Ovogodišnji pobednik i nosilac glavne nagrade “Zlatne Lili” za najbolji film, uz iznos od 10 000 evra, je debitantski film “Magnus” Estonke Kadri Kousar, gorka priča o potrazi za okončanjem zivota bez nade, u kome samog sebe igra natursščik otac mladog samoubice, film koji je u Estoniji uzbudio duhove i izazvao veliku polemiku. Film je pored nagrade glavnog žirija, u kome je učestvovala i naša scenariskinja Melina Pota Koljević, dobio i nagradu žirija kritike FIPRESCI i tako postao apsolutni pobednik ovogodišnje manifestacije.
Veliko priznanje, nagradu grada Visbadena za najbolju režiju i iznos od 7 500 evra, dobio je mladi srpski reditelj Stefan Arsenijević za debitantski film “Ljubav i ostale zločine”, čime se nastavila uspešna tradicija naše kinematografije, jer je istu nagradu ovde prošle godine dobila “Klopka” Srdana Golubovića.

Nagrada koju sponzoriše nemačko ministarstvo spoljnih poslova za afirmaciju kulturnih različitosti uručena je takođe, mladoj debitantkinji iz Ukrajine Evi Nejman za film “Na reci”.
U konkurenciji dokumentarnog filma najbolji je bio, po mišljenju zirija, “Most cveća” Rumuna Tomasa Culija a takođe u studentskoj konkurenciji “Uz reku” Poljakinje Magdalene Kovalčik iz filmske škole Andžeja Vajde u Varšavi. Sam kultni reditelj i osnivač škole Andžej Vajda izazvao je veliku pažnju prikazivanjem njegovog intimnog filma “Katin”, nedavno prikazanim u Berlinu, kao i Nikita Mihalkov svojim autorskim rimejkom “ 12”, prikazanim van konkurencije.
Nekadašnja jugoslovenska škola dokumentarnog filma imala je veoma uspešnu prezentaciju u okviru upriličenog seminara, a među prikazanim filmovima, poput, Dušana Makavejeva, Želimira Žilnika, Ace Ilića, Krste Škanate, Karpo Aćimovića Godine, Krste Papića bilo je više bisera svetskog dokumentarnog filma.
Uz omaž Sergeju Paradžanovu i portret mladom mađarskom reditelju Benedeku Fligaufu, festival je uspešno demonstrirao bogatstvo stvaralaštva u različitim sredinama takozvanih istočno evropskih kinematografija.

Visbaden, ugledno banjsko lečilište, poznato je i po svojim kockarnicama u kojima je nekada boravio i Fjodor Dostojevski a u svojoj bogatoj prošlosti je sudbinski vezano i za srpsku istoriju.
Upravo je iz vile Klementine, u kojoj je dugo godina smešten festivalski centar (ove godine u rekonstrukciji), nekada davno krenuo Aleksandar Obrenović ka Srbiji i tronu sa tragičnim krajem a nedavno su veštaci iz ovdašnjeg balističkog centra dali svoje stručno mišljenje povodom ubistva premijera Đinđića.

Filmski festival u Visbadenu je u svojoj još uvek skromnoj tradiciji, bio tradicionalno veoma naklonjen savremenom srpskom filmu zahvaljujući dobrim delom i umetničkoj direktorki Kristini Kopf. Naši filmovi su uvek nalazili mesta u zvaničnoj konkurenciji igranih filmova, tako je prošle godine “Klopka” Srdana Golubovića dobila nagradu za najbolju režiju a ove godine je na programu debitantski film “Ljubav i drugi zločini” Stefana Arsenijevića. Učešće naših dokumentarista, takođe je ostavilo svoj pečat jer je “Lepa Dijana” Borisa Mitića ovde odnela glavnu nagradu pre nekoliko godina, do ovogodišnjeg simpozijuma pod naslovom “Ikonografija i nacionalna (re)konstrukcija. Dokumentarci iz bivšeg jugoslovenskog prostora” uz izbor filmova koji će podržati okrugli sto na ovu temu. Na ovom simpozijumu učestvuju i naši članovi Dinko Tucaković i Milan Nikodijević. Pažnje vredna je i višegodišnja uspešna saradnja ovog festivala sa Festivalom filmskog scenarija iz Vrnjačke Banje.

U okviru ovogodisnjeg festivala u Visbadenu, koji je održan od 9.do 15.aprila, prikazano je preko 150 dugometražnih i kratkih filmova, smeštenih u različita takmičarska i prateća događanja, poput omaža Sergeju Paradžanovu i portreta renomiranog mladog reditelja Benedeka Fligaufa iz Mađarske i sjajnog filma “12” Nikite Mihalkova na otvaranju.
U takmičarskoj konkurenciji igranih filmova bilo je 10 filmova, među kojima, pored već pomenutog filma “Ljubav i drugi zločini” našeg autora Stefana Arsenijevića, i debitantstkog pobedničkog filma “Magnus” Estonca Kadri Kausara, ”Sve će biti u redu” Poljaka Tomasa Visnjevskog, ”Jednostavne stvari” Alekseja Popogrebskog i “Kargo 200” Alekseja Balabanova iz Rusije, kao i filmovi dveju rediteljki, Ukrajinke Eve Nejman “Pored reke” i Makedonke Teone Strugar Mitevske “Ja sam iz Titovog Velesa”.

                                                                                          Borislav Anđelić