Kako je američki strip već ozbiljno poklekao pred invazijom strip fenomena ovoga veka - japanskoj mangi, holivudski studiji su postali poslednji bastioni održanja prevashodno superherojskog američkog stripa, čemu najbolje svedoči i opštepoznata nam veza mejdžora WB sa DC Comics-om.
Uz niz sličnosti koje strip i film spajaju, postoji i niz razlika koje ih značajno razdvajaju, te da bi prelazak iz jednog medija u drugi bio uspešan, svakako da je neophodna dobra adaptacija. A da bi se do iste došlo, mora se dobro poznavati predložak kao i zakonitosti medija u koji se delo prenosi, što podrazumeva obogaćivanje izvornog sadržaja, a ne obogaljivanje!
Scenaristi Don Pejn (Payne, MOJA SUPER BIVŠA DEVOJKA, 2006.) koji važi za sklonog stripu, i Mark Frost (FANTASTIČNA ČETVORKA, 2005.), koji je i razrađivao samu priču sa Džon Turmanom (koscenaristom nesrećnog HULK-a iz 2003.), pred sobom su imali idealan predložak - najnadahnutiji Marvelov proizvod (verovatno i kada je superherojski strip u pitanju, uopšte), ali izgleda da su baš sa istim bili deficitarni u svojim privatnim kolekcijama.
Dobri poznavaoci stripa znaju da USPON SREBRNOG LETAČA, drugi deo filma FANTASTIČNA ČETVORKA (u daljem tekstu FF) varira neke od najznačajnijih epizoda ne samo američkog već i svetskog stripa, a Srebrni letač (Silver Surfer) je najzrelije postavljen superheroj strip mitologije ukupno uzev, zbog čega ima i najviše fanova širom sveta u poodmaklim godinama. Ozbiljne promene u izvornoj postavci likova prve superherojske porodice (i prvog velikog uspeha Marvela 1961., onaj najveći, sa Spiderman-om, uslediće 1963.) legendarnog dua Sten Li (Stan Lee) – Džek Kirbi (Jack Kirby) već smo nekako i preživeli u prvom delu, ali najduže iščekivana pojava jednog superheroja na velikom platnu – Srebrnog letača, kojeg izdvaja jedinstven spoj harizmatične vizuelne pojave i karakter sklon kontemplaciji, duboka emocija i razumevanje (najeklatantniji produkt američkog srebrnog doba stripa, u kojem se superherojima inputirala samosvest i humanost, istina, u mnogome kao refleks “gvozdene zavese” i rata u Vijetnamu), celokupno je rezultiralo upravo suprotnim podnaslovu – padom Srebrnog letača, čime je možda Srebrni i kudikamo bolje prošao od najmoćnijeg od svih u superherojskom univerzumu – atraktivnog Galaktusa (Galactus), u filmu raspršenog u jedno veliko galaktičko maglište(?!).

Istini za volju, prva pojava u stripu senzacionalnog Srebrnog letača (kako ga je izvorno najavljivala naslovnica FF broj 48, 1966.) i nije bila baš spektakularna i motivisana. Ideja da se on pojavljuje za vreme famozne svadbe fantastičnog para, gospodina Fantastičnog (Mr. Fantastic) i neveste mu Nevidljive žene (Invisible Woman - priča iz atraktivne specijalke FF broj 3, objavljena godinu dana ranije), jeste zahvalno filmsko rešenje, čak i uz ogradu što zvanice na svadbi nisu kao u stripu i drugi junaci Marvelovog doba stripa (krilatica koju je, pored one sa naslovnica - Marvel najveći strip magazin na svetu, neskromno lansirao najveći majstor komercijalnog plasmana stripa Sten Li direktno aludirajući na pomenuto srebrno doba). Ali šta se dešava dalje u filmu? Američka vojska reaguje. Uz FF, oni angažuju i čuvenog negativca Dr Dooma, koji ih naravno prevari i od zarobljenog Letača ukrade srebrnu dasku, izvor njegove kosmičke moći. Na kraju, FF oslobađa Srebrnog, savladava zlog Dr-a, a Srebrni odlučuje da služi zemljane zahvaljujući tome što je nekako osetio da Nevidljiva žena poseduje iskrenu ljudsku emociju(?!). Srebrni otkazuje poslušnost svom gospodaru, moćnom Galaktusu (kojeg nikada ne vidimo, a o njemu i njegovim namerama saznajemo potpuno uzgred i delimično!) i prestaje da bude njegov izaslanik (bez i jedne naznake mitskog obračuna poznatog iz stripa). Istina, čuli smo, samo onako usput, pravo ime Srebrnog letača – Norin Rad (Norrin Radd), i da je počeo služiti Galaktusa ne bi li zaštitio svoju planetu.
Naravno da nije problem u tome što u FF filmovima: Čovek baklja (Human Torch) nije niti onaj izvorni iz prvog Marvelovog izdanja (1939., iz zlatnog doba), niti nesretno zaljubljeni tinejdžer Džoni Storm iz FF koji tek kreće na koledž (u broju 4 godišnje specijalke FF iz 1966., Human Torch-i iz dve strip epohe se čak i susreću, na samim počecima postmoderne u umetnosti); Ben (Thing) nije cinična “zver” koja pati za svojom ljubavi Ališjom, kojoj se i ne prikazuje od kada je postao čudovište; Srebrni letač ne doživlja svoje osvešćenje - ljudsku inicijaciju od upravo iste, slepe Ališje (nikako slučajno), što opet budi ljubomoru kod Thing-a; itd. Gledajući u kontekstu nastanka stripa, svakako je suvišno spominjati Sten Lijevu anticipaciju moći medija, kao i potencijal jedinstvene pojave metastripskog (izuzetno nadahnuti i duhoviti komentari Lija tokom epizoda, koji se putem samoironije, vešto poigravao sa deziluzionizmom i naratorstvom), jer zasigurno nisu ni bili predmet razmišljanja jednog ovakvog autorskog tima predvođenog režiserom Tim Storijem (Story, režiser i prvog dela FF).
 

Nužno se nameće pitanje, zašto već narativne strukture i likove koji funkcionišu, te celokupno dovoljno maštovite i duhovite zaplete proizvoljno menjati, potpuno izdavajući duh izvornika, najvažnijeg činioca prilikom adaptiranja (iako scenaristi navode da su se bavili pomenutim epizodama, kao i onim, nešto kasnijim, sa Dr Doom-om, od 57 do 60)? Zbog čega se onda ne izmisle novi likovi, koji bi se slobodno kreirali? Tako bi npr. androgeni Kianu Rivs (Keanu Reeves) i mogao biti tamo neki detektiv natprirodnog u promašenoj atmosferi LA-a (film KONSTANTIN, 2005.), ali svakako ne bivši panker iz Liverpula, plavokosi Džon Konstantin (John Constantine) iz HELLBLAZER-a, najuspešnijeg serijala svoje generacije preporučenog zrelijoj publici. O potencijalima predložaka koje potpisuje najveća strip scenaristička ikona Alan Mur (Moore) da i ne govorimo, pogotovo po pitanju mu postmodernog dragulja LIGE IZUZETNIH DŽENTLMENA (2003.). Svakako da doslovno, puko preslikavanje strip tabli na film ne vodi nikamo, jer filmska dramaturgija nije ni stripska, niti literarna. Najbolji primeri pomenutog su animirani film KORTO MALTEZE (2002.) i Enki Bilalova BESMRTNA (2004.) u Evropi, te iako dosta uspešan, potpuno dramaturški ravan GRAD GREHA (SIN CITY, 2005.) u Americi.

Opšti zaključak je da je velikim studijima danas, izuzetno teško pronaći adekvatne saradnike koji će na pravi način pročitati predložak i adaptirati ga kao što se desilo sa dva izdanja najvećeg američkog “nezavisnog” izdavača Dark Horse-a, i filmovima HELLBOY (2004.), te po mnogo čemu izuzetnom 300: BITKA KOD TERMOPILA (2006., oba stripa su oživela na pravi način zahvaljujući adekvatnom tretiranju melodramskog, što je u stripu samo naznačeno). Što se recentnijih primera oživljavanja superheroja tiče, može se reći da je najbliže uspeloj filmskoj atmosferi nepravedno podcenjeni DAREDEVIL (2003., dovoljno je samo setiti se Kingpin-a u mračnoj atmosferi filma). Više nego skromnoj listi ekranizacija vrednih pomena su i 2 trilogije: jedna dosta ujednačenog kvaliteta - X-MEN (2000.-2006.), i druga solidna, po istina neuporedivo manje popularnom stripu BLADE (1998. – 2004.), u kojoj se opet značajno izdvaja 2. nastavak (2002.). No, ono što nam svakako sleduje narednih nekoliko godina je prava poplava strip ekranizacija, koji će se, po svemu sudeći, rešavati po modelu koji je primenjivan i do sada (barem znamo šta možemo da (ne)očekujemo od naredne ekranizacije režisera Tim Storija najavljene za 2009. - Diglovih (Diggle) LOSERS-a, jedne od novih serija najznačajnije DC-jeve edicije Vertigo,). Tako, za čudo, prava linija duha stripa FF ostaće vlasništvo Pixar-ovih NEVIĐENIH (2004., INCREDIBLES), u kojima su na najinteligentniji način iskorišteni neki od elemenata i motiva FF (moći Incredible porodice su jasna paralela sa FF, kao i aluzija na Srebrnog letača putem Frozone-a), a kako već NEVIĐENI nisu direktna adaptacija, iskorištena je punu sloboda za kreiranje priče, i eto nam idealne recepture (postmodernog doba). A nama jedino ostaje žal za tim što tehnologija svojevremeno nije zadovoljila potrebe Džejmsa Kameruna (James Cameron) da realizuje svog SPIDERMAN-a, nakon što smo videli i tehnološki veoma superiornu klicu potencijalne izvedbe Srebrnog letača u tečnom metalu T-1000 još davne 1991., u TERMINATORU 2. Da se taj SPIDERMAN dogodio sredinom 90-ih (a ne ovaj, kojeg nažalost gledamo), možda bi već odavno bili svedoci i pravog ukrštanja duhovite FF i mitskog Srebrnog letača, a ne jednog lošeg krokija, ili pak samo potencijalne najave spin-off-a Srebrnog letača (kao što se to više nego uspešno dogodilo u stripu 1968.), čije je prvo filmsko pojavljivanje svakako već duboko razočaravajuće za zrelu publiku, a opet previše dosadno za decu.

Ocena filma (1-10): "Fantastična četvorka"         2

Dejan Nikolaj Kraljačić dnk@bitsyu.net