Završni komentar
o Prvom filmskom festivalu Srbije,
o skandaloznoj projekciji u glavnom festivalskom zdanju, o
megalomanskim ambicijama i preziru prema gledaocima.
Nekoliko dana uoči početka novosadskog festivala srpskog filma
(3-8. juli), na pompeznoj konferenciji za novinare u beogradskom
Centru
Sava,
čelnici Filmskog festivala Srbije su udarali u talambase (mnogo
krupne samohvale, malo podataka o programu). A onda je jedan od
doajena beogradskog kulturnog novinarstva Milan Špiček, iskusni
festivalski lisac, postavio pitanje, naizgled bezazleno: zašto se
glavni program ne prikazuje u bioskopu „Arena“ koji jedini ima
dolbi-uređaje u Vojvodii. Mali tajac, a potom odgovor, verovatno
smišljen u tom času. Mi hoćemo „Holivud“ na crvenom tepihu, a to
se može izvesti samo na pompeznom stepeništu Srpskog narodnog
pozorišta. Taj „Holivud“ smo videli u direktnom prenosu. Kako kaže
ona poznata reklama za bakin kolač: liči!
|
Pomenuto
novinarevo pitanje bilo je proročko. Rečeno je uzgred da će se uvesti
najbolje moderne aparature za prostor koji nije bioskop. I šta se
dogodilo? Pošto akreditovani novinari nisu imali pristup tamo, nisu
imali nigde, sem u „Arenu“ (projekcije za novinare), sa više strana od
filmskih autora smo doznali da su projekije u SNP sa nekih
prepotopskih mašina, bez dolbi-procesora, što će reći da je zvučna
slika „zgužvana“ i da je muzika sa dodatim šumovima uglavnom činila
neprepoznatljivim šta glumci pričaju na srpskom.
Jedan ugledni reditelj mi je potvrdio da polovinu dijaloga
Kusturičinog „Zaveta“ nije razumeo, jer se dijalog gubio u opštoj
kakofoniji. Uzgred, projekcija istog filma na svečanom otvaranju dva
puta je prekidana zbog pucanja trake, povremeno su se na kopiji
pojavljivale neke ogrebotine, a još neki autori su nam rekli da su
kopije posle ovakve projekcije dobijali natrag sa priličnim
oštećenjima. Nacionalni film ispade kolateralna šteta opsesije
holivudskim crvenim tepihom.
Od nekoliko inostranih gostiju sam doznao da su bili iznenađeni
talasastim platnom u pozorišnoj dvorani, tako da su se likovi sa
ekrana, viđeni pomalo iskosa, kretali lelujavo. Da ne poverujete!
Čelnici festivala su verovatno u to vreme bili po salašima i žurkama.
Valja ovome dodati da je organizator festivala „Exit“ dobio u ruke
megalomanski program sa sedam osam sekcija i da je to razbacano po
gradu, za izvodjenje, po ulicama i ćoškovima. Mnogo buke sa malo
pravih pogodaka. Deo projekcija uopšte nije izveden jer se u
gledalištu nije pojavio niko, promocije filmskih knjiga su izvođene sa
rokerskih bina, potpuno neprimereno. Pomenimo da je u petak,
najavljeni događaj festivala, dokumentarni film o najvećoj zvezdi
srpskog filma Iti Rini, rad beogradskog dokumentariste Ilje Slanog,
prikazan u dvorani sa samo jednim gledaocem. Zaslužuje da mu se pomene
ime: beogradski reditelj Dragomir Zupanc, inače Iljin komšija sa
Čubure.
Nešto je bilo za pohvalu, osim dobrih filmova: projekcije za novinare
su organizovane u sjajnim uslovima (sa rashlađenom dvoranom i
dolbijem) u pomenutom bioskopu „Arena“ bez crvenog tepiha. Sve je bilo
besprekorno, jer je upravnik bioskopa gospodin Gigov bio neprekidno u
foajeu, vodio računa o satnici i novinarima. Veliko mu hvala. Po njemu
ćemo zapamtiti ovaj festival, na kojem novinari nisu dobili nijednu
kafu (ponovo nezapamćeno). Tako treba.
|