naslovna | o nama | festivalski izveštaji | god. nagrade | članovi | tekstovi | arhiva | kontakt

 

           

 

Go To   FIPRESCI    
The International Federation
of Film Critics
Official site


MEĐUNARODNI ŽIRI KRITIKE
FIPRESCI U 2007. GODINI

Naši članovi učestvovali su  u
međunarodnim festivalskim
žirijima kritike i u prvoj polovini tekuće 2007. godine. Početkom februara u žiriju kritike FIPRESCI u sekciji "Panorama"  na 58. izdanju prestižnog Berlinskog festivala učestvovao je Dinko Tucaković dok je Saša Radojević krajem marta bio član žirija kritike na 20. Festivalu dokumentarnog filma u Solunu. Krajem jula na filmskom festivalu u Motovunu (Hrvatska) član međunarodnog žirija kritike bio je  Ivan Karl. Sredinom oktobra u međunarodnom žiriju kritike 56. festivala autorskog filma u Manhajmu i Hajdelbergu učestvovao je Saša Janković..

         

MEĐUNARODNI ŽIRI KRITIKE

FIPRESCI U 2006. GODINI

Učešće naših članova u
međunarodnim festivalskim
žirijima kritike i protekle 2006. godine bilo je veoma zapaženo. Na festivalu u Friburgu žirijem je predsedavao predsednik srpske sekcije FIPRESCI Borislav Anđelić. Na prestižnom festivalu u Veneciji na Mostri u radu žirija učestvovala je Sandra Perović.
U
Rigi na festivalu Arsenal krajem septembra kao član međunarodnog žirija učestvovao  je Goran Gocić.

         

U Kijevu na
festivalu Molodist krajem oktobra kao član međunarodnog žirija kritike učestvovao je  Saša Janković (gore na slici).
U Hihonu (Španija) krajem novembra član međunarodnog žirija bio je Ivan Karl..

         

Tradicionalna FIPRESCI radionica filmske kritike na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji održana je 14. i 15. avgusta 2006. godine na temu "Mesto i uloga filmske kritike u vremenu tranzicije"..

         

Generalni sekretar FIPRESCI Klaus Eder više puta je posetio Srbiju i našu nacionalnu sekciju FIPRESCI..

Naši kritičari na filmskim
festivalima u svetu.

Kao članovi žirija kritike FIPRESCI članovi naše sekcije  učestvovali su na mnogim prestižnim filmskim festivalima širom sveta..

          Pišite nam...

Filmovi i festivali iz ugla
profesionalnih kritičara


Specijalne nagrade FIPRESCI Srbija 2006/07

Nagrada FIPRESCI Srbije
za najbolji film
2006. dodeljena je filmu
"Sedam i po" Miroslava Momčilovića
..

Nagrada FIPRESCI Srbije
za najboljeg
reditelja 2006. dodeljena je Olegu Novkoviću..

Nagrada FIPRESCI Srbije
za najbolju glumicu

2006. dodeljena je
Nadi Šargin..

Nagrada FIPRESCI Srbije za najboljeg glumca  2006. dodeljena je Nenadu Jezdiću..

Najbolji film 35-og Beogradskog FEST-a prema oceni žirija kritike FIPRESCI je nemački film "Život drugih" Henkela fon Donersmarka..

Sastanak članova FIPRESCI Srbije

Sredinom avgusta 2007. godine u Vrnjačkoj Banji je održan godišnji sastanak članova srske sekcije FIPRESCI..

FIPRESCI u svetu

Naša sekcija jedna je od 50 nacionalnih sekcija u svetu. Saznajte više o Međunarodnoj federaciji filmskih kritičara

Kritičari FIPRESCI

Upoznajte se sa našim članovima čitajući njihove tekstove u magazinima i dnevnim novinama

Prijavite se na
mailing listu


Ukoliko želite biti na
vreme informisani o svim aktivnostima FIPRESCI

Samo za članove

Deo sajta rezervisan samo za članove
FIPRESCI

 

 

Borislav Anđelić: 48. FILMSKI FESTIVAL U SOLUNU.  
Najuglednija filmska manifestacija u regionu. Preko 230 filmova iz 40 zemalja sveta. Dinko Tucaković, kao predstavnik Jugoslovenske kinoteke, učesnik na Simpozijumu posvećenom ulozi filmskih arhiva u čuvanju kulturnog nasleđa.
Mada se mnoge manifestacije ozbiljno trude da obezbede prestižno mesto vodeće filmske međunarodne manifestacije u regionu, koji i na širem svetskom planu dobija sve više na značenju, naročito, to čini festival u Sarajevu, Međunarodni filmski festival u Solunu uspešno zadržava svoje mesto najuglednije manifestacije. Ovogodišnji 48. po redu Međunarodni filmski festival u Solunu, koji se održava od 16. do 25. novembra, upravo na impresivan način demonstrira svoje kvalitete plodovima bogate programske žetve, gde će se naći preko 230 filmova dugometražnih i kratkih iz 40 zemalja sveta..

 

Ivan Karl o filmu "BOLESNIK" Majkla Mura.
Majkl Mur nastavlja hroniku sunovrata istine, pravde i američkog načina. Obilato koristeći arhive masovnih medija i neograničene mogućnosti dobijanja i razmene najrazličitijih informacija preko interneta, vešto beleži sve ono na šta Ujka Sem namerno zatvara oči. Poput Velikog brata na tajnom zadatku, nagrađivani autor demistifikuje demagogiju državnog aparata iz koje stoje jeftine obmane i skupi promašaji.
I dok američka administracija juri Bin Ladena, brine o iračkoj demokratiji i nafti i čeka da umre Kastro, 50 miliona građana najrazvijenije zemlje na svetu nema osnovno zdrastveno osiguranje, a oni koji ga imaju, ne retko ne uživaju ni minimum garantovanih benefita..

 

Borislav Anđelić o filmu "ODBAČEN" Miloša Radivojevića.
Mada je povodom svog prethodnog filma “Buđenje iz mrtvih”, govorio da je reč o njegovom testamentarnom delu, poznati reditelj starije generacije Miloš Radivojević, očigledno da je u međuvremenu, naročito posle uspeha filma, došao do zaključka da ima štošta još da kaže.
Ako se na “Buđenje iz mrtvih”, iz sadašnje perspektive, gleda kao na obračun sa društvom i vremenom “koje su nam pojeli skakavci”, koje se završilo sa bombardovajem, njegov najnoviji film “Odbačen” predstavlja svojevrstan, dosta ličan nastavak obračuna sa onima koji su odustali i samim sobom
..

 

Dinko Tucaković: "NORMAN MAJLER - GRUBIJANI NE PLEŠU".
In memoriam: Norman Majler (Norman Meiler, 1923 – 2007).

Junak ove uzbudljive priče koja se tek nedavno završila, je izvesni Norman Kingsli (Kingsley) rođen u Long Brenču (Long Branch), koji je kao i svaki mladić njegve epohe želio da postane pilot. Od 1939. na prestižnom Harvardu (Harward) studira aeronautički inženjering, a prvu priču objavljuje sa nepunih osamnaest godina. Nakon diplomiranja, 1943. regrutovan je i ubačen u kovitlac II svetskog rata. Služio je na Filpinima, kao – kuvar!..

 

Borislav Anđelić: 17. FESTIVAL ISTOČNOEVROPSKOG FILMA U KOTBUSU.  Srpski film "Hamlet" Aleksandra Rajkovića u glavnom festivalskom programu. "Zabranjeni bez zabrane" Dinka Tucakovića i Milana Nikodijevića u programu "Posle YU".
Na severu Nemačke u malom univerzitetskom gradu Kotbusu, inače jednom od glavnih kulturnih uporišta Lužičkih Srba održava se već tradicionalna manifestacija, sedamnaesti po redu, Međunarodni filmski festival istočnoevropskog filma. Ovogodišnja manifestacija, u terminu od 6. do 10. novembra, na svojim brojnim programima prikazaće preko 80 filmova, u konkurenciji i van nje, dugometražnih i kratkih, iz čak 25 zemalja, što govori u prilog sve većeg znacaja ove manifestacije u kontekstu savremenih svetskih tokova prezentacije novih tendencija kinematografija koje su sve zahvaćene nekim oblikom tranzicije..

 

Milan Nikodijević: "SLIKE IZ BIVŠIH ŽIVOTA". In memoriam: BAHRUDIN BATO ČENGIĆ (1930-2007). Nedavno sam ponovo prelistavao naša izdanja knjiga Čovek od mramora i Čovek od gvožđa Aleksandra Šćibora-Rilskog, po kojima je Andžej Vajda napravio istoimene filmove, koji zauzimaju najznačajnija mesta u njegovom, inače impozantnom, stvaralačkom opusu. Lepo je bilo podsetiti se, preko literaranog predloška, ta dva filma koja su, svaki u svoje vreme, iskreno uzbudili publiku širom sveta. Ujedno, bila je to prilika da se, još jednom, povuku paralele, odnosno definišu konstante koje su bile zajedničke svim kinematografijama zemalja tzv. realnog socijalizma, pa i bivšoj jugoslovenskoj. Misli se, pre svega, na cenzuru a kroz nju i na odnos vlasti prema stvaraocima, ne samo filmskim..

 

Milan Vlajčić sa filmskog festivala u BEČU (VIENNALE 2007).
U Beču, jednoj od najvećih kulturnih metropola Evrope, već 45 godina održava se Medjunarodni filmski festival Vienale, ove jeseni od 19-31. novembra. Imao sam prilike da pratim drugu polovinu festivala sa izrazito kulturološkom namenom.
Ovde su predstavljeni autorski, nezavisni, niskobudžetni filmovi sa svih strana sveta. Sem novinarskih,  nagrada nije bilo, pa valjda stoga nije bilo ni našeg filma. Uz dela poput rumunskog osvajača kanske Zlatne palme („Četiri nedelje, tri meseca, dva dana“) i nosioca Zlatnog venecijanskog lava („Požuda, oprez“ kineskog autora Anga Lija), prikazano je oko tri stotine filmova, igranih, dokumentarnih, nekoliko tematskih retrospektiva,poput džinovskog programa esejističkog fiilma 1909-2007 „Put termita“. Da ne pominjemo Omaž Džejn Fondi (deset filmova) koja je bila glavni gost festivala.
..

 

Saša Janković na  filmskom festivalu u MANHAJMU i HAJDELBERGU.
Međunarodni filmski festival u Manhajmu i Hajdelbergu jedan je od najpriznatijih i najboljih festivala autorskog filma u svetu i sigurno bez premca u evropskim okvirima. Svoje prve nagrade u karijeri, u prošlosti, su upravo na ovom festivalu osvajali najveći reditelji današnjice kao što su Žan-Lik Godar, Fransoa Trifo, Rajner Verner Fasbinder, Vim Venders, Džim Džarmuš i mnogi drugi. Svi do jednog pre toga nisu bili poznati jer festival od samog nastanka (1951) prikazuje isključivo filmove nepoznatih ili autora debitanata. To je koncept samog festivala i po tome je on posebno prepoznatljiv i jedinstven među hiljadama drugih širom sveta a kad jedan festival uspeva da već decenijama zadrži svoju originalnost onda i nagrade koje dodeljuje uvek imaju posebnu težinu i značaj..

 

Dinko Tucaković: DŽON TRAVOLTA OD HEROJA DO ANTIHEROJA I NAZAD. Povodom retrospektive filmova Džona Travolte u Kinoteci.
Džon Travolta (1954), pojavio se 70-ih godina prošlog veka, kao neočekivani i pomalo bogomdani heroj za filmadžije generacije ’novog Holivuda’. Sa socijalnim bekgraundom gubitnika i rokenrol nabojem novog Džejmsa Dina (James Dean), bio je upravo idealan za koncept vaskrsavanja klasičnog Holivuda. Kultno ostvarenje KERI (Carrie, 1976) samo je nagovestilo njegov potencijal, a meteorski uspeh dolazi sa dva njgledaija hita svoje epohe, sada neprikosnovenim klaicima popularne kulture, GROZNICA SUBOTOM UVEČE (Saturday night Fever, 1977) i BRILJANTIN (Grease, 1978)..

 

Borislav Anđelić o filmu "BORNOV ULTIMATUM" Pola Gringrasa.
Ako je suditi po reakcijama publike širom sveta na pragu smo stvaranja novog “junaka” u liku i delu Borna, koji će sa pozornice skinuti legandarnog agenta 007, Džejmsa Bonda. Kada se 1988. godine, po prvi put, pojavio dvodelni tv film Rodžera Janga “Bornov indentitet”, rađen po delu Roberta Ladlama, u kome je Borna tumačio poznati Ričard Čemberlejn, dakle, u vreme pred pad Berlinskog zida, ali još uvek bipolarnog, hladnoratovskog sveta, očigledno da još nije bilo sazrelo vreme za odlazak legendarnog “heroja” Jana Fleminga , Džejmsa Bonda. U međuvremenu mnogo toga se promenilo i došlo je vreme novog “antiheroja” Borna..

 

Milan Vlajčić o  filmu "ČETVRTI ČOVEK" Dejana Zečevića.
Prva premijera posle novosadskog „nacionalnog festivala“ (već zaboravljenog i verovatno sahranjenog) i – pun pogodak. Film „Četvrti čovek“ (god. proizvodnje: 2007. trajanje: 111 min.) reditelja i koscenariste Dejana Zečevića je, da kažem odmah, jedno od najboljih dela u poslednjih nekoliko godina. Čist po konceptu, rađen po znalački urađenom scenariju (u saradnji sa Bobanom Jeftićem), Zečevićev film inteligentno sledi žanrovsku matricu trilera, obogaćujući je kritičkom percepcijom srpskog društva ogrezlog u moralnoj žabokrečini, sveprisutnoj korupciji i nametnutoj kolektivnoj amneziji. Kao retko kada, izbor žanra nije shvaćen samo kao olako poluškolsko preslišavanje, već kao istinski izazov.
.

 

Dinko Tucaković: "HESUS FRANKO - PROROK TREŠ FILMA". Povodom retrospektive filmova Hesusa Franka u Kinoteci.
Istoriju filma, kao i istoriju kao takvu, neprestano pišu i revidiraju pobednici. U svetu umetnosti naročito je opasno da kriterijum za partenon, odnosno za definitivan sud o autoru, bude motivisan oficijelnim nagradama, čak i onim najprestižnijim, ili blagonaklonom recepcijom kritike. Tako za svakog ’gubitnika’ dođe njegovih petnaest minuta slave. Pogotovo ako se gubitnik zove Hesus Hes Franko (Jesus Jes Franco) i iza sebe za pola veka karijere (1957 – 2007) ima oko 200 stotine dugometražnih filmova, i još uvek aktivno radi..

 

Borislav Anđelić o filmu "GOJINE UTVARE" Miloša Formana.
Miloš Forman je kultno ime svetskog filma. Reč je o autoru omiljenom u našoj sredini, koji je svojim rediteljskim opusom u nekadašnjoj Čehoslovačkoj, a kasnije u Americi, kao i pedagoškim radom, imao značajan uticaj na mnoge savremene srpske reditelje.
Od najnovijeg Formanovog filma “Gojine utvare”dosta se očekivalo i to s pravom. Scenario je Forman radio, na provokativnu povesnu temu iz života čuvenog slikara Goje, u saradnji sa poznatim Žan Karerom, uz bogatu produkcijsku bazu u realizaciji ovog projekta učestvovala su neka od vodećih svetskih glumačkih imena, poput Natali Portman, Ksavijera Bardema i Stelana Skarsgarda u ulozi Goje. Na žalost, film “Gojine utvare” ne samo da nije ispunio brojna očekivanja, nego je podbacio na svim, osim nekoliko epizoda,nivoa
..

 

Aleksandar Saša Erdeljanović: ITA RINA. Povodom 100-godišnjice od rođenja slavne glumice.
Staza umetnosti je svojevrstan hod po mukama na putu ka slavi, puna strasti i odricanja, znoja i patnje, popločana ružama ali i trnjem. Dobar primer za ovakvu konstataciju svakako predstavlja životna sudbina Ite Rine (1907-1979), prve, a možda i najznačajnije, međunarodne filmske dive ponikle na ovim prostorima. Ita Rina (pravim imenom Ida Kravanja), Slovenka rodom iz Divače kraj Trsta, po uspostavljanju Kraljevine SHS, sa porodicom se preselila u Ljubljanu gde je pohađala gimnaziju, a zatim se zaposlila u banci. Poput mnogih devojaka, maštala je o tome da postane glumica ili balerina, a za to je osim prirodnog talenta, posedovala i nešto zbog čega su joj njene vršnjakinje zavidele – neobičnu, sanjalačku lepotu. Mada zvanično nije učestvovala na Izboru za Miss Jugoslavije krajem 1926. godine u Zagrebu, njene tajno poslate fotografije su svojom lepotom zasenile sve učesnice (pa i pobednicu, Šteficu Vidačić, kasnije takođe glumicu) i omogućile joj ugovor sa berlinskom filmskom kućom „Ostermajer-film“..



 


ARHIVA:  Festivalski izveštaji, tekstovi, vesti.. :
Januar 2006
- Jun 2008. 170 članaka..


 

 

 

 naslovna | o nama | festivalski izveštaji | god. nagrade | članovi | tekstovi | arhiva | kontakt

 

 

© Copyright FIPRESCI Srbija 2006-08.  Sva prava zadržana.  Mail to WEBMASTER