36.BEOGRADSKI FEST

55.KRATKI METAR

FILMSKI FESTIVAL SRBIJE

SOPOTSKI FESTIVAL

PALIĆKI FESTIVAL

VRNJAČKA BANJA

NIŠKI FILMSKI SUSRETI

NIŠKI FILMSKI SUSRETI

VRNJAČKA BANJA

PALIĆKI FESTIVAL

SOPOTSKI FILMSKI FESTIVAL

FILMSKI FESTIVAL SRBIJE / NOVI SAD

54.KRATKI METAR

35.BEOGRADSKI FEST

NOVI FESTIVAL AUTORSKOG FILMA

41.NIŠKI FILMSKI SUSRETI

VRNJAČKA BANJA '06

HERCEG NOVI '06

53.KRATKI METAR

34.BEOGRADSKI FEST

Više nego ikada ranije, provizorno nazvani 'autori,' rešili su da nas zgrabe za gušu i dave, dave, dave, sve dok od njihovih filmova ne pronađemo bekstvo u izlazu iz sale, ili toplom zagrljaju sna. Kadrovi su trajali koliko im je volja, bez obzira da li se u njima nešto dešava ili ne (najčešće ne), svaki stručni segment proizvodnje filma, poput fotografije, montaže i sl, bio je oličenje proseka i neinventivnosti i, sve u svemu, stanje tzv. umetničkog filma, po svemu prikazanom u Sali DKC-a, je katastrofalno.

Selektori se za ovo ne mogu kriviti, jer i ovlaš pogled na nagrade koje su ovi filmovi pokupili govori o tome da se radi o filmova koji su ničim izazvani poharali mnoge velike svetske festivale. Ponajviše na pamet padaju filmovi poput "Prigušene svetlosti" Karlosa Rejgadasa i "Podneblja" Nuri Bilđe Cejlana, koji su i po formi i po sadržaju bezvredni, isprazni i dosadni filmovi koji svoj nedostatak stila i kreativnosti nadoknađuju time što nas prisiljavaju da svaki kadar, koji bi bio besmislen i u nekom nomalnom trajanju, posmatramo ponekad i nekoliko minuta. Ima dobrih filmova o dosadi i pukoj egzistenciji, prepunih dugačkih kadrova, na pamet padaju imena kao što su Melvil, Fasbinder, Vorhol, Kaurismaki, Džarmuš, ali u tim filmovima takav pristup ima svrhu veću od pokrića za autorsku nekompetetntnost i bezidejnost. Čak je i po ovom pitanju do sada prilično respektabilni Aleksandar Sokurov uspeo da napravi svoj najlošiji film "Aleksandra".

Pored dela programa koji je loš na depresivan način, postoji i deo programa loš na vrlo duhovit način. Jer, kako ne umreti od smeha na scenu osvetničkog sodomizovanja leša u Španskom filmu "Skrivena kutija", očigledno shvaćenu od strane režisera kao coup de grace sopstvene genijalnosti, ili na bilo koji segment filma "Gradiva", filma čiji scenario zvuči kao Dorćol-Menhetn 2 napisan od strane matorog, perverznog, lošeg (muškog, seksističkog) romanopisca, a vizualno je previše amaterski režiran i za Šok koridor?
 

Sam Riley kao pevač Ian Curtis u filmu "Control"

Ipak, najveći skandal festivala bio je neobični projekat Enkija Bilala i Gorana Vejvode (tzv. event) "Cinemonster". Kako jednog autora velike internacionalne reputacije poput Bilala nije sramota da se pojavi sa ovim »filmom,« koji je zapravo glorifikovani jednosatni trejler za sva tri njegova filma, koji je istovremeno gori od sva tri, otkriva sve najbolje scene iz sva tri onima koji ih nisu gledali, i ni u jednom trenutku ne zapreti da postane bilo kakva smislena celina, ostaće večne misterija. Šlag na torti, i dodatan šamar u lice svima u sali, bio je očajan kvalitet projekcije, kojim je iskazan šokantan nedostatak poštovanja prema svima koju su kupili karte, i kojim nas je Bilal podsetio na dane pre kablovske, sa lošom slikom i debelim masnim linijama koje su čitav sat šetale preko slike. Bilal nije jedini koji je pokušao da uzme pare samo na osnovu svog imena, ali je jedini koji je to uradio na ovako besraman način.   No, na festivalu je, neizbežno bilo i dobrih filmova. "California Dreamin'" je vrlo očigledno i ubedljivo najbolji film festivala, čija je jedina mana ta da je predugačak. No, imajući u vidu da je po ugovoru sa producentom film trebalo da traje dva sata, a u trenutku smrti autora bio u (trenutno postojećoj) formi od oko dva sata i četrdeset minuta, te tako i ostavljen, ta zamerka gubi svrhu. Nešto filmskog umeća su pokazali i filmovi "Control", "Isteklo vreme", "Na rubu mora", "Letnja kiša" i, sve do smuljanih poslednjih pola sata, na početku vrlo interesantan film "Takva - Strah od Boga". Posle ovakvog festivala, trebalo bi se zamisliti dokle će svetski film biti u stanju da izdrži invaziju deprimirajuće prosečnih filmova koji se promovišu po festivalima poslednjih godina. Jer, niko neće poželeti da se bavi filmom gledajući Podneblja ili jedan od još desetak sličnih i podjednako bezveznih filmova. Podržavanje manjih i nerazvijenih kinematografija je lepo i plemenito, ali davanje nagrada filmovima bez vizije, stila ili bilo čega drugog vrednog pomena je trijumf proseka nad kvalitetom, i dugoročno preti da upropasti festivalsku kulturu i autorski film uopšte.

                                                       Igor Stanojević


FIPRESCI SRBIJA POST FESTUM
 

Saša Janković: Autorski svetovi. Kad je pre 13 godina grupa filmskih entuzijasta na čelu sa Slobom Novakovićem i Vojom Vučinićem osnovala Festival autorskog filma u Beogradu, njegova tadašnja čak i bliska budućnost izgledala je kao daleki i neostvarivi san. Bilo je malo onih koji su verovali da je Beogradu u ono vreme tako nešto uopšte i bilo potrebno ali ubrzo ovaj mali i po budžetu vrlo skromni festival postao je jedan od glavnih jesenjih, kulturoloških događaja glavnog grada..
Kristina Đuković: Strogo kontrolisani voz. California Dreamin', dugometražni debi nedavno tragično preminulog reditelja iz Rumunije, Kristijana Nemeskua energično je iskočio iz uglavnom (čast izuzecima) neodlučne i spore promenade filmova iz glavnog programa ovogodišnjeg Festivala autorskog filma. Ime Kristijana Nemeskua zapamćeno je prošle godine kada se ovaj rumunski reditelj predstavio domaćoj publici (FEST 2006) svojim filmom Marilena iz 7. Paviljona..