DANKO JEŠIĆ O FILMU "STRANAC" MARTINA KEMBELA.
Bez obzira na nove i atraktivne naslove, uvek sam voleo da pogledam šta rade pripadnici starije glumačke garde, oni koje je Holivud tiho skrajnuo, a kasting direktori im više ne ostavljaju poklone ispod jelke. Teško je reći koji je to trenutak kad u A produkciji postaneš „mator“. Za žene to može biti bilo koji trenutak od trideset pete godine (u zavisnosti od toga koliko se dotična glumica oslanjala na izgled), a za glumce je kritična obično pedeseta (osim ako niste Terens Stemp ili Kristofer Plamer – onda ćete snimati do poslednjeg daha). Tim glumcima s isteklim datumom upotrebe preostaje samo da čekaju manje uloge u televizijskim serijama, kameo pojavljivanja u visokobudžetnim filmovima ili B ili nezavisna produkcija, u zavisnosti od afiniteta. Jedan od prvih koji je primetio tu pojavu na sopstvenoj koži bio je veliki Bert Lankaster (Burt Lancaster), koji je, dok je još bio u punoj snazi, odlučio da preuzme sudbinu u svoje ruke..

DANKO JEŠIĆ O FILMU "OBLIK VODE" GILJERMA DEL TORA.
Kada neki film doživi pohvale mnogih kritičara, dobije obilje nagrada na raznim festivalima, uključujući i „Zlatnog lava“ u Veneciji, nekoliko „Zlatnih globusa“ i predstavlja verovatno kandidata za brojne „Oskare“, prosto je nemoguće preskočiti ga. Moram da priznam, imajući u vidu dosadašnje filmove Giljerma del Tora, nisam imao preterano velika očekivanja. Del Toro je, tokom godina, postao tipičan „one-trick pony“, odnosno osoba koja koja je upućena u samo jednu oblast znanja (fah-idiot, kako je kod nas uobičajenije) ili daje prednost samo jednoj oblasti, dok je za druge potpuno neupotrebljiva. Del Toro, kao i Tim Barton, Kevin Smit ili Žan Pjer Žene, spada u reditelje prepoznatljivog rukopisa (drugim rečima uvek istog, jednoličnog, fah-idiotskog), i koliko god se trudio da menja žanrove, epohe ili mesta odigravanja radnje, svi filmovi mu uvek izgledaju isto (što samo po sebi ne mora biti mana, ako je reditelj izgradio svoj prepoznatljiv stil koji ne ugrožava pripovedanje)..

Knjiga "BAMBI PROTIV GODZILE" Dejvida Memeta u izdanju IPS-a, o Holivudu, prirodi, nameni i praksi filmskog biznisa.
Dejvid Memet, nagrađivani reditelj, scenarista i dramski pisac, nam u knjizi „Bambi protiv Godzile” daje uzbudljivo subverzivan pogled na unutrašnjost Holivuda, iz perspektive filmadžije koji je uvek igrao po svojim pravilima. Ko zaista čita scenarije u filmskim studijima? Zašto je scenario nalik oglasu lične prirode? Čije se mišljenje broji kad se prave izmene u scenariju? Zašto se na špici pojavljuje imena toliko producenata? I šta uopšte ti producenti rade? Osvežavajuće smeo da uvredi, Memet nam pruža urnebesne, iznenađujuće i hrabro iskrene odgovore na ova i druga pitanja o gotovo svim aspektima pravljenja filmova, od koncepta scenarija pa do bioskopskog platna..

Svetski bioskopski hit INDIJANA DŽONS 4, pro et contra?
Danko Ješić o filmu "INDIJANA DŽONS I KRALJEVSTVO KRISTALNE LOBANJE" Stivena Spilberga.
Indijana Džons se vratio! Već to je dovoljno da pobudi interesovanje publike. Posle dugog čekanja i predomišljanja, Spilbeg, Lukas i Harison Ford su se vratili na "mesto zločina", odnosno, odlučili su da ožive najuspešniju kreaciju u svojim uspešnim karijerama. Prošlo je dosta vremena, svi su ostarili, a to se, po prirodi posla najviše primećuje na Harisonu Fordu, koji se jedini pojavljuje sa ove strane kamere.
Spilberg i Lukas, sa druge strane, deluju veoma mlado, možda mlađe nego ikada. S obzirom na veliki razmak između filmova i očigledno ostarelog glavnog aktera, Spilberg je odlučio da avanturu smesti par decenija nakon poslednje koja se dešavala tokom Drugog svetskog rata..

Danko Ješić o filmu "AMERIČKI GANGSTER" Ridlija Skota.
Ako je neko i sumnjao ko je omiljeni glumac Ridlija Skota, ovaj film i dva sledeća u kojima će da glumi Rasel Krou daju odgovor na to pitanje. Ridli Skot je reditelj čija je karijera imala veoma zanimljiv tok. Veoma rano je dostigao slavu i poštovanje kritike i publike, a kasnije je odlučio da se okuša u gotovo svakom postojećem filmskom žanru. Iako su mu filmovi bivali sve manje kvalitetni, zarađivali su sve više novca, i redovno su se nalazili na listama nominovanih za "Oskara" i neke druge komercijalne nagrade. "Američki gangster" je jedan od "onih" filmova koji su rađeni po istinitoj priči iz kriminalnog miljea, dakle, sve vam je jasno i pre odlaska u bioskop. Ukoliko do sada i niste čuli za Frenka Lukasa, gledanje trejlera za ovaj film će vam dovoljno jasno i detaljno ispričati celu radnju. Postoje i drugi elementi koji jasno definišu film. Denzel Vošington je postao sinonim za crnog glumca srednje generacije..

Svetski hit BORNOV ULTIMATUM Pola Gringrasa u srpskim bioskopima, pro et contra? DANKO JEŠIĆ: "Akcija bez šarma".
Ako pogledate listu najgledanijih filmova ove godine (a i par prethodnih), vrlo lako ćete zaključiti da bioskopskim blagajnama dominiraju nastavci. Iz ovoga možemo da izvučemo najmanje dva zaključka: prvi je da holivudski producenti ne žele da napuštaju dobitnu formulu koju je uspostavio prethodni film, pa tako recikliraju uspešne ideje, a drugi je da publika (makar u SAD koje je glavno bioskopsko tržište) nije spremna na eksperimente. Ni jedan ni drugi zaključak nisu preterano laskavi, ali u surovom svetu konkurencije, nema mnogo prostora za umetničke eksperimente. Filmovi se štancuju kao na pokretnoj traci, a kada formula bude potpuno iscrpljena, nastavlja se sa produkcijom za DVD konzumente. Naravno, to ne znači da neki od tih filmova nisu dobri, možda čak i bolji od originala, ali to ziheraško opredeljenje na duži rok smanjuje manevarski prostor za filmske autore, tako da su se oni mahom preselili na televiziju koja im daje mnogo više kreativnog i finansijskog podsticaja..

Danko Ješić o filmu "AGI I EMA" Milutina Petrovića.
Ako je prvi film Milutina Petrovića bio zaštićen od kritike zbog dugog čekanja reditelja na bioskopski prvenac i činjenice da je nastao bez opterećivanja poreskih obveznika, njegovo druga ostvarenja ne mogu da budu pod staklenim zvonom. "Zemlja istine, ljubavi i slobode" probudila je simpatije publike i kritike, iako je u pitanju bila prilično labavo strukturirana hipertrofirana studentska vežba. U to vreme su i političke aluzije bile izuzetno dobro usklađene sa našom situacijom, tako da je film doživeo priličan uspeh na raznim festivalima. Drugi film, "Jug jugoistok" je pokazao da veći budžet i profesionalnija ekipa ne moraju sami po sebi da budu plus. Rezultat je bio prilično hermetičan film čija je radnja i svrha ostala nejasna mnogim gledaocima, a kao takav nije našao put do šire publike..

Svetski hit Umri muški 4.0  u srpskim bioskopima, pro et contra?
Danko Ješić: Umri muški 4.0  - Gradacija paranoje.
U vreme kada je snimljen prvi film iz serijala "Umri muški", paranoja i percepcija opasnosti su bile na drugačijem nivou nego danas. Kolike su šanse bile da se nađete zatočeni u zgradi koju upravo pljačkaju strani pljačkaši? Verovatno male, te je stoga, prvi deo filma imao taj prizvuk neverovatnog, odnosno priličan otklon od realnosti. U tom ključu je Brus Vilis i izgradio lik Džona Meklejna, čoveka koji je otporan na metke, udarce i padove. Sa sledećim nastavcima, osnovna pretpostavka se ponavljala, samo je stepen paranoje bivao sve veći. Šta ako neko otme avion? Šta ako neko poželi da opljačka zlatne rezerve?..

Danko Ješić i Dejan Nikolaj Kraljačić na festivalu stripa u Makarskoj.
Od 18. do 21. maja 2007. u Makarskoj je održan drugi međunarodni festival stripa - Mafest. Ovaj mali primorski grad u Hrvatskoj je prošle godine po prvi put ugostio neke od velikana svetskog stripa, a glavni gost bio je čuveni Herman, autor stripova Džeremaja, Tornjevi Boa Morija, Komanča i drugih. Makarska je tako na velika vrata ušla u svet značajnih strip manifestacija, tako da je drugo izdanje očekivano sa velikom pažnjom. Ove godine, uz veliki broj gostiju iz bivše Jugoslavije, zvezde programa su bili autori izuzetno popularnog stripa Marti Misterija, Alfredo Kasteli, scenarista i Lučo Filipući, crtač. U poslednje vreme, Filipući je angažovan na crtanju Teksa, i tu je ostvaro zapažene rezultate. U festivalskom centru, priređena je i mala izložba Filipućijevih crteža.

Danko Ješić: KO SE BOJI FILMA JOŠ?
Kada se film "Mlad i zdrav kao ruža" pojavio 1971. bilo je potpuno jasno zašto je morao da bude zabranjen i zašto je na svakom koraku nailazio na prepreke. Budimo iskreni, takav film bi i danas bio problematičan u većini zemalja sveta.
Prvi kadrovi filma prikazuju Beograd svečano okićen pred Dan mladosti, a iz ofa čujemo autentični Titov govor. Pažljivim slušanjem govora, izvađenog iz konteksta stadiona i Titove pojave u uniformi, uočavamo sve rupe i nelogičnosti. Glavni junak u tumačenju Dragana Nikolića, svojim ponašanjem kao da daje reakciju na ono što se govori. On prvo sluša, zatim postaje nervozan, počinje da se dosađuje i na kraju zviždi u znak nezadovoljstva. Treba se samo setiti u kakvoj državi se tada živelo i koliko je kult ličnosti Josipa Broza u to vreme bio snažan..

Danko Ješić o filmu "Borat" Saše Baron Koena.
Kada sam pre nekoliko godina gledao film "Ukus trešanja" Abasa Kijarostamija, nisam bio preterano oduševljen ovim sporim i na momente dosadnim road movie-m koji se dešava u iranskim zabitima. Tek kasnije sam od reditelja čuo da je film u stvari rađen kao skrivena kamera, da je samo glavni junak glumac, a svi ostali slučajno (ili namerno) odabrani naturščici. Kada tome dodamo provokativnu temu samoubistva u veoma tradicionalnoj i religioznoj sredini, dobijamo pravi osećaj značaja ovog filma. Još jedna mala digresija. Svet je 1977. bio šokiran filmom "This is America" Romana Vanderbesa. Tada sam bio sasvim mali, ali se dobro sećam svih bizarnosti kojima je ovaj film obilovao..

Danko Ješić o filmu "Vavilon" Alehandra Injaritua.
"Autorski film" je pojam koji svaki gledalac tumači na svoj način. Za nekoga to je film koji ima jak autorski pečat, dakle, realizovan van sistema studija i uticaja producenta, za druge, to je film koji je namenjen probranoj publici i nema pretenzije da bude masovno gledan i prihvaćen, za treće je to sinonim za dosadan i preterano filozofski film. Pod autorskim filmom kod nas se podrazumeva mnogo toga, a u tu grupu se najčešće svrstavaju filmovi koji ne dolaze iz Holivuda, već iz manjih ili takozvanih nezavisnih kinematografija ili od autora koji su van industrijske filmske proizvodnje. Karakteristika većine tih filmova je specifičan tretman teme, nekonvencionalnost u izrazu, slučajna ili namerna hermetičnost..

Danko Ješić o filmovima "Zastave naših očeva" i "Pisma iz Ivo Džime" Klinta Istvuda.
Klint Istvud je verovatno najznačajniji američki reditelj 21. veka. Njegova umetnička karijera se protezala kroz čitavu drugu polovinu 20. veka, ali punu kulminaciju je doživela, možda i neočekivano, u 21. veku, u trenutku kada je Istvud poodmaklim godinama.
Ako uzmemo u obzir i njegova ostvarenja u ostalim oblastima, kao što su gluma, produkcija i komponovanje muzike, možemo da tvrdimo da je Klint Istvud jedna od najznačajnijih, ako ne i najznačajnija ličnost u istoriji američke kinematografije. Iako je u svojoj glumačkoj karijeri uglavnom bio osuđen na uloge "čvrstih momaka", njegova rediteljska i kompozitorska karijera otkrivaju njegovu pravu, lirsku prirodu..