o nama | festivalski izveštaji | godišnje nagrade | članovi | tekstovi | arhiva | kontakt

 

           

 

Go To   FIPRESCI    
The International Federation
of Film Critics
Official site


MEĐUNARODNI ŽIRI KRITIKE
FIPRESCI U 2007. GODINI

Naši članovi učestvovali su  u
međunarodnim festivalskim
žirijima kritike i u prvoj polovini tekuće 2007. godine. Početkom februara u žiriju kritike FIPRESCI u sekciji "Panorama"  na 58. izdanju prestižnog Berlinskog festivala učestvovao je Dinko Tucaković dok je Saša Radojević krajem marta bio član žirija kritike na 20. Festivalu dokumentarnog filma u Solunu. Krajem jula na filmskom festivalu u Motovunu (Hrvatska) član međunarodnog žirija kritike bio je  Ivan Karl. Sredinom oktobra u međunarodnom žiriju kritike 56. festivala autorskog filma u Manhajmu i Hajdelbergu učestvovao je Saša Janković..

           

MEĐUNARODNI ŽIRI KRITIKE

FIPRESCI U 2006. GODINI

Učešće naših članova u
međunarodnim festivalskim
žirijima kritike i protekle 2006. godine bilo je veoma zapaženo. Na festivalu u Friburgu žirijem je predsedavao predsednik srpske sekcije FIPRESCI Borislav Anđelić. Na prestižnom festivalu u Veneciji na Mostri u radu žirija učestvovala je Sandra Perović.
U
Rigi na festivalu Arsenal krajem septembra kao član međunarodnog žirija učestvovao  je Goran Gocić.

         

U Kijevu na
festivalu Molodist krajem oktobra kao član međunarodnog žirija kritike učestvovao je  Saša Janković (gore na slici).
U Hihonu (Španija) krajem novembra član međunarodnog žirija bio je Ivan Karl..

         

Generalni sekretar FIPRESCI Klaus Eder više puta je posetio Srbiju i našu nacionalnu sekciju FIPRESCI..

Sastanak članova FIPRESCI Srbije. Sredinom avgusta 2007. godine u Vrnjačkoj Banji je održan godišnji sastanak članova srske sekcije FIPRESCI..


Tradicionalna FIPRESCI radionica filmske kritike na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji održana je 14. i 15. avgusta 2006. godine na temu "Mesto i uloga filmske kritike u vremenu tranzicije"..

Naši kritičari na filmskim
festivalima u svetu.

Kao članovi žirija kritike FIPRESCI članovi naše sekcije  učestvovali su na mnogim prestižnim filmskim festivalima širom sveta..

          Pišite nam...

Filmovi i festivali iz ugla
profesionalnih kritičara


Specijalne nagrade FIPRESCI Srbija 2007/08

Nagrada FIPRESCI Srbije
za najbolji film
2007. dodeljena je filmu "Klopka" Srdana Golubovića..

Nagrada FIPRESCI Srbije
za najboljeg
reditelja 2007. dodeljena je Dejanu Zečeviću..

Predstavnik FUJIFILM-a Dimče Stojanovski (levo)
pozdravlja prisutne u dvorani Kinoteke..

Nagrada FIPRESCI Srbije
za najbolju glumicu

2007. dodeljena je
Mileni Dravić..

Nagrada FIPRESCI Srbije za najboljeg glumca  2007. dodeljena je Nebojši Glogovcu..

Najbolji film 36-og Beogradskog FEST-a prema oceni žirija kritike FIPRESCI je ruski film "12" Nikite Mihalkova..

FIPRESCI u svetu

Naša sekcija jedna je od 50 nacionalnih sekcija u svetu. Saznajte više o Međunarodnoj federaciji filmskih kritičara

Kritičari FIPRESCI

Upoznajte se sa našim članovima čitajući njihove tekstove u magazinima i dnevnim novinama

Prijavite se na
mailing listu


Ukoliko želite biti na
vreme informisani o svim aktivnostima FIPRESCI

Samo za članove

Deo sajta rezervisan samo za članove
FIPRESCI

 

 

Aleksandar Saša Erdeljanović: "KOSTA NOVAKOVIĆ - KRALJ FILMSKOG ČARLSTONA." Povodom objavljivanja prvog diska dvd edicije "Pioniri srpskog filma" u izdanju Jugoslovenske Kinoteke.
U kratkom, ali intenzivnom razdoblju najaktivnijeg bavljenja filmom od 1925-1941, Kosta Novaković je uspeo da od člana „Kluba filmofila” postane reditelj i scenarista igranih i dokumentarnih filmova, odnosno žurnala, vlasnik filmskog preduzeća sa studijom i laboratorijom, producent i distributer filmova, vlasnik ili zakupac nekoliko beogradskih bioskopa, ukratko, jedan od najaktivnijih entuzijasta i filmskih pregalaca na tlu Kraljevine Jugoslavije. Kosta Novaković je rođen 3.VI 1895. u Čačku. Po završetku Prvog svetskog rata u Zagrebu je studirao farmaciju, a potom u Beogradu otvorio sopstvenu drogeriju, ali ljubav prema filmu bila je jača od osnovne profesije. Tako je već u „ludim dvadesetim” Novaković potpisao dva igrana filma, „Kralj čarlstona” iz 1927., danas izgubljenu komičnu dvočinku, po uzoru na burleske Maka Seneta, o doživljajima smešnog starijeg gospodina okruženog lepim kupačicama na jednoj od beogradskih plaža, i jedan od prvih pokušaja stvaranja ozbiljne socijalne drame kod nas, dugometražnu „Grešnicu bez greha” iz 1930. sa Sonjom Stanisavljević, Viktorom Starčićem i Žankom Stokić u glavnim ulogama..

 

Dinko Tucaković: KOSOVO - JEDNA NEISPRIČANA FILMSKA PRIČA.
Deo istorije srpskog filma koji se odnosi na istorijska dešavanja na Kosovu i sam kosovski mit, samo je još jedan kamenčić u mozaiku, koji će nam dovršen, verovatno ispričati priču, kako se Istorija ponavlja onima koji je olako zaborave. I dok je sam početak nacionalne kinematografije sa prva dva igrana filma, ’Karađorđe’ (1911) i ’Ulrih Celjski i Vladislav Hunjadi’ (1911) obećavao da će istorijsko sećanje biti u samom srcu nove umetnosti, poletni filmski pioniri samo neku godinu kasnije podelili su sa ostatkom naroda golgotu  I svetskog rata, što je za rezultat imalo da se kinematografija između dva rata svela na živahnu manufakturu, čije rezultate uspevamo da sagledamo tek u poslednje dve decenije, pronalaskom i restauracijom gotovo celokupnog korpusa srpskog filma do II svetskog rata...

 

Dinko Tucaković: "POSLEDNJA SMRTONOSNA ŠALA".
In memoriam Hit Ledžer (Heath Ledger) 1979 – 2008 .

Jedan od vodećih glumaca novog milenijuma, Australijanac irskog porekla, za glumu se odlučio kao alternativu drugom mogućem izboru u toku školovanja, kulinarstvu. Sa nepunih osamnaest godina lutao je ulicam Sidneja,u koji je stigao sa 69 centi (australijskih) u džepu, tražeći šansu, a put do zvezda, iako kratak, bio je trnovit i pun stranputica. Napušta rodni kontinent i odlazi u Holivud, prolazeći kroz zamršeni lavirint audicija koje ga dovode do sporednih uloga u kojima koristi minijaturni prostor, da prezentuje ogroman potencijal.
Pravu priliku dobija 2000. ulogom u istorijskoj dram PATRIOTA (The Patriot), od koje sledi impresivan niz filmova koji ga sa jedne strane promovišu kao idola šiparica, a sa druge kao jednog od najkompletnijih glumaca svoje generacije..

 

BORISLAV ANĐELIĆ NA 58. BERLINSKOM FILMSKOM FESTIVALU.
Mada u Berlinu nije bilo poetsko epskog naboja, poput pesme “Sa Cetinja vila kliče, dobrodošao Džeger Miče” sa kojom su u Crnoj Gori dočekali legendarne Stounse i Mika Džegera. Oskarovac Martin Skorseze je upriličio sjajan polu-dokumentarac “Neka svetlost sine” (naslov uzet prema imenu jedne od poznatih numera) o Miku Džegeru i Rolinstounsima, kojim je van konkurencije, po prvi put u svojoj dugogodišnjoj istoriji, dokumentarcem, otvoren filmski festival u Berlinu.
Uz prisustvo najčuvenijeg rok ansambla, koji su svojim neobaveznim, neodoljivim šarmom, oduševili sve prisutne, kako u svečanoj sali na Potsdamerplacu, tako i na upriličenoj pres konferenciji u društvu sa Martinom Skorsezeom, kome nisu baš dali da dođe do reči, uz spektakularan vatromet, festival je glamurozno otpočeo svoju avanturu, pedesetosmi put po redu
..

 

Vladan Petković sa 37. Filmskog festivala u ROTERDAMU (Holandija).
Ako u Evropi postoji festival koji se može s pravom dičiti nazivom "festival otkrića" kojim se toliko drugih festivala kiti, to je svakako Roterdam. Kako i da ne otkrijete nešto u programu koji čini oko 600 filmova? I činjenica da se za tri VPRO Tiger nagrade bore reditelji sa svojim prvim ili drugim filmovima podvlači ovu dugogodišnju orijentaciju najvećeg festivala nezavisnih filmova u Evropi. To što "otkrića" nisu uvek vredna otkrivanja druga je strana ove priče. Pođimo od same selekcije takmičarskog programa. Među 15 filmova našli su se zaista originalni radovi kao što je dobitnik FIPRESCI nagrade "Nebo, zemlja i kiša" ("El Cielo, la Tierra, y la Luvia") Čileanca Toresa Lejive i jedan od tri dobitnika VPRO Tiger nagrade, tajlandski "Čudesan grad" ("Wonderful Town") Aditje Asarat, ali i oni za koje nije baš jasno po kojim kriterijumima spadaju u glavnu konkurenciju, npr. "Kralj ping ponga" ("Ping-pongkingen") švedskog reditelja Jensa Jonsona..


 
 

Dinko Tucaković: TRANSCEDENTALNI STIL.
U filmskoj kritici i teoriji druge polovine XX-og veka, pojam ’transcedentalnog’ filma nastao je prvenstveno u pokušaju da se definiše onaj prostor koji je izmicao tradicionalistima, materijalistima i semiolozima, a koji se pojavljivao u delima izvesnih autora. Ova promišljanja sistematizovao je Pol Šreder (Paul Schraeder), na razmeđi svoje kritičarske i filmske karijere u knjizi OZU, DREJER, BRESON: TRANSCEDENTALNI STIL U FILMU (’Ozzu, Dreyer, Bresson: Transcedental Style in the Cinema’). Šreder će neka od teoretskih iskustava, kasnije preneti i u sopstvena kinematografska dela. Transcedentani stil, u teoretičarskim krugovima, bio je neretko osporavan, naročito od kritičara levice, koji kod Bresona nisu prepoznavali paradoks, nego manirizam..

 

Vladan Petković sa 18. Filmskog festivala u TROMSU (Norveška).
Najveći filmski festival u Norveškoj, kao i najseverniji na svetu pored Midnight Sun Film Festivala u Sondakili u Finskoj, održava se svaki zime u doba polarnih noći u Tromzu, gradu od oko 60.000 stanovnika. U doba procvata tehno muzike tokom devedesetih, Tromzo je bio poznat kao "Pariz severa" zbog velikog broja noćnih klubova i kafića koji su radili po čitavu noć, svakog dana u nedelji. I danas je Tromzo značajan kulturni centar, sa tri velika muzička festivala, kinotekom, veoma aktivnim filmskim klubom i pozorištem, kao i Filmskim festivalom za mlade. Takođe, dom je najsevernijeg univerziteta na svetu i najsevernije pivare. Ono što je posebno privlačno kod ovog grada je izvanrednih 11 bioskopskih sala, od kojih šest pripada sinepleksu "Fokus", a sve od reda su opremljene najmodernijim projektorima, zvučnim sistemima i velikim platnima. Sam festival svake godine predstavi oko 90 filmova, sa posebnim naglaskom na region severa..

 

Milan Vlajčić: ANDRE BAZEN.
Pre pola veka umro je francuski filmski kritičar Andre Bazen, duhovni otac francuskog Novog talasa, poslednjeg velikog filmskog pokreta u istoriji pokretnih slika. Sa Bazenom, koji je kratko živeo (umro je u 40. godini od leukemije), zanat filmske kritike dosegao je svoju najvišu meru i autoritet, a ni pre ni posle njega nije moguće naći kritičara koji je u toj meri uticao na filmsku umetnost.
Sa prijateljem Žak-Doniolom Valkrozom pokrenuo je 1951. godine danas već legendarni filmski časopis „Kaje di sinema“ (Filmske sveske) u kojem je odnegovao grupu mladih kritičara i budućih autora Novog talasa: Fransoa Trifo, Žan Lik Godar, Erik Romer, Žak Rivet. Maloga Trifoa je pronašao u sirotištu, primio ga u svoju kuću kao sina i naučio ga da misli filmski. Svoj prvi film „400 udaraca“ Trifo je posvetio svom učitelju koji je već bio „s one strane“. Bazenovo kritičko delo je posle njegovo smrti objavljeno u četiri toma pod naslovom „Šta je film“
..

 

Srpski bioskopski hit ČARLSTON ZA OGNJENKU Uroša Stojanovića,
pro et contra
?
SAŠA JANKOVIĆ: "Ispod očekivanog".

Retko je koji srpski film u prošlosti imao tako dobar marketing kao „Čarlston za Ognjenku“ debitanta Uroša Stojanovića. Kult ovog filma stvaran je godinama na „neviđeno“, o njemu se pisalo i pričalo. Više puta je najavljivan za glavni program Kanskog festivala ali niko pouzdano nije znao kada će se „on“ tačno i gde pojaviti. Tenzija je tako vremenom rasla pa su u jednom trenutku maltene svi prestali da veruju da će se ovaj film ikad pojaviti. Tako je cela priča počela da liči na onu čuvenu narodnu pesmu o zidanju Skadra na Bojani. I kad su producent i njegovi saradnici procenili da je efekat (slučajno ili namerno) postignut najavljena je dugo očekivana premijera. Većina nas otišla je na premijeru sa velikim očekivanjima. Pomislili smo, sve je to baš „holivudski“ pa tako se već odavno radi u dalekom svetu..

 

Srpski bioskopski hit ČARLSTON ZA OGNJENKU Uroša Stojanovića,
pro et contra
?
DANKO JEŠIĆ: "Boginje i druge dečije bolesti".

Film "Čarlston za Ognjenku" boluje tipičnih dečijih bolesti koje prate svaki debitantski film, ali treba reći da su retki prvi filmovi koji su imuni od toga. Jedini problem je što se debitantima obično ne daju astronomski budžeti, nekoliko godina za snimanje i postprodukciju i bezrezervna podrška svih institucija. Rezultat koji je pred nama predstavlja nastavak dugog niza filmova koji Srbiju predstavljaju kao najzaostaliji deo sveta, sa kretenastim trogloditima koji povremeno izađu iz svoje pećine tek da bi uradili neku glupost. Nakon nekoliko godina najavljivanja ovog filma kao "filma od kojeg počinje da se računa nova istorija kinematografije" i površnih informacija o sadržaju, poslednje što se očekivalo je trećerazredni horor. Priča je nagoveštavala romantičnu dramu, možda komediju, istorijski spektakl, tragediju, bilo šta osim horora sa efektima iz Tarkanovog spota i reklame za neke veš mašine..

 

Srpski bioskopski hit ČARLSTON ZA OGNJENKU Uroša Stojanovića,
pro et contra
?
MILAN VLAJČIĆ: "Let iznad srpskog gnezda".

Izuzetan trenutak za noviji srpski film. „Čarlston za Ognjenku“ (god. proizvodnje: 2008. trajanje: 93 min.) je vedra burleska sa jakim nanosima nadrealističkog humora i drskog, ali neškodljivog poigravanja najtrajnijim nacionalnim mitovima (ili stereotipima, ako hoćete). Tu su potkačene, onako uzgred, usmene legende o ratobornom Srbinu (šifra ranih srpskih nadrealista: Rado ide Srbin u krajnike), vilinskom srpskom selu u kojem caruju samo čednost i bogobojažljivost, o ženskoj čežnji koja se čuva samo kako „nana kaže“. Sve je to nastalo na podlozu surove činjenice da je nakon Prvog svetskog rata u napaćenoj ali slobodnoj Srbijici ostalo malo muškinja (izginuli do Soluna i natrag) i mnogo ženskinja sa fantazmama o čvrstoj muškoj ruci i još ponečem..

 

Srpski bioskopski hit ČARLSTON ZA OGNJENKU Uroša Stojanovića,
pro et contra
?
  BORISLAV ANĐELIĆ: "Mnogo buke..".

Posle nekoliko godina marketinških i medijskih spekulacija i gotovo pune tri godine priprema, snimanja i pakovanja, konačno se pojavio filmski “prvenac” mladog, srpskog reditelja i koscenariste Uroša Stojanovića ”Čarlston za Ognjenku”. Reč je o crnohumornoj, stilizovanoj, postmodernističkoj bajci, svojevrsnoj magičnoj burlesci, autorskog pogleda na prohujalu epohu dvadesetog veka na ovim našim prostorima. “Čarlston za Ognjenku” je jedan od produkcijski najskupljih filmova novije srpske kinematografije (kažu preko 4 miliona evra!), rađen prema scenariju samog Uroša Stojanovića uz podršku koscenariste Aleksandra Radivojevića i saradnju Srđana Dragojevića i Stevana Koprivice. Sama priča prati sudbinu dveju sestara Ognjenke i Male Boginje (Sonja Kolačaric i Katarina Radivojević) i smeštena je u malo selo simboličnog imena Pokrp, u ratom opustošenoj Srbiji, posle Prvog svetskog rata u kome su svi muškarci izginuli..

 

Srebrna medalja Beogradskog Univerziteta umetnosti novinaru DIMITRIJU STEFANOVIĆU. Kolegijum Rektorata Univerziteta umetnosti na predlog Kolegijuma Rektorata dodelio je Srebrnu medalju Univerziteta umetnosti DIMITRIJU STEFANOVIĆU, novinaru lista „Prosvetni pregled“, za sveukupan novinarski rad na analizi obrazovnih procesa kao i za višegodišnje praćenje i predstavljanje rada Univerziteta umetnosti. Nagrada je svečano uručena 14. decembra 2007. godine povodom proslave 50 godina Univerziteta umetnosti. Dimitrije Stefanović je prvi novinar koji je dobio ovo prestižno priznanje..



ARHIVA:  Festivalski izveštaji, tekstovi, vesti.. :
Januar 2006
- Jun 2008. 170 članaka..


 

 

 

o nama | festivalski izveštaji | godišnje nagrade | članovi | tekstovi | arhiva | kontakt

 

 

© Copyright FIPRESCI Srbija 2006-08.  Sva prava zadrzana.  Mail to WEBMASTER