su jedinstveni
festival u svetu gde se vrednuju iključivo glumačka ostvarenja i gde
glumci ocenjuju svoje kolege. Ovogodišnji Festival glumačkih
ostvarenja održan je od 25. do 30. avgusta. Festival je otvorio „Bel
Epok“ Nikole Stojanovića a u glavnom takmičarskom programu videli
smo 9 domaćih filmova iz najnovije produkcije. Najveću pažnju
izazvali su filmovi „Klopka“ Srdana Golubovića, „Odbačen“ Miše
Radivojevića i „Hadersfild“ Ivana Živkovića. U 5 burnih festivalskih
dana verna niška publika mogla je da pozdravi skoro sve glavne
protagoniste prikazanih filmova. Nema sumnje da je te festivalske
nedelje popularna niška tvrđava bila najveći otvoreni bioskop na
Balkanu. Više od 3.000 ljudi svake festivalske večeri pozdravljalo
je dugotrajnim aplauzima filmske ekipe. Posebnu medijsku pažnju
izazvali su dolasci Petra Božovića, Mire Banjac, Milene Dravić,
Ljubiše Samardžića ali i mnogih mladih glumaca pred kojima je tek
budućnost i profesionalna afirmacija.. |
|
|
|
|
|
Saša
Janković sa 31. Festivala filmskog scenarija u VRNJAČKOJ BANJI.
Održan sastanak
članova srpske sekcije
FIPRESCI u Vrnjačkoj Banji.
Svečano dodeljena nagrada FIPRESCI.
Na
31.
Festivalu filmskog scenarija koji je održan od 11. do 15. avgusta u
Vrnjačkoj Banji žiri
kritike FIPRESCI Srbija
nagradu FIPRESCI
za najbolji scenario
glavnog takmičarskog programa dodelio je filmu "KLOPKA"
reditelja Srdana
Golubovića. U saopštenju žirija se ističe da se nagrada
dodeljuje "scenaristima Melini Poti Koljević i
Srđanu Koljeviću za autentičan scenaristički doprinos
filmu "Klopka" koji čvrstom žanrovskom strukturom, ubedljivom
narativnom linijom i dobrom karakterizacijom likova pokazuje
tragičnu podlogu divlje balkanske tranzicije".. |
|
|
|
|
|
IVAN KARL NA FILMSKOM FESTIVALU U MOTOVUNU.
Uz Sarajevo, Motovun je u evropskim i svetskim okvirima danas jedini
relevantni međunarodni filmski festival sa prostora nekadašnje
jugoslovenske države. Pokrenut 1999. godine kao zajednički poduhvat
dva prijatelja, reditelja Rajka Grlića i Igora Mirkovića, bez
velikog budžeta, prateće taštine, fanfara i crvenih tepiha, Motovun
je bio i dosledno ostao spontana i šarmantna improvizacija filmskih
zaljubljenika svih generacija. Ta neformalnost Motovuna i
poslovičnost Sarajeva kao i dovoljno originalne programske
koncepcije kojih su se na vreme setili i pravilno sproveli u delo,
doveli su ih u poziciju koju u svojim zlatnim godinama nisu dosegli
ni Pula, ni FEST, najugledniji i najprestižniji festivali u SFRJ.
Odatle zapravo potiče dugogodišnja agonija, tumaranje i postepeno
odumiranje tih manifestacija jer u prezasićenoj festivalskoj ponudi
i konkurenciji, prva propuštena prilika je obično i poslednja.. |
|
|
|
|
|
Saša Janković sa
14.
Festivala evropskog filma na PALIĆU.
Svečano dodeljena nagrada FIPRESCI danskom filmu "POSLE
VENČANJA" rediteljke Suzane Bir. 14.
Palićki festival evropskog filma svečano je otvoren ovogodišnjim
Kanskim pobednikom. Čast je pripala briljantnom ostvarenju „4
meseca, 3 nedelje i 2 dana“
rumunskog reditelja Kristijana Munđiua.
Potresna priča o devojci i abortusu u vreme Čaušeskove vladavine
koja počinje jednog sivog jutra a završava se u sledeću zoru nije
ostavila ravnodušnim više od 1200 posetilaca Palićke letnje
pozornice.
Sa
skromnih 250.000 evra budžeta ovaj mali ali vrlo značajni festival
evropskog filma još jednom je opravdao očekivanja mnogobrojnih
filmofila i ponovo iznenadio svojom lucidnošću, odgovornim i
ozbiljnim pristupom. Od festivalske organizacije do odličnog glavnog
i pratećeg programa sve je besprekorno funkcionisalo. Sve osim
vremena, ipak i na više od 40 stepeni sjajna festivalska atmosfera
obeležila je i ovo izdanje Palićkog festivala.. |
|
|
|
|
|
Dodeljena FIPRESCI
nagrada na
36. Filmskom festivalu u Sopotu.
Na
36.
Filmskom
festivalu
u
Sopotu (SOFEST '07) koji
je održan od 9. do 13. jula žiri
kritike FIPRESCI Srbija
nagradu FIPRESCI za najbolju produkciju u 2006/07 godini
dodelio je filmu "PEŠČANIK" reditelja Sabolča Tolnaija
u produkciji Art&Popcorn iz Beograda. Žiri je zasedao
u
sastavu:
Milan
Nikodijević (slobodni novinar,
Novi Sad/Vrnjačka
Banja), Dinko Tucaković (Jugoslovenska
Kinoteka, Beograd) i Zoran Debeljak (TV Vrnjačka
Banja, Vrnjačka Banja). Žiri
je konstatovao "da je ostvarenje Sabolča Tolnaija iskorak u okvirima
srpske kinematografije oličen u formi filmskog izraza i tretiranju
višeznačnog literarnog predloška baštinjenog u delima harizmatičnog
Danila Kiša. Žiri ističe i zaslugu producenta da ambiciozno
postavljen koncept realizuje na najbolji profesionalni način u
zadatim uslovima.".. |
|
|
|
|
|
Dodeljena FIPRESCI nagrada na
Filmskom
festivalu
Srbije.
Na Prvom Nacionalnom filmskom festivalu
koji je
održan od 3. do 8. jula u
Novom Sadu
žiri
kritike FIPRESCI Srbija
nagradu
FIPRESCI za najbolji domaći film dodelio je filmu "ODBAČEN"
reditelja Miloša Radivojevića. Žiri je zazasedao
u sastavu:
Vladimir
Crnjanski ("Dnevnik", Novi Sad), Milan D.
Špiček (Radio Index,
Beograd) i Dušan Vukić (Železničke
novine, Beograd).
U obrazloženju žirija se navodi da je film "Odbačen" dobio nagradu
jer "na atraktivan, uzbudljiv i rafiniran način govori o
junaku našeg tranzicionog vremena, koji odustaje pre svega od
sistema, a zatim i od života".. |
|
|
|
|
|
Milan Vlajčić:
Ispod crvenog tepiha.
Završni komentar o Prvom Filmskom festivalu Srbije, o skandaloznoj projekciji u glavnom festivalskom
zdanju, o megalomanskim ambicijama i preziru prema gledaocima.
Nekoliko dana uoči početka novosadskog festivala srpskog filma (3-8.
juli), na pompeznoj konferenciji za novinare u beogradskom Centru
Sava, čelnici Filmskog festivala Srbije su udarali u talambase
(mnogo krupne samohvale, malo podataka o programu). A onda je jedan
od doajena beogradskog kulturnog novinarstva Milan Špiček, iskusni
festivalski lisac, postavio pitanje, naizgled bezazleno: zašto se
glavni program ne prikazuje u bioskopu „Arena“ koji jedini ima
dolbi-uređaje u Vojvodini. Mali tajac, a potom odgovor, verovatno
smišljen u tom času. Mi hoćemo „Holivud“ na crvenom tepihu, a to se
može izvesti samo na pompeznom stepeništu Srpskog narodnog
pozorišta. Taj „Holivud“ smo videli u direktnom prenosu. Kako kaže
ona poznata reklama za bakin kolač: liči!.. |
|
|
|
|
|
Milan Vlajčić: Klopka sopstvenog manirizma.
Novosadski filmski festival: „Zavet“ Emira Kusturice.
Prvi
zvanični dan novog Festivala srpskog filma u Novom Sadu otpočeo je
uvredljivim tretmanom novinara i autora: konferencija za novinare
ekipe „Anđeli, 3“ održana je u nekoj vrsti špajza novosadskog
Kulturnog centra, u kojem je tek polovina pristiglih novinara uspela
da nađe mesto.
Još uvredljivije su delovale kvaziholivudska verzija otvaranja
festivala na „crvenom tepihu“ i zabrana novinarima i kritičarima da
pristupe većini festivalskih prostora, što nikome u Kanu ili Berlinu
ne bi palo na pamet.
Svečano otvaranje pripalo je najnovijem filmu Emira Kusturice
„Zavet“.. |
|
|
|
|
|
Dejan Nikolaj Kraljačić: "Tribute to
Kusturica".
Povodom
retrospektive Emira Kusturice na Prvom filmskom festivalu Srbije.
Palanačkim duhom, čvrsto ustoličenim u našoj sredini poslednje
dekade prošloga veka, oduvek je vladao zakon: pravi uspeh se ne
prašta, tj. ako ti se glava izdigne od “raje”, mora se seći. U njemu
upravo i leži jedan od glavnih razloga ambivalentnog i neretko
negativnog stava dela našeg auditorijuma spram opusa svetski
najprestižnijeg brenda ovih prostora - Emira Kusturice.
“Primedbe” variraju: od onih kako mu filmovi imaju previsoke budžete
(zanemarujući pri tom činjenicu da se retko koji autor uopšte, može
podičiti tolikim brojem najprestižnijih svetskih priznanja za
brojačano ne baš preveliki opus); preko onih koji se tiču temata –
(pre)čestih priča naglašenog socijalnog diskursa o ljudima sa
margine života (inače opsesije celokupne domicilne kinematografije).. |
|
|
|
|
|
Svetski hit
Umri muški 4.0
u srpskim bioskopima,
pro et contra?
Milan
Vlajčić: Umri muški 4.0 - Nema predaje!
Pokušajte da zamislite „Umri muški“ bez Brusa Vilisa! Nemoguće. Kao
ni „Prljavog Harija“ bez Klinta Istvuda. Prema tome, kad uđete u
zamračenu dvoranu (piratska kopija ne dolazi u obzir) da pogledate
četvrtu verziju, „Umri muški 4.0“ znate da će vas dočekati
Brus obrijane glave, ubitačnog podsmeha, i ovoga puta posebno,
neodoljivog samoironičnog stava. Zbog sopstvenih poodmaklih godina.
Koje sjajno podnosi (52 recke). I sad više nije važno što bi ovaj
tehno-triler savršene produkcije, bez njega, bio kao stvoren samo za
izvrsnu video-igricu na vašem plejeru.. |
|
|
|
|
|
Svetski hit
Umri muški 4.0
u srpskim bioskopima,
pro et contra?
Ivan Karl o filmu "Umri
muški 4.0".
Vic
koji je bio aktuelan u vreme najveće popularnosti Kamerunovog
Titanika, a po kome Brus Vilis nije igrao u pomenutom filmu zato što
bi sigurno spasao brod, posle četvrtog izdanka akcionog serijala
Umri muški, dobija kakav takav smisao. Od luksuznog nebodera, zatim
prometnog aerodroma, te zagušljivih ulica Njujorka, delokrug
vratolomija buntovnog Džona Meklejna se proširio na celokupnu
istočnu obalu SAD, ne ostavljajući mu baš mnogo prostora za
eventualni novi nastavak priče... |
|
|
|
|
|
Svetski hit
Umri muški 4.0
u srpskim bioskopima,
pro et contra?
Danko Ješić: Umri muški 4.0 - Gradacija
paranoje.
U
vreme kada je snimljen prvi film iz serijala "Umri muški", paranoja
i percepcija opasnosti su bile na drugačijem nivou nego danas.
Kolike su šanse bile da se nađete zatočeni u zgradi koju upravo
pljačkaju strani pljačkaši? Verovatno male, te je stoga, prvi deo
filma imao taj prizvuk neverovatnog, odnosno priličan otklon od
realnosti. U tom ključu je Brus Vilis i izgradio lik Džona Meklejna,
čoveka koji je otporan na metke, udarce i padove. Sa sledećim
nastavcima, osnovna pretpostavka se ponavljala, samo je stepen
paranoje bivao sve veći. Šta ako neko otme avion? Šta ako neko
poželi da opljačka zlatne rezerve?.. |
|
|
|
|
|
Saša Janković
o filmu "Moj Firer".
Tanka
je i vrlo često nejasna nit između stvarnosti i fantazije. Ako je sa
razumnom merom, mašta je u umetnosti onaj vrlo bitni činilac koji
njenim poslenicima omogućava da budu univerzalniji i drukčiji od
svih. Filmski autori vrlo brzo su to shvatili pa je već na samom
početku svog razvoja film postao „umetnost za sebe“. Ipak, samo je
velikim autorima u istoriji filmske umetnosti uspevalo da uvek jasno
osete i razumeju tu tananu nit koja film čini posebnim i drugačijim.
Klasičan primer filma koji je negde između dokumenta i umetničkog
dela je nezaboravni „Veliki diktator“ Čarlija Čaplina iz 1940.
godine. I mnogo je filmova snimljeno o Hitleru nakon toga. Naravno,
većina u posleratnom periodu ali nijedan ni približno tako „ludo
zabavan“ i tako „smrtno ozbiljan“ u isto vreme kao Čaplinov. Ipak to
je bio Čaplin, jedan jedini, pa nikom nije ni padalo na pamet da se
s tim šali. Sve do nedavno.. |
|
|
|
|
|
Svetski hit
Ocean's 13
u srpskim bioskopima,
pro et contra?
Milan
Vlajčić: Rukovanje sa Sinatrom.
Tresla se gora, nepostojeca, zaljuljao se hotel „Banka“.Tako se
zavrsava film “Oušnova trinaestorka“ ( Oceans 13, god. proizvodnje
2007. trajanje 122.min.). Pošto je reč o krimi-trileru u čijoj
podlozi je plan da se poremeti svečano otvaranje najmodernijeg
kasina u Las Vegasu, na kraju smo se našli u čudu. Praćenje zapleta
je zbrkano, za mnoge junake (ima ih više od trinaest) nismo sigurni
šta sve obavljaju, a što je još poraznije, napetost je svedena blizu
tačke mržnjenja.
Ovo je ko zna koji rimejk čuvenog filma Francuza Žan-Pjera Melvila
„Kockar Bob“ iz davnašnje 1956. godine u kojem je sve složeno kao u
švajcarskom časovniku.. |
|
|
|
|
|
Svetski hit
Ocean's 13
u srpskim bioskopima,
pro et contra?
Ivan
Karl o filmu "Ocean's 13: Igra se nastavlja".
Bolji od drugog dela, slabiji od prvog. To je prvi utisak nakon
stotinak minuta ležerne avanture i improvizacija uigranog tima
okupljenog oko Džordža Klunija i Stivena Soderberga, koji očito voli
da zabavlja sebe i publiku i pritom bogato kešira to zadovoljstvo.
Još malo pa će nadmašiti idole iz mladosti, Frenka Sinatru i Dina
Martina, tvorce originalnog filma.
Motiv za ponovno okupljanje Oušenove družine u trećem poglavlju
prefinjenog lopovluka na visokom nivou, je osveta i ako može koji
dolar pride. (Ne)očekivano.. |
|
|
|
|
|
Svetski hit
Ocean's 13
u srpskim bioskopima,
pro et contra?
Danko Ješić o filmu "Ocean's 13: Igra se
nastavlja".
Ovo je godina u kojoj su se pojavili treći nastavci nekih od
najisplativijih filmskih serijala poslednje decenije. Posle
"Spajdermena" i "Pirata sa Kariba", pred nama je i treći nastavak
priče o Deniju Oušnu i njegovim pajtašima. Prvi deo filma je nastao
kao rezultat želje grupe prijatelja na čelu sa Stivenom Soderbergom,
Džordžom Klunijem i Bredom Pitom, da zajednički naprave zabavan i
komercijalan film. Pošto je glavni problem Holivuda dobar scenario,
oni su posegli za rimejkom holivudskog klasika "Ocean's 11" u kojem
su glavne uloge tumačili Sinatra i Din Martin, kao i ostatak
njihovog "rat pack-a". Originalni film nije bio neko remek-delo, ali
je zahvaljujući originalnoj priči o pljački kazina, šarmu Dina
Martina i Sinatrinoj energiji bio prilično zanimljiv.. |
|
|
|
|
|
Saša Janković o filmu
"ZODIJAK" Dejvida Finčera.
Danas
uvaženi američki reditelj, Dejvid Finčer je skromno započeo svoju
karijeru kao snimatelj video-spotova i reklama ali je već svojim
prvim filmom („Tuđinac 3“,
1992) definisao svoje osnovne tematske i rediteljske preokupacije.
Ako je tačna ona misao velikog francuskog ali i holivudskog
reditelja Žana Renoara da svi ozbiljni reditelji ustvari celog
života prave jedan jedini film onda će i naredni Finčerovi filmovi
biti na temu otuđenosti i nesnalaženja pojedinca u društvu. Naravno,
otuđenost i nesnalaženje uvek se različito ispoljavaju. Njegova
lucidna i briljantna istraživanja paradoksa uspostavljanja
identiteta počela su filmom „Sedam“
(1995) i uspešno nastavljena „Borilačkim klubom“
(1999)
A onda se potpuno neočekivano pojavio njegov najkomercijalniji film
„Soba panike“ (2002).. |
|
|
|
|
|
„Zlatna košpica od šljive“ za najnegativniju
filmsku kritiku.
Blogeri na popularnom veb
sajtu B92 nedavno su dodelili nagradu
"Zlatna šljiva" za najgori domaći film.
Nagrada "Zlatna šljiva" bira se glasovima posetioca veb sajta i
dodeljuje se u deset kategorija. Među nominacijama se našla i nagrada
"Zlatna košpica od šljive" za najnegativniju kritiku domaćeg
filma. U užem izboru za nagradu "najgore kritike domaćeg filma" su
izabrani i naši članovi,
eminentni filmski kritičari: Dimitrije Vojnov i Danko Ješić. |
|
|
|
|
|
Dejan Nikolaj Kraljačić: Problem adaptacije
stripa
("Fantastična četvorka: Uspon srebrnog letača").
Često
možemo čuti u svojoj okolini kako je, baš uvek tih poslednjih 10-ak
godina, izuzetno krizno i bezidejno u holivudskom filmu. Ali, kada
se malo dublje “zagrebe”, ne može se osporiti da se preko bare moćni
studiji ipak trude da pronađu neka nova rešenja, ne bi li se malo
osvežili kako idejno tako i finansijski, što je potpuno legitimno.
Kada govorimo o bioskopskoj američkoj produkciji poslednje dekade,
moramo biti svesni jedne izuzetno inventivne male revolucije koja se
obično mimoilazi u “ozbiljnijim” raspravama, a tiče se animiranog
filma.. |
|
|
|
|
|
Aleksandar Saša
Erdeljanović:
PRVIH POLA VEKA SRPSKE KINEMATOGRAFIJE 1896-1945.
Početak filma u Srba vezan je za prvu filmsku projekciju na
Balkanu, održanu u Beogradu u kafani ''Zlatan krst'' 25. maja/6.
juna 1896. godine, kada su predstavnici kompanije braća Limijer, Andre
Kar i Žil Žiren iz Liona prikazali poznati ''Prvi program Limijerovih filmova.''
Nepunih šest meseci kasnije, Kar ponovo dolazi u Srbiju, gde uz
prikazivački program snima i prve domaće filmove (Kalemegdanska
šetnja, Tramvajska stanica na Terazijama, Izlazak radnika iz fabrike
duvana, Kraljev povratak iz Sofije i Proslava 22. februara), koji se
nažalost, danas svi vode kao izgubljeni.
Do
duše, ovo nije bilo prvo
''filmovanje'' jednog Srbina u svetskoj kinematografiji, jer je ta
čast dobijena još 24. oktobra 1896. godine.. |
|
|
|
|
|
ARHIVA: Festivalski izveštaji, tekstovi, vesti..
:
Januar 2006
-
Jun 2008.
170 članaka..
|
|
|
|
|
|
|
|
|