Spajdermen 3 (Spiderman 3, 2007.) je poslednji u nizu skupih kreativnih promašaja. Scenario koji ovog puta sam ispisuje reditelj Sem Rejmi (Darkman, 1990.) je prilično patetičan, blago konfuzan, dramski neujednačen. Priča već nakon predugačkog prvog čina nema opravdanja i oslanja se isključivo na rezultate ekipe zadužene za specijalne efekte (sve scene sa tzv. Sendmenom). Primetno je i pozajmljivanje od drugih srodnih franšiza pa tako osnovni zaplet koji se bazira na sukobu Spajdermenove dobre i loše strane upadljivo liči na već viđen razdor ličnosti u Supermenu 3, dok luksuzno prebivalište Parkerovog prebogatog drugara Harija Osborna sa sve starim i vernim batlerom i borbenim gedžetima koje koristi kao Goblin junior miriše na navike i alatke Brus Vejna. Glumačka postava, Tobi Megvajer, Kirstin Danst, Džejms Franko u svemu ovome je namanje kriva. Posle 5 godina i 3 filma, oni su komotni u svojim likovima, ali od dijaloga koji je Rejmi sročio teško da može više da se izvuče.
Zanimljivo je da je Spajdermen kao igrani film prvobitno planiran još pre dve decenije u produkciji bivšeg Cannona, studija specijalizovanog za B produkciju i video tržište sa povremenim bioskopskim zgoditcima (Runaway Train, 1985.). Kada je Cannon otišao u bankrot i istoriju, prava su došla do Carolca, tada kompanije u usponu (Terminator 2, 1991.). Njihov izbor za reditelja bio je Džejms Kameron, a njegov izbor tumača naslovne uloge, Majkl Bin (Aliens, 1986.). U međuvremenu prava su nastavila da menjaju vlasnike i na kraju došla do Sony Picturesa koji se opredelio za Rejmija. Pitanje je na šta bi serijal ličio da je Kameron imao živaca da ostane u igri?

Spajdermen 3 će nesumljivo kao i njegovi prethodnici zaraditi pare. Sumnjam da će biti dovoljno velike da tako skoro vidimo broj 4.