Medju starim i novim programima ovogodišnjeg FEST-a  nalazio se i jedan skriven. Ne  Hanekeovski skriven, već lako uočljiv i brojan. Svojim kvalitetom ostavio je trag na broju 35 FEST-a 07. Budući da moja fantAzija nije živopisna, skrivena celina bi mogla da dobije ime Priče ljudske duše.

Te priče su došle sa svih strana sveta. Iz Kine (Mrtva priroda), Vijetnama (Priča o Pao), Nemačke (Slobodna volja, Kuća uspavanih lepotica, Elementarne čestice), Francuske (Sedam godina, Ja sanjam), Koreje (Vreme), Hrvatske (Armin)...
 

Jürgen Vogel i Sabine Timoteo, protagonisti filma
"Slobodna volja"

FEST 07 je bio retka prilika za one koji ne posećuju evropske bioskope i filmske festivale, da se na kratko izvuku iz holivudskog gliba površnih karakterizacija i predvidivih rešenja te da u činiocima skrivenog programa otkriju autentičnost, uverljivost, originalnost, neizvesnost, životnost, glumu kojom obara Jirgen Vogel u filmu 'Slobodna volja'… FEST 07 je bio prilika da se prisetimo kada smo poslednji put ćutke ostali na sedištu kada se u sali upalilo svetlo, kao što se to dogodilo posle projekcije filma 'Život drugih', ili kada nas je neko ostvarenje nateralo da danima razmišljamo o njemu. Takve filmove sve je teže naći u masi koju distributeri uvoze vodjeni isključivo ekonomskim zakonitostima.  

Možda je zato, mada je davno iz njegovog imena nestao podnaslov: 'Najbolji filmovi sveta', u FESTu 07 ipak bilo moguće pronaći odgovor na pitanje: Zašto volimo film.

Još nešto. Kada se iduće godine gospodin Paramentić bude zahvaljivao beogradskoj publici, Beogradu, beogradjanima i svemu što je BG, odnosno najbolje na svetu, bilo bi lepo da bar u podsvesti ima činjenicu da su pare za FEST stigle iz republičkog, a ne BG budžeta. Ljudima koji žive za Beograd skriveno, u unutrašnjosti, njegovo hvala neće usmeriti ni mrvice FESTove trpeze u lokalni bioskop, ako još postoji, ali je bar osnovni red setiti ih se.
 

YU FIPRESCI POSTFESTUM


 

Milan Vlajčić: „Život drugih“.
Nemački film „Život drugih“ reditelja i pisca scenarija Florijana Henkela fon Donersmarka, je debitantski rediteljski rad koji je već dobio niz najviših evropskih nagrada i potom Oskara za najbolji film sa neengleskog govornog područja. S punim pravom. Njegova priča nas vraća u istočni Berlin 1984 (slučajna koincidencija sa Orvelovom antiutopijom), u vreme kad čuveni Štazi (nemačka državna bezbednost) u poznatoj staljinističkoj paranoji nadzire sve živo i mrtvo..

Vladimir Džudović: Crni pojas, drugi dan.
35.FEST, od 23. februara do 4. marta, 10 dana, 80 filmova, 4 beogradska bioskopa. I još: oko 400 akreditacija za novinare, snimatelje, 20-tak sati konferencija za štampu, desetine gostiju iz inostranstva, predvođenih Bobom Rafelsonom. Najavljeno 7 filmova domaćih autora, od toga videli 5 i po. 97 hiljada prodatih ulaznica(kažu), procenjuje se da je filmove videlo barem 125 hiljada ljudi. Prosečna cena novinarskog obroka u restoranu - 300 dinara, prosek iznurenih novinara koji spavaju na projekcijama – oko petnaestak po rolni filma...