Svečano otvaranje pripalo je najnovijem filmu Emira Kusturice „Zavet“ (god. proizvodnje: 2007. trajanje: 127 min.),ali je projekcija za novinare delovala kao hladan tuš, uglavnom zahvaljujući patriotski obojenim izveštajima „naših specijalnih izveštača“ iz Kana (sa patriotizmom na pogrešnom mestu). Maniristički postupak koji je počeo da buja u autorovoj poetici posle „Podzemlja“ (1995), sada se prostro preko svake mere. Osnovna priča o 12. godišnjem Canetu (Uroš Milovanović) koji kreće u varoš da ispuni zavet svoga dede (proda kravu, kupi ikonu Sv. Nikole i nađe mladu), nudila je priliku za starinskim emocijama nabijenu melodramu ili komediju. Na žalost, od prvog trenutka sa svih strana nadiru epizode i zgode sa prejakim, burlesknim i slepstik-vrtoglavim, fizičkim razračunavanjima i nadmudrivanjima.
Mnoge zvrčke već su viđene u Kusturičinom rekvizitariju, neke reference i omaži su previše na prvu loptu i neduhoviti (Tarkovski, pad njujorških tornjeva, sovjetska himna, na primer). Tokom celokupne projekcije, dok je sa ekrana letelo perje (povremeno i doslovno, kad je reč o ćuranu, opet!), dvoranom je vladao stravičan muk. Veliko osveženje je Marija Petronijević u ulozi mlade, ali ona nije dobila dovoljno prostora.
Miki Manojlović kao najveći negativac Bajo je karikaturalno doterao do zida svoje ostvarenje iz „Podzemlja“, muzika koja sve vreme trešti (rad Stribora Kusturice, koji igra jednog od bitnijih likova) je doslovno treš i turbo-pinkovska. Ukratko, za autora je vreme da nešto u svom viđenju filma i sveta promeni.