IN MEMORIAM: NEBOJŠA GLOGOVAC (1969-2018).
Dejan Dabić: ODLAZAK VELIKANA.
Već desetak dana, tačnije od petka pre podne 9. decembra, kada je najšira javnost saznala za šokantnu vest o smrti najboljeg glumca kojeg smo imali u prethodnih dvadesetak godina (a netaktično bih se usudio da kažem, i u narednih dvadesetak godina), svi mediji na svojim naslovnim stranama već nekoliko dana pišu o karijeri i životu Nebojše Glogovca, o reakcijama kolega, prijatelja, komšija...
   Ako izuzmemo neke od tabloida (čak, ne ni sve tabloide), od kojih se i ne očekuje istančani ukus kad je reč o kulturi, mora se priznati da su svi prepoznali značaj koji je Nebojša Glogovac imao za našu kulturnu scenu, pa čak i za kulturu čitavog regiona; u Hrvatskoj su toga postali svesni nakon filma „Kenjac“, gde je tako dobro „skinuo“ lokalni dijalekat (bez obzira na to što je poreklom iz Hercegovine, on ipak veći deo svog života nije proveo tamo), da su neke kolege iz Hrvatske konstatovale da nijedan hrvatski glumac to ne bi mogao da odigra tako ubedljivo...

DEJAN DABIĆ O FILMU "POD LUPOM".
Od samog početka izbornog procesa za dobitnika Oskara za najbolji film 2015. godine film Pod lupom (Spotlight) reditelja Toma Makartija (Tom McCarthy) figurirao je, čak i kod najvećih kladionica (Vilijam Hil/ William Hill) kao jedan od dva glavna favorita. Ostali su se menjali, kako je vreme prolazilo, pre i posle nominacija, ali ovaj film ostao je među favoritima da bi na kraju i dobio, osim najvažnijeg Oskara  - za najbolji film i nagradu za najbolji originalni scenario za priču koja je, u stvari inspirisana istinitim događajem; reč je o hrabrim novinarima američke redakcije The Boston Globe iz Bostona koji su pre petnaestak godina objavili dugo zataškavanu istinu o sistematskom seksualnom zlostavljanju maloletnika koje su vršili lokalni sveštenici katoličke veroispovesti. Unutar pomenute redakcije, formiran je istraživački tim novinara pod nazivom Spotlight koji se može, na neki način uporediti sa našim Insajderom dok je bio na TV B-92..

FILM "MLADOST" ITALIJANSKOG REDITELJA PAOLA SORENTINA NAJBOLJI FILM BEOGRADSKOG FESTA 2016.
Žiri kritike FIPRESCI Srbija  44. Međunarodnog filmskog festivala - FEST '2016, koji je održan od 26. februara do 6. marta 2016. godine u Beogradu u sastavu: Dejan Dabić (predsednik žirija), Vladimir Džudović i Dušan Cicvara, nagradu "Dinko Tucaković"  - FIPRESCI za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je italijanskom filmu „Mladost“ (Youth, 2015, Italy - France - UK - Switzerland) Paola Sorentina. Nagrađeni film u kojem glavne uloge igraju Majkl Kejn i Harvi Kajtel, žiri je ocenio kao ostvarenje koje potvrđuje krilaticu „život je kratak, umetnost je duga“. Inače film "Mladost" dobio je dva meseca ranije čak tri Evropske filmske nagrade među kojima za najbolji film u 2015, Paolo Sorentino za najboljeg reditelja dok je Majkl Kejn dobio "evropskog oskara" za najbolju mušku ulogu na 28. ceremoniji održanoj u Berlinu 2015..

KUBANSKI FILM "MELASA" NAJBOLJI FILM BEOGRADSKOG FESTA 2014. Žiri kritike FIPRESCI Srbija  42. Međunarodnog filmskog festivala - FEST '2014, koji je održan od 28. februara do 9. marta 2014. godine u Beogradu u sastavu: Milan Vlajčić (predsednik žirija, Dejan Dabić i Vladimir Džudović, nagradu FIPRESCI - "Dinko Tucaković" FIPRESCI za NAJBOLJI FILM FEST-a dodelio je kubanskom debitantskom filmskom ostvarenju „MELASA“ (Melaza, 2012, Cuba) Karlosa Lećuge. Žiri je usredsredio svoju pažnju na produkcijski male i autorske filmove na programu 42. FEST-a, a većinom glasova odlučio je da nagradi film “Melasa” za “izvanredan kritički odnos prema bitnim egzistencijalnim dilemama” i za “duhovit i slobodarski duh koji deluje lekovito”. Melasa” je film o savremenoj ruralnoj Kubi, kojim je Lećuga oslikao temperament njenih stanovnika. Monika je jedina radnica u fabrici šećera od koje je nekada živelo celo ostrvo. Njen suprug Aldo, instruktor plivanja, pokušava da nauči đake kako da plivaju u bazenu bez vode. Tek venčani par živi u maloj kući sa Monikinom osmogodišnjom kćerkom i bakom. Svakog jutra nelegalno izdaju svoj stan nezakonitim parovima, kako bi zaradili više novca, a Aldo pokušava da prodaje meso, protivno kubanskim zakonima. 42. FEST prikazao je od 28. februara 75 premijernih naslova..

DEJAN DABIĆ O FILMU "NA LEPOM PLAVOM DUNAVU" DARKA BAJIĆA.
Jedan od domaćih filmova koji je dočekan sa najvećim očekivanjima u protekloj 2008. godini nesumnjivo je bio NA LEPOM PLAVOM DUNAVU, reditelja Darka Bajića. Ponajpre zbog činjenice da je scenario Nebojše Romčevića zasnovan na njegovom tekstu BROD LJUBAVI koji je sa uspehom i to baš u Bajićevoj režiji, igran na sceni Zvezdara teatra, zatim zbog, za naše uslove visokog budžeta i internacionalne glumačke podele (jedan od glavnih junaka, Tim Sejfi, nesumnjiva je evropska filmska zvezda, poznata po ulozi u Akinovom, Zlatnim medvedom i Feliksom ovenčanom, GLAVOM KROZ ZID), a ne treba zanemariti činjenicu, ni da je bilo zanimljivo videti kako će Darko Bajić, posle sedmogodišnje filmske pauze, preneti na platno nešto što je već sa uspehom režirao u pozorištu (tu priliku propustio je pre sedamnaest godina kada je, po tekstu Radoslava Pavlovića MALA, takođe na sceni Zvezdara teatra režirao više nego uspešnu pozorišnu predstavu koju je kasnije ekranizovao Predrag Antonijević)..

Dejan Dabić o filmu "ZAVET" Emira Kusturice.
Scena iz trećeg Kusturičinog filma »Dom za vešanje«, kada jedan od junaka pokušava da preskoči sopstvenu senku, mogla bi biti metafora za opis njegovog filmskog opusa nakon prva dva remek-dela »Sjećaš li se, Doli Bel« i »Otac na službenom putu«. Potreba da stilizaciju magičnog realizma (koji je, na neki način, postao zaštitni znak hispanoameričke literature) i oniričke prizore, neretko na ivici apsurda (dovoljno je podsetiti se Felinija), u stilizacijskom smislu primeni na svaki film, primetna je i u njegovom najnovijem ostvarenju »Zavet«.
Priča bi, naizgled, bila jednostavna da nije propuštena kroz Kusturičin specifični filmski jezik (mada ne treba prevideti činjenicu da je Kusturica potpisan i kao prvi scenarista ispred Ranka Božića koji je i izmislio ovu filmsku priču, iz čega neminovno sledi zaključak da je »Zavet« imao mnogo scenarističkih »ruku«); deda šalje unuka u grad da proda kravu i ispuni njegov zavet – treba da kupi ikonu i nešto što mu na srcu leži i naravno, da dovede sebi ženu..

Dejan Dabić:  NESVESNO KRETANJE KA GENIJALNOSTI.
Odlazak velikana: Ingmar Bergman (1918 – 2007) - In memoriam.
Dve nedelje nakon što je napunio 89 godina, preselio se u večnost jedan od najznačajnijih reditelja današnjice, Ingmar Bergman. Pred autorskim opusom kakav je bio njegov, novinarstvo je nemoćno, a svaka agencijska vest štura je i nedorečena. Da li podaci o više desetina igranih filmova i drama i preko sto pozorišnih režija, više govore o Bergmanovoj veličini ili zamagljuju sliku o univerzalnosti i genijalnosti čoveka koji je našao vremena i talenta da se u svom životu bavi pozorišnom i filmskom režijom, pisanjem scenarija i drama (kao i knjiga u najširem smislu reči), pa čak i raznim oblicima produkcije i rukovođenja (bio je direktor Kraljevskog dramskog pozorišta u Stokholmu, vodio pozorište u Helsinborgu...)?..