Biću slobodna da se eksplicitno ispovedim da se u svojoj karijeri do traumatičnog susreta sa FEST-ovim filmom LJUBAV U DOBA KOLERE, apsolutno nisam suočila sa filmskim fijaskom takvog formata, koji u ovom slučaju potpisuje „ugledni“ britanski autorski tandem-reditelj Majk Njujel i dramski pisac Ronald Harvud. Da li se to neko poigravao sa očito ne jeftinom produkcijom, proneverio novac, poverenje NEW LINE CINEMA, a pre svega filmske publike? Ili je sve u tom filmu moralo da bude „preko veze“ odradjeno, jer su finansijeri možda tako tražili. Da li je to neko uslovljavao angažman netalentovane i ne preterano atraktivne italijanske glumice Djovane Medzodjorno?
Gotovo frapantan susret sa poražavajućom režijom, naivno adaptiranom pričom, glumom koja dovodi do imbecilnosti, maskom koja je ravna parodiji, inicirao je salve gledalačkog i kritičarskog besa koji se s tolikim intenzitetom, ne javlja tako često. Otuda i oštra osuda upućena selektoru FEST-a Miroljubu Vučkoviću, koji je u udarni festivalski termin udomio film-telenovelu koga će se sigurno dugo sramiti svaki iole filmski upućeni gledalac, odani FEST-ov posetilac ili izveštač.
Pomalo kičastu priču o neobičnom ljubavnom trouglu koja se proteže od puberteta do starosti, s brojnim erotskim scenama, ali i pošastima kolere i građanskih ratova, kolumbijski nobelovac je koncipirao na poznati način - ukrštanjem narodskog i sofisticiranog pripovedanja, kojim je pridobijao i kritiku i široku publiku. S obzirom na to da su obojica veterani i Harvud i Njuel, može se predpostaviti da im je priča o ljubavi koja se fizički realizuje tek u poznim godinama bila bliska. Medjutim njihova ljubavna melodrama rezultirala je poražavajućim efektom - filmske adaptacije bez promila izazvanog saosećanja i saživljavanja sa protagonistima.
 

Kadar iz filma Majkla Njuela "Ljubav u doba kolere"

Roman svakako zahteva dozu autentične rediteljske umešnosti, što je na primer pošlo za rukom Meksikancu Alfonsu Arau koji je adaptirao hit roman “Kao voda za čokoladu”. Medjutim Majk Njujel, poznat kao reditelj „svaštar“ uspeo je da oskrnavi priču. Finu Markesovou ironiju pretočio je u naivne komične momente,a naturalističko-groteskne potencijale romana nije ni pokušao ozbiljnije da dotakne.
Glumačka podela jedan je od krucijalnih promašaja filma.Odluka da glavnog junaka igraju dvojica glumaca - u adolescentskim godinama nepoznati španac Unax Ugalde, u kasnijiim, zahvaljujuć reditelju i „maskeru“-prerano i jedini „ostareli“ (ali na filmu neumorno potentni) Havijer Bardem, pokazala se totalnim promašajem. Možda bi se jedinom svetlom tačkom mogo nazvati performans Fernande Montenegro koja je liku Florentinove majke, dala ekspresivnost koja ni u u romanu nije prisutna.
Tužno za Holivud, još tužnije za FEST i njegovog selektora koji je u udaranom terminu prikazao LJUBAV U DOBA KOLERE, a odrekao se na primer jednog masterpisa briljantnog britanskog tria Keneta Brane-Majkla Kejna-Džuda Loua koji su adaptirali film DETEKTIV.
 

Sandra Perović

                                                    FIPRESCI SRBIJA POST FESTUM
 

Aleksandar Saša Erdeljanović: Ah, taj FEST. Trideset šesti beogradski FEST, ako se izuzmu filmovi koje čine njegovo dekartovsko -''Mislim, dakle postojim'', protekao je u uzavrelim kritičarskim tiradama, od onih otvoreno pakosnih, tipa da nije posedovao bilo kakvu koncepciju u izboru programa i filmova, do onih trezvenijih, da je ''festival nad festivalima'', već godinama unazad samo smotra filmova, čiji kvalitet je vezan za nivo godišnje svetske produkcije ali i za mogućnost ili nemogućnost da pojedina vrhunska ostvarenja zbog raznoraznih razloga na njemu imaju svoju srpsku premijeru..
Vladan Petković: Razočaranja i nadoknade. Kao i svake godine u ovo vreme, trudim se da složim utiske posle deset dana provedenih u bioskopskim salama Sava Centra, Doma sindikata i Kulturnog centra Beograda. Još od nezaboravnog prvog festovskog iskustva, Povratka Džedaja 1984. kada sam sa šest godina gledao to filmsko čudo iz trećeg reda velike sale SC, svakog februara uživam u mogućnosti da u jednom kratkom periodu pogledam sve značajne svetske filmove iz prethodne godine. To je i najveći doprinos Festa kulturnom životu Beograda i nešto po čemu je naš grad jedinstven u svetu..