35.FEST, od 23. februara do 4. marta, 10 dana, 80 filmova, 4 beogradska bioskopa. I još: oko 400 akreditacija za novinare, snimatelje, 20-tak sati konferencija za štampu, desetine gostiju iz inostranstva, predvođenih Bobom Rafelsonom. Najavljeno 7 filmova domaćih autora, od toga videli 5 i po. 97 hiljada prodatih ulaznica(kažu), procenjuje se da je filmove videlo barem 125 hiljada ljudi. Prosečna cena novinarskog obroka u restoranu - 300 dinara, prosek iznurenih novinara koji spavaju na projekcijama – oko petnaestak po rolni filma.

Toliko o (i u) brojkama.
 

Američki reditelj Bob Rafelson otvara 35. FEST

«Fest 2007» je do sada najčistiji dokaz potrebe postojanja obnovljenog Festivala autorskog filma «Pogled u svet», kao strogo koncipiranog i sprovedenog, nadamo se, ubuduće i takmičarskog kulturnog događaja. Opet, FEST, ako se ne želi da (p)ostane ples posustalog mastodonta, dok se oko njega prikupljaju sitni, ali naoružani i mnogobrojni toplokrvni lovci, mora da ponovo bude Festival velikih filmova, ali uz obavezno istrajavanje na takmičarskoj celini «Evropa van Evrope», u koji bi ulazili i filmovi čija je produkcija ugovarana na «B2B» sesijama.

Postmoderna u savremenoj umetnosti je uglavnom zaboravljena, izuzev u romanima «Ninovih» pobednika. Mešanje različitih stvari (osim umaka u lazanjama ili nekoliko vrsta mesa za «Svadbarski kupus») nekada ubije željeni ishod (u gastronomiji: traženi ukus). FEST i njegovi čelnici u situaciji su kada mogu da biraju: čistota ili melanž.

Postojeće nacionalne filmske panorame, Festival autorskog filma, Free Zone festival, ciklusi u Kinoteci, Domu omladine, KCB-u i Studentskom gradu, omogućavaju FEST-u da prestane da bude jedini pravi pogled van mejnstrima.

Nekada je hrabrost napustiti osvojene položaje, nekada je napredak vratiti se malo unazad, uz pomenutu intervenciju s van-EU kinematografijama. Nadam se mnogo boljem i definisanijem narednom FEST-u. Doduše, nadam se i da će sledeće godine umesto Barselone ili Liverpula, Zvezda igrati četvrtfinale Lige fudbalskih šampiona, a Partizan učestvovati u NBA cirkusu. Takođe se nadam da me ubuduće neće u bioskopu nervirati hrkanje pospalih kolega.
 

YU FIPRESCI POSTFESTUM


 

Milan Vlajčić: „Život drugih“.
Nemački film „Život drugih“ reditelja i pisca scenarija Florijana Henkela fon Donersmarka, je debitantski rediteljski rad koji je već dobio niz najviših evropskih nagrada i potom Oskara za najbolji film sa neengleskog govornog područja. S punim pravom. Njegova priča nas vraća u istočni Berlin 1984 (slučajna koincidencija sa Orvelovom antiutopijom), u vreme kad čuveni Štazi (nemačka državna bezbednost) u poznatoj staljinističkoj paranoji nadzire sve živo i mrtvo..

Zoran Đorđević: Skriveno.
Medju starim i novim programima ovogodišnjeg FEST-a nalazio se i jedan skriven. Ne Hanekeovski skriven, već lako uočljiv i brojan. Svojim kvalitetom ostavio je trag na broju 35-og FEST-a 07. Budući da moja fantAzija nije živopisna, skrivena celina bi mogla da dobije ime Priče ljudske duše. Te priče su došle sa svih strana sveta. Iz Kine (Mrtva priroda), Vijetnama (Priča o Pao), Nemačke (Slobodna volja, Kuća uspavanih lepotica, Elementarne čestice), Francuske (Sedam godina, Ja sanjam), Koreje (Vreme), Hrvatske (Armin)..