Staza
umetnosti je svojevrstan hod po mukama na putu ka slavi, puna
strasti i odricanja, znoja i patnje, popločana ružama ali i
trnjem. Dobar primer za ovakvu konstataciju svakako predstavlja
životna sudbina Ite Rine (1907-1979), prve, a možda i
najznačajnije, međunarodne filmske dive ponikle na ovim
prostorima.
Ita Rina (pravim imenom Ida Kravanja), Slovenka rodom iz
Divače kraj Trsta, po uspostavljanju Kraljevine SHS, sa porodicom
se preselila u Ljubljanu gde je pohađala gimnaziju, a zatim se
zaposlila u banci. Poput mnogih devojaka, maštala je o tome da
postane glumica ili balerina, a za to je osim prirodnog talenta,
posedovala i nešto zbog čega su joj njene vršnjakinje zavidele –
neobičnu, sanjalačku lepotu. Mada zvanično nije učestvovala na
Izboru za Miss Jugoslavije krajem 1926. godine u Zagrebu, njene
tajno poslate fotografije su svojom lepotom zasenile sve učesnice
(pa i pobednicu, Šteficu Vidačić, kasnije takođe glumicu) i
omogućile joj ugovor sa berlinskom filmskom kućom
„Ostermajer-film“. |
|
Tokom
druge polovine 1927. godine, uporedo sa učenjem glume, pevanja,
jahanja i drugih veština, Ita Rina ostvaruje niz manjih uloga, a
njeno ime Ida Kravanja po prvi put je zabeleženo, kao deseto po
redu, na špici filma ŠTA DECA KRIJU OD RODITELJA, veterana nemačke
kinematografije Franca Ostena. Tokom
druge polovine 1927. godine, uporedo sa učenjem glume, pevanja,
jahanja i drugih veština, Ita Rina ostvaruje niz manjih uloga, a
njeno ime Ida Kravanja po prvi put je zabeleženo, kao deseto po
redu, na špici filma ŠTA DECA KRIJU OD RODITELJA, veterana nemačke
kinematografije Franca Ostena. Kritika je primećuje tek u filmu
POSLEDNJA VEČERA u režiji Maria Bonara, u kome su joj partneri
bili italijanska zvezda na zalasku Marčela Albani i budući prvak
nacističkog filma, Hajnrih Georg. Ipak, prvi glumački trijumf Ita
Rina (kako su je prozvali producenti) ostvaruje u svom sledećem
filmu EROTIKON, češko-nemačkoj koprodukciji, koji je, pored nje,
proslavio i mladog reditelja Gustava Mahatija. Ova klasična priča
o preljubi, tako bliska srednoeevropskim filmskim autorima toga
doba, izrazito suptilno je prikazala telesnu strast izbegavši sve
zamke cenzure i poslužila kao predigra za sledeći, još uspešniji,
Mahatijev film EKSTAZA. Filmski i drugi časopisi utrkivali su se u
hvalospevima glavnoj glumici, pa tako „Češko slovo“ piše:
„Raskošna Ita Rina svojom jugoslovenskom lepotom i velikim
glumačkim talentom ubrajaće se uskoro u najbolje filmske zvezde“.
Sledili su veći ili manji uspesi – SRAMOTA Jozefa
Medeotija-Bohača, PROLEĆE SE BUDI Riharda Osvalda, KRALJEVSKI
VALCER Manfreda Noe, VALOVI STRASTI Vladimira Gajdarova, gomile
obožavalaca na svakom koraku, stotine pisama iz cele Evrope,
primamljive ponude sa obeju strana Atlantika... Tada, na samom
razmeđu nemog i zvučnog filma, Ita Rina je odigrala svoju,
verovatno, najuspeliju rolu ponovo u češkom filmu TONKA ZVANA
VEŠALA Karela Antona iz 1930. godine, naknadno ozvučenom na tri
jezika – češkom, nemačkom i francuskom. Tešku ulogu naivne seoske
devojke koja propada u velikom gradu, odajući se pijančenju i
prostituciji, Ita Rina je ostvarila na neponovljiv i nadahnut
način, iskazujući punu paletu ljudskih stanja i emocija.
Na
vrhuncu slave, Ita Rina odlučuje da svoju dugogodišnju vezu sa
Beograđaninom inženjerom Miodragom Đorđevićem kruniše brakom,
u aprilu 1931. godine, prešavši u pravoslavlje pod novim
imenom – Tamara Đorđević, a zatim se nastanjuje u Beogradu i
povlači iz sveta filma.
Tokom četvrte decenije ovog veka, iako prvenstveno okrenuta
porodičnom životu, Ita Rina se vraća filmu i tumači glavne
role u tri koprodukciona filma (dva sa nemačkim, a jedan sa
češkim partnerima) koji su, osim čisto umetničkih pobuda,
imali za cilj promociju Kraljevine Jugoslavije i njenih
prirodnih i turističkih bogatstava (naročito Jadrana i Crne
Gore). Značajno je da su joj u sva tri filma partneri bili
glumci jugoslovenskog porekla – Slovenac Hinko Nučić u FANTOMU
DURIMOTRA Hansa Natgea iz 1932. godine, Hrvat Zvonimir Rogoz u
filmu A ŽIVOT TEČE DALJE Karla Junghansa i F.V.Kramera iz
1935. godine i Srbin Svetislav-Ivan Petrović u PRINCEZI KORALA
Viktora Jansona iz 1937. godine. Najslavniji među njima, Ivan
Petrović, bio joj je partner i u njenom poslednjem filmu
snimljenom pred izbijanje II svetskog rata TRGOVCI DEVOJKAMA,
Eriha Engelsa iz 1939. godine, posle koga se definitivno
vratila u otadžbinu, ogorčena pritiscima na nearijevske
umetnike tokom snimanja. |
|
Period
okupacije Ita Rina je sa porodicom, uvećanom za dva člana (sina i
ćerku), provela povučeno u Beogradu i Vrnjačkoj Banji, a po
završetku rata, puna entuzijazma, ponudila je svoje bogato filmsko
znanje i iskustvo novoj, narodnoj vlasti. Nažalost, umesto
filmskog rada i novih uloga, nailazi na podozrenje i zid ćutanja
samog vrha kinematografije nove države. U ponoj ljudskoj i
umetničkoj snazi, Ita Rina je radila administrativne poslove, prvo
kao savetnik u „Avala filmu“, a kasnije i u „Lovćen filmu“, ne
dobijajući filmske uloge, a i one za koje se izborila, nisu
odigrane. Tako je jugoslovensko-nemačka koprodukcija CIGANSKA
MUZIKA Geze fon Bolvarija stopirana zbog nedostatka sredstava, dok
je snimanje filma KRAGUJEVAC Žorža Skrigina prekinuto jer se
autorova vizija krvavog oktobra 1941. godine nije u potpunosti
poklapala sa zvaničnom verzijom partijske istoriografije.
Poslednja uloga Ite Rine bila je mala, ali efektna, epizoda u
filmu RAT, Veljka Bulajića iz 1960. godine, pomodarskoj
anticipaciji mogućeg atomskog rata.
Svesna ljudske prolaznosti i shvativši uzaludnost borbe sa
vetrenjačama, Ita Rina se sredinom šezdesetih godina povlači iz
javnog života i sa suprugom nastanjuje u Budvi. Tamo je i
preminula, za vreme katastrofalnog zemljotresa u maju 1979.
godine.
Poznati američki novinar Volter Lipman jednom je rekao: „Kad delo
ostaje, prošlost je prisutna – i to više nije prošlost“. Ova,
dosad najpotpunija, retrospektiva filmova Ite Rine, heroine
jugoslovenskog i evrposkog filma, to nedvosmisleno potvrđuje.
|
|
***
Prošlo je sedam godina od objavljivanja ovog teksta u katalogu
FESTA 2000. godine, i ništa se bitnije nije promenilo, jedino je
Ita Rina još više zaboravljena. Ali godišnjice su prava prilika da
se neke loše stvari isprave, pa ove godine, na vek rođenja velike
glumice, Jugoslovenska kinoteka u saradnji sa partnerom iz
Ljubljane – Slovenskom kinotekom, želi da trajno obnovi sećanje na
nju i njene velike filmske role. Ovog leta je u Ljubljani u
izdanju Slovenske kinoteke objavljena knjiga „Ita Rina – prva
slovenska filmska zvezda“, autora Lilijane Nedič, Blažene
Urgošikova, same Ite Rine i moje malenkosti, koja na dosad
najkompleksniji i najsveobuhvatniji način iznosi životni i filmski
put prve heroine predratnog filma. Jugoslovenska kinoteka se
potrudila da za ovogodišnji festival „Svetlosti zapaljive
pozornice“ izda ovu knjigu na srpskom jeziku i da je promoviše uz
učešće gostiju iz Ljubljane. Ovo će biti lepa prilika da se još
jednom potsetimo na neke od najznačajnijih filmova Ite Rine, kao
što su „A život teče dalje“ (prvi igrani film snimljen na
srpsko-hrvatskom jeziku) i „Valovi strasti“, drama u kojoj je Ita
Rina bila partnerka slavnom glumcu Vladimiru Gajdarovu i koji će
imati (opet ljubaznošću slovenačkih kolega) svoju srpsku premijeru
na našem Festivalu. Napokon, da i Srbija zna i ceni karijeru žene
koja je decenijama bila naša sugrađanka, govori ovogodišnji
dokumentarac „Sećate li se Ite Rine“ autora Ilje Slanog, Miroslava
Simonovića i Pege Popovića u produkciji Centar filma, koji kroz
kolaž inserata, novinskih i fotografskih isečaka i sećanja na
majku ćerke Tijane, osvetljava sudbinu Ite Rine. Prava srpska
premijera ovog filma će takođe biti jedna od ekskluzivnosti,
programom prebogatog IX festivala nitratnog filma.
Sećate li se Ite Rine? Da, ali se sećanja moraju obnavljati.
Gde? U riznici sećanja – Muzeju Jugoslovenske kinoteke.
Dobrodošli!!!
|
*Autor
ovog teksta je upravnik
Arhiva jugoslovenske kinoteke
od 2001 godine. |
Aleksandar
Saša Erdeljanović
kinarhiv@eunet.yu |
|