naslovna | o nama | festivalski izveštaji | god. nagrade | članovi | tekstovi | arhiva | kontakt

 

           

 

Go To   FIPRESCI    
The International Federation
of Film Critics
Official site


MEĐUNARODNI ŽIRI KRITIKE
FIPRESCI U 2007. GODINI

Naši članovi učestvovali su  u
međunarodnim festivalskim
žirijima kritike i u prvoj polovini tekuće 2007. godine. Početkom februara u žiriju kritike FIPRESCI u sekciji "Panorama"  na 58. izdanju prestižnog Berlinskog festivala učestvovao je Dinko Tucaković dok je Saša Radojević krajem marta bio član žirija kritike na 20. Festivalu dokumentarnog filma u Solunu. Krajem jula na filmskom festivalu u Motovunu (Hrvatska) član međunarodnog žirija kritike bio je  Ivan Karl. Sredinom oktobra u međunarodnom žiriju kritike 56. festivala autorskog filma u Manhajmu i Hajdelbergu učestvovao je Saša Janković..

         

MEĐUNARODNI ŽIRI KRITIKE

FIPRESCI U 2006. GODINI

Učešće naših članova u
međunarodnim festivalskim
žirijima kritike i protekle 2006. godine bilo je veoma zapaženo. Na festivalu u Friburgu žirijem je predsedavao predsednik srpske sekcije FIPRESCI Borislav Anđelić. Na prestižnom festivalu u Veneciji na Mostri u radu žirija učestvovala je Sandra Perović.
U
Rigi na festivalu Arsenal krajem septembra kao član međunarodnog žirija učestvovao  je Goran Gocić.

         

U Kijevu na
festivalu Molodist krajem oktobra kao član međunarodnog žirija kritike učestvovao je  Saša Janković (gore na slici).
U Hihonu (Španija) krajem novembra član međunarodnog žirija bio je Ivan Karl..

         

Tradicionalna FIPRESCI radionica filmske kritike na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji održana je 14. i 15. avgusta 2006. godine na temu "Mesto i uloga filmske kritike u vremenu tranzicije"..

         

Generalni sekretar FIPRESCI Klaus Eder više puta je posetio Srbiju i našu nacionalnu sekciju FIPRESCI..

Naši kritičari na filmskim
festivalima u svetu.

Kao članovi žirija kritike FIPRESCI članovi naše sekcije  učestvovali su na mnogim prestižnim filmskim festivalima širom sveta..

          Pišite nam...

Filmovi i festivali iz ugla
profesionalnih kritičara


Specijalne nagrade FIPRESCI Srbija 2006/07

Nagrada FIPRESCI Srbije
za najbolji film
2006. dodeljena je filmu
"Sedam i po" Miroslava Momčilovića
..

Nagrada FIPRESCI Srbije
za najboljeg
reditelja 2006. dodeljena je Olegu Novkoviću..

Nagrada FIPRESCI Srbije
za najbolju glumicu

2006. dodeljena je
Nadi Šargin..

Nagrada FIPRESCI Srbije za najboljeg glumca  2006. dodeljena je Nenadu Jezdiću..

Najbolji film 35-og Beogradskog FEST-a prema oceni žirija kritike FIPRESCI je nemački film "Život drugih" Henkela fon Donersmarka..

Sastanak članova FIPRESCI Srbije

Sredinom avgusta 2007. godine u Vrnjačkoj Banji je održan godišnji sastanak članova srske sekcije FIPRESCI..

FIPRESCI u svetu

Naša sekcija jedna je od 50 nacionalnih sekcija u svetu. Saznajte više o Međunarodnoj federaciji filmskih kritičara

Kritičari FIPRESCI

Upoznajte se sa našim članovima čitajući njihove tekstove u magazinima i dnevnim novinama

Prijavite se na
mailing listu


Ukoliko želite biti na
vreme informisani o svim aktivnostima FIPRESCI

Samo za članove

Deo sajta rezervisan samo za članove
FIPRESCI

 

 

SPECIJALNO PRIZNANJE ŽIRIJA KRITIKE FIPRESCI SRBIJA 36.  FESTA NEMAČKOM REDITELJU FOLKERU ŠLENDORFU.
Ž
iri kritike FIPRESCI Srbija na svom prvom sastanku doneo je odluku da SPECIJALNO PRIZNANJE ŽIRIJA dodeli nemačkom reditelju FOLKERU ŠLENDORFU za izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji.
Nagradu FIPRESCI reditelju Šlendorfu uručio je predsednik srpske sekcije FIPRESCI, Borislav Anđelić, uz prisutvo  žirija i članova, 23. februara u dvorani Jugoslovenske Kinoteke, neposredno pre otvaranja retrospektive filmova Folkera Šlendorfa u Kinoteci. Njegov najnoviji film "Ulžan" (Ulzhan, 2007) prikazan je na otvaranju 36. FEST-a u Beogradskom Sava Centru..

 

ŽIRI KRITIKE FIPRESCI SRBIJA NA 36. BEOGRADSKOM FEST-u.
Na predstojećem 36. Međunarodnom filmskom festivalu - FEST u koji se održava od 22. februara do 2. marta 2008. godine u Beogradu žiri kritike FIPRESCI Srbija zasedaće u sledećem sastavu: Aleksandar Saša Erdeljanović (Arhiv Jugoslovenske kinoteke), Sandra Perović (RTS) i Vladan Petković (SCREEN International). Predsednik žirija je Aleksandar Erdeljanović a  tročlani žiri će dodeliti nagradu kritike FIPRESCI Srbija za najbolji film festivala. Festivalskoj publici 36. FEST-a premijerno će biti prikazano 75 filmova među kojima je i 5 domaćih filmova. Počasni gost FEST-a biće čuveni nemački reditelj Folker Šlendorf.. Pogledajte kratke biografije članova ovogodišnjeg žirija kritike FIPRESCI..

 

DODELJENE GODIŠNJE FIPRESCI FILMSKE NAGRADE 2008.
Svečana dodela nagrada i proglašenje pobednika održana je 31. januara u dvorani Kinoteke.
Pobedili su: "KLOPKA" Srdana Golubovića - najbolji film u 2007-oj, najbolji reditelj - DEJAN ZEČEVIĆ ("Četvrti čovek"), MILENA DRAVIĆ - glumica godine ("Agi i Ema"), NEBOJŠA GLOGOVAC - glumac godine ("Klopka", "Hadersfild"), najbolji scenario - MELINA i SRĐAN KOLJEVIĆ ("Klopka"), montaža - MARKO GLUŠAC ("Klopka", "Hadersfild", "Četvrti čovek"), fotografija - GORAN VOLAREVIĆ ("Četvrti čovek"), najbolji strani film - nemački film "ŽIVOT DRUGIH" F.H.fon Donersmarka. Pogledajte sve ovogodišnje nominacije u svim kategorijama.. Detaljan izveštaj i fotografije sa ovogogodišnje dodele nagrada sledi uskoro. Posetite nas ponovo.

 

ZAVRŠEN 19. FILMSKI FESTIVAL U TRSTU. Dinko Tucaković i Milan Nikodijević predstavili svoj film "Zabranjeni bez zabrane". ”Klopka” Srdana Golubovića među nagrađenima od publike. Ovogodišnji 19. Filmski festival u Trstu, održan od 17. do 24. januara, uspešno je završen. Glavnu nagradu grada Trsta i iznos od 5.000 evra dobio je poljski film “Trg spasilaca” Kristofa i Joane Kos- Krauze, koji efektno i suptilno govori o uticaju ekonomske krize na međusobne ljudske odnose. Nagrada za najbolji dokumentarac u iznosu od 2.500 evra otišla je ravnopravno u ruke filmovima, “Život je dugotrajni dan” Svenje Kliha iz Nemacke i “Trg Kalinovski” Jurija Casevatskog iz Estonije..


 
 

Dinko Tucaković: SRPSKI KRIMINALISTIČKI FILM - KORENI.
Ako fenomen izmiče definiciji da li to znači da ne postoji? Filmska kritička i teoretska misao nastala u vreme titoizma, slepo je pratila matrice socrealizma, teorije ogledala, izbegavajući da se suoči sa onim što joj svakodnevna filmska praksa, tada relevantna u evropskim okvirima, donosi kao izazov. Filmski časopisi koji su vaskrsli i sada u trećem milenijumu, neki i pod istim naslovom, udvorički su se bavili, recimo biografijom prvog među drugovima i tematima o istom. Jugoslavija, i njen najveći trodelni entitet Srbija, bili su u domenu teoretske i kritičke misli, najmračnija duhovna kolonija, sa časnim izuzecima Dr Dušana Stojanovića ili Dr Hrvoja Turkovića..

 

Godišnja nagrada Književnog kluba MILANU NIKODIJEVIĆU.
Žiri Književnog kluba Kraljevo doneo je odluku da Godišnju nagradu Književnog kluba za 2007. godinu, iz donacije dr Hranislava Miloševića, dodeli Milanu Nikodijeviću za rukopis knjige filmske publicistike ’’Od fajronta do svitanja’’. Nagrada se sastoji od povelje, novčanog iznosa i štampanja rukopisa. U obrazloženju žirija se ističe: "Svakako je reč o dragocenoj knjizi koja će, sigurni smo, imati odjeka u javnosti, a to što joj autor pribavlja naslov iz kafanskog miljea, ima simboliku poetizovane filmofilije.."..

 

Borislav Anđelić o filmu "ELIZABETA - ZLATNO DOBA" Šekara Kapura.
“Elizabeta: zlatno doba” realizovana je gotovo deceniju posle sjajnog filma “Elizabeta” 1998. pod palicom istog reditelja Šekara Kapura a bavi se tematikom vladavine kraljice Elizabete i to 15 godina posle vremena kojim je završena prethodna verzija. Sada već kultna australijska glumica Kejt Blanšet vratila se liku britanske vladarke iz XVI veka za čije je tumačenje u prethodnom filmu već dobila Oskara.
Kao razlog nastavka ove franšize danas mnogi hroničari i kritičari vide u tome da se geopolitička situacija radikalno promenila u svetu od prethodne verzije “Elizabete” i da posle septembarske njujorške tragedije, udara Al Kaide i ratova u Avganistanu i Iraku, Kapurov pogled na zlatno doba Elizabete u turbulentnim vremenima izazova Španije i njenog vladara Filipa Drugog, neke vrste katoličkog fundamentaliste nudi neka univerzalna rešenja na savremenom globalnom planu
..

 

Dinko Tucaković: FILM KAO MATERIJALNO I NEMATERIJALNO NASLEĐE. Film u tehnološkom smislu je izum XIX-og veka, iako ideju pokretnih slika možemo da pratimo do vremena preistorijskih crteža, preko Platona, Leonarda pa sve do izuma fotografije, koja se nije kvalifikovala da postane umetnost. Film je logično sinkretičan i mnogo duguje svojim mlađim sestrama, ali je od strane mnogih umetnika proglašen kao najuticajnija umetnost XX-og veka, koja je uveliko promenila i one druge, prevashodno vizuelne umetnosti. Fotogenija, filmski roman, filmičnost, filmska brzina ... Filmska teorija je sa zadrškom i zaostatkom pratila pojavu nove umetnosti, pa se manifest sedme umetnosti pojavio gotovo dve decenije od pojave fenomena. Skepsa je genaralno pratila filmsku umetnost, pa tako u mnogim sredinama, naravno i očekivano u Srbiji, nije priznata ni prepoznata od lokalne Akademije nauka..

 

Danko Ješić o filmu "AMERIČKI GANGSTER" Ridlija Skota.
Ako je neko i sumnjao ko je omiljeni glumac Ridlija Skota, ovaj film i dva sledeća u kojima će da glumi Rasel Krou daju odgovor na to pitanje. Ridli Skot je reditelj čija je karijera imala veoma zanimljiv tok. Veoma rano je dostigao slavu i poštovanje kritike i publike, a kasnije je odlučio da se okuša u gotovo svakom postojećem filmskom žanru. Iako su mu filmovi bivali sve manje kvalitetni, zarađivali su sve više novca, i redovno su se nalazili na listama nominovanih za "Oskara" i neke druge komercijalne nagrade. "Američki gangster" je jedan od "onih" filmova koji su rađeni po istinitoj priči iz kriminalnog miljea, dakle, sve vam je jasno i pre odlaska u bioskop. Ukoliko do sada i niste čuli za Frenka Lukasa, gledanje trejlera za ovaj film će vam dovoljno jasno i detaljno ispričati celu radnju. Postoje i drugi elementi koji jasno definišu film. Denzel Vošington je postao sinonim za crnog glumca srednje generacije..

 

Borislav Anđelić o filmu "AMERIČKI GANGSTER" Ridlija Skota.
“Američki gangster” Ridlija Skota je brilijantan gangsterski film baziran na autentičnoj životnoj priči o crnom narkobosu iz Harlema Frenku Lukasu koga sjajno igra oskarovac Denzel Vošington. Sam Lukas je ostao zabeležen u istoriji trgovaca drogom time što je svoj heroin pod nazivom “plava magija” krijumčario direktno sa Dalekog Istoka u vrećama poginulih vojnika u ratu u Vijetnamu što je trajno obeležilo tadašnju američku administraciju Ričarda Niksona. Scenario Stivena Ziliona urađen je po motivima novinskog teksta Marka Jakobsena objavljenog u “Njujork magazinu” pod naslovom “Povratak super dase” u kome se analizira uspon i krah Lukasa kao kultne ličnosti američkih ulica sedamdesetih godina koga je 1975. godine uhapsio detektiv Riči Roberts (tumači ga izvrsno takodje oskarovac Rasel Krou)..

 

Saša Janković: 2007 - GODINA PROSEKA I NEBOJŠE GLOGOVCA.
Savremeni srpski film već godinama bije bitku da zadobije pažnju prosečnog gledaoca ali to nikad nije išlo lako. Godina 2007. za srpski film nije bila fatalna, štaviše, bila je uglavnom prosečna i na nivou prošlogodišnje produkcije. Proizvedeno je ukupno trinaest igranih filmova. Nažalost, samo prosečna jer kad u jednom dvomilionskom gradu kao što je Beograd ostane samo nekoliko bioskopa koji pri tom obično „zvrje“ poluprazni onda ni od kinematografije u celini ne treba očekivati puno.
Konačno, ove godine u Novom Sadu desio nam se i Prvi filmski festival Srbije ali bolje da nije jer je njegova promocija domaćeg filma bila toliko bez efekta da će se autori o tome narednom prilikom dobro razmisliti. U suštini u bioskopima su najbolje prošli filmovi koji tamo nisu ni imali premijeru: „Klopka“ i „Četvrti čovek“.
.

 

Borislav Anđelić: SRPSKI FILM U 2007 - U POTRAZI ZA IDENTITETOM.
Godina, koja je za nama nije na žalost ispunila očekivanja da će znatna ulaganja u novu produkciju i ukupna društvena pažnja poklonjena savremenom srpskom filmu doneti osetan kvalitetan boljitak celokupnoj našoj kinematografiji. Uprkos porastu produkcije sa težnjom na tvorenju jedne relevantne autorske kinematografije još uvek je srpski film u potrazi za indentitetom uz dosta skromne rezultate na planu kvaliteta. Prateća kretanja na našoj filmskoj sceni umesto daljih unapređenja afirmacije domaćeg filma u zemlji i inostranstvu kao i institucija čiji je zadatak da se time bave bila su u znaku jednog retrogradnog procesa..

 

Dinko Tucaković: "GRAĐANKA DŽEJN" (Citizen Jane Fonda).
Povodom retrospektive filmova Džejn Fonde u
Kinoteci.

Rodila se 21.12.1937. kao Lejdi Džejn Simur Fonda (Lady Jane Seymor Fonda). Upravo na dan premijere filma SNEŽANA I SEDAM PATULJAKA. Otac Henri (Henry) napustio je snimanje ljubavne scene sa Bet Dejvis (Bette Davis) da bi se poklonio (svojoj?) novoj princezi. Iako je preko Okeana besnio rat, to ju nije omelo da izraste u prelepu devojku zlatne kose, koju je više privlačilo manekenstvo nego li porodični zanat, gluma. Ali i kao za jednu drugu fatalnu plavušu, Grejs Keli (Grace Kelly) fatalna je bila sasvim neepohalna drama DRVO RASTE U BRUKLINU. Grejs je zablistala u ekranizaciji a Džejn na daskama koje život znače, koje su je nevidljivom ali predvidljivom žutom linijom odvele do filma..

 

Borislav Anđelić o filmu "ČETVRTI ČOVEK" Dejana Zečevića.
“Četvrti čovek” reditelja i koscenariste Dejana Zečevića je njegov  peti po redu dugometražni  film a ujedno i njegov najbolji do sada. U svom dosadašnjem autorskom opusu započetim sjajnim “Dečakom iz Junkovca” 1996. ovaj reditelj se manje više uspešno bavio istraživanjima u žanrovskom smislu što je naročito došlo do izražaja u filmu “TT sindrom” da bi u kreativnom  i retiteljskom smislu tokom ovog  perioda potpuno sazreo kao autor. Kvalitetno urađen scenario “Četvrtog čoveka” u saradnji sa Bobanom Jefticem uz izvrsno građenu atmosferu i osmišljen dijalog rađen je u prepoznatljivoj noar matrici političkog trilera, poput,”Bornovog indentiteta, ali u kontekstu savremenih konotacija naše sredine koje imaju uporišta i u “Balkanskim pravilima” Darka Bajića ali u radikalno inoviranoj haškoj varijanti..

 

Dejan Dabić o filmu "ZAVET" Emira Kusturice.
Scena iz trećeg Kusturičinog filma »Dom za vešanje«, kada jedan od junaka pokušava da preskoči sopstvenu senku, mogla bi biti metafora za opis njegovog filmskog opusa nakon prva dva remek-dela »Sjećaš li se, Doli Bel« i »Otac na službenom putu«. Potreba da stilizaciju magičnog realizma (koji je, na neki način, postao zaštitni znak hispanoameričke literature) i oniričke prizore, neretko na ivici apsurda (dovoljno je podsetiti se Felinija), u stilizacijskom smislu primeni na svaki film, primetna je i u njegovom najnovijem ostvarenju »Zavet«.
Priča bi, naizgled, bila jednostavna da nije propuštena kroz Kusturičin specifični filmski jezik (mada ne treba prevideti činjenicu da je Kusturica potpisan i kao prvi scenarista ispred Ranka Božića koji je i izmislio ovu filmsku priču, iz čega neminovno sledi zaključak da je »Zavet« imao mnogo scenarističkih »ruku«); deda šalje unuka u grad da proda kravu i ispuni njegov zavet – treba da kupi ikonu i nešto što mu na srcu leži i naravno, da dovede sebi ženu
..





 

Dodeljena FIPRESCI nagrada na 13. FESTIVALU AUTORSKOG FILMA.
Na Novom festivalu autorskog filma, trinaestog po redu, koji je održan od 27. novembra do 4. decembra 2007. u Beogradu žiri kritike FIPRESCI Srbija u sastavu: Saša Janković,  Kristina Đuković i Igor Stanojević, nagradu kritike FIPRESCI za najbolji film festivala dodelio je rumunskom filmu "CALIFORNIA DREAMIN'" reditelja Kristijana Nemeskua. Nagrada je dodeljena posthumno tragično nastradalom reditelju koju je na zatvaranju festivala u ime ekipe filma primio Jon Gabriel Andrei, Ataše za kulturu Rumunske ambasade u Beogradu.. Detaljnije..
U obrazloženju žirija se ističe da se nagrada dodeljuje filmu "
CALIFORNIA DREAMIN' " zbog neodoljivog šarma i pažnje sa kojom se režiser Kristijan Nemesku ophodi prema svojim likovima, kao i zbog suptilnog ali i brutalnog načina na koji postavlja međuljudske odnose u bivšim komunističkim, i sadašnjim kapitalističkim, zemljama. Reditelj Nemesku ovim svojim nedovršenim filmom pokazuje izuzetnu autorsku zrelost, i ispunjava mnoga od obećanja data svojim prošlim delima. Veliki je gubitak što neće uspeti da ispuni sva." Pogledajte izveštaje članova žirija o festivalu i nagrađenom filmu. Detaljnije..

 

Milan Vlajčić: SRPSKI FILM DANAS. Bez ozbiljne produkcije i postprodukcije, sa upropašćenom i rasprodanom bioskopskom mrežom, naš film se uljuljkuje povremenim festivalskim priznanjima, koja najčešće dolaze do nas kao ulepšani deo „Potemkinovog sela“.
U prvoj polovini jula, na našem Prvom nacionalnom filmskom festivalu (izgleda i poslednjem, jer su u međuvremenu svi od njega oprali ruke, a neko i lovu), prikazano je 18 filmova nastalih između  dva letnja termina. Uprkos očajnim prikazivačkim uslovima, što je poremetilo ozbiljnu percepciju godišnje proizvodnje, bila je to jedna od boljih sezona srpskog filma. Ali, kad je početkom jeseni komisja za izbor našeg kandidata za nagradu Američke filmske akademije (Oskar) pogledala propozicije, ustanovila je da su u proteklih dvanaest meseci samo dva dela zadovoljila zahtev koji važi i za sve ostale: da budu sedam dana u zvaničnom bioskopskom repertoaru.
.



ARHIVA:  Festivalski izveštaji, tekstovi, vesti.. :
Januar 2006
- Jun 2008. 170 članaka..


 

 

 

naslovna | o nama | festivalski izveštaji | god. nagrade | članovi | tekstovi | arhiva | kontakt

 

 

© Copyright FIPRESCI Srbija 2006-08.  Sva prava zadržana.  Mail to WEBMASTER