Ako u Evropi postoji festival koji se može s pravom dičiti nazivom
"festival otkrića" kojim se toliko drugih festivala kiti, to je
svakako Roterdam. Kako i da ne otkrijete nešto u programu koji
čini oko 600 filmova? I činjenica da se za tri VPRO Tiger nagrade
bore reditelji sa svojim prvim ili drugim filmovima podvlači ovu
dugogodišnju orijentaciju najvećeg festivala nezavisnih filmova u
Evropi. To što "otkrića" nisu uvek vredna otkrivanja druga je
strana ove priče.
Pođimo od same selekcije takmičarskog programa. Među 15 filmova
našli su se zaista originalni radovi kao što je dobitnik FIPRESCI
nagrade "Nebo, zemlja i kiša" ("El Cielo, la Tierra, y la Luvia")
Čileanca Toresa Lejive i jedan od tri dobitnika VPRO Tiger
nagrade, tajlandski "Čudesan grad" ("Wonderful Town") Aditje
Asarat, ali i oni za koje nije baš jasno po kojim kriterijumima
spadaju u glavnu konkurenciju, npr. "Kralj ping ponga"
("Ping-pongkingen") švedskog reditelja Jensa Jonsona. Proslavljen
svojim izuzetno uspešnim kratkim filmovima kao što je "Brother of
Mine", dobitnik Srebrnog medveda u Berlinu 2004, Jonson je snimio
veoma konvencionalnu priču o odrastanju koja se povremeno skoro
nepodnošljivo sporo "vuče" i ne donosi nikakav novi pristup niti
uvid u dobro poznatu temu. Ipak, ovaj film je dobio veliku nagradu
žirija u Sandensu. Druga dva dobitnika VPRO Tiger nagrade, "Cvet u
džepu" ("Flower in the Pocket") Maležanina Liju Seng Tata i danska
produkcija "Idi s mirom, Džamile" ("Ma salama Jamil") Omara
Šargavija odlično se uklapaju u koncept Roterdama. Prvi pripada
tzv. maležanskom novom talasu, zapravo uskoj mreži stvaralaca koji
snimaju intimne i istovremeno snažne niskobudžetne filmove u
digitalnoj tehnici i najčešće jedni drugima služe kao glumci,
kamermani, montažeri i scenaristi. Drugi je jaka, skoro akciona
drama o krvnoj osveti među Sunitima i Šiitima u Kopenhagenu,
režirana sa prefinjenim osećajem za ritam i dinamiku, ali bez
stvarne dubine.
|
Selektorka festivala Ludmila Cvikova i novi direktor Rutger
Volfson dočekuju Aleksandra Sokurova (desno) |
Nagradu Dioraphte za najbolji film koji je podržao fond Hubert
Bals, u konkurenciji od 22 ostvarenja, dobila je
brazilsko-francuska koprodukcija "Mutum" Sandre Kogut. Ovo je
priča o životu u zabačenom brazilskom selu, predstavljena kroz
pogled dece na svet odraslih, precizno režirana sa tipičnim
vizuelnim bogatstvom južnoameričkog filma i iznenađujućom
prirodnošću dece-glumaca. Udruženje holandskih filmskih kritičara
dodelilo je KFN nagradu filmu "Kargo 200" ("Gruz 200") ruskog
reditelja Alekseja Balabanova, odličnom trileru o Rusiji
osamdesetih. Ova nagrada se daje filmu iz zvaničnog programa
festivala koji još nema obezbeđenu distribuciju u Holandiji i
sastoji se od sredstava za prevod i titlovanje filma.
Orijentisanost na kinematografije dalekog istoka Roterdamu pruža
svežinu i aktuelnost, ali i rizik- za mnoge filmove iz ovog
programa je teško reći zašto su i za koga uopšte snimljeni.
Primeri su "Fantastična parasamoubistva" ("Fantastic
Parasuicides"), omnibus od tri priče reditelja Park Su-janga, Ču
Čang-hoa i Kim Sung-hoa, najavljenih kao "velike nade" korejskog
filma, i "Pomozi mi, Eros" ("Help Me Eros") Li Kang-šenga,
tajvanskog glumca poznatog po glavnim ulogama u skoro svim
filmovima Tsai Ming-lianga. Oba filma deluju hermetično ne zbog
namere reditelja, već pre zbog očiglednog nedostatka sredstava
izražavanja u prvom filmu i nerazrađenog pristupa u drugom. S
druge strane, publiku (i većinu kritičara) obradovao je izuzetno
zabavni i inteligentni japanski "Dai Nipponjin" Matsumota
Hitošija, satira i kritika medijski opterećenog društva vešto
upakovana u fantaziju sa čudovištima karakterističnim za japansku
komercijalnu kinematografiju 50-tih i 60-tih. Nagradu NETPAC
(Mreža za promociju azijskog filma) dobio je tajvanski reditelj
Niu Doze Čen-zer za debitantsko ostvarenje "What on Earth Have I
Done Wrong?!", lažni dokumentarac o reditelju ispričan u prvom
licu.
Dobitnici VPRO Tiger nagrada, s leva na desno: Omar Šargavi,
Aditja Asarat i Liju Seng Tat |
Kao i obično, najbolji filmovi festivala našli su se van
takmičarskih programa. Izvanredni španski "REC" Haumea Belagera,
veliki hit kraja 2007. u Španiji, školski je primer uspelog
horora. Obraćanjem gledaocu iz prvog lica (radi se o TV
reportaži), Belagero pametno koristi ono što je "Blair Witch
Project" učinilo jezivim i dodajući sasvim dovoljno strašnih i
smešnih elemenata za pravo bioskopsko uživanje stvara jedan od
najboljih španskih filmova u poslednjih nekoliko godina. Kad smo
već kod horora, vredi pomenuti i "Let the Right One In" ("Lat den
ratte komma in") Šveđanina Tomasa Alfredsona. Radi se o slatkoj
dečijoj vampirskoj priči sa zaista uznemirujućim trenucima, i za
razliku od gorepomenutog španskog ostvarenja, ovi elementi nisu
tako uspelo uravnoteženi. Ipak, zapažen i interesantan iskorak iz
žanra. Ili "ukorak" u žanr, zavisno s koje strane gledate.
Uzimajući u obzir sve pozitivne i negativne strane selekcije,
Roterdam je još jednom potvrdio da je nenadmašan u pogledu
raznovrsnosti i domašaja. Mnogi interesantni naslovi su našli
kupce, kao na primer turski "My Marlon and Brando" Huseina
Karabeja (Insomnia World Sales). Memento Films International je
kupio francusko-haićanski "Eat, For This is My Body", pravi "voliš
ili mrziš" film iz konkurencije, kao i gorepomenute "Nebo, zemlja
i kiša" i "Divni grad". Znajući kakve filmove Memento voli, to je
sasvim dovoljna preporuka da ih vredi pogledati. Među njima je i
"Estomago- gastronomska priča" brazilca Markosa Žorgea, drugi po
ocenama publike (prvi je bio "Persepolis"), prava filmofilska
poslastica.
I dok je publika trčala od jedne do druge rasprodate projekcije,
koprodukcijski market CineMart je slavio svoje 25. izdanje sa
brojčano najmanjom selekcijom u poslednjih deset godina od 39
projekata. Selektori su se očigledno trudili da na ovaj način
podignu kvalitet ponude, a sa naših prostora mesta se našlo samo
za "Ofsajd" slovenačkog reditelja Igora Šterka. Sve u svemu, i sam
festival je po brojkama bio nešto slabiji od prošlogodišnjeg:
355.000 ulaznica u odnosu na 367.000, 2799 gostiju u odnosu na
2816, 458 novinara u odnosu na 487 i 830 učesnika CineMarta u
odnosu na 842. Ali po kvalitetu nije.
Vladan Petković
vladan.petkovic@gmail.com
|