naslovna | o nama | festivalski izveštaji | godišnje nagrade | članovi | arhiva | tekstovi | kontakt

 


 



VLADAN PETKOVIĆ NA 37. FILMSKOM FESTIVALU U ROTERDAMU
(23.01. – 03.02. 2008)

 





 

Izveštaji naših članova sa
međunarodnih festivala

ROTTERDAM Official Site

MANHAJM '07 - Saša Janković

MOTOVUN '07 - Ivan Karl

SOLUN '07 - Saša Radojević

BERLINALE '07 - Dinko Tucaković

HIHON '06 (Španija) - Ivan Karl

KIJEV '06 (Ukrajina) - Saša Janković

RIGA '06 (Letonija) - Goran Gocić

VENECIJA '06 (Italija) - Sandra Perović

FRIBURG '06 (Švajcarska) - Bora Anđelić

 

Naredni festivali

55.KRATKI METAR

FILMSKI FESTIVAL SRBIJE

SOPOTSKI FESTIVAL

PALIĆKI FESTIVAL

VRNJAČKA BANJA

NIŠKI FILMSKI SUSRETI

14. FESTIVAL
AUTORSKOG FILMA

37.BEOGRADSKI FEST

Održani festivali

36.BEOGRADSKI FEST

13. FESTIVAL
AUTORSKOG FILMA

NIŠKI FILMSKI SUSRETI

VRNJAČKA BANJA

PALIĆKI FESTIVAL

SOPOTSKI FILMSKI FESTIVAL

FILMSKI FESTIVAL SRBIJE / NOVI SAD

54.KRATKI METAR

35.BEOGRADSKI FEST

 


Ako u Evropi postoji festival koji se može s pravom dičiti nazivom "festival otkrića" kojim se toliko drugih festivala kiti, to je svakako Roterdam. Kako i da ne otkrijete nešto u programu koji čini oko 600 filmova? I činjenica da se za tri VPRO Tiger nagrade bore reditelji sa svojim prvim ili drugim filmovima podvlači ovu dugogodišnju orijentaciju najvećeg festivala nezavisnih filmova u Evropi. To što "otkrića" nisu uvek vredna otkrivanja druga je strana ove priče.

Pođimo od same selekcije takmičarskog programa. Među 15 filmova našli su se zaista originalni radovi kao što je dobitnik FIPRESCI nagrade "Nebo, zemlja i kiša" ("El Cielo, la Tierra, y la Luvia") Čileanca Toresa Lejive i jedan od tri dobitnika VPRO Tiger nagrade, tajlandski "Čudesan grad" ("Wonderful Town") Aditje Asarat, ali i oni za koje nije baš jasno po kojim kriterijumima spadaju u glavnu konkurenciju, npr. "Kralj ping ponga" ("Ping-pongkingen") švedskog reditelja Jensa Jonsona. Proslavljen svojim izuzetno uspešnim kratkim filmovima kao što je "Brother of Mine", dobitnik Srebrnog medveda u Berlinu 2004, Jonson je snimio veoma konvencionalnu priču o odrastanju koja se povremeno skoro nepodnošljivo sporo "vuče" i ne donosi nikakav novi pristup niti uvid u dobro poznatu temu. Ipak, ovaj film je dobio veliku nagradu žirija u Sandensu. Druga dva dobitnika VPRO Tiger nagrade, "Cvet u džepu" ("Flower in the Pocket") Maležanina Liju Seng Tata i danska produkcija "Idi s mirom, Džamile" ("Ma salama Jamil") Omara Šargavija odlično se uklapaju u koncept Roterdama. Prvi pripada tzv. maležanskom novom talasu, zapravo uskoj mreži stvaralaca koji snimaju intimne i istovremeno snažne niskobudžetne filmove u digitalnoj tehnici i najčešće jedni drugima služe kao glumci, kamermani, montažeri i scenaristi. Drugi je jaka, skoro akciona drama o krvnoj osveti među Sunitima i Šiitima u Kopenhagenu, režirana sa prefinjenim osećajem za ritam i dinamiku, ali bez stvarne dubine.
 


Selektorka festivala Ludmila Cvikova i novi direktor Rutger Volfson dočekuju Aleksandra Sokurova (desno)

Nagradu Dioraphte za najbolji film koji je podržao fond Hubert Bals, u konkurenciji od 22 ostvarenja, dobila je brazilsko-francuska koprodukcija "Mutum" Sandre Kogut. Ovo je priča o životu u zabačenom brazilskom selu, predstavljena kroz pogled dece na svet odraslih, precizno režirana sa tipičnim vizuelnim bogatstvom južnoameričkog filma i iznenađujućom prirodnošću dece-glumaca. Udruženje holandskih filmskih kritičara dodelilo je KFN nagradu filmu "Kargo 200" ("Gruz 200") ruskog reditelja Alekseja Balabanova, odličnom trileru o Rusiji osamdesetih. Ova nagrada se daje filmu iz zvaničnog programa festivala koji još nema obezbeđenu distribuciju u Holandiji i sastoji se od sredstava za prevod i titlovanje filma.

Orijentisanost na kinematografije dalekog istoka Roterdamu pruža svežinu i aktuelnost, ali i rizik- za mnoge filmove iz ovog programa je teško reći zašto su i za koga uopšte snimljeni. Primeri su "Fantastična parasamoubistva" ("Fantastic Parasuicides"), omnibus od tri priče reditelja Park Su-janga, Ču Čang-hoa i Kim Sung-hoa, najavljenih kao "velike nade" korejskog filma, i "Pomozi mi, Eros" ("Help Me Eros") Li Kang-šenga, tajvanskog glumca poznatog po glavnim ulogama u skoro svim filmovima Tsai Ming-lianga. Oba filma deluju hermetično ne zbog namere reditelja, već pre zbog očiglednog nedostatka sredstava izražavanja u prvom filmu i nerazrađenog pristupa u drugom. S druge strane, publiku (i većinu kritičara) obradovao je izuzetno zabavni i inteligentni japanski "Dai Nipponjin" Matsumota Hitošija, satira i kritika medijski opterećenog društva vešto upakovana u fantaziju sa čudovištima karakterističnim za japansku komercijalnu kinematografiju 50-tih i 60-tih. Nagradu NETPAC (Mreža za promociju azijskog filma) dobio je tajvanski reditelj Niu Doze Čen-zer za debitantsko ostvarenje "What on Earth Have I Done Wrong?!", lažni dokumentarac o reditelju ispričan u prvom licu.
 


Dobitnici VPRO Tiger nagrada, s leva na desno: Omar Šargavi, Aditja Asarat i Liju Seng Tat


Kao i obično, najbolji filmovi festivala našli su se van takmičarskih programa. Izvanredni španski "REC" Haumea Belagera, veliki hit kraja 2007. u Španiji, školski je primer uspelog horora. Obraćanjem gledaocu iz prvog lica (radi se o TV reportaži), Belagero pametno koristi ono što je "Blair Witch Project" učinilo jezivim i dodajući sasvim dovoljno strašnih i smešnih elemenata za pravo bioskopsko uživanje stvara jedan od najboljih španskih filmova u poslednjih nekoliko godina. Kad smo već kod horora, vredi pomenuti i "Let the Right One In" ("Lat den ratte komma in") Šveđanina Tomasa Alfredsona. Radi se o slatkoj dečijoj vampirskoj priči sa zaista uznemirujućim trenucima, i za razliku od gorepomenutog španskog ostvarenja, ovi elementi nisu tako uspelo uravnoteženi. Ipak, zapažen i interesantan iskorak iz žanra. Ili "ukorak" u žanr, zavisno s koje strane gledate.

Uzimajući u obzir sve pozitivne i negativne strane selekcije, Roterdam je još jednom potvrdio da je nenadmašan u pogledu raznovrsnosti i domašaja. Mnogi interesantni naslovi su našli kupce, kao na primer turski "My Marlon and Brando" Huseina Karabeja (Insomnia World Sales). Memento Films International je kupio francusko-haićanski "Eat, For This is My Body", pravi "voliš ili mrziš" film iz konkurencije, kao i gorepomenute "Nebo, zemlja i kiša" i "Divni grad". Znajući kakve filmove Memento voli, to je sasvim dovoljna preporuka da ih vredi pogledati. Među njima je i "Estomago- gastronomska priča" brazilca Markosa Žorgea, drugi po ocenama publike (prvi je bio "Persepolis"), prava filmofilska poslastica.

I dok je publika trčala od jedne do druge rasprodate projekcije, koprodukcijski market CineMart je slavio svoje 25. izdanje sa brojčano najmanjom selekcijom u poslednjih deset godina od 39 projekata. Selektori su se očigledno trudili da na ovaj način podignu kvalitet ponude, a sa naših prostora mesta se našlo samo za "Ofsajd" slovenačkog reditelja Igora Šterka. Sve u svemu, i sam festival je po brojkama bio nešto slabiji od prošlogodišnjeg: 355.000 ulaznica u odnosu na 367.000, 2799 gostiju u odnosu na 2816, 458 novinara u odnosu na 487 i 830 učesnika CineMarta u odnosu na 842. Ali po kvalitetu nije.

                                                                                          Vladan Petković
                                                                                                   vladan.petkovic@gmail.com
 

 

 

naslovna | o nama | festivalski izveštaj |  godišnje nagrade | članovi | tekstovi | arhiva | kontakt

 

 

© Copyright FIPRESCI Srbija 2006-08.  Sva prava zadržana. Mail to WEBMASTER