Pomenuto novinarevo pitanje bilo je proročko. Rečeno je uzgred da će se uvesti najbolje moderne aparature za prostor koji nije bioskop. I šta se dogodilo? Pošto akreditovani novinari nisu imali pristup tamo, nisu imali nigde, sem u „Arenu“ (projekcije za novinare), sa više strana od filmskih autora smo doznali da su projekije u SNP sa nekih prepotopskih mašina, bez dolbi-procesora, što će reći da je zvučna slika „zgužvana“ i da je muzika sa dodatim šumovima uglavnom činila neprepoznatljivim šta glumci pričaju na srpskom.
Jedan ugledni reditelj mi je potvrdio da polovinu dijaloga Kusturičinog „Zaveta“ nije razumeo, jer se dijalog gubio u opštoj kakofoniji. Uzgred, projekcija istog filma na svečanom otvaranju dva puta je prekidana zbog pucanja trake, povremeno su se na kopiji pojavljivale neke ogrebotine, a još neki autori su nam rekli da su kopije posle ovakve projekcije dobijali natrag sa priličnim oštećenjima. Nacionalni film ispade kolateralna šteta opsesije holivudskim crvenim tepihom.

Od nekoliko inostranih gostiju sam doznao da su bili iznenađeni talasastim platnom u pozorišnoj dvorani, tako da su se likovi sa ekrana, viđeni pomalo iskosa, kretali lelujavo. Da ne poverujete! Čelnici festivala su verovatno u to vreme bili po salašima i žurkama.
Valja ovome dodati da je organizator festivala „Exit“ dobio u ruke megalomanski program sa sedam osam sekcija i da je to razbacano po gradu, za izvodjenje, po ulicama i ćoškovima. Mnogo buke sa malo pravih pogodaka. Deo projekcija uopšte nije izveden jer se u gledalištu nije pojavio niko, promocije filmskih knjiga su izvođene sa rokerskih bina, potpuno neprimereno. Pomenimo da je u petak, najavljeni događaj festivala, dokumentarni film o najvećoj zvezdi srpskog filma Iti Rini, rad beogradskog dokumentariste Ilje Slanog, prikazan u dvorani sa samo jednim gledaocem. Zaslužuje da mu se pomene ime: beogradski reditelj Dragomir Zupanc, inače Iljin komšija sa Čubure.

Nešto je bilo za pohvalu, osim dobrih filmova: projekcije za novinare su organizovane u sjajnim uslovima (sa rashlađenom dvoranom i dolbijem) u pomenutom bioskopu „Arena“ bez crvenog tepiha. Sve je bilo besprekorno, jer je upravnik bioskopa gospodin Gigov bio neprekidno u foajeu, vodio računa o satnici i novinarima. Veliko mu hvala. Po njemu ćemo zapamtiti ovaj festival, na kojem novinari nisu dobili nijednu kafu (ponovo nezapamćeno). Tako treba.